Bogoslovlje

она је једини основ и праузрок себе саме и свега што постоји; она је свуда и све собом испуњава и одржава; носилац и стваралац делокупнога живота у космосу; она је суштина и смисао и животворни дах космоса; она је жива струја која је вечно активна и вечно ствара; она је живот и живот је она; она је Бог и Бог је она: једина и јединствена животна енергија посматрана споља јесге космос, посматрана изнутра јесте Бог (чист пантеизам). Спољашњи свет је њена спољашња страна, њен израз, њена реч; унутрашњи свет је њена унутрашња страна, њена душа, њен дух. Ове стране животне енергије вечно су неодељиво једна од друге и од вечности и за ову вечност значе недељиво јединство (стр. 28, као и 481 и др.). Судећи по ономе што каже на стр. 22 ове своје књиге г. Максимовић је противник еволуционизма. Али он није ни прави ни доследан приврженик ни хришћанског учења о пореклу, животу и развићу човека. Он се не држи ни мало учења хришћанске религије о стварању човека од Бога и стању таквог човека, већ се у погледу човека придржава неке врсте еволуционизма. Из посматрања фаза, етапа и облика кроз које живот појединца у своме развићу пролазн (живот телесни, живот телесно-душевни, живот душевни и социјални, живот духовни или религиозни) он долази до закључка да је и развиће човека као врсте прошло кроз те фазе или етапе. Тако по њему „човек“ врста (species-homo) као живо биће развијало се кроз цело време своје егзистенције, кроз све векове од пренсториских до данашњега, homo као species прошаоје кроз четири односно три фазе развића. „Оно живо биће преисторискога времена из кога се касније развио „човек", може се назватн homo animalis т. ј. биће са телесно-душевним животом какав имају животиње. Homo animalis био је једна врста живих бића (животиња) слична д готово идентнчна са њему блиским и сродним врстама животиња. Једнна разлика која чини идентичност непотпуном, јесте у томе што је ова врста животиње имала у себи неке диспозиције које друге врсте нису имале а које су омогућавале даље њено развиће којим се постепено одвајала од других животиња. Кад се је homo animalis развио до самосвести, односно до ума, савести и укуса, онда се тек на земљи појавио први човек, прво биће квалитативно друкчије

Богословље