Bogoslovlje

се трансцендентно не даје протумачити и оправдати иманентним. У томе ни писац „Венца живота“ није могао успети. За њега је извор морала и иманентан и трансцендентан у способности воље човечје за самопроцену своје активности и у Богу (97). Али и појам Бога код њега није религиски ни хришћански појам већ појам чистог пантеизмз. У 1 глави „Венца живота“ излаже своје основне претпоставке морала и 1. говори о свету и животу. Овде је г. Максимовић као метафизичар монист, приврженик т.зв. монизма збивања (В. Јерусалем, Увод у философију, превод српски са VIII издања, Београд 1921 год., стр. 102 и 120 Полазећи од Хераклитовог „све се креће и ништа не остаје" и његове мисли да је борба отад свију ствари, да нигде у свету не постоји вечити мир него напротив једино вечита борба, стална промена, непрекидно постајање и бивање, он усваја оно динамичко гледиште на свет, по коме суштина света није никако непроменљиво биће, супстанца (ни материја ни дух) већ вечна акција животне енергије. Мир који се обичном човеку чини да га види, при тачнијем посматрању показује се да је само привидан: и у мртвим етварима постоји „живот“ и стална промена, непрекидно постајање и бивање (21). „Свет је живот, један и јединствен али богат разним облицима и формама различитим једних од других према разној количини и према јачој или слабијој концентрацији, односно деконцентрацнји животне енергије у свакој од њих“ (ibid.). „Свака нижа врста живота појављује се као погодба за егзистенцију најближе му више врсте“, али не као његов извор или узрок његове егзистенције. „Свака врста живота има свој извор и узрок у нарочитој и на свој посебан начин концентрисаној енергији једнога и јединственога живота у свету. Отуда онај непремостиви јаз између главних облика живота: анорганске твари никада не могу постати биљке иако служе као материјал за њихов живот; биљка никада не може постати животиња нити животиња икада човек“ (22). Дуготрајним и стрпељивим посматрањем света и самог себе, као делића тог света, човек је дошао до сазнања: „Космос је један јединствени живи организам пренапуњен једном и јединственом, неизмерном и неисцрпном животном енергијом, Ова жива енергија нема ни почетка ни свршетка;

Оцене и приказн