Bogoslovlje

43

и он посредно резултира и из БП где се за форму брака тражи, „венчање прописано црквом“ (§ 11 т. 3). A „венчање се вршн по прописпма у Требнику“ (§ 66 т. 1), где опет сто]и, да свештеник на венчању пита младенце и то прво мушко лице; Имаш ли ти Н. добру и ничим не изнуђену вољу да узмеш себи за жену ову Н. ко]у пред собой овде видиш“. A такође и младу пита: „Имаш ли ти Н. добру и ничим не нзнуђену вољу да узмеш себи за мужа овога Н. који овде пред тобом стоји“ 7 па тек ако je добио потврдан одговор од једног и другог лица приступа обреду венчања, којим се по црквеном учењу брак освеhyje и закључује 8 . Истина таква питања у обреду венчања каснијег су датума. Она су дошла код нас из Русије заједно са штампаннм богослужбеним књигама 'рускословенске рецензије, а тамо су доспела са запада. Први пут у Руснји су унета ова питања у обред венчања 1677 г. и од тада се стално налазе у сваком њиховом штампаном Требнику. Међутим у старим обредима за венчање таквих питања нема. Исто тако тих пнтања нема ни даиас у обредима за венчање у Грчко] православно] цркви. 9 Има ]ош и других посредник сведочанстава, како у БП тако и у другим званичним и незваничним зборницима цркве ко]и индиректно говоре да брачни другови требају лично да присуствују венчању и склапању свога брака. Тако у § 2 стоји; „Лица која ступају у брак морају у православном храму, пред надлежним свештеником и пред најмање два сведока, изјавити своју слободну жељу да ступе једно с другим у брак“. А многи црквени зборници траже, „да свештеник наложи жениху и невести, да се исповеде од својих Грехова и ако je могуће, да се припреме са постом и молитвом за свето причешће и тада да приступе к свето] та]ни супруштва и благослову као што правом хришћанину приличи да присуству]е“. 10 Али све то директно и непосредно не говори о томе да младенци мора]у лично дати ту изјаву сво]е слободне воље у ]едном истом храму и пред истим свештеником и то у часу кад се врши венчање. Постоје разни видови могућности да се осведочи „изјава сво]е слободне воље“. Може она бити дата у храму и пред надлежним свештеником и писмено потврђена, а да венчење извршн други свештеник са писменим овлашћењем, што и БП дозвољавају (§ 56). Дакле, у БП немамо нигде директно и ]асно наглашено, да жених и невеста мора]у лично присуствовати у часу венчања и склапагьа брака. Напротив, у § 67 каже се; „На венчању мора]у, осим свештеннка, бити присутни на]мање два сведока“. Претпоставка ]е да се ту подразумевав и брачни другови у нормалним приликама, али пошто то закон изрично не каже, то се може извести и други закључак. Јер код предбрачное испита ]е на пр. јасно речено: „О предбрачном испиту саставићс парох записник, ко]и потписује он, вереници, (њихови родитељи или стараоци) и брачни сведоци“. (§ 61 ст. 2 БП).

8 Д-р Драгољуб Аранђеловић. „Архив“ за правне науке, бр. 2 1937, 126.

7 Фгрмшанъ, TpfKMHKz, Е'Ьлград* 1890, 24; А. Павловъ, Брачное право прав, церкви, Богослов. ВЪстникъ, Сер. Тр С. Лавра 1901, 1, 606.

8 Dr Л. Мирковић, Православ. литур. II део Београд 1926, 136.

3 Види y Ενχολόγιον.

10 Крмчија Књига (штампана) 11, гл, 50, јМосква 1787 л. с/2.