Bogoslovlje

Наука о воспитании для’того не может быть эмпирическая: воспитание как факт простой, необяснимое. Она не может быть ни только учение оидеах: иде и не говорят ничего о своим путям и формам осуществовании, наука о воспитании должна искат облает своей деятелности в одной области, которая лежит между светом идеах и светом эмпирии. Её задача обнят всю человеческую активност от практической и функционалном воспитанию приступнтельном до филозофской и религиозной. Воспитание в человеке одно созидание природного в человеке и всюду где человек созидает свою духовну форму. Све области человеческой креации, све форми подготовления способствования для реализации вечних идей сочиняают предмет педагогических исследований. Понятие истины шире в науке о воспитании но в остальным наукам. Она в факте находит присуствие и влияние идеи. Потому она стоит ближе филозофии и религии но некоторой эмпирической науке.

Д-р ЛАЗАР МИЛИН

ПРОБЛЕМ ВЕЧНОСТИ МАТЕРИЈЕ

На тромеђн прнродне науке, филозофије и теологије стоји пнтање: Да ли je материја вечна? То питање je од изузетно велике важности за апологетику. Jep, ако апологетика xohe да изнесе научно образложеше вере у Бога, на овом питању joj се указује јединствена прилика да, узевши у обзнр 'чнњенице које нам пружа данашња природна наука и логичко - филозофска објашњења тих чињеница, донесе непристрасан закључак који би нашем уму показао Бога са истом оном извесношћу са којом нам физика показује кохезију или небеска механика гравитацију. Ни те силе никад нико ннје опазио пулом кар ни Бога, само на основу њиховог дејства закључујемо да оне постоје. Зато ако бн нам наука пружила очигледне доказе да матераја није вечна, него да je створена, онда би нам самим тим са свом логичном нужношћу и физичком извесношћу показала Створнтеља, jep je јасно само по себи да ако свет има почетак то онда мора имати и Створитеља, пошто ништа не може да постане само од себе. Може нетто вечно посШојаШи само по себи, али не може само од себе постатн. Пре него што се родила нуклеарна физика, матернјалистичка и уопште антитеистичка филозофија порицале су да материја има почетак и Створитеља наводећи за то следеће разлоге: а) наука нигде није успела да констатује стварање из ннчега (ех nihilo). Тај појам науци je и непознат и непотребан. б) Појам стварања из ничега апсурдан je, jep je опште прнзната аксиома: ex nihilo nihil fit (ни из чега ништа и не постаје. в) Најзад, појам ствараша je директно противан научним чињеницама. Јер, као што je још Лавоазје доказао, материја je неуни-