Borba, 28. 03. 1960., str. 12

СВАКОГ ПОНЕДЕЉКА ЗА ШАХИСТЕ

ПИШЕ; ВЕЛЕМАЈСТОР БОРА ивков Особености ХУ шампионата

По томе како се одвијала борба за прво 28, 13 јула 1914 године, у деместо на Петнаестом шампионату, он се није сетој години _ излажења,

много разликовао од неколико претходних. вал лист доноси, између остало-

ича Скопља 1986, из Сомбора: Па Саразвна 1998 и из Крагујевца 1959 го-: га, и ову шаљиву белешку:

| нира положај дуго-= У диме. Све до пред крај турнир ме изборној сезони

био је угрожен, А у

ти Ко О У. оу макра- 5 „Младић уверава изабра ју ипак сигурно извојевао — најјачи. = Ницу свога срца о жаркој Још пре почетка шампионата владало је 2 љубави: клања се, прича, међу стручњацима мишљење да ће по саставу = чаврља. Она... наједаред учесника бити слабији од ранијих. Ово се МИ-= трже главу устрану, као

шљење није изменило ни онда кад су осе 442 да је опече обад:

турниру водиле најжешће борбе: за =" | — Иди, молим те! Не ве-

титулу пр- = вака, за учешће на Зонском турниру и за о-=

свајање јединог од никоме. Пред избо= ре лажете сви“.

првих шест места. Није се= рујем изменило ни кад се турмир најзад завршио.

Приликом дискусије о систему такмичења за државно првенство на последњем пленума Шаховског савеза тУНРАНИНИ пл ом крајем ле године, неки падашњег Еми су доказивали, упоређујући приближно вредности учесника овогодишњег и прошлогодишњег шампионата, да овогодишњи неће бити ништа слабији. Они који су то тврдили били су једним делом у праву, јер тада се још није знало да ће Матановић и др Недељковић отказати своје учешће. Овако је др“

жатно првенство ове године испало заиста неподаци који

пниин

На првој страни, у броју

НИНА НАИВНЕ

„ОРКА"

Цена хесту остаје стера Продаја ва број пет злра

Мете Ф певаља његл, меки амо; едничко у топ Де га мострзамео

што слабије. О томе сведоче и

ПОН Ва НИ

, то- " се добијају кад се упореде међусобно ово чавадђ Боке дишњи и. прошлогодишњи шампионат. Мири а равни! ао и шле године било је 18 учесника као Др. Шите и ове. Глигорић је тада победио са 11,5 поена, . штто износи 67,6/%; отог пута је сакупио 13 по- Др пснџа ена, одмосно 16,59. Узгред речено то је најве- Др. Мадракало ћи проценат који је постигнут досад на на- пи шим шампионатима. Бро | Прва шесторица су ове године од могућа 5 ПАРА

102 посна сакупили укупно 65,8; прошле годи-

не — 63.

Друга шесторка (од 1 до 12 места) освојела је ове године 45,5 поена. а прошле године 5148. Последњој шесторици пошло је за руком да ишчупа од својих противника ове године свега 33 поена, док је последња шесторица прошле године успела да извуче 5,5 посна више, т). свега 38,65.

Ови подаци говоре да је просек снаге једне трећине учесника овог пута био знато ни-

У то доба лист је излазио у Нишу и прочуо се нарочито по 'новооснованој рубрици „Рђаве платише“:

„Велимир Милановић економ из Секурича, среза

жи него лане То је најнижи просек доње

трећине учесника на свим досадашњим шампи- : девачког, појео нам три

онатима, Такав прсвук паша пиво то динара. Овај „економ“ на-

Мај. пе о лази да је најбоља еконоНа прошлогодишњем шампионату нису уче- мија не плаћати дут. Ево

ствовали Дамјановић, Пуц. Булат и Парма, а му дагма те века га зна

ПДВ и

околина и нека га се чува“. У периоду између Првог и Другог светског рата по-

баш ова четворица су. поред прве четворице, наравно, у великој мери далали тон турниру Већ одавно се није десило на нашим шампи онатима да су три мајсторска кандидата успе- = ' ла да се пробију у редове мајстора. Низак про- = јавило се и угасило преко сек „доње куће“ одиграо је “ овде Ал УЈЕ педесет знаних и незналогу. Но то ни у ком случају не умању = “ спех ове тројице. Некад се титула мајстора = НИХ хумористичких листо могла освојити. прво, победом на полуфинали- ва. „Звонд“ се појавило од ма државног првенства и, друго. са 40" СВЕ мах после Првог светског јемих поена у финалу. Страх од хиперпроду ата. Лист је покренуо још пије мајстора учинио је ла је критери) вре- 1008 је к м асле меном постао врло строг. По садашњим пропи- : године новинар сима ова се титула може освојити само на шам Ранковић, као политички пиомату и норма је — преко 50%. дневни лист. а касније га Кад се има у виду огромно осипање у редо- = претворио у шаљиви недељ ни. Лист „Звоно“ обновљен је 1919 године, као друшт-

вима активних шаховских мајстора. онда је = питање да ли је страх од хиперпродукције то- =

вени _политичко-хумористи чки лист.

лико оправдан и да ли можда овако строти = протиси не претстављају чак и извесну коч Прве хумористичке нови не, са; значајним политич-

ницу за даљи развој нашег штаховског покрета На ову мисао наводи нас управо случај Дам 'ажовића. Свима је било познато да овај играч : ам поариељее ким деловањем, појавиле лико пута је он досад ту снагу н 8 м - ; такмичењима у земљи и на|страни и. убедљи- = су се 1920 ТАН. То је во ислољио, а.тек му је сада она коначно и „Црвени смех“, чији је прлих играла и метири интернационална мајсто- = ба. пе би Могло ми формалио признати оно5 техничких тешкоћа угледао што он стварно већ посепује. не захтевајући = света шестог маја. ВлаВисно за такве играче као што су Дамјановић, Д Ра вућ та5 2 адс И Смедеревап и као што је био поч. Димп поне- рагомир ен Е је е ти еластичније прописе у погледу стицања фор- Ни сарадник Бо јаде. Својом појавом и написистог разлога што таквих штахиста има у изванпао "малом Брају 2 оцима, па иако брзо угушен Шостао је да се дуго памти, = нарочито по оштрој поли-

ретки шахоћски ентузијаста, већ одавно има мајсторску снагу и то снагу јачег мајстора. То-

формално тризната, Зар се једном победнику = ви број требало да се појави републичког првенства. на коме су поред оста- = првог, па је услед неких ол њега па безусловно и на шампионату у пот. сник листа био је Иван Чопуности испуни прописану норму7 Било би ко ловић, одговорни уредник малних квалификација Нема опасности да би “

се тиме стимулисала хиперпродукција из про ма „Црвени смех“ ост

| -= е дубок утисак међу чита-

Дан је леп и не много хладан. Ви сматрате да у вашој канцеларији, у којој седите с још двоје, треба отворити прозол да би био чистији ваздух. Један ваш зимљиви колега се томе противи. Долази до мале препирке, после које ви љутито прилазите прозору и „у интересу хигијене“ отварате га... Нисте у праву.

Исто правило које важи за воз, аутобус, трамвај итд. а то је да се онима који се боје хладноће мора угодити, јер се претпоставља да имају здравствених разлога да је се боје, важи и за канцеларије. И ту, као и у саобраћајним колима, чекаоницама и другим јавним за- | ~ у једничким просторијама — „зимљиви за- |

фита“ поведају“. %

(21) тата

тичкој сатири. Он се, у приличној мери, угледао на неке напредне листове који су у то време излазили на западу. Украшени радовима Георга Гроса, Хајнриха Цилеа и других напредних карикатуриста хумориста, ти листови прет стављали су веома значајну прогресивну снагу, за своје доба и своју среди-

То се слободно може рећи, у нашим условима, и

за „Црвени смех“. Велики број

шаљивих

листова са називом „весели“, нижу се један за другим од 1923 до 1926 године: „Весела земља“, „Ве-

сели забавник“, „Веселе новине“, „Весели фигаро“, „Весели четвртак“.

Поштарина плаћена у готов

ЉУБА ПОПОВИЋ.

ДАТЕ ШАМЛЕ

чких листова који су код нас излазили. Садржина им је врло често празна, недуховита, усмерена — који пут на голотињу и јефтине вицеве,

И: сама њихова · имена: „Чичак“, „Врло важно“, „Промаја“, „Геџа“, не обећавају нешто лепо и духовито. Тек 1935 година донела је нешто значајније на ху мористичком пољу. Те године, југословенско новинарско удружење — секци-

СКА „ззава редовнсу " Падеље свака Пе котреба вахредус Е ДЕНА листу; | 3 месеца диње Руконнео во преталат» треба алате " 4 (Редвнцае „Боша“ 4. Кона ска ула бр, У > Беетрал

Један број хумористичког листа „Брка“ из Првог светског рата

ја Београд — покренуло је хумористични лист „Ошишани јеж“, позивајући новинаре из целе земље на сарадњу. Име. листа није оригинално, пошто је још 1925 године, у Алипаши-

Медеља, 2 фебруара

Чен. рачун код Поштансне Штеднонице у Београду. бр. 57.310 '

УВО

ДРУШТВЕНИ ПОЛИТИЧКО-ХУМОРИСТИЧКИ ЛИСТ

Претилата: зх нашу земљу годишње дин. 40, полугодишње дим. 20. За иностранство годишње дим. 100, полутодишње дин, 56.

ЛИ СТ'ИВЛАЗИ СВАКЕ НЕДЕЉЕ

Рукописи се примају и о њима се не води никаква преписка

Уредништо и администрација: Београд, Топличим венац број 10 — Телефон 20-654,

Наша прва реч

Први број „Звона“ — друштвеног политичко-хумористичког листа

Ту је и „Виц“ који излази као засебан _ додатак дневног листа „Епоха“. а ко ји црта и пише Брана Цветковић, потпуно сам. Главви је, и овога пута, његов рапорт, у коме не заборавља никога:

„Радикали нешто секли, Па принову јаку стекли, Пришла им је ових дана „Медаковић“ — група звана И сад цела јавност гледа Ко ће код ког наћи меда.“

Брана је исто тако сам уредио и написао и „Водени цвет“, који је изишао само у једном броју.

Ређали су се и гасили један за другим разни хумористички листови: „Ђаво“, „Бајацо“, „Златна шала“ (која је и иначе излазила

необавезно), „Лековите ша ле“, „Спадало“, „Фигаро“, „Хумор“, „Разбибрига“,

„Шуш-муш“, „Ера“ у Ужицу 1921 године, „Дрндало“ — лист за шалу и забаву од 1928 — 1929 године У Неготину, „Чата“ — лист за шалу и забаву и скупљање народних умотворина 1933 године у Параћину и „Лија“ 1985 године у тадашњем Петровграду. У Вуковару су 1921 године излазили „Стршен“ и „Трње“. Скоро сви ти листови немају неког већег значаја, сем што својом појавом нагомилавају број хумористи

МРАЧНЕ СИЛЕ

ном Мосту излазио хумористични лист „Јеж“, који се касније претворио у „Шило“, а затим у „Чичак“.

Снаге са којима је „Ошишани јеж“ располагао биле су веома значајне и јаке. Под уредништвом за текст Живојина—Бате Вукадиновића, а за карикату ру Пјера Крижанића, лист је чврсто постављен још од самог почетка, па је доста храбро кренуо у 6орбу са тадашњим цензорима. Иначе су, 1935 _— године, хумористични листови ницали један за другим. „Весела глиста“, „Муња“, „Брезова метла“, „Оковани јазавац“, а у Крагујевцу „Заврзлама“, Ови су се ти листови појављивали и нестајали, само се „Ошишани јеж“ одржао до краја. У свом првом броју „Ошишани јеж“ наивно обећава читаоцима:

„Боже здравље, напролеће Кад процвате прво цвеће, Биће боце много веће,

Јер шишања бити неће!“

Разуме се да „Ошишани јеж“ није могао да одржи дато обећање. „Шишања“ је било све више и чешће, често пута тако јако, да се лист једва одржавао.

Друти хумористички листови који су се појављива-

ДО

ВИРА АНА

ли после „Ошишаног јежа“ до Другог светског рата:Е „Дренова буџа“ 1985 годи-= не, „Сатир“ 1936 године иЕ многи друли, скоро нису= ни вредни помена због сла= бе, често и неукусне садржине. У току Другог светског = рата, у окупираном Београ- = ду, излазио је лист „Бодљикаво прасе“, који је изгледом покушао да подржава „Ошишани јеж“. Његов садржај био је уперен против Народноослободила чке' борбе.

У најтежим ратним данима, у заробљеништву је излазио „Логорски јеж“, а на ослобођеној територији најпре „Бодљикави јеж“. а потом „Јеж“.

„Јеж“ је обновљен у Бео- = граду, 1945 године. Исте го дине појавио се и „Керемпух“ у Загребу, а нешто касније „Павлиха“ у Љубљани. За протеклих сто година појавио се велики број раз = них шаљивих и хумористи = чких листова који су «а својим страницама гајили= хумор и сатиру. Често су ти листови били сасвим = безначајни, аполитични иг лакрдијашки, штампани = само зато да њихови вла-2 сници постигну неки лич-= ни циљ. Међутим. велики = број хумористичких чисто-= ва носио је печат отпора и= опозиције у односу на хаотична збивања кроз која се пролазило у историји Ср-=

Година |, Број !

АИ

Примеран 1 дин.

Огавси во тарнов

бије и бивше Југославије. Они су својим хумором и сатиром припомогли фор-2 мирању бољег и чвршћег= друштва, па ако ни због чега друго ова стогодиш- = њица је бар због тога вред на помена.

ПАНАМА

Прилози у овом фељтону и: документације Жике Јовановића (Крај

цама,

МРАЧНЕ СИЛЕ

Као што је познато, на пијанарочито на вашарима, може се видети како занатлије продгју безброј предмета од

фита

уље

БРОЈ 2227

ВОДОРАВНО:

наестерац — марка наших мотоцикла; 2 При ;

меран — место у Маке донији; 8 „Пустињска лађа".— предлог — по- 3

казна заменица — полет; 4 Компонована лир 9

ска песма за

клавир — не пада да-

леко од кладе

радан; 5 Део посуде мушко име — антички назив за припадника , словенских племена;6 иницијали ;

Невин прослављеног данта из НОБ

погинуо на Сутјесци — 8

узвик — име

сликара (, Весела бра-

ћа"); 7 Морска у области Туле узенов сабрат.

УСПРАВНО: 1 Стара руска мера за 2 тежину — узвик којим се тражи тишина; 2 Острво у Ришком Заливу река у Албанији; 3 Журналисти; 4 Род-

но место Саве индустријалац,

Иницијали писца народа (Баталака) — промашај — пред-

лог; 6 „Друга

ковни надгробни споменик; 8 Два иста сугласника — тврдокорна воћка — хемиска ознака за алуминијум; јетски град око кога су вођене велике битке у прошлом рату — универзитетска дворана; 10 чувени кабаре на

Занатлија је хтео да продаје и на пијаци неке артикле које сам производи, дакле ван своје радње и пита се има ли право на тор

по томе,

201253 ЛАЉМИТИТ2 С ПЕРА

“ | (РЕВОАУТИТОРАР пр БРДРОДНИТ ХЕРОЈ

| ОГРРЕМ, ГУРРТТА

бисрЕтрр СЕ Ммодсо Хрудке

седмтог РАЗРЕДА (7979 1)

273 СБИХ СДУАЈЕНСКТА ШМСО-а Аед, ЕР РИТЕЕ ХТЕО ДА 172ад дет РЕДА А САКАО72734, ВОЈАЕОГ ЗАГТОВЕДРРТЛУД УД БОСЊО #71 ХЕРЦЕГОВИНУ

глине, кованог. гвожђа, гипса и другог материјала. Судећи

право да се бави

Крамер је нешто објашњавао живо и дуго, Све док га Мелој не прекину: И то доста грубо.

— Не тичу ме се те вашарске рекламе. Нећу да чујем да ли у Фелпсбургу има велик број кола која одговарају том опису. Обавестите се у бироу за регистрације. Извршите потребна хапшења. Хоћу што пре да видим тога типа који је убио Мартија. И не тиче ме се је ли то мушкарац или жена. Тиме што се није зауставио, починио је злочин. Отераћу ја њега на робију, може да буде сигуран у то.

Мелој бесно спусти слушалицу.

Кети га нежно ухвати за руку:

— Не узбуђуј се, драги, молим те.

Мелој склони њену руку лаким трзајем.

— Гади ми се све “о, Мора да је посреди нека подвала! Замисли шта ми је Џек рекао; „Можда је, уосталом, и боље што је мали умро. Најзад, он је био богаљ“. А је ли неко питао Мартија да ли жели да умрет Не. Он је хтео да живи. Са својом деформисаном нотом и свим осталим недаћама које су га снашле. Ја то добро знам. Дечак се радовао животу. Није његова кривица, на, крају крајева, што је добио полиомиелитис. То лако наиђе кад деца живе у оној одвратној прљавштини, пију воду из загађене реке и играју се на ђубришту!

Кети овота пута чвршће стеже Дана за руку. – Кумим те, Дане. Знаш добро шта ти је лекар

рекао о твом крвном притиску. Не смеш се узбуђивати. — Брига мене шта кажу лекари! — одврати Мелој. — Је ли Фелпсбург спасао Мартија кад је оболео од дечје парализе, питам ја тебег Није. Да није било Фондације за борбу против дечје парализе с њим би било свршено. Свака част тој организацији. Дечак је добио најбољу могућну негу. Ко зна колико је хиљада долара потрошено на њега. Мали се све боље осећао. И сада, штат Пустили смо да га убију и сви перу руке изузев његове сироте мајке и мене. А Џек још каже: „Можда је и боље што је мртав“. Замисли тог нитковлука!

Кети привуче Данову главу и пољуби га.

— Немој се нервирати, драги. Џек ће пронаћи убицу.

Мелој се мало смири.

— Да. Вероватно. Али, такве ствари не могу да поднесем. Човек сваког дана види разне дангубе и богаље... И све што они траже то је да их човек нахрани, да им пружи помоћ, да би их се отресао. Блајс и Шели их сваког дана избацују из моје канцеларије. Али тај дечак се је заиста намучио. Исто тако намучила се и његова мајка. Она је надзорница у једној радионици. А мали је. несрећник, био на улици дању и ноћу: продавао је новине. Храмао је једном ногом. Али му ништа није фалило у глави и у стомаку. И сада, једино зато што је то један становник Велија, једино зато што је у питању неки сиромашан дечак, онај бандит Џек допушта да се досије повлачи по његовом столу дванаест часова. Само тако могло се је догодити да он ни овог тренутка не зна ништа више о несрећи него у тренутку кад се она десила.

Кети га је и даље миловала по коси.,

Р— Понекад ми дође, — настави Дан смиреније — да пустим нека све иде дођавола Понекад помислим да је требало да се нас двоје венчамо и да одемо из Велија. Можда да купимо неку плантажу. Да гајимо памук или нешто друго.

Сузе су светлуцале у Кетиним очима.

— Често сам то слушала...

— Ја сам један гад. Кети

— Не. Ти си само велики Дан Мелој. Волиш ти свој Вели више од свега. Увек је било тако. Никад га нећеш напустити, Дане.

Мелој се разнежи и пољуби је:

— Али, ни тебе нећу напустити.

— Могу ли рачунати с тимг

— Мислим да... можеш.

— Онда ћу те ставити на режим шампањца.

— Могу ја да се задовољим и са пивом.

Лепа риђа жена љупко се осмехну.

ГЛАВА ТРЕЋА

Јутро је бивало све топлије, Горело је. Чопор задиханих паса лежао је у хладу. Асфалт се уги-= бао под ногама. Једва се осећао ветрић који је долазио са реке. Ривер стрит је смрдео на кучину, свежу смолу и нову ужад, на муљ. рибу и фабрику, на прокисло пиво и јефтин виски, на мирисе још горег квалитета, на неумивена људска тела..:

Тачно у десет сати, у изгужваном платненом оделу које је било беспрекорно само пет минута раније, Мелој се, са великом цигаром у устима и смешећи се, живо пробијао кроз шарену гомилу људи који су га очекивали у климатизираном холу клуба у Фронт стриту, где се већ двадесет година налазила његова. канцеларија.

Издаје и штампа Новинско-издавачко предузеће „Борба“, уредништво, администрација и штампарија, „Борба“ Београд Трг Ма –- и Енгелса 7, тел 34-531 ата за је и Зрррлева р А ид , телефон 34-531, претил едан месец за нашу земљу 280,

оштански фах

Понедељак, 8.

ЛА ИЕ РАД ч лВвАлЛИТ 2 А

Тет. Сиљаитњо ви ј ДОБИО се

#77: ПО

АВААШ

ДЕ се.

Г7РЕНЛ 7)

#7а4 повео],

ст=ево | »Рамоо #73 го 3 тенов САЗА, “ове

ГгоАд ЕТИКУ 44 СРЦЕ“ „та

МЕСО с ТОД

МА

#1899 – 1941)

1 Једа

тлас и

— не- 6

команкоји је

|| | | 16 Рт ацитне | | 1 РАНЕ |

7 Пигалу у Паризу; 1 Ватра — крричка држава чија ће независно ту проглашена 27 априла ове године; И Ст» а

вање — поруб. — (Н)

РЕШЕЊЕ БРОЈ 26 | ВОДОРАВНО: 1. Симе = пакр а би — „Пали"! — Мур аиђ »

Силоне — Пи; 4 Апарат — Оман; 5 си — Масини (Ђулијета); 6 Име ла — суд; 7 Јабуковача, 8 Атос рад. УСПРАВНО: 1 Сомалија; % Иво јардовић) — пе — мат; 3 Ми 4 Шпиритус; 5. Ала — мук; 6 Лот ло: 7 Пиносава; 8 Ам — емисар; " — ан — уча; 10 Тринидад. | 6:

српског

крава — совјетски град : 8 Помрчина — Минха-

Текелије — енглески „Велики утопист"; 5 „Историје српског

природа"; 7 Средњове-

9 Сов-

СВОЈА ПРАВА Л ОБАВЕЗЕ“

својих производа и ван Рад | ње. ј Међутим постоји један У" слов, Занатлија може да пр9даје своје производе и радње ако је надлежни народни одбор, на чијој је територији организована пијаца или вашар, у пропису о РЦ реду предвидео И првизвода које израђују 32" катлије, Ут У том случају занатлији ни“ је потребно неко посебно одо“ брење за продају на том ме сту. Једино ако органи власти то траже, он је дужан да ЈЕ каже дозволу за раљ односно "да обављање приватног посла Наравно, занатлија је ду“ жан да плати уобичајене пи“ јачне таксе.

занатлија би имао продајом

МРАЧНЕСИЛ ______-

— Добар дан, господине Мелој.

— Добар дан, госпођо ди Мато.

— Здраво, Дане. |

— Здраво, стари. Како је Беси7 |

Мелојев клуб је био познат у целој земљи, и је човек имао неки посао да сврши у Фелпебур или у неком од његових предграђа, морао је А прође кроз канцеларију Дана Мелоја.

Мелој је, према процени једног новинара » „Њус трибјуна“, зарадио педесет милиона дол откако је постао политичка снага у Велију " земљи. Али, чак и његови политички противни признавали су да му је од толиког новца мало # стало у рукама. Мелој је скромно живео, чак во скромно. За њега је највећа свечаност била кад ај се нагиздао старим прњама и кренуо ва пецат Или кад би провео цело вече у Кетиној крчми а јући пиво. Он себи није могао дозволити луксуза, | живот. Имао је преча посла: да брине бригу 684 | јих „људи“. Ако би се и очешао о педесетак .. љада долара одређених за поправку неке ул то му је просто омогућавало да предвиди Зе број својих људи и жена за летовање У његов кампу на острву Зефир, да се старој госпођи ' кер плати операција катаракте како би јој био пе || враћен очни вид, да тоне угља и безбројне Ши хране и одела буду подељене у Велију идуће З

Том Шели, иста таква јуначина као Мел саме“ век хладан, одмерен и, тачан, Мелојев први ва" ник и, заједно са Билом Блајсијем, законити ае : следник његовог престола, чекао га је У 5 ларији. Зи

Мелој баци панамски шешир са широким ну дом и спусти своју импозантну телесину У Ко фотељу иза свога стола за рад. ма па ВАДИ

(НАСТАВИЋЕ СЕ)