Borba, 28. 03. 1960., str. 1
БЕОГРАДСКО ИВДАЊЕ ТОДИНА ХХУ
Понедељак, 28 март ____БЕОГРАД "Директор Вукашин Мавеаовућ :
Главни џи одговорни уредник
" Мирослав Виторовић
у Уређује редакциски колегијум Лист излази сваког дана осим четвртка
" БРОЈ 74 1960.
ЦЕНА 10 ДИНАРА — РУКОПИСИ СЕ НЕ ме
ПРОЛЕТЕРИ СВИХ ЗЕМАЉТА, УЈЕДИНИТЕ СЕ:
БОРБА
ОРГАН СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Први број Југославиј
„Борбе“ органа Комунистичке партије • изишао Загребу
У 18 фебруара
1922 године. 13 јажуара 1929 године забрањело је
осуђени су на
У Народиоослободилачком излази, и тог у Ужицу од вембра 191 и у Дрнићу од
„Борбе“ а чланови редакције
затвор ми робију.
• ронопо до 27 во5 октобра ума де
рату 19 октобра
21 фебруара МЗ.
15 новембра 1948 године „Борба“ наставља издажење у ослобођеном Београду.
Од # јуна 19 године „Борба“ је орган јалистичког савеза раднот народа
Сопи. ПРЕТСЕДНИК Тато пРИСУСТВОВАО ___ ЗАВРШНИМ СМУЧАРСКИМ ТАКМИЧЕЊИМА. ВА ПААНИЦИ
Александар Ранковић, Едвард Кардељ, претседник Тито, Миха Маринко, Франц
Делегација Савезне комисије за атомону енертију у Канади
Југословенски атомисти водили разговоре о сарадњи У мирнодопском коришћењу
: атомске нергије
Отава, 27 марта (Танјуг) Делегација Савезне коми
| сије за атомску енергију ко
Лескошек и Јован Веселинов посматрају такмичење на Планици
ПМланица. 27 марта
Претседник Републике Јо сип Броз Тито са супругом Јованком присуствовао је данас на Планици завршном међународном такмичењу у смучарским летовима, које је одржано поводом 25-тодишњице велике летаонице у овом нашем познатом зимском спортском центру.
Тачно у 9 часова претседник Тито са супругом стигао је у долину Тамар. Заједна са претседником Титом били су потпретседници Савезног извршног већа Едварл Кардељ и Алексан дар Ранковић са супруга-
народне. ттине Франци
ма, потпретседник Савезне |
Јован Веселинов, претседник ·с" Народне скупштине Словеније Миха Маринко са супрутом, претседник Из вршног већа Словеније Бо. рис Крајгер, потпретседник Извршног већа Србије Сло бодан Пенезић. чланови Савезног извршнот већа др Марјан Брецељ и др Славко Комар са супругом, прет седник ЦК' Народне омладине Југославије Мика Три пало, потпретседник Извршнот већа 'Хрватске Иван Крајачић и организаци они секретар ЦК Савеза комуниста Словеније Иван Мачек. У У. "Жрретседника Тита и оста- | ле високе госте дочекали су и поздђавили претседник Савеза спортова Слове.
__ПРЕТОЕДНИН ТИТО ПРИМИО У ЈЕСЕНИШАМА ИНОСТРАНЕ
И ДОМАЋЕ
Јесенице, 27 марта Претседник Републике Јосип Броз Тито, после за“ вршетка Међународног так мичења на Планици, упутио се у хотел „Пошту" у Јесеницама. У просторијама хотела претседник Сму чарског савеза Словеније др Данило Доутан упознао је Претседника Републике са најбољим скакачима ко“ ји су учествовали у сму чарским скоковима на Планици, између осталих, са планичким _ рекордером и данашњим победником Хел мутом Рекнагелом и најоо“ Љим југословенским скакачем Марјаном Печаром. Претседник Републике се задржао с њима у разговору. Затим је у ресторану Хо" тела „Пошта" приређен ручак. На ручку, поред Прет седника и његове супруге Јованке, били су потпрет“ седници Савезног извршног већа Едвард Кардељ и ллександар Ранковић, прет седник Народне скупштине Србије Јован Веселинов и Претседник Народне скуџ“ штине Словеније Миха Ма ринко, потпретседник Савезне народне скупштине Франц Лескошек, претсел“ ник Извршног већа Слове: није Борис Крајгер, члано“ ви Савезног извршног већа др Марјан Брецељ и др Славко Комар, организаци“ они секретар ЦК СЕ Словеније Иван Мачек, претседник ЦК Народне омладине Југославије Мика Три пало и други. 2
Ручку су такође прису“ ствовали и _ функционери Смучарског савеза Словени је, неколико најбољих сму“ чарских скакача који су У чествовали на данашњим такмичењима на Планици и други. ;
За време ручка, Који је протекао у веома пријатној и срдачној атмосфери, прет седнику Титу су претстављени сви југословенски ска качи који су учествовали
на данашњем Међународ“
ТАНМИЧАРЕ
ном такмичењу на Планици. Пре одласка из хотела Претседник Републике се поздравио са _ Југословен“ ским скакачима и функционерима Смучарскот савеза Словеније и члановима Ор ганизационог комитета за планичке приредбе.
Велики број Јесеничана, који се искупио пред хотелом „Пошта" одушевљено је поздравио Претседника Републике поклицима: „Ти“ то—Тито!' када је колима напуштао овај индустриски центар.
»
Вечерас је у сали уКазине" на Бледу обављено свечано објављивање резултата и подела награда и дарова учесницима у смучар“ ским скоковима на Планици. Посебне награде добили
ке Јосипа Броза Тита по бедник Хелмут ·Рекнател златну табакеру, другоптасирани Норвежанин Ларсен и трећепласирани Финац Витикаинен златне руч не сатове, док је све југословенске скакаче који су учествовали на јубиларном такмичењу и "њиховог тренера Карела Кланчника Претседник Републике наградио ручним сатовима.
Такмичари који СУ а пласирали од првог до пет наестог места добили су по ред тога за успомену минијатурну скакаоницу Планица са чапљом, симболом ска каонице, Сви такмичари до били су врло укусне прак“ тичне награде и дарове. После свечане предаје на града и дарова, такмичаре, (организаторе и новинаре, примио је претседник Општинског народног одбора Блед Јоже Капус.
су од претседника Републи- |
није Леополд Кресе, претседник Смучарског савеза Словеније др Данило Доутан и претседник Народног одбора Среза Крањ Винко Хафнер.
Пошто се краће време задржао у разговору са окупљеним народом на путу испод скакаонице. претседник Тито се упутио према истеку мамутске летаонице. Ту му је наша вишеструка првакиња и репрезентатив_ ка у трчању на смучкама Мара Рехар предала букет цвећа. а претседник Смучар ског савеза Словеније др Данило Доутан статуу која
4 симболише ' летаоницу на
Планици.
' Претседник Републике је са трибине која се налази на завршетку истека посма трао импозантну слику када су се на излазу доскочиштта велике скакаонице појавили наши најбољи алпски смучари носећи у Рукама националне заставе зе маља учесница.
По интонирању национал них химни, бурно поздрављен од преко тридесет хиљада људи друг Тито се са осталим гостима упутио пре ма будиском торњу одакле је посматрао цело такмичење. Тек по завршетку свих скокова друг Тито и остали гости. поздрављени од окупљенот народа, напустили су Планицу. У повратку Претседник Републике је краће време борави у Јесеницама. М. СТАМЕНКОВИЋ
| на
Гласање на пољопривредном добру »
Јуче су У Србији изабрани одборници општинских већа произвођача из групе пољопривреда. Тиме су завршени општи избори за на родне одборе, општина у овој републици.
Према подацима
репу а
борна ко! лсија, у Војводи1 д 24040 уписаних ласало 227790 или
94,62 отсто. учешћа бирача срезовима
ја већ неколико дана борави у Отави као гост Канадске корпорације за атомску енергију, имала је неколи ко разговора и посетила неке важне атомске инсти: туције Канаде. Југословенски атомисти посетили су канадско Министарство иностраних послова, где су са високим функционерима Министарства водили разговоре о могућностима сарадње у коришћењу атомске енергије за мирнодоп ске сврхе. Овим разговори: ма присуствовали су југословенски амбасадор у Канади Милорад Милатовић и економски аташе амбасаде Петар Накарада.
Југословенски атомисти посетили су такође и претседника Канадске атомске корпорације Греја и разговарали са њим о могућностима унапређења сарадње на атомском пољу између Канаде и Југославије.
За време свог боравка у Отави, делегација је посе тила компанију Елдорадо тде је разгледала лабораторије за производњу уранијума и одговарајуће лабораторије канадског Мини старства рударства.
Изјава. Крајског о аустриско - југословенсним односима
Беч, 27 марта (Танјуг) Аустриски министар ино страних послова др. Бруно
Крајски, и потпретседник Соција, партије, истакао је у предавању 0 аустриској спољној поли-
тици на састанку чланова партиске организације У Бечу да Аустрија жели успостављање добрих односа са другим земљама У свету: Он је говорио 0 својим _ недавним _ посетама Лондону, Паризу. Варшави, Бону и Београду и истакао значај личних контакта са државницима ових земаља за побољшавање међудржавних односа.
„У спољној политици рекао је Крајски — не сме се казати „много непријате ља, много части". Ми мора мо тражити пријатеље у целом свету и стварати, тде се то може мир на траницама, Југославија је, као и ми. мишљења да је важно имати отворене и мир не границе. Зато ми тражи мо да се побољшавају 0обострани односи" рекао је Крајски.
Саопштење ЦК Савеза комуниста Југославије и Савезног одбора ССРНЈ
Јуче, 27 марта, у 10 часова пре подне, умро је у Београду друг Иван Караиванов, члан Централног комитета Савеза. комуниста Југославије, члан Савезног одбора Социјалистичког савеза радног народа Југославије и са-
везни народни посланик.
Иван Караиванов је поникао и израстао у бугарском радничком покрету, посветио је вајвећи део своје револуционарне делатности међународном радничком покрету, а после Другог светског рата радничком покрету Југославије и изградњи социјализма у нашој земљи.
Револуционар Иван Караиванов дао је огроман допривос историској борби за јачање међународног радничког покрета и победу социјализма.
Караиванову.
Иван Караиванов, који је преминуо јуче на Уролошкој клиници у Београду, услед наглог попуштања срчаног мишића, рођен је 1889 године у Пирдопу, У Бугарској.
Већ 1912 године приступио је покрету младог бугарског пролетаријата као члан – Социјалдемократске партије (тесвих). Члан Комунистичке партије Бугтар" ске постао је 1918 године. Истакао се у револуционар ном раду, брзо стекао углед међу друговима и постао један од најближих сарад“ ника оснивача Социјалдемо кратске партије и касније Комунистичке партије Бутарске Димитра Благојева, Георгија Димитрова и Васила Коларова.
Од 1919 до 1923 године био је помоћник Димитра Благојева као уредника часописа КП Бугарске „Ново време". У револуционарним догађајима 1923 године у Софији учествовао је 2Етивно. Био је члан револуционарног комитета у со фиском _ септембарском У" станку. Када је устанак утушен, Караиванов је, по одлуци Централног комите та, морао да емигрира. Пре шао је у Југославију, а за-
тим у Беч. Отада почиње нова етапа у револуционарном _ раду
Караиванова,. У Бечу је био члан спољног претставни-
па бљује иде ва царине
| од Маг АНИ Епа Пољопривредници Србије изабрали своје прететавнике у општинска већа произвођача
јучерашњим изборима био је велики одзив бирача
је следећи: Зрењанин 97,
Сремска Митровица 91,5, Су У и Панчево 96,8
ботица 91,4
отето. У Београду је на изборе изишло 92,58 отсто уписа-
них бирача.
У 11 од 28 општина на Ко сиву и Метохији гласало је преко 90 отсто уписаних би
рача.
До закључења листа Из-
борна комисија ција'
-
лагала подацима за срезове из уже Србије.
У селима. приградским општинама, земљорадничким задругама и на социјалистичким пољопривредним добрима велики број бирача изишвао је јуче на биралишта у раним јутарњим часовима. Избори су
ним _ народним
На великом броју бирачких места гласање је било завршено већ до девет ча-
Савез комуниста Југославије и Социјалистички савез радног народа Југославије губе из својих редова једног од оних људи који су се преко четири деценије неуморно и бескомпромисно борили за велике идеје социјализма, слободе и хуманизма.
Живот и дело прекаљеног револуционара и динамичвог борца Ивана Караиванова служиће као светао при- | пи а на = Ме мер делатности у борби за социјализам. рта НИ Нека вечита слава револуци у
је р уционару другу Мвану | родни пославик · Савезног
ЦЕНТРАЛНИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА ЈУГОСЛАВИЈЕ САВЕЗНИ ОДБОР СОЦИЈАЛИСТИЧКОГ САВЕЗА РАДНОГ НАРОДА ЈУГОСЛАВИЈЕ
Исшакнуши борац, међународно! радничког Џокреша
штва Комунистичке парти- | је Бугарске. Заједно са Ди |
митровом и Коларовом издавао је илегално лист „Ра“ ботнически весник".
Године 1926 одлази у Со вјетски Савез, Ту је остао до 1929 године, радећи у Институту Маркса-Енгелса, а затим на Комунистичком универзитету трудбеника Истока.
По задатку Коминтерне одлази у Кину 1929 године, тде је радио до 1984. То је
"било време када је могао
да испољи пуну иницијативу, јер догађаји нису мотли да чекају директиве из центра. Из Кине се враћа у Извршни комитет Коминтерне. Овде је радио до 1937 године у Одељењу за кадрове балканских комунистичких партија. После тога прешао је у Свесавез ни радиокомитет СССР. Под најтежим условима у току рата остао је у Мо скви. Године 1942 одлази, ради партиских задатака, у арапске земље. Извршавајући налоге Партије, Иван Караиванов је путовао и у друге земље и на тим путовањима увек се обогаћивао сусретима са истакнутим револуционарима. У Москви је 1934 упознао дру та Валтера — Јосипа Броза. С њим се зближио касније приликом новог сусрета. То је било у време када је друг Тито поново дошао у Москву и успео да убеди Коминтерну да не распусти КП Југославије. Караиванов се у Бугарску вратио 1944 године. Збот неразумевања и неслагања са неким руководиоцима КПБ, у време док Димитров још није биоу Бугарској, Иван Караиванов напушта Бугарску маја 1945 године и долази У Југославију. Ту се настању је и прима југословенско држављанство. Стари пролетерски борац наштао је у Југославији сво ју социјалистичку домовину и услове за активан ре волуционарни рад. Укључио се свим снагама у изградњу социјализма. После резолуције Коминформа бе скомпромисно се заузимао за мсправне ставове југословенског партискот руко водства. Као публициста, партиски и јавни радник Каргиванов је дао свој при лог у одбрани јутословенског социјалистичког иску ства од стаљинизма и стаљинских метода. Богато ре волуционарно искуство 0могућило је Ивану Караиванову да лакше сагледа непринципијелност политике вођене против Југославије и да азуторитативно брани ставове СКЈ. И Од 1950 Иван Карсиванов је стално народни по сланик. Често је у свом из борном срезу, јер жели увек на лицу места да реша ва проблеме. Поред интензивног политичког рада, на писао је низ публикација и политичких чланака. Његов живот испуњава непре кидан активан политички рад, У томе раду увек је иступао за развијање прија тељства између народа Ју-
ИВАН КАРАИВАНОВ
члан ЦК СКЈ и члан Савезног одбора ССРНЈ
тославије и Бугарске и жи госао све оне појаве које су спречавале или кочиле развијање _ конструктивне сарадње између наше две земље.
Поред других признања, Иван Караиванов је добио Орден заслуга за народ пр вог реда, Орден братства и јединства првог реда.
Пре непуних шест месе ци Претседник Републике одликовао је Ивана Караиванова Орденом јунака социјалистичког рада за из ванредне заслуге и рад У области друштвеног, научног и културног развитка земље.
Преминули Иван Караи| ванов био је члан Централ
| везног одбора ССРНЈ и на
| већа Савезне народне скуп штине за Срез Пирот.
| |
Претседвик Тито
изјавио саучешће супрузи Ивана Караиванова
Претседник Републике упутио је друтарици Божи И. Караиванов телеграм сле деће садржине:
„Са најдубљим жаљењем примили смо тужну вијест о смрти друга Караиванова истакнутог револуционара који је сав свој живот по светио борби за побједу ве ликих идеја марксизма лењинизма, дајући пожртвовано и несебичнио за њихово што успјешније и што брже остварење у нашој социјалистичкој земљи све своје снате.
„Молим Вас, у име Јованке и у своје име да у болу за изгубљеним другом Ива ном примите изразе нашег искреног саучешћа,
Јосип Броз Тито
Изјава саучешћа Петра Стамболића
Претседник Савезне народне _ скупштине Петар Стамболић упутио је супру зи преминулог Ивана Карамиванова следећи телеграм: „Поводом смрти вашег су пруга друта Ивана Караива нова, молим Вас, да уиме Савезне народне скупштине и моје лично примите искрено саучешће,
„Светао лик револуциона ра друта Ивана Караивано. ва. који је читав свој живот посветио борби раднич ке класе. а посебно борби за изградњу социјализма У нашој земљи. остаће трајно у успомени народа Југосла-
Телеграм саучешћа Едварда Кардеља
Потпретседник Савезног извршног већа Едвард Кар дељ упутио је другарици Божи И. Карвиванов следећи _ телеграм — поводом смрти Ивана Кардиванова:
„Вест о тешком ударцу који Вас је задесио смрћу супруга дубоко ме је потресла, Молим Вас примите изразе мог најдубљег са учешћа у Вашем болу. ТУ бол делимо сви ми, југо“ словенски комунисти, осећајући да је са другом Караивановим нестао из наше средине један велики револуционар, који је сав
свој живот посветио ствари међународног радничког покрета. Светла успомена на њега увек ће живети ме ђу нама".
Изјава саучешћа Александра Ранковића
Потпретседник Савезног извршног већа Александар Ранковић упутио је супрузи Ивана Караиванова сле дећи телеграм:
„Дубоко дирнут вешћу 0 изненадној смрти друга Ивана Кога сам увек високо цени и као човека и као револуционађа и борца за социјализам, желим да Вам изразим своје искрено саучешће." Телеграм Јована Веселинова
Претседник Народне скуп штине Србије Јован Весели нов упутио је следећи телетрам супрузи преминулог Ивана Караиванова:
„Поводом великог тубитка који Вас је задесио, шаљем Вам своје најдубље саучешће и молим Вас да будете уверени да ће успомена на друга Карзиванова оста ти трајна, Као што ће оста ти трајно дело за које се он борио читавог свог жи-
Супрузи преминулог члана ЦК СКЈ Ивана Караива нова су лично изјавили сау чешће: уиме Централног ко митета · Савеза комуниста Југославије Цвијетин. Мијатовић, уиме Савезног одбора ССРНЈ Крсто Поливода, уиме Савезне народне скупштине _ потпретседник Павле Грегорић уиме Савезног извршног већа Светислав Стефановић, име Из вршног већа Србије претседник Милош Минић, унме Централног комитета Са веза комуниста Србије и Главног одбора Социјалистичког савеза Србије Душан Петровић и уиме Град скор комитета Савеза кому ниста и Градског одбора Социјалистичког савеза Вео града Риста Антуновић,
Изјаве саучешћа Централном комитету
СКЈ
Централни комитет Савеза комуниста Југославије примио је телеграм„ у ко јима саучешће изражавају Општински комитет Савеза комуниста у Димитровграду Општински комитет Савеза комуниста у Пироту и редакција мањинског листа „Братство“, такође из Пи рота.
Образован државни одбор за сахрану
Поводом смрти Ивана Караиванова образован је државни одбор за сахрану. У одбору су: секретар Цен тралног комитета Савеза комуниста Југославије Александар Ранковић, потпретседник Савезне народне скупштине Павле Грегорић, потпретседник Извршног већа Србије Спасенија Бабовић, члан Претседништва Савезнот одбора ССРНЈ Крсто Попивода члан Савезног извршног већа Крсте Црвенковски, члан Централног комитета СКЈ Цвијетин Мијатовић, потпретседник Народне скупштине Србије Воја Лековић, члан Извршног већа Србије Милан Поповић, претседник Одбора за спољ не послове Савезне народне скупштине Алеш Беб лер, секретар Градског комитета Савеза комуниста Србије у Београду Риста Антуновић, директор Института за друштвене науке Влајко Беговић, претседник Савеза новинара Југославије Душан Бласојевић, професор Београдског универзитета Драгиша Ивановић, претседник Народног одбора Среза Пирот Бранимир Ћирић, народни посланик Народне скупштине Србије Влада Митов и претседник Народног одбора Општине зград Кирил Ташков,
Посмртни остапи Ивана Караиванова биће сахрањеми у уторак у 16 часова на Новом У Београду .