Borba
Код Косовске Митровице ухваћен јелен
Почетком овог месеца радници _ рудника „Трепча“ ухватили су у близини рудника једног јелена, Овај јелен, се изгледа кретао већ две године у ловиштима Косовске Митровице и вешто се крио. Јелен је, како извештавају руководиоци ловачког друштва у Косовској Митровици, тежак око 130 килограма, има јако развијене лопате, тако да се — по њиховим ре-
10.
= Е Е Е Е =
десет двије године. Истакао се одмах у првој
чима — ради о веома квалитетном капиталном 4: грлу ове врсте. акцији. Напали су неку Јелен је смештен у пољопривредни расад- 2: жандармеријску _ станицу
ник код Косовске Митровице, Очевици и ловци из Косовске Митровице кажу да је шарен им да су лопате такве да то само може да буде јелен лопатар. Међутим, ловни стручњаци у то сумњају. Тешко је и невероватно да јелен, тако осамљен, дошао све до Косовске Митровице. Поставља је питање одакле је дошао. Јелена лопатара има само на три места у Југославији — Илок, Куњевци и Бриони. Предпоставља се да би то ипак могао да буде обичан јелен, који је долутао из Црне Торе или из Јастрепца где су, пре неколико година, унесени јелени. А, уколико се заиста ради о јелену лопатару, што ће стручњаци ових дана да провере (јер се лопате понекад развијају и код
! он је, с' бомбом у једној а револвером у другој ру ци, сам ускочио кроз прозор међу жандаре и приси лио их на предају.. Али тадањи Демоња није одто варао мојим (романтичЕ ним) предоџбама о партизанским херојима... Они2 ска је раста, али доста те-
Ини
деформисаних јелена, код којих се понекад 2 ме
чак показује и шаре као код лопатара), онда Ео грен. Подбочио се на је заиста загонетно како и одакле је стигао = Прави војнички карабин овај јелен да ли случајно потиче од лопатара, 2 (тада је прави војнички
који су почетком овог века ишчезли из Рогата код Лапова или је дошао из Срема, Свакако, појава овог јелена У поменутом рејону представља велику занимљивост за ловну науку.
2 карабин био ријеткост). Но Е си широке пумп-хлаче од Е сивог војничког сукна, ду те до глежњака, и тешке планинске ципеле, На зате гнутој доламици имао је коже за добар килограм: опасач, разни упртачи и још којекакви ремени и ре менчићи, а о њима висе бомбе (офензивне и дефензивне, свих могућих продукција, од крагујевачке до талијанске кашикаре и њемачке клипаре; јер Демоња ратује против свих могућих војски)... Па онда фишеклије с муницијом, нож, бајунет, револвер и неколико торбица за специ јалке и други потребан (и непотребан) ратнички при бор. — Таква је била баниј ска партизанска мода!... Лимена дугмад на долами ци, сва сила дугмади, начињена је вјештом руком партизанског занатлије, у облику петокраких звијезда и црвено обојена. (Пе токраке 'морају бити црвеве). Преко рамена има гај тан, а о гајтану виси звиж даљка.. Звиждаљком Демо ња позива борце у строј! — Тамна коса, густа и твр да као руно црног овна, ра сте му одмах, прст два, ви ше густих и растављених обрва и „кицошки“ бјежи испод капе-партизанке, на којој се лелујају три огром ва рога, сваки на своју страну. (Носи капу са три рога и бори се против бота) — На крају је црвена петокрака звијезда велика као длан мушке руке.
Очи су у контрасту с гру бим цртама лица; модре и благе. Да нема тих очију, Демоња би изгледао као пагански ратни кумир коме се приносе људске жр-“ тве,. Такав је био Демоња из јануара тисућу деветсто четрдесет друге... или ми се само учинио таквим.. Не бих се усудио овако га описати да нисмо = касније постали прави рат
Поентери маркирају
Штетан је лов на јаребице без паса птичара
Већи број ловаца лове јаребице — пољск и камењарке без паса птичара. Такав лов н само да не пружа одговарајући успех и задовољство, већ је и штетан, Без пса јаребице полећу изненада, тако да ловац није спреман и касно реагује, У таквим случајевима тађа се нетачно са већег отстојања, па се дивљач рањава, Поготком у крило дивљач пада, али се сакрије и ловац је обично не пронађе, тако да постаје плен грабљивица;
Лов са псима птичарима има посебну драж. Пас „маркира“ дивљач и ловац се спреми на гађање. Уколико дивљач падне рањена, овакви пси не само да је пронађу већ ју и донесу ловцу, тако не остаје изгубљена. Зато би можда чак требало да се забрани лов на јаребице без одговарајућих ловачких паса.
Тровање вукова постаје актуелно
У тровању вукова последњих година постиг нути су значајни резултати. После ослобођења У нашим планинским пределима било је на хиљаде вукова, који су наносили огромне штете. У Босни и Херцеговини или на Космету, вукови су причињавали милионску штету уништавајући своку и дивљач,
Заједница је, дајући награду сваком грађанину који уништи вука (у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини 15.000, а у Словенији 35.000 динара), знатно допринела да је број вукова сведен на такву меру, да су данас ретки, а на неким подручјима сасвим _ истребљени. Самим тим штете су од вукова на стоци мале, а срнећа дивљач је у великом порасту.
Међутим, вукови још нису уништени. понегде чине осетљиве штете. Акције тровања које се спроводе нису тако успешне као рани је. Чак и активност у тровању због тога отпада, јер се некако „не рентира“.
Зато би требало да се питање награда размотри на подручју свих република и да се, по могућности, повисе тамо где то није учињено како би се читава акција боље стимулирала Ово нарочито сада, кад тровање, с обзиром на предстојећу зиму, постаје опет веома актуелно.
НИЈЕ _;
На састанак који сте заказали некој познаници на улици никада нећете стићи са закашњењем, али знате да има прилика када се толерира закашњење од „академских четврт сата“. Сматрате да је вечера на коју су вас позвали ваши пријатељи једна од таквих прилика, па мирно задоцњавате... Ипак грешите.
(4 с
2
НО
"а
Тачно је да ће ваши пријатељи хтети да вас извесно време причекају, знајући шта све данас човека (нарочито у великим градовима) може спречити да буде потпуно тачан, али не претерујте. Трудите се да и на обеде увек стигнете тачно на време. Ако ипак задоцните који минут, не заборавите да се извините.
"_НЕГО__
582
Био је младић од два-
ни другови. Не описујем га са злобом у срцу, већ са симпатијом и љубављу, и можда с нешто мало блате ироније.
Тамо где се бацају бомбе...
Тих дана, почетком ти-
сућу деветсто четрдесет друге, Демоња је постављен за командира баниј-
ске пролетерске чете. Из свих чета одреда узети су најбољи и најизграђенији борци и Демоњу је запало част да им буде први стар јешина.. Прије но што су отишли у Славонију ратовали смо заједно на Ба-
вији: у Пецком пресвучени у домобране и у Брубну, када је погинуо Васиљ Гаћеша. Но још увијек нисам добро познавао Демоњу.. На Калнику био је рањен већ други дан до
ласка и морао се вратити у Славонију. Али већ тада сватко је могао примијетити да то није више онај исти Демоња. Нестали су ремени и ременчићи и капа с огромним роговима и црвено обојена лимена дугмад у облику петокраких звијезди... Само је зви ждаљку задржао! Лице је престало бити грубо, а пла ве благе очи испод густих црних обрва постале су још људскије и још блаже.. Од формирања Седамнаесте (напада на Воћин) ратујемо заједно и сад се растајемо...
Демоња је борац и човјек од комада. Темперамен тан је и нагао. У борби га треба обуздавати, иначе ла ко ће погинути... Не воли се пригибати ни лежати на трбуху, и досадно му је за вријеме борбе у штабу... Кад нестане с ока, можеш. бити сигуран да је негдје гдје се бацају бомбе... Кажу да то није добро. Командант бригаде не баца бомбе, него коман дује бригадом! Али о том питању, поготову кад је
ријеч о нашем рату, могло би се много дискуто вати. Много пута значајни ја је појава команданта У првој борбеној линији и на првом мјесту, него све командовање из“ штаба... Често сам свиједок сцена из међу Демоње и Радојице, за вријеме окршаја... Радо јица грди Демоњу што не користи заклоне и сувише
се излаже, иако и сам ради то исто. Себи допушта, њему не допушта!
..човек
Демоња је природно бистар и талентиран. Веома је духовит и оригиналан, Највише се шали на властити рачун.. Мало има партизана који се тако ма ло обазиру на непријатељ ске метке као он... Али стално проналази примјере кад се прилијепио за зе мљу као „таксена марка“... Демоња је и измислио тај израз „таксена марка“, ко ји се сада употребљава у читавој Славонији и сјеверној Хрватској...
Не воли митинге,. Говорници на партизанским ми тинзима имају своје клише-е. Говор обично почиње: „Другови и другарице, кад је крвави фашистички
5 У:
Група партизама из омладинске бригаде у Банији , .
окупатор упао у нашу земљу“..' Послије увода до-, лази описивање развитка народно-ослободилачке вој ске... „најприје су биле гру пице, па су прерасле у гру пе, у чете, батаљоне, одре де, бригаде... итд,“ На једном од многобројних ми тинга, говорник се није за довољио набрајањем, већ је надуго и нашироко го-
ворио о групицама, па о групама, четама и батаљо нима.. „Кад ће доћи до
корпуса“, ускликнуо је Де моња гласно и, уздахнувши дубоко, окренуо сем папустио митинг...
Приликом другог напада на Воћин пошли смо зајед ВО :ж положај,. Стотињак метара од положаја, у тотално мртвом углу, лежао је неки борац... Ваљда је био новајлија па није знао оцијенити да га овдје не може погодити зрно и да нема разлога лежању.. Де моња стане покрај њега и повиче: „Лези, прилијепи се за земљу, видиш да пу цају“ — Меци су прелијетали високо изнад нас. Бо рац га'је радо послушао. Припио се за тло још јаче и стањио се још више, као „таксена марка“... Није схватио шалу, иако је њетов командант стајао поред њега управно... Тако смо га и оставили... „Мајку му његову“, смијао се Демоња, „тај ће нас све прежи вјети!“..,
Кад борци млако нападају, Демоња зна узети ми траљез и пустити неколико рафала преко њихових глава. Они одмах знају да их опомиње, Радојица се
онда смије као луд, показу је на њега прстом и упозорава Јоку и мене: „Пазите, опет га је ухватио амок“,., Драпшин, стари Цапо, Јерковић и све наше старјешине из штаба корпуса и штаба дивизије највише во ле Демоњу. Воле га и сви његови борци, особито ба-: нијски пролетери. Нагао је и необуздан у борби, али је према борцима благ. Од ста рих бораца и потчињених старјешина тражи и очеку је много, његова јединица увијек извршава задатке...
ПИВАРА АРВ ПАЗИ ОН
Радојица Ненезић
Радојицу познајем са заједничког пута у Славонију. Наша група формирала се у штабу групе кордунаш ких одреда и до Славоније путовало се непун мјесец да на. — Већ за вријеме пута спријатељили смо се: Радојица, Ранко Зец, Ђура Ђулић и ја. — Радојица је младић од преко сто килограма и стари ратник. Био је србијански партизан од устанка у Србији, преживио прву непријатељску офензиву на ослобођени териториј Србије и касније се некако успио пробити за Вр ховним штабом у Босну. До поласка у Славонију био је борац пратећег батаљона Врховног штаба.
У борби је срчан и вјешт, кас бораци као командант... Кад метак прозвижди крај уха, сватко тргне главом. То је аутоматски покрет и немогуће га је контролира ти. Просто рефлекс... Мета» је бржи од сваког рефлекса и трзај главе је узалудан. Ако те погоди, десит ће се то прије но што доспијеш склонити главу... У том погледу, Радојица је феномен. Проматрао сам га више пута. Он никада не трг не главу и не пригне се Као да је одваљен од стијене... То код бораца много вриједи! — Приликом напада на културбундовце у Ор љавцу метак га је погодио у трбух. Имао је срећу. Ударен је равно у фишекли ју. Меци у фишеклији распренули су се и изранили му трбух на више мјеста, али површински. Фишеклија му је спасила живот...
ин
пива и
(Наставиће се)
–—
НАГТРАЂИВАЊЕ СЛУЖБЕНИКА
Један службеник пита колико може да износи награда која се службенику даје у току једне године џи у којим случајевима се службеници награђујуг
Службеници могу “ добијати
" награде за ванредан ради рочито залагање У
шење одређених значајних
протиче кроз Берлин; 2 Биљка у ем-
Ини
служби ако је то залагање допринело квалитетнијем и бржем обављању посла, односно побољшању рада; за успешно извр~
Субота, 2) 7 оба 271263 ПАЛАТИ КОРА
4
при љаетЕ ШРАРТТРАМ-УТЕЛЕ У БЕОГР РАЈУ вила су и стави СРС ТИТСАРТ #7734 пААРШИР ' (1832 -1878) 1 ВОЈИСЛАВ РИТА | (7860- 1894) ДАО веселиновић (7862 – 7905)
27 РАаЛОЈЕ стомта овТА. (17873 - 19208)
ж
5 ИТ селтиттА ОпшТИЛРЕ ГРРТЈТ УН ЕЈЛЕ
#74 АОСОВУ
47 РА РАС УЋЊЕ сте ЕТ косе сУ ГУРШИТ
„Уасетџиттит са ДЕА Вуд.
ГТОСТНЕ РИМСКОЈ #2474 (7853- 7856),
1:
532
з7 У у РРАРОЛЕТА ХЕР злато РИТА РАДЕ
–— ХЕЉУРУТА! (1948 ~ 1944) |
са плавогттџјом ДРУГОВА
#147780 = УЈЕСЕЋЈ 4982 н СЕТУ ИТАЈТОАНСКИХ брда ТИСА. У О РАГАЛУ | СЛЕТАЊУ ТУМоТВИНА БАР РАЂЕН 774 СУ тта утра ли СТАЊЕ УХВАТИЛИ, МИРА УБ #1369 Ш710 СОШ БЕљам
СМЕО РАТУ, ОТЕО А ;
ДРУГА и ТОВУЖАО СЕ
БРОЈ 2411
ВОДОРАВНО: 1 Тро- ' јанска краљица, образац безнадежне туге и очаја у класичној лите ратури; 2 Највећа притока афричког језера , Чад — домаћи богови, заштитници породице У старом Риму; 3 Наш 4 велики град који данас прославља 16-тодишњицу свога ослобођења — притока Дунава У источној Србији; 4 Име америчке филмске тлумице, велике звезде немих филмова — нај- , здравије пиће — индо- ; нежанско острво с буј
. у , 0. •
| | 12 Тр и АЕ | ер рани
ном тропском вегета- % Аја |] јан
цијом; 5 Назив — све-
тиљка на аутомобилу 7
— лична заменица — јужно. воће; 6 брионалном стању; 3 Нота с
Птица грабљивица — име чувеног дан- 4 Енглески граду Јоркшира ВИ
ског атомског физичара — авангардна град Јерменске ССР — иницијали ске глумице мађарског порекла, и
снага у изградњи социјализма у Србији (скр); 7 Део Народне Републике Срби- нуте предратне оперетско-филмске зњ зде; 6 Највећи сисар — француски ле
је (скр.) — комуна у северном Банату,
позната и по фабрици салама. и кон- жавник, председник Четврте републе
зерви;. 8 Богиња Месеца у хеленској ке; 7 Немачки град на Дунаву — сл.
митологији. ко, умилно (муз); 8 Равнотежа ==4е чна заменица;.9 Оријентална“ и
Женско име; 1 Рибар; 12 Хемијш
знак за иридијум.
БРОЈ 2410
УСПРАВНО: 1 Немачка река која
РЕШЕЊЕ ; ВОДОРАВНО: 1 Раднички; 2 Д. О. (Давид Ојстрах) — Скадар — 8,5 (Вилијем Вајлер); 3 Ода — град — тал;4 Рога — А. д.
(Антоњин Дворжавјурна; 5 Иља (Муромец) — Емил — Кос (Милко); 6 Су — Трајан —в.т (+ ајам Текери); 7 Белканто. |
' УСПРАВНО: 1 Дорис (деј); 2 Родољуб; 3 Ас — Ага (Пера Поповић – 3 Дкг — а — ерл; 5 Нарамак; 6 Идадија; 7 Чад — у — лан; 8 Кр—75
| =
Н. Т. (Никола Тесла); 9 Иваново; 10 Власт,
СВОЈА ПРАВА л ОБАВЕЗЕ
ву којих је остварено рацио“ налније пословање односно боља организација рада.
Висина награде одређује се према значају извршених по-
слова и задатака. Укупан износ награда које се дају слу“ жбенику у току једне године, било по ком основу, не може бити већи од двомесечне плате. Изузетно, награда се Мо же одредити и у већем изно“ су у сагласности са извршним
2
датака; за ванредно истицање и пожртвовани рад у обављању дужности ако је услед тога спречена већа материјална
на-
штета или отклоњена непос- већем. То се односи како на редна опасност за животи службенике органа савезне џ здравље људи; за поднете републичке управе тако и на
за- предлоге и сугестије на осно-
службенике народних одбор
. 6 | МИА и"
штит Филип Бекић, ето — пада, а буде и кад дође да се плаћа, прво ће на њих
кад њега не
саву работу гдје јадни човјек сам себе мучи
улу испод
ву К и куће, Шако показа руком Бекићеву обна, Пе
83
куд га носе и сјети се Пашка то је он, мало прије, поју је кришом поменуо,
Он се сјети Поповића с брадом: менуо болницу, Некако али сад се види: намјерно је он то, да му претскаже ово чудо. Лукав је Пашко, платиће му Пашко с брадом! Свеједно што му је мајка од Маркетића, неће га то извући — нек иду збогом родбинске везе кад се иза њих крије зликовац! Одавно је Пашко зликовац — вуче књиге, вири из жбуња, мути памет народу причајући о немани. Те приче о немани само су прикривени комунизам. Мора да је у дослуху с тајним силама, а она жена из шуме, испод дрвета, комесар му је, Сакрио Лу је у болницу, али и тамо ће је наћи Филип Бекић — па сач жара, ма ће јој табане у ватру као кромпире: тричај, Кучко, ко те послао да заведеш војску Филипа Бекића у клисуре!... Нека кука! Нема милости! Она је њега за нос вукла, свуноћ вукла кроз невиђбоге, Да ње није било, и њених трагова, хајка би се завршила у свитање, Била би то са_мо његова хајка, чиста и поштена, без Гиздића, без Талијана и Турака, Черчил Када но би могао да се буни: домаћа ствар: Не би то ЕН била хајка, него само покољ: опколио чово десет комуниста на спавању и сасвим их успавао, Боже, што би то било весеље! Све ватра до ватре да пламти, све се ражњеви с печењима окрећу, мирише месо и ракија, пси се кољу око ностију а ћелави домаћини благосиљају Филипа Бекића, пјесме му пјевају м у звијезде га дижу...
Он се уживје у то — гледа и слуша истовремено, гласови и слике се повезују и оживљавају једно друго. Неколико тренутака прође му без болова, у заносу и уживању, али тада се оклизну Логовац, стресоше се носила и сви ражњеви се одједном зарише у пукотине и дубоке јаруге његових рана, Шкрипну зубима и прогута јаук
заједно с пласом крви. Они то намјерно дрмусају, рече у себи — допао сам у руке најпога“ нијој сорти што по земљи гази! Тако ми и тре-
ба, кад сам баш њих изабрао и с поганлуком се удружио! Ено подмукли Лазар Сабљић крије главу да не видим како ми се потемјехује. Још се плаши од мене, зато крије; кад буде сигуран да му ништа не могу смијаће ми се у очи, Кесари се и оно друго пашче, и треће сви су заједно, а нико. на мојој страни. Као пазла; кад неко пропада, сви се улруже против њега, па су хајка. Веселе се, и уши су начуљили: да чују како јаучем, па да причају женама. А ја нећу, заинат нећу! Ето да нећу — узалуд чекају!
Очи су га превариле, јер ни Логовцу ни Сабљићу није до смијеха. Главе крију да он не види како су се уплашили и забринули, Уплашила су их она два пуцња чини им се да су сасвим изблиза и да се свакичас могу поновити. Або се и не понове — то је само одлагање, Не вјерују да су то биле комунистичке пушке, него се неко из хајке издвојио и при крио, неко од рођака Маркелића, Заћанина или Боснића, да се освети. Вазда има лудих, понекад и мирни полуде као Пашко Поповић мало прије. — ове се плаћа, Њихов велики заклон и
доћи ред. Сабљић се каје зашто је газио по гру“ дима Заћанина, Логовац што се сликао над Видрићем, присјећају се и онога што је било прије и послије, зноје се од страха и моле бога да Филип Бекић остане у животу и све прими на своја леђа.
Једино се Мило Доламић стварно весели њему је довољно и одлагање, Видио је кад је Тодор Ставор погинуо, схватио је да га је то Бекић убио; пошто је он био једини свједок њихове свађе — чекао је да и на њега дође ред, јер Филип Бекић не воли да оставља свједоке. Покушавао је да се одлијепи, да пређе код Гиздића или Брадарића, али Бекић га је стално имао под оком и држао уза се. Круг је био „затворен и полако се сужавао. Он је гледао како се сужава, чекао је ноћ као овца нож и дисање му се затварало од страха. Сад је већ лакше, Није сасвим лако, није ником Биће још мука и тјескоба, дизаће се хајке с Једне и с друге стране — њему остаје да стално врда, можда ће притом научити да на неки начин изврда.
У
Ладо их видје како се спуштају шумом, већ далеко од пропланка.
„Ено носила“, рече. „Богами смо шкартирали једнога!“
»Ако смо“, промумла Шако, „Сад не можеш рећи да ваздан само захваљујемо., Ово док мисле да нас нема, могли бисмо још неког да очешемо... Штаб бих ја: не надају се, картају се, можда ни страже чемају“.
„Зар ти знаш гдје им је штабт“
»Нема гдје друго него у кући Бекића — тврда, пространа, а има да се пије“.
„Ајде онда да видимо то!“
Не рече да има само једну бомбу. сјетио се тек кад је пристао. Не би рекао ни да се прије, сјетио: личило би то на колебање,
страхом, зазиђује препрекама које измишља и губи вријеме кад га нема. Одавно се њему тумба по глави чудна мисао да се најлакше остварује баш оно што немогуће изгледа. Он је крије од других — због њене сличности са сујевјерјем и повремено је заборавља; прибјегава јој тек кад га тешкоће окруже, а тада се она изненада потврђује чудима која га спасавају. Ето опет се потврдила: ишчупали су се из пипака хајке, дишу, иду, носе пушке и задају ране — то је чудо и стварност истовремено. Треба то чудо да објаве нечим што трешти и одјекује. Не би ваљало да га изневјере и да допусте да се прећути; не би њима доликовало да тек тако побјегну, да се искраду и као рањене змије увуку у неку рупу.
Шако друкчије мисли — у сликама. Они у кући Филипа Бекића ваздан се картају — команданти у великој соби а стражари, крчшом
од њих, у малој. Нијесу ни ручали, само мезе и пију; прилично су попили — неки већ не знају гдје су и нико не зна које је доба дана. Хвале се они што добијају, мрзе их они што су изгубили, не чују ни сами себе од галаме, поблесавили су од ракије и галаме. Кад он отвори врата нико неће дићи главу да га погледа. Кад им груне двије бомбе, кад испали парабелум и кад Ладо учини своје — настаће кукњава а не борба. Једни ће се заглавити у прозо-
ре, други заронити под столове и под – трбухе. Ко се жив извуче — бјежаће главом без обзира. Оно што остане — биће месо у бари крви. Он
ће над том баром да заурла: Ето ти, главо хајке, наједи се и напиј се! Насити се својим месом, наједи се за сва времена — да се више не подигнеш никад, никад!... |
У тим мислима изађоше на Вериге, ланац пропланака на јужној падини Рогође. Испред њих се указа Орван са Софром у вечерњем руменилу и пусте шуме гдје су празне земунице; испод њих се вори' засјењени Караталих: долина с
шуме — учини им се да је пуна и к журише да предухитре умор и ућуткају ! љиве мисли што још увијек животаре " сто начина цвиле покушавајући да одвразе, долини их сасвим издаде стрпљење — јеж ше заобилазне стазе и шумске окрајке, #3 ше на чистину — бразде као два црна | на, преко бијеле голети, право према циљу. те, маштају, хране мржњу, живе од њеће те и потстичу се престижући 'један другог, Да је у том тренутку стајао стражар кућом, он би се преварио, Помислио би два гласника — носе важне новости, не 1980
о зато тако журе. Без сметње би их оте РО
мир“
Ву
му приђу, упитао би их какве су новост је ће гинуо прије него схвати ко су. Али ДРИ за ослала
ке Филипа Бекића, које је старица П
асно издалека опазише да је 01
донесу воду, до изв
што се приближава. Нијесу ни стигле вратиле су се с празним суђем и задихане И ари сле: некакви црни људи, два с пушкама, њави, помамни, јуре правце према кући Гали боље је да се закључају врата им затворе па ј на прозорима... Старица се не зачуди: 7" “" Рђаво почео, без зла се неће завршити а кре дан она то осјећа. Погледа Шога Грофа " вету и викну;
„Устај Смрдибеже, доста се у избу брзо!“
„Не могу да мрднем“, рече Шого, » гу, само су ми ране доље“.
„Можеш, можепи Све се може кад Је Нећу ја да ми се кућа погани и да Ми ја мртва ћуша послије привиђа. Сиктер, кажем!“ -
Шого покуша, па паде на под, Уа ногу и зајаука „О-а-уу-! Не могу 4 не могу, а они мене траже. Снијевао на 4. траже, убиће ме ако ме ухвате! Спас ко знаш, мила стрина!"
и би. ту баздио! Вут
немам 8"
на бле- ријеком .и јовсма, ливаде под снијегом, ограде _(НАСТАВИЋЕ СЕ) | 3 у . 77 - 3 ~ : т 771 ви танина јат рв 4 ИВА РАШКИ ита" о —"—"С"—"У_"_"е у = "Г
600 динара. Жиро рачун број 101-707-1-76, Поштански фах 629
! а Беогр: грг Маркса п Енгелса 7, телефон 34-531, претплата за један месец за нату земљу 280. за | Излаје и штампа Новинско-издавачко предузеће. „Борба“, уредништео, администрација и штампарија „Борба“ Београд, Трг Маркса п У 5