Borba

5.

Елкинс је разуверио Инвуда да до тога неће никако до-

ћи, иако ни он сам није био"

ситуран у то. Ипак је оставио на вољу Инвуду да иде с њим ако хоће. ако неће не мора. Инвуд се препустио фатализму и кренуо.

Привукли су се групи с лећа. Елкинс је схватио да још много неоткривених говорничких талената има у морнарици. Управо је са крова силазио један морнар који је до тога тренутка говорио и завршио свој говор речима: „Шта да радимо у вези овог снижења плата“

Тог тренутка су из масе приметили Елкинса и Инву да и одмах су се зачули уз вици негодовања. Елкинс је ипак одлучио да се не миче одатле, али да не подузима ништа све док неко од незадовољника не предложи неки акт насиља. Он је затражио још једву патролу са крстарице „Худ“. Надао се да ће тако лакше похватати колово-

ђе.

Морнари прве класе

Али било је тешко издво јити коловође. Говорници су се смењивали један за другим. Ни пет минута од Тлкинсовог _ доласка није прошло, а већ је на крову товорио неки _ морнар 1 класе са три ознаке са бро да „Нелсона“.

Од првог момента, од са мог почетка немира у Инвергордону било је очигле дно да истакнуту улогу за узимају управо ти морнари 1 класе са три ознаке, који су иначе појам у бри танској морнарици. Није ин чудо. Сваки од њих је нај мање већ 12 година на слу жби у морнарици. Он их је „све познавао“. Иначе је врло способан на свом послу, скоро незаменљив. Он се често враћао са обале на копно не баш трезан, али ретко се дешавало да буде тако пијан да изазове нечи ју пажњу.

Знао је напамет прописе.

у морнарици, и некако на свој начин био је носилац традиције ратне морнарице. Он је познавао _ своја права и најбољи пут да се избори за њих.

Говорник са крова је сада говорио о томе да би требало изабрати вођу ако се хоће ишта постићи. Тре бало би заправо одредити руководство и то неожење не људе који су спремни и да „стану пред зид“ ако то буде потребно. Елкинсу се учинило да овај хоће да импресионира људе ореолом мучеништва _ које им ставља у изглед.

За њим се попео на кров још један морнар Г класе, али убрзо су га извиж дали, јер је говорио само 0 личним неправдама.

За њим је говорио један припадник морнаричке пе шадије са „Худа“, који је рекао: „Ја сам се искрцао у Зебрижу, и ја сам провео осамнаест месеци на Западном фронту. Зашто сам то радио Зато да ми се тек тако одузме један шилинг дневно! Знам једног старца који улицама свира на ортуљама и његов мајмун до бије више него ја!“

Тада је узео реч Броквеј, морнар 1 класе са „Валијан та“. Он је најпде напао-ад, миралитет, владу, краљевску породицу, па чак и по реске обвезнике који дозвољавају да се вуку за нос. На крају је · рекао да је било доста говоранције, са да би требапо нешто учинити, ступити у акцију. а он је спреман да се придру жи. Кад је сишао са крова, дочекао га је буран аплауз. Онда као да је понестало говорника. Настао је је дан предах. Елкинсу се учинило да ту више није потребан, да се ништа зна чајно неће више на том

уд ле, ТЕРЕ РУШИ РУБ

„запослених људи,

месту десити, и кренуо је у правцу кантине.

Вођа побуне

Тада су се почели разилазити и понеки морнари, изгледало је да ће се све свести на дискусије, тако дегенерисати и ишчезнути. Потенцијалним побуњеницима Атлантске флоте тре бало је тог момента дати во ђу.

То је, изгледа, осетио један млади морнар са „Валијанта“, окренуо се Фреду, и рекао: „Фреде, зар им не "би могао рећи шта ти мис лиш о свему овоме“

Ко је био Фред Копманг Сада је био морнар 1 класе на „Норфолку“. Иначе је светло дана угледао међу суморним зидовима једног сиротишта у Сафоку. Рано у животу је осетио и дожи вео неправде класне поделе друштва, нечовечност, не-

Поручник Роберт Елкинс, постао је доцније вице адмирал

једнакости инеравноправности. Преко институције доктора Барнардоа, ступио је у ратну морнарицу када је навршио 14 година. До тада се истицао једино као фудбалер и боксер. Догађа ји у Инвергордону су усме рили његову активност у другом правцу. Организовао је маршеве гладних не демонстрације против друштва које је људе довело до то-

та. Допније. се. нашао и „У

Интернационалној.. бригади у Шпанији, а у току другог светског рата истакао се у цивилној заштити при одбрани Лондона, за што је и одликован,

Пошто су га позвали да каже своје мишљење, он се попео на кров. Био је то његов први јавни наступ. Императивно је наметнуо тишину, а онда је рекао: „Пошто се сви слажемо У томе да нам је нанесена неправда снижсњем _ плата, треба да размотримо шта да учинимо. Пре свега, треба да организовано изнесемо своје мишљење. Ако одлучимо да штрајкујемо, онда треба сви да учествујемо у штрајку. Никако не смемо дозволити разбијање на фракције. То практично значи да морна ричка пешадија треба да се придружи нашој борби од самог почетка“.

Један припадник морнаричке пешадије са „Худа“ довикнуо је: „Зар ти се не чини да си нешто заборавио2 Ми смо се заклели, морнари нису!“ |

Копман га је упозорио: „Али и твоја плата је снижена исто као и његова".

То је изазвало грају. па ли су предлози, противпре длози. Чуло се: „Али то је побуна, могу нас стрељати због тога...“

„Није побуна, штрајк је штрајк, а не побуна...“

„У чему је разлика“

Па ми не идемо на то да нападнемо официре...“

„ја не бих имао ништа против тога да баш и нападнемо те разметљивце...“

„Када цивили могу да штрајкују, зато морнари2“

„Ако ти хоћеш да те стрељају, ја не желим...“

ЦРТА: МИЛОРАЛ ДОБРИЋ

КБЕТР Е

РИУТЕРЕСУ ЈУ

истраје у "штрајку,

Среда, 25. октобар 1961,

„Не буди луд, није сада реч о стрељању...“

_ _Узбудљиво

Копман је осетио да је покренуо гомилу и каналисао мисли морнара у јед ном правцу, У правцу акције, борбе. Осетио је да има власт над том гомилом, да је веза између њих и њега успостављена, и то му је дало нове снаге, самопоуздање. Био је узбуђен он, и призор масе је био узбудљив. Он је објаштњавао присутнима да се „не ради о борби између момчади и официра, већ о борби између Адмиралите та и флоте. Говорио је да марш на Глазгов не значи ништа, а исто таква глупост је и спавање у кантини. Људи су постајали све пажљивији, збијали се ближе ка Копману, као за чарани чекали шта ће им рећи. Он је изнео пред њих план акције. Пажљи во је избегавао реч „побу на“, говорио је да би требало ступити у колективни штрајк.

Сутра дан ујутро је тре бало да бродови „Родни“ и „Валијант“ исплове из лу ке, пошто су биле планиране вежбе у Мари Ферту. Донесена је одлука да це локупно људство флоте от каже послушност. Када остали припадници флоте виде да сутра ујутро, у одређено време „Валијант“ и „Родни“ не напуштају лу ку, треба да схвате то као сигнал за почетак општег штрајка у флоти.

Бура протеста је дочека ла у почетку овакав предлог. Аргументи су били: зашто дозволити да одговорност за почетак штрајка падне на момчад „Роднија“ и „Валијанта“% Зар није Фред рекао да цела флота треба да учествује, да је то ствар целе флоте7

Углавном су се бунили малодушници са „Роднија“ и „Валијанта", али су били брзо ућуткани, јер је ве ћина људства са та два брода била потпуно зрела за побуну.

·Поздрављање ! Сада се почело претресати о појединостима. Било је важно да посада сва.

ког брода посебно буде пот'

пуно убеђена у потребу со лидарности акције. Ако људство сваког брода не може се покварити ефекат и мо же се лако десити да офи цири наговоре људе да сту пе поново на дужност. Ако би се тако нешто десило, цела акција би била неопозиво упропаштћена.

Крах штрајка на једном броду могао би довести до општег колапса. Резултат тога би био да се никада не би исправиле неправилности око снижења плата.

Копан и Лен Винкот су одлучили да се штрајк пре носи.са брода на брод поздрављањем између момчади. Сваки пут кад момчад _ редовно _ треба да предузима дужности и дежурства на броду, треба да се међу бродовима измењају поздрави мом чади који треба да значе да су бродови у стању побуњености. (Наставиће се)

ги" пон

ФИЛАТЕЛИЈА-

ИВАН ШОЈАТ

Преглед издања У.. за 1961. годину

Како је план програма издавања марака Поштанске администра ције УН за 1961. годину · скоро при крају и неће више бити никаквих промена. може се дати пре глед извршења емисионог програма. Укупно је издато пет пригодних издања. једна марка за авионске пошиљке и једно авионско

М,. октобра 1961. године,

„За децу“

писмо са марком. Према времен- оландија ском току издања су у 1961. изи- и 5 шла овим редом: 13. фебруара се-

ПИСАРА

рија од 4 и 8 центи у част Међу- Му народног суда правде, 6. априла ФА серија од 4 и 7 центи у част Међу Е. народног " монетарног фонда, 5. : јуна марка од 30 центи за авионска писма веће тежине, 26. јуна ново авионско писмо са уштам-

тинску Америку. 24. октобра серија од 4 и 11-центи у част Економске комисије за Африку и 4. децембра серија од 3, 4 и 13 центи миналом у част 15-тодишњице Дечјег фонда. Укупна номинала у 1961. изно-

си 1.06 долара. сти

Повлачење комеморативних "марака из продаје

У складу са постојећом политиком повлачења из продаје комеморативних издања након годину

и по дана од датума издања, мар- цембра 1962, г.

Спортеко такмичење

(Јапан)

Шеснаесто национално атлетско такмичење у Јапану одржано од 8. до 13. октобра ове године у Акити. обележено је са две спорт-. ске марке од по 5 јена, на којима је приказан мушкарац при вежби на справама и жена са скифом.

Борци за независност Три пригодна издања

(Индонезија) (Н. Р. Румунија)

На Дан армије Републике Индо незије 5. октобра ове године изишло је друго издање пригодне серије посвећене успомени индоне-

следеће догађаје: родни фестивал

фолклором.

народне „музичке

_ жжанских бораца за независност. Издање је добило филателистич-

та, гитара, „кобца“

ки назив „Пахлаван П“. Према цртежу сликара М. Гозјалиа у 0овом издању комеморишу се три борца за независност из разних периода ослободилачке борбе: на вредности од 40 сена Тенгку Тјхик (1831—1891.), од 50 сена Теуку Умар (1840—1899), од 4 рупије Ђендерал Судирман (1912—1950). Графичка израда је у дубокој штампи, Наредно издање на ову тему излази 10. новембра ове године, на Дан хероја Републике Индонезије. љен,

ми.

Освајање Јужног пола

Ове године навршава се педе- новембра ове године сет година од како је године 1911. славни норвешки поларни истраживач Роал Амундсен (1872—1928). освојио Јужни пол. Овај јубилеј обележиће норвешка пошта 10.

је у област Антарктика.

5 2

ВОДОРАВНО: 1. МуБРОЈ 2743 лозе ти.

_ (из милоште) — једна од највећих жи-

ке издате поводом Економске помоћи Азији и Далеком истоку биће повучене из употребе на дан

паном марком од. 11 цента, 18. сеп- а " К ј тембра, серија од 4 и 1 центи у ВУ ДЕ ЗА част Економске комисије за Ла- И У УН,

Традиционално добротворно холандско издање са доплатном но„за Децу“ пушта се у оптицај 13. новембра ове године. Серија се састоји од пет вредно(4+4, 6+4, 8-4, 12+9, 30+9 цента) са цртежима из дечјег живота и холандских дечјих обичаја. Цртеже је за штампу припремила сликарка Ботема Хил, према цртежима из 17. века. Доплатни вишак намењен је добротворним дечјим организацијама, Фран

катурни рок одређен 1е до 31. де-

Румунска пошта обележавајући

Други међуна„Георги Енеску“ пустила је у оптицај једну марку од 3 леја са ликом Енескуа при музиоцирању и део партитуре његтове треће сонате за виолину и клавир инспирисане румунским Други совјетски васионски лет са космонаутом Титовом. три марке са номиналом од 55 бани, 1,35, 1.175 леја. Шест марака у вредности 10, 20, 40, 55, 60 бани и 1 леј, приказују румунске инструменте. (наи, алпски рог, „тулник“. флауинструмент са

: 5 2 "мехом („кимпои“), тамбал. Цртеже је дала сликарка Аида Тасгиан. Тираж: свих издања није објав-

: — Не, али то је неко ко је врло близак Бекер Ленду. Због тога је по-

; требно да што пре изиђемо одавде. Важно је да Пелчек сазна овај детаљ.

Хајде сад, одмарајте се!

Лежала је мирно, али није могла да заспи. Бдила је над Аловим сном, Осећала је да га тресе грозница и да му се температура пење, После неког времена, она га пробуди.

— Мислим да је време, Ал.

С муком је подигао главу и стресао се.

— Упалите лампу, Мери. Наћи ћете шибицу у мом џепу од капута.

Посматрао је неко време таваницу. . у у

Мери му поможе да устане, Морао је да се за часак придржи за зид док га је прешла вртоглавица. Најзад, ослањајући се на младу девојку, одвуче се до дна просторије.

— Погледајте горе! — рече Рејес показујући јој три греде преко којих је била трска, — Преко ове таванице има сигурно тона суве земље. Греде су од старог дрвета. Ако ми успе да повучем једну од ових греда, можда две, цела таваница ће се сручити. Идите у онај угао. Мери, и останите тамо. Али, потребно је да ми дате капут.

Пружила му је капут без речи. не учинивши ниједан покрет да би сакрила своје тело.

· Ал пресави капут на четверо и као неку врсту јастука стави га на раме. Пошто се уверио да се Мери склонила, он дубоко удахну ваздух и баци својих сто•килограма у вис, на греду у средини, Суво дрво пуче на двоје уз јак прасак.

Залет је Ала одбацио у други крај просторије. Погледао је горе, у таваницу, али истовремено осети да му крв цури низ леђа.

Свод је попуштао и, одједном, све се сручи, Мери и Рејес заклонише главе рукама да би се заштитили од парчади дрвета и земље који су падали.

— Ал! Успело је!

= Да, да!

Ал пружи капут Мери и пресави се од бола.

Кад се прашина разишла, они угледаше парче плавог неба.

Мери Перини потражи своје ципеле, обуче их и поче да се пење уз гомилу земље која се сручила са крова. Пела се полако и напорно. Доспевши до врха, она клече и пружи руку Рејесу.

66 =

— Дајте ми руку. Але! Довољно сам снажна, могу да вам помогнем да се попнете, ЛЕ

Он је послуша и уз натчовечанске напоре успело му је да дође до врха.

Неколико тренутака доцније нашли су се на чврстој земљи.

— Лезите, драги, рана почиње поново да вам крвари, — рече Мери.

— Не, ако будем легао, готов сам! Нећу моћи више да се подигнем.

Рејес се осврте унаоколо.

— Ево! — повика он, — Као што сам рекао, ово окно се налази у близини имања Бекерових. Ако није срушена, у близини треба да се налази једна пољска кућица која је служила чуварима стоке. Кол и ја смо често у њој проводили ноћ када бисмо ишли у лов. Хајдемо, Мери, док још могу да се држим. ·

Било им је потребно два сата да пређу осам стотина метара који су их одвајали од куће. Рејес је падао, подизао се, опет падао... Кад је стигтао до колибе и ушао унутра, он подиже један велики камен и скупљајући последњу снагу разби њиме катанац на плакару који се налазио У углу собе, Исцрпен, спусти се на под.

Мери му притрча, поможе му да устане и смести га некако на пољски кревет.

— Драга... позади... налази се један извор... одавде, — рече он и онесвести се.

ГЛАВА ЧЕТРНАЕСТА

Било је пет часова изјутра кад је Пелчек у дворишту ранча, стојећи поред закупљеног „форда“, чекао Хелену и старог Агилара, На задњем седишту, поред осталих ствари, налазила су се и три седла.

Хелен изиђе из куће носећи у руци једну врећу за спавање. На себи је имала старе панталоне, шкотску кошуљу и кожни капут, а на ногама чизме. Она приђе колима и баци врећу за спавање међу остале ствари,

_ — Деда ће доћи свакога часа. — Нисам ни мало задовољан што и ви идете са нама. Хелен! То сам | вам већ рекао. " = Стиве. потребно је да и ја пођем. Деди је преко седамдесет година и сва ова узбуђења су га заморила. Поред тога, ваша рана тражи негу. Излазећи из куће, стари Агилар закључа врата за собом. У рукама је

па 7 сна

тридесетак метара

држао ловачку пушку „спринтфилд-30“, модел 1906, али изванредно добро очувану. 4

— У случају да се сусретнемо са којим којотом, — рече старац једноставно, показујући на пушку.

Позвао је пса звиждуком и Нуево ускочи у кола,

Хелен седе за волан да се Пелчек не би замарао.

Два сата доцније, на ранчу „Калдерон“, изабрали су коње, испразнили кола и склонили их у једну шупу.

— Са срећом, Хелен! — рече Рамон Калдерон.

Бесан, Пелчек се окрену старцу:

=— Овај човек зна куда идемот

— Нико не би могао да натера Рамона Калдерона да каже да је икада и чуо ваше име, — одврати му Агилар.

пригодном серијом од две вредности (45 и 90 ера) на којима је приказан Амундсенов лик, и долазак експедици-

Јахали су до заласка сунца. Неуморни старац изабра најзад једно заклонито пешчано место за њихов први одмор. Пелчек више није имао снаге. Хелен га погледа и рече: — Чим се сместимо, побринућу се за вас, Стиве. Морам да признам да и мене сви удови боле. — Ја сам мислио да је деда стар и уморан, зар нет Од чега је он7 Од гвожђа7 авва: Целога живота је био на коњу. А ви свакако нисте навикли на јае. — Вере ми, не! Сва је срећа што смо ишли ходом. — Јер смо на то били приморани, сине, — додаде старац скидајући " седло са Пелчековог коња, — По оваквом времену може се ићи само ходом. Да не морамо да тражимо некога, јахали бисмо ноћу. Тада се може ићи брже,

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

диница — музички термин, 9. Лична за меница — део комуне — мера за површину: 10. Поравњавати.

На улици сте се изненада ·

закашљали и из грла вам је доспео у уста грумен слузи. Ви немате обичај да пљуцкате на тротоар, али шта да радите с тим непријатним груменом у устимат Да се негде заклоните од погледа других, па да га ипак испљунетег.,, Не.

вотиња Африке; 2. Сугласник — помра чен — самогласник; 3. Предлог — хемијски знак за азот — мрежаст женски ручни рад — сугласних — првак; 4. углачати; 5. Други — предлог — њима слово — део течности; 6. Предлог — позната фабрика обуће — бог сунца код Египћана; 7. Прво слово азбуке — пут

РЕШЕЊЕ БРОЈА 2742

ВОДОРАВНО: 1. органономија; 2. со — она — о — Ивона — р; 3. ади— а уда — оба — ЖИ (Жан Ибер); 4. ривијера —и — низ; 5. или — к— асистиро;

не би и

|

Изузев у просторијама где постоје пљуваонице (као. што

су предсобља зубних амбулан,

ти и сличне чекаонице), сме се

пљунути искључиво у мепну_

марамицу. Зато ову морате увек имати у џепу, — не смете никада заборавити да је по несете кад полазите од куће.

ги - ке

живота — мера За тежину (скраћено); 8. Младунче срндаћа — Име филмске глумице („Рат и мир).

УСПРАВНО: 1. Врста штофа; 2. Пред лог — госпођа (италијански) — иницијали првог социјалистичког песника (1879 —1898); 3. Место француске ривијере по знате по филмским фестивалима — земља Азије; 4. Део коњске опреме — му зички термин — обрађује земљу; 5. Мо-

ЊЕНА КЊИГА

74' РЕШИ МИ БАР ПЕШТУ МРРЕРТЕЛА

«коту волиш! РУ

6. ја — лав — ујо — л — лан 7. у курир — а — мит — НЦ (Никола Цвејић); 8. магацинирати.

УСПРАВНО: 1. осаријум; 2. родила — ка; 3. го — Иви — луг: 4. Ана — и — кара; 5. на — уја — виц; 6. о — Одесу — РИ (Рибар Иван): 7. ни — Аријан; 8. ово — Асо — ми; 9. моби — т — Лир; 10. ина — Нил — та; 1. ја — жирант; 12. Аризонпи,

чвара — језеро у северној Америци 6. Свеза — присвојна заменица; 7. Иницијали фудбалера ОФК Београд — Ужичанин — тил; 8. Румунска новчана је-

интабулационе књиге, Залога на непокретности терети непокретност без обзира код кога се она налази и без 06 зира ко је њен власник, То значи да се са заложеном непокретношћу може распо лагати. Она се. на пример, може отуђити, али залога као терет остаје. Непокретност која се оптерећује хи-

НЕ СТВАРИ

Да ли је код нас дозвоље-на залога и, уколико јесте, да ли се могу заложити непокретне ствари

~

Залога као стварно право настаје вољом странака (уговором), на основу закона (законска залога) и одлуком суда (судска залога), Заложити се могу и покретне и непокретне ствари.

При залатању непокретних ствари, битан услов за настајање права залоге јесте упис У земљишне или

потеком мода се тачно озна чити. То не мора бити само једна непокретност (на пример, једна парцела земље), већ је могуће за исти дуг заложити више непокретности. Тренутак уписа хипоте ке у земљишне књиге чеобично је важан, јер ранији упис има пр: енство пред ка снијим уписом.

Н |: