Borba

КАЛЕНДАР ДОГАЂАЈА

ин

МАУ

АМА

Борбом на овом терену ру ководило је партијско руко водство из Лесковца што је, услед удаљености, стварало

ПРИЛОГЕ У ОВОМ БРОЈУ ДАЛИ:

Миомир Дашић | Жочо Димовски Марко Пајић

25.

ОНТОБАР

већ септембра 1942. године ПК КИЈ формирао партијско руководство за Врањски округ ( са неким деловима лесковачког и пиротског округа) чији је секретар био Василије Смајевић.

Глаађни штаб за Црну Гору и Боку

Црна Гора, 1941: У духу закључка саветовања у Столицама реорганизован је Штаб народноослободилачких герилских (партизанских) одреда за Црну Гору и Боку и образован Главни штаб народноослободилачких партизанских одреда за Црну Гору Боку.

За команданта Главног штаба постављен је Иван Милутиновић, члан Политбироа ЦК КИЈ и Врховног штаба,

У Главни штаб ушли су чланови ранијег Штаба народноослободилачких герилс-

Помоћ бугарским партизанима

Ово Повереништво ради на стварању партијске ортанизације на терену и врши припреме за стварање среских комитета. Већ крајем 1942. године постојале су партијске организације

ких (партизанских) одреда: Блажо Јовано- у Црној Трави, Мачкатици, вић, Пеко Дапчевић, Будо 'Томовић, Арсо 2 Ћелом Пољу, Сурдулици, Јовановић и Бајо Секулић. Врањској Бањи, Врањи,

Мекоито дана после формирања, Главни штаб је упутио проглас црногорском на роду позивајући га да свом ражи ди на-' Бугарски генерал Славстави започету борбу против окупатора и2ч40 Трнски, организатор и да спречи братоубилачки рат који је оку- # руководилац партизанског патор почео да распирује преко издајника, ; покрета У западној Бугар-

У првој наредби Главног штаба, од 25. # ској, у крајевима поред јуоктобра, одређује се поред осталог да се ;гословенске (српске) граниназив герилац, који се до тада употребља- 2 це, у својој књизи „Недавао У Црној Гори за борца народноослобо- # вно“, која у ствари преддилачких снага, замени називом партизан. / ставља збирку партизанских записа и меродавнои аутентично сведочанство о рађању и почецима партизанских покрета у Бугарској (књигу је, 1957. године, издало Војно-издавачко предузеће при Министар-

Прешеву и Бујановцу.

Сиљђарање фашистичке осођине

Берлин, 1936: На данашњи дан јао 25 година завршени су разговори између не- а 4 мачког министра иностраних послова фон Ву са еа ОдОвАНа зу“ Рибентропа и италијанског министра ино- ;Тарске) ч п р страних послова грофа Ћана и потписан УБ (црнотравске) партиспоразум којим је створена злогласна фа- ; занске јединице. На страни шистичка „осовина Рим — Берлин“. 280. он описује како је први

Закљученим споразумом Немачка је ипут упознао југословенске формално признала италијанску анексију ;Хпартизане у рејону Црне Етиопије. Обе владе признале су Франко- Траве. Том приликом га је ву владу у Шпанији и утаначиле начин ка- # курир, који га је водио, зако па дотурају Франку војну и економску / питао има ли много партипомоа: зана у Бугарској. Трнски

Два диктатора, Хитлер и Мусолини, раз- #је одговорио да има, али граничили су тада интересне сфере. Ита- # још не много. На то му је лија је учинила уступке Немачкој у југо- ; курир рекао: „Биће их мно источној Европи, а Немачка Италији „бла 2#г0. И нас у почетку није сти Средоземног мора. Фон Рибен.,,: је много а сад смо читава

15,6 1 . тада изјавио да „Средоземно море не инте- аВМИЈА . РАСТИ ПОЛИ ресује Немачку“. заћутах — н

да одговорим“. На страни

После потписивања овог споразума по- 285. Трнски дословце овако

чео се италијанско-немачки блок називати описује како се тада ра-

„осовином Рим—Берлин“. (Касније је тој 2 стао са црнотравским пар„осовини“ приступио и Јапан, па је име-

тизанима: нима двеју фашистичких престоница дода- „Дође време да се разно још једно — Токио.

УУ ЗА УУАААААААА

КУ

ХМ

;

МАО

МУ

двојим са друговима. За то време везивале су ме многе успомене. У њихову чету дошао сам са,голим рукама — нити сам имао пушке нити пиштоља. На поласку у руци ми стајаше као најскупља успомена нова кра гујевка, три ручне бомбе и 300 метака. Предајући ми меткове другови су ми рекли: „Кољо узми! Толико фашиста да убијеш!“ Тај ми је аманет звучао у уима до саме победе“.

А мало даље, на страни 87. Трнски каже:

„Кад сам остао сам, могао сам још једном да 06овим у памети све што ам видео и чуо на југословенској земљи. Неколико дана касније јунаштво тога народа у борби још јаче ми је заблистало. То је био народ до смрти преан Комунистичкој партији — жене, људи, омлади-

+ на, који жртвовали свој заиста постојале, Ту витез прича љубавну 75 от > аи ЈЕ не е ,

трагедију, пијани крчмар прича масне амег 74 ризик и најтежи испит. доте из неког брачног неверства итд. У то- Размишљајући о томе, ја ме Чосер надмашује свој узор, Бокача. #сам замишљао како ће иу

Чосер је био У оно време велики умет- 2 нашем крају сељаци и раник, творац енглеског стиха, дници улетети у борбу, по-

Тборам, енглеског стита

Лондон, 1400: У крајњој беди. презадужен, умро је Џефри Чосер, највећи енглески песник средњег века, савременик Петрарке и Бокача.

Родио се у кући богатог винарског трговца норманског порекла. Веома рано при мљен је на енглески двор као паж,

Немиран дух, много је у животу мењао занимања. Био је цариник. судија. дипломата. Поред више или мање успеле поезије као што су „Књига о војвоткињи“, „Кућа славе“, „Легенде о добрим женама“, Чосер је првенствено песник „Кентерберијских прича“, У њима је насликао Енглеску 14. столећа. У тој књизи 31 лице разних доба сталежа полази из Лондона на ходочашћ у Кентербери, јашећи коње, Свако лице прича по једну причу на одласку и на ловратку. Писац је ове личности дао тако

5 КУ

а н го а о н » 3 5 8 5 || С Е “ >, 4 н 2 о = их ја

оЗомосаомо

приличне тешкоће. Зато је

УМилиђо је Перођић:

БОРБЕ НА ЈУГУ СРБИЈЕ

ћи у њу са истим оним жаром са којим су пошли радници и сељаци из Црне Траве. Пушку и револвер који ми подарише југословенски другови, видео сам стократо умножене, по селима густа мрежа јатака, а илегалним каналима у Трнски одред пристижу све нови борци“.

Црнотравски одред је 13. јануара 1943. године напао у Момином Камену каменолом, железничку станицу, мост преко Мораве и железнички тунел. Акција је углавном успела, погинуло је десет Немаца и Бугара, док је тринаест Немаца заробљено, али је морални ефекат ове прве веће партизанске акције у Грделичкој клисури био далеко већи.

Као одмазду Бугари су одмах сутрадан стрељали 200 сељака у околним селима. На дан 3. фебруара бутарска војска је изненада напала одред у селу Млачишту и у тој борби је потинуо комесар одреда Александар Стојановић. У то време одред је бројао преко сто бораца, те је формирана још једна чета која је добила правац дејства према Пчињи и Козјаку. У другој половини фебруара на овај терен стигао је члан Врховног штаба и члан ЦК КПЈ Светозар Вукмановић-Темпо. По његовим директивама донет је читав низ крупних одлука: формиран је Други јужноморавски партизански одред (уместо дотадашњег Црнотравског), чије су три чете имале ускоро да прерасту у три батаљона са правцима дејства на север према Лужници, на југ према Пчињи иу самом рејону Црне Траве и Власотинца; место оружаног Партијског повереништва створен је Окруж= ни комитет Врања; округ је подељен на срезове: лужнички, власотиначки (са деловима бабичког и Црне Траве) и врањски (који се ускоро, услед наглог јачања НОП-а, дели на врањски и масурички). Секретар ОК Врање постао је Душан Пуђа-Сава а командант Другог ЈМП") одреда Ратко Павловић-Ћићко. :

(руги ЈМП интензивно ма борбу. ге марта напада рудник угља „Јерма“ у Ракити. Прва врањска чета извршила је 17. марта успешан напад на железнички мост на Морави код Прибоја, срушила га, услед чега је саобраћај на овој важној комуникацији био прекнут за дуже време. Бугари су сутрадан стрељали у околним селима 200 сељака.

| Напад на Црну Траву

Осетивши велику опас-

ност од нагло растућег пар тизанског покрета, Бугари образују читав низ специјалних. војно-полицијских одреда у јачини од око сто људи који покривају цео тај терећ. Исто тако у све гарнизоне довлаче нова војна · појачања. Међутим, партизанска борба се успешно наставља: Прва чета у продору према југу бори се 9. априла код Црног Врха; трећа чета 10. априла код Тумбе; 17. априла

Бугари нападају другу чету у селу Рупљу. ' Крајем априла донета је одлука да се изврши други напад на село Црну Траву и да се уништи тамошњи бугарски гарнизон. Напад је, по унапред спремљеном и разрађеном плану, извршен 25. априла увече. Прва и трећа чета наишле су на отпор добро утврђеног непријатеља и нису успеле да заузму школу. Борба је трајала целу ноћ. Бугари су имали знатних губитака али су одржали своје утврђене положаје, те се одред пред зору повукао према Црквеној: Плани и ту запосео шанчеве из првог светског рата. Према партизанским лоложајима ускоро су се појавиле бугарске колоне. из свих околних гарнизона а затим и авиони који су бомбардовали и митраљирали шанчеве. Одред је био при-

сиљен да се повуче одат-

ле, цео дан је под борбом маневрисао између бугарских јединица које су нападале са свих страна, успео је да се одржи без жртава али је у само падање сумрака, пуцајући из стојећег става на Бугаре који су кидисали са свих страна, погинуо командант одреда, народни херој Ратко ЛПавловић-Ћићко, који је цео свој кратки живот посветио борби за слободу, од Мадрида који је бранио као капетан републиканске војске, преко своје родне Топлице где је командовао партизанским одредима, па до Црне Траве где је и пао.

Међутим, непријатељски гарнизон је истога дана дефинитивно напустио Црну Траву да се тамо, због несигурности, више не врати до краја рата. Тако је ство рена прва слободна територија у овом крају на коју су Бугари касније успе-

вали да провале само по-.

времено и са великим снагама. Губитак Црне Траве за непријатеља представља посебан проблем нарочито због тога што је то угрожавало Грделичку клисуру. Ради тога је командант Софијске дивизије, заповешћу од 28. априла 1943. сменио команданта војно-полицијског одреда, Атанасова.

Одред, по четама, наставља интензивну борбу а25. маја: главнина креће према ЏПчињу и планини Козјаку. Уз свакодневне борбе али и одушевљен пријем народа, тада се ствара нова слободна територија, око Светога Илије и Козјака. За то време на слободну територију Црне Траве дејствује четврта чета са којом су се кретали бугарски партизани (у то време било их је свега 5). На дан 16 јуна ова чета са бугарским партизанима извршила је напад на бугарску посаду и општину у селу Главановце, на етничком тлу Бугарске. Генерал Трнски у својој књизи опширно описује ову акцију која је имала за циљ демонстрацију бугарских партизана тако да су и српски партизани имали налог да се представљају као Бугарими да све време говоре само бугарски.

Иначе, генерал Трнски у својој књизи, страна 139 до 141, описује како је кра-

јем априла 1943. дошао непосредно после проласка бугарске војске у Црну Траву.

„•••-Тек што сам завршио причу о првом догађају, а ми смо се већ нашли пред махалом Тодоровци. Види се добро пут, плотови и њиве беху исти. али махала није личила на ону махалу коју сам видео јесенас. На месту белих кућа сада стоји или развалина или на брзу руку саграђена барака, штрчали су оголели делови дрвета, плафонске греде и стреје отргнуте од огњене стихије. Од куће Јована Рашића и Бориса остале су само камене стене, а штале у којој смо остајали преко зиме са Денчом била је срав њена са земљом и самоп мирису паљевине може д се одреди њено место. Т су били најновији споме ници које су сами подигл бугарски фашисти и нако је ће се вечито сећати покољења мирољубивог црнотравског становништва. Бориса и Рашића није било. На њиховом месту су сада радиле Савка и Дратица, Сретајући нас у првим кућама на крају махале, две сестре су се спустиле до нас као код браће, с којима се дуго нису виделе и из даљине су повикале: „Кољо, погледај шта учинише бугарски фашисти — не поштедеше ни старце, ни децу. Изгореше нам и куће, и покућство и одело“. Чудно чврсте бејаху те девојке. Друге би

ово ХМ

5 Е 8 о ш о а ; 6 з ла з а Ф

углас, а оне преживљаваху без спољашњег израза осећања и таквим својим држањем су давале пример женама и деци, који су се гомилали око откривених огњишта. Стефан и ја разумесмо да девојке нис кривиле нас за извршен зверства, а ипак смо се осећали ако не кривцима, а оно посрамљеним што нисмо могли да онемогућимо ово велико недело“.

ђЈ О

Неуспела офанзива Све јединице _ Другог

ЈРМО настављају нападе не.;

смањеном жестином на непријатељске објекте и упоришта на територији 0 Пирота па до Пчиње, на дужини од око 170 км. На овом простору стварају с две слободне територије. Непријатељ приступа масовној интернацији свих мушкараца од 16 до 60 година и транспортовању у удаљене крајеве Бугарске. Међутим, баш та његова мера пуни партизанске редове и планине, вечите народне касарне. Првог јуна чета напада бугарску полицију у селу Дуга Лука. Трећа чета руши пругу и напада руник Трнаву, 6. јула руши рудник Островицу, а 9. јула пругу код Бујановца. | з

МО А оа А

• Јужноморавски партизански одред.

(Наставиће се)

Среда, 25, октобар ( 1,

ЛЕЗ ТЕАТРУ С ПТРУВИЈТТВОГву

Таава МАТЕ БИЈИЛРУД 13 СЕл5 РУЖИЋА код Та ПРАТЛОТА ЈЕ "(77 ТРИ ГОНЕ) вукл мост 72: #, 4. 770 Ено У 7УД ту У шмми

РА 27 сата тЗа #73 птОРЕњнЕ РАСЕ ТИТЉЛА СЕ 77717 У БАРаТУ

# остовалља

О.

% 2 Х Е 4 к

г „ТЕТ СЕТА с0ИО СВЕТИ ХУБЕРТ АОРТУ 23, шаелевил ; · ДР (става ита Е)

Ћ; 7 сорти (зечл тош«ко). т2гом година ови сРРАНЦУЗИ_ СУ (ТОРЕ РГ СТЕ А

ле АЛ ок

· ПОСТА НТК"

БРДА ТСЛА РА 77712 721 (7864 - 1238), кода СЕ у омо вРЕМЕГ 7ош; ЗВАО АЛКИВИА |УШЈА, ,тРОЧТЋАЗ сЕтРВИ ПУТ 4883. ГОДИНЕ У РТУ СМЊИ = НЕБИ Се СПОРУ ТТЕСИИКУА гове илгита У тгатиттути

НЕКА НАША ДЕЛА ГОВОРЕ

(„МЛАДИ КРАЈИШНИК“, СЕПТЕМБАР — ОКТОБАР 194))

Приближавају се дани слободе, У ција нових хиљада младих антифасрцима наше омладине разгара се шиста! « моћна жеља — учинити све да слободу што прије и што поносније дочекамо. Пред нама је једна мисао; развити, усавршити и с успјехом завршити ново објављено такмичење.

Предконгресно такмичење обухватило је све округе ослобођене Крајине, унијело је нови полет, покренвуло омладинке и омладинце свих села па чак и оних најзабаченијих.

Наше задње такмичење — такмичење пред 1 обласну конференцију ЗНД ПН

УСАОЈ-а — заинтересовало је омла- ин постићи да ово ново такми% дину, пренуло је и оживило из те- чење буде најуспјешније Шта учи нити да оно заталаса и обузме са

шке зимске офанзиве на Крајину. 1

Слушали смо на конференцији о омладину, дасеи у војсцим у пл» многобројним резултатима такмиче- 3ЗаДИнИ осјети нови живот, ново по ња, За. вријеме. такмичења створено Кољење — покољење младих, је-5 пољопривредних ударних брига- Сва омладина широм Кра и да. За 42 дана ударничкогт рада омла- централне Босне мора бити улозат дина Дрвара, Козаре, Подгрмеча дала с такмичењем, Она мора знати у че је 66.504 радна дана за свој народ, му се такмичи, с ким се такмичи " за своју војску. Кроз то вријеме ос- колико траје такмичење. пососњино је 67 омтадинсви хорова. Током такмичења морамо Олрже

Наш је циљ побједа над неприја- вати конференције и зборове на ко тељем, извојевање слободе. Да би се јима ћемо износити успјехе и недоослободили, да би побједили, потреб- статке такмичења. У зидним и усме“ но је да се организујемо — потребне ним новинама, радио-вијестима. ресу нам организације. У њима треба дио-билтенима и листовима треба пирадити брзо, ударнички. на ратни на- сати о нашем такмичењу, о напорима Е и дјелима омладине. Потргбно је ре“

ин; сваки наш рад треба да лпро-

жме здраво, племенито натјецање. довно прикупљати податке и резулНаше пароле треба увијек да буду: тате такмичења, сређивати их и слети Обласном одбору УСАОЈ-а,

организован ударнички рад за. помоћ Наш је велики задатак — покре-

фронту и позадини. нути, развити ударничко такмичење

Ново такмичење треба да обухвати сва села, општине, срезове, окру- +

Е У ррРове, У У новоослобођеним крајевима. Унијети живота, младалачког полета, У“

е па и све војне јединице,

Радне чете, омладински _ ДОМОВИ, вести дух такмичења међу — младе аналфабетски течајеви, хорови. Са-_ другове и другарице, који су до јуче вез пионира, нашим упорним радом, чамили под ропством тиранина. кроз ово такмичење, треба да пребрф пала 5 де све препреке, све потешкоће. Не- А завршетак тог такмичења — кад се наше организације такмиче и децембар — нека буде велика свечаУ томе да се повећа њихов броји да рост сјајна смотра наших омладин“

постану што чвршће, Треба се так- адинмичити у томе ко ће више организо- (СКИХ организација, наших омл ких хорова.

вати сијела и прела на којима ће се Мр ОВИ предмети за То треба да буде најсвечанији де“ нашу војску. Ко ће боље и више ура : на Е џ % и! наших дити на пољу здравства, хигијене. урајишке омладине, Хуна с пора, наших успјеха, Тога дана Тр ба наша дјела да говоре.

Они крајеви у којима има младих људи и девојака који су способни да се с пушком у руци боре за слободу треба да развију широко такмичење, који ће више омладинаца и омладинки дати у наше бригаде.

Млади другови и другарице у војсци међусобно ће се такмичити у уни штавању проклетих фашиста као и на пољу културног, просвјетног и ло

Нека наш УСАОЈ кроз ово так'мичење постане најдража организа-

смирио се. Рат је рат...! Чему сада говори-

скривао. Проговорио је без икаква околише-

су се за њим затварала врата, док је у собу

— Бан! Сви напоље осим Капаре, сви!

Боме, није требао поновити. Што би пљеснуо дланом о длан, никог више није било у соби, никог осим Капаре и његова команданта. Није устао. Сједио је свјеједнако и неповјрљиво испод шљема мотрио свог старјешину. Зашто да устане; Је ли то још увијек његова дужност и је ли било коме још стало до Капарина поздрава: Није поздравио ни команданта, ни комесара свог батаљона, па шта2г Нити су очекивали тај поздрав, нити су му шта рекли. Он је ухапше-

ник, ништа друго. . .!

Али се Капара преварио; Јест, командант је неко вријеме шутке проматрао Капару, проматрао га испитивачки, оштро, али онда одјекнуше познати глас и познате ријечи:

— Жив си, мачоре... Жив!

Капару као да изненада обасја сунцеу зимској дрхтавици. .

Капара схвати да је погријешио, да је сурово погријешио. У оним једноставним и шкртим ријечима поздрава, он још једном спозна да је он заиста мачак свог команданта, љубимац старјешине који свог оданог војника неће никад изневјерити. Зато поскочи, стисне и дигне песницу, дигне је до шљема и загрми:

— Смрт фашизму, друже команданте!

Благоје Кушлец још ] ј

; е неко вријеме сумњичаво и упорно проматрао

ПН тихо и хладно: ПН, тле

~— Не зови ме више својим коман Нисам ја твој командант. Ј По 37 3 а командујем војЈе ли добро чуот

а Је ли Уистину добро

о аи ада Издаје и штампа Новинско издавачко предузеће „Борба" уредништво, адмунистрација и _ Шретплата за једана

Капара проблиједи и затетура се као да га нетко невидљив кундаком удари у прса, Дакле и он, и он! Нема више наде, ни спаса, ни жеље за животом. Круг је затворен, свему је крај. · :

Командант му приступи:

% Поручио си да ме желиш видјети. Ту сам! |

Није смогао ни ријечи. — Да чујем, шта си хтио Нешто је петљао, кимао главом, отварао уста — али ријечи није било. Командант је добро оцијенио откуда све то. Упита га с горчином у гласу: у — Шта си очекивао: Да те загрлим кад те угледам, да ти честитам и предам одликовање7 Заспао си на положају, преспавао битку, јазавче! И таквог сам поспанца намјеравао послати у Загреб! Кад си заспао на фронту гдје сваког часа пуца и гдје на сваком Кораку вреба смрт, кад имаш тако тврде уши да те не пробуде ни рафали митраљеза, ни експлозије бомба, тко може јамчити да нећеш заспати на плочнику усред За греба Бит ћеш уморан, неиспаван и Лех је те прво ухвати сан, макар то било Па ту пајпрометније улице. Јест! Нити ће те пробудити звоњава трамваја, ни сирене аутомобила, ни жамор прозвани о ава будит ће те неки усташки кољач који зе с. пререзати гркљан или ти сасути сар не а а така у трбух! Да знаш, ма гдје завритиј “ај вит ћу ти натпис: „Овдје почива „ 5 'поспанији војник 32. дивизије. ... ад је а затим наставио. — Толико о томе. кажи зашто си ме звао. Говори! Пронашао је неку равнотежу у себи

месец за вашу земљу

износи 550, за стране зем

ти овом човјеку о неким ситним људским жељама, о неким малим безначајним освета-

ма, о неким домобранским сатницима, црви-

ма као што је и он, Капара. · — Даклет — Немам шта говорити, друже команданте, све си ти рекао. Заспао, заспао... Кажи ми још једино камо ћу с оним писмом с којим ме шаљеш у штаб Загребачког одреда. Имам га у торбици, коме ћу га предати! "Није одговорио. Благоје Кушлец свеједнако је: сијевао очима и на комадиће сијекао Капару. | _- Кренуо сам у штаб дивизије... унапријед црвеним од стида, знам чиме ће ме дочекати командант. А он је теби, лопове, још јутрос командовао поздрав! Теби7!. Сад се већ Капара ослободио, прибрао се

. и као борац на фронти, уредио положај, ор-

ганизирао одбрану: а

— Па шта је у томе, друже команданте7 Три бригаде свакога дана поздрављају команданта дивизије, једног јутра може и он по здравити обичног војника, борца.

— Борца, јест, али не поспанца!

И ту се прекине разговор. Извана допре бат нечијих брзих корака, гласови, метеж. У собу утрчи сав збуњен Водењак и рапортира: — Друже команданте, непријатељ наступа! — Како је то изговорио, трчећим кораком напусти собу. Нетко је већ на улици викао: „Прва десетина збор! На положај... !

Командант се још није мицао. Спустио је руку на футролу пиштоља и проматрао свог мачка. Сад је тај поглед изгубио оштрину и враћао и њега и Капару некуд у прошлост, у не тако далеку прошлост кад су он и овај војник пред њиме били повезани хиљадама невидљивих али нераскидивих нити. А сад... шта садг

Чуо си... „непријатељ наступа. Имаш ли. ми још штогод рећиг Кажи... Дуго си био мој мачак, не могу то заборавити,

И по трећи пута у овоме дану Капари навру сузе. Сад их се није стидио, нити их је

ња: — Да, друже команданте, звао сам те... молио сам да дођеш... да те још једном видим... Док сам данас сједио под крушком, везан, постиђен, немоћан... сјетио сам се оног дана кад сам први пут сусрео партизане. Сјећаш се, тамо на Калнику, на Козјем Хрпту... Никад ме нитко није онако истукао, осрамотио и понизио као онај Бужан, домобрански сатник, густих, четињастих бркова. Скинуо ме до гаћа, раскрварио, узео ми одијело, пресвукао се, преварио и мене и вас. Побјегао пас! Одонда сам желио да га негдје сусретнем... Као што видиш, није ми било суђено... Зато молим тебе, свог команданта, потражи га, плати му у моје име, плати-му ако не прије а оно макар послије ослобођења, извуци га из мишје рупе и казни. Дај му по хрпту за све моје патње на Козјем Хрпту! То те молим... и.ништа друго.

Шутња. Под прозором мрак и први метци на крају села. А

— Зар тебе Капара није стид да ми се ту исповиједаш као сеоска бабаг Зар сам ја поп7 И зар ћу ја подмиривати твоје рачуне с домобранима б

— Идем пред суд, друже команданте!

— Идеш пред суд, наравно' да идеш пред суд, само ћеш прије тога у Загреб! Ниси ваљ да мислио да ћу сада ја умјесто тебе по домобране и тогове7 Гле ти њега! Можда си ти и заспао на положају само зато да се извучеп... Е, нећеш! Најпрво ћеш у Загреб, па тек онда пред суд! И да знаш, намјеравао сам издати дневну заповјед и објавити бригади да те у Загреб шаљем у знак признања за твоју борбену способност, за доказану храброст и сналажљивост у борби... да, то сам мислио. Али ћу сада објавити свима да

ниси више мој мачак и да те на пут шаљем

по казни. Чујеш ме... по казни! А Зашутио је. Задржао се часак у шутњи ослушкајући пумњаву а затим се окренуо и брзим корацима напустио сабу. Капара је тврдо вјеровао да овог човјека неће никада више видје)л. Осјећао је, знао је то, И док

штампарија „Борба“ Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 34-531 и Загреб, Прградовићева 21—23 о У риј ље 1100 динара, Жиро сачуд број 101-20-1-16, Попталски фаз. 629, , телефони: 87-501, 28 о

допирала још само јека његових корака, Ка. пара дигне руку на посљедњи поздрав комав данту кога је волио већма од било којег сте“ рјешине, другу кога је заувијек усадио у срце.

Изненада зачују се опет кораци! нео сурово и грубо отвори врата... Сирача . протури свој чуперак, ошине га погледом нареди строго: — да ми се ниси мицао!

У 4 а

Ноћ је све дубље спуштала | коријење пуцњава није јењавала, Ријетко би када Е Капар

пријатељ нападао ноћу. ПЏа и сада, аје се баш није много забринуо што борба зр5% а он сједи овдје, без оружја, сам. Очекић је свакога часа да ће се непријатељ ПОву ае заузети погодне положаје око бригаде И у, чекати јутро. Да, Капара је веровао да 4“ ускоро утихнути оружје. Али су рафали шкомитраљеза бивали све дужи, ТУ У. сене пролетели кроз ноћ свјетлећи метак, бљ У зраку ракета, залају тешки митра. ари Разгарала се битка. Недалеко од куће Уире мина тешког бацача. Њена експлозија 19 се све око Капаре и, док је око њега с труње и падала жбука, у собу утрчи А не ћин и сав избезумљен завапи: „Си бумо |" нули! Гдо бу остал... гдо бу остал ЖИВ. Ситан смежуран старац, готово ћелав, У јелој сељачкој кошуљи и дугим, бијели ехо ћама, стајао је усред собе у мраку као 6. неземаљско биће, привиђење приказа. му ласт! Попустили му ваљда живци, стра: ; је разрогачио очи, очај избезумио лице. а ранога јутра његовим селом пролази Р9 ду цијели се дан проламају експлозије, ТУ пј виони, тутње рафали аутоматских ор 2 мине и гранате потресају домове, слу и запомагање рањеника, гледао је како (06. повија воћњацима а пламен лиже ои ље и сукља у небо. Је ли то дошао смак јета7

(НАСТАВИЋЕ СЕ)

из