Borba
1.
Крајем прошлог месеца, 28. маја, десетине хиљада Американаца окупиле су су биле у дворанама 3.400 брокерских уреда широм "САД — уреда који посреду ју у берзанским трансакци јама — на „једну мучну представу“, писао је некодико дана после тога, њујоршки часопис „Тајм“.
„Шта да се ради“ уздах нуо је У Беверли Хилсу, на другом крају Америке, један од многих људи који су тог дана нетремице сатима гледали у траке с телеграфским извештајима брокерским уредима о стању на њујоршкој берзи. „Сад имам 30 одсто мање од онот што сам имао про шлог петка...“
У Чикагу је један млади брачни пар тмурно гледао на зиду гобленским стилом презентирану _ крилатицу: „Благословена нека је Фер чајлдова камера“. Они су уложили били свој новац у акцију те компаније.
У читавим САД 28, маја се петнаестак милиона вла сника акција пренуло, теш ко, из пријатног сна повећавања битака на акцијама и мрачно усмерило сву своју пажњу на угао Брод стрита и Волстрита у доњем делу Менхетна, тамо тде је цитадела америчког капитализма.
У једној бурној недељи пала је вредност 1.545 акци ја са листе велике берзе за тридесет милијарди долара што је више од бруто-националног дохотка Аустралије, Шведске и Ирске заједно.
: Талас за таласом обарао је просперитетне акције, а индекс 30 кључних америч ких деоница пао је у тој недељи за 39 поена на најнижи ниво од 4. јануара 1961. е ; га
Чак ни повољне вести ни су могле да зауставе то 06 рушавање курсева. Компанија папирне индустрије
а “ 245 а Копрорација у. инду“ рији машина алатљика јављивале су повећање дивиденди, али су им акци је и даље непрестано пада _ ле. „Краунова“ компанија за израду заптивача саоп"штила је 25-процентно по"већање профита у другом кварталу 1962. али су јој акције већ сутрадан пале на најнижу тачку у овој Тодини.
Овако су се, дан за даном, одвијале прилике на берзи у Волстриту — пише „Тајм“,
Филм велике гужве
У понедељак 21. маја трансакције су биле најспо Рије у десетодневном раздобљу. На сваке две акције чијиусу курсеви расли
'ла пораст.
„Оксфорд“ и „Сандстрендо..
дали. Акције дувана биле су на челу оних које су па дале, а индекс 30 кључних деоница био је за 2,11 поена мањи.
У уторак 22, маја повећао се обим понуде акција њихове продаје, за 60 од= сто, јер су цене продужиле да падају. Неких милион акција променило је власника у току последњих по ла часа трансакција. Вред ност је пала код 981 акције, а само је 141 врста има Тог дана су практично добиле само ак ције златних рудника, што је значило да су неки игра чи на берзи играли на девалвацију долара. Индекс 30 кључних акција спустио се за 1225 поена био је то највећи пад у три наестомесечном _ раздобљу.
Среда, је донела још узнемиренију продају акција — повећану поново за 50
Волстрит — срце
одсто. Неких 5.450.000 акци ја у продаји загушило је берзанске телепринтере ко ји касне с извештајима пу на два часа и 28 минута. Укупно 460 врста акција па да на најнижу тачку у години. Индекс 30 кључних акција клизи за нових 9,82 поена на тачку 626.52 која је најнижа у 16 месеци.
У четвртак 24. маја берзански су послови почели да се одвијају охрабрујуће, говорило се о порасту и у току неколико првих часова трансакција индекс кључних деоница почео је
тио је 5.16 од оних претход но раније изгубљених поепа. Изненада, међутим, на илази Нови талас продаје и при крају пословних ча сова 442 врсте акција пада ју на нову најнижу тачку У години, а оне кључне опет губе 3,96 поена. у Метак је подигао
) грозницу продаје, у Којој се нашла маса од 6.380.000 акција У току претходних 14 месеци. Уздрмане су акције и великих · компанија: не петролеја, прехрам ене индустрије, великих система робних кућа. Док је укупно 1.004 врста акци ЈЕ У паду међу којима 695 а пун око свега је код
лежен неки и цене, Кљ о тука 10,68 поена.
па ! Од 1929. до 1962.
У тој недељи па
д одабра них и комбинованих акција на њујоршкој берзи, онако како их прати „Њујорк тајмс“, био је већи не то у било којој недељи од 9. новембра 1929. године тодине у којој је била почела велика и последња економска криза у САД и у свету.
Као што се види из овог приказа, донесеног у часопису „Тајм“, такозвани „цр ни понедељак“ није био не предвидив. Недељама су
финансијског живота САД
ствари стојале слабо на берзи у Њујорку, а послед ња међу њима створила је метеж и поређења са стањем на том истом месту тридесет три и по године раније.
Наравно, 1929. и 1962. година не представљају ни исте ни слимне околности у којима је „цитадела америчког капитализма“, како „Тајм“ зове њујоршку берзу, била уздрмана.
(Наставиће се)
Каквог није било.
учне акције губе
Субота, 16. јун 1962,.
|ГртЕ53 ЛЕТА
778 КЈОЕРЈЕ РА «ја, · Богато УКРАШЕН
27 ватањтовског
РУСКО кеатас та
7237. 77
ЗЕРТРОТРЕС
ле захватио
35 тасЕЈвА.
У вагтангтове“ “
ЛЕ СРУШЛЕУО САО
Спортски риболовци Приштине имају много проблема око очувања вода и њиховог порибљавања. На територији општине Приштина налазе се три реке погодне за спортски риболов: Лаб. Ситница и Дреница. Све три су често попри шта сукоба између риболоваца и крадљиваца риба који често употребљавају мреже, па чак и динамит. По пријавама спортских риболоваца, у прошлој години је судија за прекршаје казнио око 40 рибокрадица. У Приштини ме ђутим, сматрају да би тај број био много већи да су се органи тоњења више ангажовали у сузбијању прекршаја на водама.
Да би побољшали своје услове „за “риболов, чланови
ју да уреде Батлавско језеро, које је при пуном водостају · дуго око 7 километара. Покрај бране ово језеро је дубоко око 40 метара. Батлавско језеро је дубоко око 40 метара, Батлавско језеро ће се порибити бољим _ врстама рибе. Од предузећа које изводи радове на језеру откупиће се јед на барака са три просторије, како би спортски риболовци имали где да се сместе приликом изласка на воду.
Све је мање рибе у Тимоку
Изградња бране на хидроцентра ли Соколовица с онемогућила је прилаз риби из доњег тока Тимока и из Дунава. На тај начин је знатно проређен рибљи Фонду средњем и горњем току ове реке. Рибљи фонд у Тимоку такође не-
6 ЗЕН У густ 79270. ГОУМИТЊЕ РОВ ТРТА
АОРТЈРТРКО ТТ ЈТТОТЕА сригтита сригтитовијњ,
Риболовци Приштине уређују
Батлавско језеро
риболовног удружења у Приштини намерава- .
274 ОПШТИ
МЕ 7 БЕОГРА ТУ
Стара – 1238)
прекидно уништавају отпадне во де из Бора и из рудника Ртња и Боговине. Кад се томе дода мноштво рибокрадица, међу којима има и динамиташа из оближњих села, јасно је да спортски риболовци овога краја имају довољно разлога да буду забринути.
Због свих ових појава уништавања риба управни одбор удруже ња спортских риболоваца ТИМОК у Зајечару · приступио је једној неуобичајеној мери. Он је недав но упутио писмени апел свим сво јим члановима, позивајући их да пријављују све оне који на недозвољене начине лове и уништава ју рибу. Верује се да ова акција неће остати без резултата.
Размножавање фазанске „дивљачи у Поморављу
Резерват фазана поред Велике Мораве убраја се међу најбогатије у Србији. Ову пернату дивљач свилајначки ловци већ годинама размножавају. Од 45 кока-фазанки годишње се досад изводило неколико стотина пилића. У плану је да се тај број повећа. У волијери свог ловачког дома Свилајнчани већ сада имају око 200 пили ћа. а ускоро ће 50 домаћих кокошака извести преко хиљаду. Пред виђено је да се насади још 1200 јаја.
Неколико стотина младих фаза на, као и ранијих година, биће пу штено на терене у околини Свилајнца. Остали ће бити продати ловачким друштвима из других места. Тако. на пример. ловачко друштво из Ћуприје. тражило је 500 фазанских пилића. Има и таквих друштава која купују јаја и затим у својим волијерима узга-
јају фазане. Р. УГРНИЋ
|и твојих будалаштина!
ВОЈИЦА
ПАКЛУ
189)
покривеним масним мехурима.
Онесвестио се, лицем у муљу
— Де, де, — мрмљао је Хал.
Допузао је до свог друга. Запео заробљену ногу. Нога се полако одлепљивала, ломи гипс,
Док је тако цимао, Хал је осетио да га напушта снага. Било му је сувише, више није могао да издржи!
Али, као да га је одједном захватило беснило. Обливен знојем, он је дахћући, јечећи и псујући, цимао ту јадну ногу.
Ах, како се сада дивно изгледала два нова одела из богате гардеробе младог велепоседника! Изгубила су сваку форму у лепљивом муљу.
де из све снаге да му извуче уз шум као када се
— Сит сам те, — хуктао је Хал. — Шта се с тобом петљамт Да сам паметан, оставио бих те да трунеш...
Али је и даље вукао, и најзад успео да ишчупа заробљену ногу. — Хајде сада, помакни се!
ФРрренк се није покретао.
— Френк, макни се, забога! Ево море надолази! Устај, кукавицо! ФРренк је лежао непомично, Хал прислони уво на груди свог Срце му је правилно куцало. Умирен, Хал га преврте уз себе и, лежећи на лепљивом песку, он га покретом тела, за који је употребио последњу “снагу, пребаци себи на леђа. Али, са таквим теретом није могао напредовати ни педаљ Френк га је притискао својом непокретном масом.
Свиња једна! — јечао је Хал — Одвратна свиња!
Правио је комичне жабље покрете да би пузао по глибу. Успео је само да упетља ноге у морско биље, које му се као змије плело око зглавака.
„Преварио сам се, — помисли Хал. — Говорио сам да се до острва може доспети малтене пешке када је јака осека, а уствари се то може учинити само кад је плима, и то чамцем!“
„Пошто не могу напредовати, зашто не бих сачекао да надође море7"
На основу те констатације, сину му нова идеја.
Оно је надолазило полако, али неумитно... Када доспе до њих, имаће само да доплива до ниске обале острва,
Лежали су тако у глибу, док се око њих будио дан. Требало се само надати да их нико неће угледати са гребена.
Протекло је, тако. извесно време. Хал је заспао. сање га је притискало, али је ипак спавао у том положају. га је језичак воде. Млитаво га је ударао по лицу.
Чекао је, полуиздигнут на лактовима, Вода је и даље надолазила. Ускоро су били окружени водом.
Сео је... Затим му је вода доспела до груди. да се креће,
Испружи се на води и учини неколико замаха. Пловио је. Талас радости га натера да се гласно насмеје. Био је то усамљени и тужан смех. Дохватио је Френка за непокретне руке и привукао та себи на груди, па га опет пребацио на леђа. Почео је да плива ка
острву.
друга.
срренково диПробудио Могао је почети
Било му је потребно мање времена него што је мислио.
Када се насукао на песковиту обалу, тетурајући се, извукао је
свог друга из воде. Осетио је да је и сам на ивици снаге и да ће се онесвестити. — Цркни, гаде, — рече испуштајући Френкове _ згрчене руке, Бацио се на леђа, Црвено сунце, које је своје топле зраке упра-
вило на двојицу онесвешћених бегунаца, није им нимало сметало.
ТРЕЋА ГЛАВА ЛЕПОТИЦА (1)
х1
Готово истовремено су се освестили. Несумњиво је то било дејство сунца, које их је, грубо им ударајући у лице, извукло из полумртвог стања у које су били утонули.
Обојица отворише очи. Гомиле облака полако су навлачиле небо, теране ветром који се није осећао на површини мора.
Фрренк промрмља;
Где смо
На острву, — рече Хал са уздахом. Какот
Вукао сам те...
Хвала! Мој душебрижник!
Ни душебрижник не би то учинио Онда си ти слатки мали пајкан
за тебе! који се брине за моје
здравље! Хал испљуну песак из уста.
— „Волео. бих_ да. цркнеш, — рекао је. — Доста ми је и тебе |
— Онда је требало да ме оставиш у оном блатишту, тамо... Био сам као у клопци за пацове! Удавио бих се и готово... Жалосно је то, — уздахну Хал. — Ризикујем своју кожу да бих спасао твоју... Немаш више с снаге од пужа голаћа који се тек родио, а прве речи које си успео да изговориш нису ништа друго него свињарије.
Једно време је владао тајац.
— Ово су кишни облаци. — примети Хал, посматрајући облаке који су се низали на небу. Да. Изручиће свој товар на људе. Баш добро... Волео бих да се сручи потоп на све колико нас има. — И ја бих волео.
Хал клече и погледа око себе.
— Јеси ли сигуран да је ово острво — запита Френк.
— Јесам. Ако имаш склоности да се играш Робинзона, сада ти се пружила прилика... Ох, али... Френк!! Штат
Хал је посматрао свог друга. Завој му је спао са чела, и он је тледао широм отворених очију. Слушај, ти јасно видиш, зар не момче7
· Одједном, Френк скочи на ноге:
— Јесте, — викао је од среће. — Видим! Видим! А мислио сам да сам слеп! Па то је дивота! Јесте! ... Дођи овамо! Пошли су по ниској трави која је заменила песак чим су се
удаљили од обале.
сиве
(Наставиће се)
биле су три којима су па- био да се опоравља — вра
врати новац — савезна држава У = Ј_ 7).
САД; 8. Презиме оснивача породице градитеља виолина у Италији презиме ирачког премијера.
Усправно; 1. Поруб — женско име; Ви носите шешир. Ски дате га кад год сматрате БРОЈ 2973 да треба, што значи вр. Е ло често. Нисте шкрти У Водоравно: 1. Врста књижевног цела ~ скуп правила про
СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ МОГА КРАЈА
ви настављају гозбу, го
2. Испочетка — корачам; 3. Познато
пиће наших предака; 4. Град у Румунији — експерименат; 5. Речца за негацију — начин ношње и одевања неког времена — сугласник и само- скидању шешира као Агласник; 6. Дан у седмици; 7. гради мериканци, који га не лука у Персијском заливу; 8. Ини- морају скинути ни када цијали нашег народног хероја пре се упознају. Скидате га,
Један од најлепших Мали Петар пругу
Њих 36. стране минулог несрећним случајем 1945 — секте, кал год сретнете > ве која регу- тнал — иницијали драмског глум- , ИЕ ли 5 чув о е односе између ца хрватског казлишта; 9. Прерани кога познатог, кад му У] 5. зе пЕ Д обича стећи а не ззн ам ЈЕ = Уди; 2, усмерен, — лавина: 10. Велика алминистра- прилазите, кад се праш- 7 ја мога краја је свадба. пијајући вином, певају | да је ветар не одува. Ханишањен — пре- тивна покрајина у Бразилу; 1. тате од њега. Тада се врше толике ћи и веселиће се срећ- | На прозору у свом Компаратив од висок — део купати- припреме, невеста сла- ним венчању младог па стану
Зиме композитора и
Грешите. Има прилика када скидањем шешира (или климањем главе ако немате шешир) морате поздравити и оне које
држи пругу нацртану. Миодраг Арсић, ученик основне школе У Каравукову.
ла: 12. Чуло вида (Множина) скраћеница за једну нашу високу установу. (Т)
РЕШЕЊЕ БРОЈА 2972
же своје рубље у шкри њу. Припрема се и мла дожења. Шију се нове хаљине, посуђује при-
итента који се Првенствено _ бави илмском музиком; · Сиротиња, мизеРија — мене — два
ра. Марија Сршеин, ученица основне школе У поречу
КА ичита сугласни ; Међе присвојна за- Водоравно: !. Стрип а 5 М не познајете, На пример бор за јело, пеку печен 5 овиме Исриз КАН ти ИД аи св: а. ч— | када улазите у лекарску ке и колачи, 6 преминулог емин — Карл (Маркс) — А; 5. Т — # мли коју другу чекаони“ Тог нестрпљиво очелмеког режисера Тери (Елен) — АКМО — к;6,Р, и. = цу, кад прилазите неком то :
КЕ око света за (рибар Иван) — ренета — Б. А. (Бо- [| шалтеру, кад на улици аног дана купе се хеј — привр- У тобој ка ОИ о —дДр— заустављате — непознато ведри и насмејани сва-
веран — лак У Едиги 8. Пуста — кроки, - тови п ћом младо (енглес а > 574 ал лице да бисте га нешто пред ку лад
Ки); 5. Име 901) „р- Усправно: 1, Спич трап; 2. . пашег тенка добитника Но- цијали плена панка а 2), 4 — ет— ИТУ;.3. Ру — Омер — Ис; 159» упитали... жење. Мо ибн тривцот а: Весела се поворка у-
вена зора“ ка чији се плод употребљава као зачин: 7. Новчана обвезница која обавезује да се у одређеном року
4. Индирект; 5. 6. О — док — аер — к; 7. Карактер; в. Те — Ирма — до; 9. Арс — ло бик; 10. Нона — капи,
РЕДАК СЛУЧАЈ
774, ТУШЛЕ У ови та А А У о ПОЛНЕ УОПШТЕ ЕВЕ БИТЕТ то рЕРЕ МЕЗЕ бити СТРУМЕ.
од тата тој оааа БАВИ ТРСТ
ове награде за књижевност , ан сродник — израз у тенису; Ин Краља Лаја и краљице Јока(по грчкој митологији) — ини-
путила по невесту. Мла да, насмејана, одевена у сликовиту народну ношњу и искићена шароликим — ресама, излази невеста из очинске куће,
На лицима сватова види се израз необичног, празничког расположења. Венчање је обављено. Уз пратњу хармоникаша, који сви ра у веселом ритму упу тили се распевани сватови ка кући младожење. Ститоше сватови мла дожењиној кући. Невеста отвара шкрињу, да рива свекра и свекрву, а они за узврат младен це, док сватови убацују новац у отворену шкри њу. Тако весели свато-
ЦРТА: МИЛОРАД ДОБРИЋ
МРТВА ПРИРОДА ЗЕНОН 4
— мозанк, рад г њ
нвика основне школе Неа пе а у Крушевцу,