Borba
ТЕ | у 7 па а МЕ"
|
| |
| бубота, 16. јун 1962,
ју вина ___БОРБА
Преживели борци Четврте и Пете пролетерске бригаде прославили су ових дана 20-тодишњицу оснивања сво
ВРЕМЕ ДАНАС: јих бригада у Титограду.
ЛО Преко 400 бораца ставило
; је своје потписе на писмо Врховном команданту оружаних снага ФНРЈ другу
|
ли председник Републичког
Венац „Партизану оорцу“ свећа Народне скупштине
Црне Горе Саво Брковић, ге нерал-пуковник ЈНА Љубо
Вучковић и генерал-потпуковник ЈНА у пензији Радомир Бабић.
· (Снимио: Н. ПАВИЧЕВИЋ)
у Титограду — „Партизану борцу“, Венац у име прежи велих бораца ових прослав љених црногорских пролетерских бригада су полож
Титу. Они су у присуству представника Народне скуп штине Црне Горе и ЦК СК Црне Горе положили и венац на спомен-костурницу
СУБОТА, 16, УГ 62. ГОДИНЕ
4.900 Јутарњи програм 8.00 ВЕСТИ __ 8.092 Из славних дана НОБ 8.12 Хорске композиције наших +. заба: љају вас солист 8.30 Забав, им бли из Загреба ансам-
9.00 Перспективе осветљавања и грејања 9.10 Волфганг Амадеус Моцарт; тименто у Бе-дуру Дивер-
9,30. Песме и игре на народне теме
10,00 ВЕСТИ
10.05 За вашу забаву
10,30 Фељтон
10,40 Песме Мориса Равела пева Мили. ца Миладиновић, за клавиром Ду. шан Миладиновић у
11.00 Популарна радио-игра — Бернард тпо; Суђење Блану Поснету,
11,45 Да вас подсетимо
12.00 ВЕСТИ 12,02 Музички интермецо
|
Прогноза времена за Јутославију за 16. јун: Лепо и топло.
Прогноза времена за Београд са околином за 16. јун: Лепо и топло,
С) Е по Извештај о водостању БЕОГРАД ба из репертоара Великог народног оркестра. Суделују: солисти им и група певача 13,0 ВЕСТИ
13.05 Подневни концерт
13,45 Мало места за Естрадни оркестар Естонског радија
14.00 ВЕСТИ
14.02 Суботом у два
14,20 Јаков Готовац: Мелодија из опере „Еро с оног свијета“.
14,40 Мала продавница плоча
1500 НОВОСТИ ДАНА
15,15 Изненађење У суботу
16.00) ВЕСТИ
16.02 Репортажа
16,10 Две рапсодије
16.30 Мривредни журнал
17.0 ВЕСТИ
17,02 Трибина Социјалистичког савеза
17.15 Варијације на тему Ненада Грче-
ДУБРОВНИК Фу
ПРИШТИНА О
Температуре јуче у 13 часова
ВРЕМЕ
= НИ Ф вића. 17.320 Сцене из опера | 18.00 ВЕСТИ
18.02 Догађај о коме се товори 18.10 За љубитеље народне музике 18,40 Караван ' 19.00 Вечерња ревија жеља
19.350 дневник
20,00 Микрофон је ваш
21.00 ВЕСТИ . 21.05 Микрофон је ваш — наставак
21,20 Арнолд Бекс: Тинфејил — симфонијска поема
21,35 Ћа ко воли — ћа ко зна
2200 ВЕСТИ и метеоролошки извештај
22:15 Забавна музика наших суседа
23,00 ВЕСТИ
23.03 Запис
23.15 Музика за плес
24.00) ВЕСТИ 00,05 Музика за игру
п ПРОГРАМ
Највиша температура била је јуче у Титограду и Суботици — 30 степени, а најнижа у Колашину 13 степени.
У Енглеској и на Скандинавском полуострву је променљиво са пљусковима, а у источном делу Совјетског Савеза местимично пада слаба киша. Осим Пиринејског полуострва и области Алпа, где је претежно облачно, у осталим крајевима Европе јуче је било лепо време.
от Јуче је у нашој земљи било претежно ведро ни ло.
Необично возило . британеких инжењераца
Ово су кола — понтон британске војске. Од више ова квих кола мост се саставља на овај начин: кола се утерају у воду и точкови увуку. Затим се мостовска конструкција избацује 60чно под углом од 90 степени према колима.
13,00 Програм за данас
13,10 Звучне разгледнице
13.830 Стари грамофон
13.4) Вечне арије 3
14,15 Златним гласовима — златне пло че: Еди Фишер
1430 У неколико речи
14,40 Спортски састанак
1510 Из мелодије у мелодију
15,40 Студио У вам пружа шансу
16.00 Наш забавник
16,40 За вас пева дует Видец—Караџуле
17.00 Изаберите партнера
НЕДЕЉА 17. УТ 1962. ГОДИНЕ
5,00 Јутарњи програм 8.00 Недељни програм
Погубљен Стјепка Разин
ОМА УРИНУ ХВАР УВ
Лрви поштански авион
12. јуна узлетео је са новог аеродрома у Сурчину први поштански авион у нашој земљи. Он ће саобраћати на
је Стјепка Разин, вођа сељачког устанка на Дону и Волги.
Разин је био заклети непријатељ царског самодржавља и спахија. Мржња се код њега нарочито распламтела 1665. године кад је кнез Долторуки обесио његовог брата. Две
за децу — Ра-
| године касније Разин је постао вођа устан- < ки Рина | ка. Један страни путник, Ј. Стрејс, који се линији Београд — Титоград и носити пошту која је до- дио—Загреб за младе слушаоце | упознао с Разином у време устанка, овако сад ишла возом. Долазак авиона у Титоград усклађен је Радио — Београда, затим Музика | са редом вожње аутобуса — тако да ће већ истог дана за децу. | 9,00 ВЕСТИ
описује његов изглед: „Био је то висок и озбиљан сељак сна- | жног тела, с гордим и искреним изразом лица. Држао се скромно и озбиљно“. Устанак Стјепана Тимофејевича Разина букнуо је против феудално-кметовског угње-
9.02 Емисија за. село · |
10,00 Недељни симфонијски концем
11,00 Најлешша песма на свету — Жа Батист Лили: „На месечиниј —
11,10 Изабрани забавни програм | .
11.55 Седам дана
12.038 Наш данашњи програм
| стићи новине и лруге поштанске пошиљке у скоро све
Москва, 1671: На данашњи дан погубљен | крајеве Црне Горе.
тавања. Главне етапе Разиновог устанка биле су 1667. на Дону и Волги, затим његов П ПРОГРАМ Ј0 поход У Персију 16е8 и 1669. године. Касније 8.00 ШЏесма за ову недељу 4 устаници заузимају Џарицин, Астрахан, Са- 8.03 ВЕСТИ ратов, Самару и низ других градова. Устанах 8.05 Данас смо спремили
8.10 Две увертире
8.30 За добро расположење |
је био захватио читаво Поволожје и велики део дуж Дона. Али, устанак се развијао стихијно и све више је прерастао у неорганизовану освету увређеног руског сељаштва. Сам Разин наивно је веровао у могућност довођења на престо „доброг цара“.
Велика вајска коју је покренула царска влада угушила је Разинов устанак у крви. Устанике су војници убијали у гомилама. мучили их, набијали на колац, разапињали по стаблима, одсепали им руке и ноге. По тврђењу страних очевидаца у Арзамаси, где је било главно суђење, било је убијено једанаест хиљада људи. Сам вођа устанка Стјепка Разин подвргнут је великим мукама. Одсекли су му руке, ноге, а онда и главу. Тако је угушен велики сељачки устанак и убијен вођа народног отпора.
9.00 Репортажа
9.15 Плоче које носимо на одмор
10.00 ВЕСТИ . ;
10.02 Жеља за жељом
10.45 Дени Дидро: „драга пријатељи“ це...“
10,50 Шта данас пева Џо Вилијемс
11.10 Један ведри тренутак
1.20 Подневни концерт
11.50 С народном песмом и игром кроз Зугославију
12.30 Занимљиви свет — Први боеми
"СУБОТА, 16, УТ 62. ГОДИНЕ
19,40 ТВ пошта — студио Загреб
20.00 ТВ ДНЕВНИК — студио Ђеоград
20.20 Камером кроз земљу и свет, ф ска репортажа студио Београд
20.40 Документарни филм Ка
21.05 уИил сињоре дел вентуно“, музички спектакл — РАИ
2215 ТВ ДНЕВНИК — П ИЗДАЊЕ –
Последња репарациона конференција
Посада првог поштанског авиона ЈАТ — пилот Танасковић, радио-телеграфиста Николић, стјуардеса Павићевић и капетан Чичић. Е
Истовар поште из првог поштанског авиона после слетања у Титограду. (Снимио: Зоран Милер)
Лозана, 1932: Одржана је Међународна
конференција држава заинтересованих у погледу немачких репарационих обавеза које су произлазиле из одредаба Версаљског мировног уговора из 1919. године. То је била последња међународна конференција која је разматрала немачке репарапије.
Покретач конференција била је Енглеска, која је 30. децембра 1931. године упутила свим владама заинтересованим за репарације званичан предлог о сазиву конференције у Лозани. Немачка је то поздравила али је пре ко штампе преносила вести да не може извршити репарационе обавезе због кризе У коју је Упала. Француска је пак изјавила да не „одустаје од светог права на репарациле“, и у том свом ставу остала усамљена на Лозанској конференцији.
На конференпији је Немачку заступао канцелар Франц фон Папен, пруски јункер. Француску председник владе Ерио а Британију председник владе Макдоналд и министар трговине Рансиман.
Већ другог дана конференције делегације пет сила поверилаца (Енглеска, Италија, Јапан, Велтија и Француска) објавиле су декларацију да се „за време трајања конференпије обуставе испоруке по обавезама из репарације и дуговања“. Фон Папен је ликовао од радости, а Британци су покренули идеју да се потпуно бришу репарације, У чему су и успели.
Лозанска конференција завршила је рад 9. јула потписивањем споразума о откупу од стране Немачке за три милијарде златних марака репараџионих обавезнипа са _ ташењем откупних облигација у току 15 го_ дина. Тај, како су га назвали „закључни пакт“ потписале су Немачка. Франпуска, Енглеска, Белгија, Италија, Јапан, Пољска и британски доминиони.
_ Међутим, одлуке Лозанске конференције нису биле спроведене у живот, Доласком Хитлера на власт репарације су биле фактички укинуте. :
ПРИЛОГЕ У ОВОМ БРОЈУ ДАЛИ: Велибор Михић и Славко Маркуш.
Издаје и штампа Новинско издавачко предузеће „Борба“ уредништво,
'Иља Еренбур1:
Од Мадрида до фронта није било ни пет километара, али је чак иу Мадриду младеж правила игранке, судови водили бракоразводне парнице, синдикат службеника дискутовао платне разреде, а деца тражила од бораца интернационалних бригада иностране марке. Валенсија, је по шпанским схватањима, била дубока позадина. Да није било ноћ них узбуна, а понекад бомбардовања и бегунаца могло се помислити да фронт није далеко. |
Булевари су били засађе ни поморанџама тако да су се плодови просто котрљали по њима. Били су редови за млеко и месо, а поморанџи је било толико ла су трулиле у луци коју су ретко посећивали инострани бродови. Кафане су биле препуне: гости су гатали где ће започети наступање — под Мадридом, у Кордови или на арагонском фрон ту. Гатали су и о другим биткама — политичке буре вису се стишавале. Кабале ро је дао оставку и грдио је Пријета. Сећам се кахо
администрација и штампари Претплата за један месец за нашу, земљу, износи 550,
су сви у Валенсији преносили последњу новост: Кабалеро је хтео да говори у Аликанту, али су га задржали на путу мотоциклисти. Председник арагонског комитета, непомирљиви анархист Аскасо, није хтео да призна владу Негрина. Асања се огорчио и ћутао је. Компанис је говорио, али се такође љутио. Сваког дана у Валенсији су пристизали команданти са раз личитих фронтова и тражи ли оружје.
У амбасади једне од ла-
тинско-америчких држава, која је била позвала новимнаре, видео сам фашисте доведене из Мадрида; некаква дама је понављала:
— То је просто ужасно!... ·
У гостионици „Викторија“ у којој сам становао, страни новинари су испијали коктеле, а извече итрали покер и жалили се на досаду.
Понекад су правили и ми тинге на тргу. Понекад откривали шпијуна у „Викторији“. Врућина је била неиздржива; са околних риђих брда силазила је врућа влага у град.
Током зиме сам се у Веленсији често сретао са
Анре Малроом; његова еска дрила је била близу града. То је човек који увек живи за једну страст; знао сам га из времена кад се интересовао за Исток, затим за Достојевског и Фокнера, братством радника и револуцијом. У Валенсији он је мислио и говорио само о бомбардовањима фашистич ких позиција а када сам по чињао разговор о књижевности, био је уздржан и ћут
·љив. Француски добровољ-
ци су имали старе, лоше авионе, али пошто републиканци нису добили сов јетску технику, ескадрила
коју је оформио Малро по“
могла им је веома много. Једном ми је причао епизо ду коју је касније описао у роману „Нада“ и према којој је написао сценарио за филм сниман у Шпанији. Из фашистичке зоне дошао је сељак и рекао да ће показати где се налази фашистички аеродром. Сељака су Французи узели са собом. Али он није могао са висине да распозна насе ље и пилот је морао да ле ти ниско. На аеродром су бацили бомбе, али су ави-
"он митраљирали те је ме-
ханичар био тешко рањен.
У Валенсији за Малроа то ни је био литерарни сиже, већ борбена свакодневица. Он је ратовао.
Совјетска амбасада налазила се у гостионици „Метропол“. Тамо су живели не ки војни саветници. У сви ма суседним кућама становали су на балконима дрожали кокошке. Мајор Хаџи легао би увече касно, а у зору су га петлови обавезно будили. Он се жалиди — Ђаво нека га зна! Да нисам совјетски човек, устрелио бих све те петлове... Крајем маја био сам поново у Паризу. Позва ме Са вич и рече да су га из Мадрида позвали у Валенсију — морао је неколико дана да замени Мирову која је неочекивано отишла за Москву. |
— Замоли Ирину да сазна где се Мирова налази.
Телефоном сам позвао и разговарао. са Ирином и пи тао за Мирову. Ирина ми је одговорила да је у Москви дивно време, посве пролеће. — А где је Мирова7
Ирина ништа није одговорила. |
Пошто сам стигао у Баленсију отишао сам у „Метропол“ до Савича. Седео је нервозан усред женских хаљина које су висиле или биле бачене по поду.
— Шта је са Мировомт Видиш да сам овде сам,
ТАСС одговара да сам дужан да останем у Валенсији — овде је влада...
Знао сам да је Мирова жена одговорног радника. Била је то крупна, добродушна жена. Да, њу сам ја знао, али о томе шта значи 1987. година — нисам имао никаква појма. Москва је била далеко...
Опет сам отпутовао у Албасету. До рата то је био забачен град који је трговао шафраном и ножевима. Туристичких атракција овде није било и туристи се у њему нису заустављали. У Алабасти су се формирале интернационалне бригаде. Град је био подгр гнут снажним налетима фа шистичке авијације и подсећао је на разрушена пред грађа Мадрида. Запамтно сам Христа у музеју. Био је на крсту са свежом раном од гелера бомбе. Видео сам и остатак старог огласа у разваљеној кафани: »Данас је бал у Капитолији“. Срео сам Андре Мартија = човека својеглавог, који је на сваког сумњао да је издајник, веома жустрог. Разговарао сам са њим лва сата и после тог разговора У мени остаде горчина: он је причао (а тако је понекад и поступао) као да је душевни болесник.
Утешио сам се увече код бораца _ интернационалних бригада. Ту су били Шптан ци, Французи, Италијани,
ја „Борба“ Београд, Трг Маркса и Енгелса 7, телефон 34-531 и Загреб, Прерадо ће а ни: 37-501, 23-184 за стране зем ље 1.100 динара, Жиро рачун број 101-20-1-76, Поштански фах 629. вићева, 21—28, телефони: 94799
Немци, Пољаци, Срби, 28. глези, црнци, руски еми“ гранти. Певали су и „Мла ду гарду“ као у предграђи“ ма Париза, и традиционал“ ну „Црвену заставу“. Итали _ јана а и тужну песмицу Ма дрида о Француском мосту и четворици генерала. Пева ли су и нашу о волочајев“ ским данима и бугарске пе сме са речима које су биле схватљиве, али са сточном _ мелодијом, које су личиле на коловрат зву кова. Сећали су се далеких градова, шалили се, за диркивали један другог.
После много година, на првим конгресима приста“ лица мира, када су делега“
· ти певали дизали су У вис црвене мараме и спонтано аплаудирали, ја сам се се ћао Шпаније: њихове очеве или старију браћу видео сам у Албасети. Многи од њих су погинули под Ма дридом, _под Уеском, 7“ Харему. Скоро да не НИ јеш да се баш тридесет година из дубине јавио оснажио осећај братсте» самопожртвовања. Заклифе ли су се тада на верност али не ни потписима ни Ро чима, већ својом крвљу. сваком од тих људи могу но је написати необичну књигу. А књиге нису на 7 сане: дошао је други у ски рат и потоци жраи у однели крваве мрље са а. мења Кастиље или Ара
на. | (Наставиће се)
и 23:49»