Borba
Пар сеце=
“4
| ;
(убога, 16. зун 1962.
ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ
ЈЕ БЕЛЕШКЕ
ИНФОРМАЦИЈЕ БЕЛЕШКЕ
ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ | ИНФОРМАЦИ
ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИ
ИЗБОРИ У КАНАДИ
Идућег понедељка, 18. јуна, Канади ће бити · одржани парламентарни избори чији е исход и данас још — два ана пред дефинитивно опре _дељивање бирача — сасвим неизвестан, До јуна 1957. владу је лр" жала пуне двадесет две годи · не Либерална _ странка коју предводи дуго већ време Лестер Пирсон. Те године је на " изборима изненада победила Прогресивна _ конзервативна "партија садашњег премијера Џона Дифенбекера која је, тражећи сигурнију већину. на новим изборима марта 1958. тодине освојила 208 од укупно
265 мандата уУ доњем — дому канадског парламента. Те зчве партије су главни
противници у борби за бираче и за седишта у парламенту, Нова демократска странка трећи је учесник избора на које излази с програмом ради калнијих измена у политичком и притредном _ животу, док је носилац крајње десних идеја покрет „Социјалног кредитора“ четврти.
_ Ова последња политичка трупација нема готово никаквих изгледа ла добије било
какву значајнију подршку би
рача — тврде вести из Канаде. То би била једна сигурнија чињеница у предизборној политичкој слици у тој земљи.
Друга је да демократи Томаса Дагласа иду даље у сво јим идејама о сређивању при лика у земљи и од Дифенбекерових конзервативаца и од Пирсонових либерала. Та мла да странка не види излаз из привредних тешкоћа без круп нијег ангажовања државе У економском развоју земље, по ред тога што сматра да је Ка нади нужан програм мера из кога би проистекла већа социјална и друга права за шире слојеве становништва,
Трећа је неоспорна чињени ца да је девалвација каналског долара постала једно од главних питања У предизбор ној кампањи кроз које две ве лике странке конзервативци и либерали. износе и своје по гледе на стање у земљи и сво ја обећања У погледу полити ке коју ће водити ако лоби-
· ју већину гласова,
„Канадски долар пао је у то-
ку последњих годину лана на
СВЕТ У БРОЈНАМА —
ж СВЕТСКА индустријска производња порасла је од велике кризе у ка| питалистичком свету 17 :(1026/29) до '1055/57. за,
Аб одсто, ове ЈЕ
· тевина “сир нео МА "за свега 132 одсто.
Х У СВЕТУ је 1830. годи-
не било 320 километара железничких пруга а
1959. голине 1,382.900 ки| лдометара.
Х ПРОСЕЧНА _ употреба ' "вештачких ђубрива У западноевропској _привреди била је средином педесетих година већа за 71 одсто него пре рата.
о
0,95 америчког, а прошлог маа му је била спушена на 92 з ЕЕЕ 55 центи САД доар први је покренуо 25 ЗА н је упозорио бира да девалвација мора представљати знак „акутне финансијске кризе“ која неизбежно доноси скок цена и трошкова живота уопште. Дифенбекер је објаснио девалвацију потребом да канад ска роба буде јефтинија у извбзу и тако конкурентнија Ва, светском тржишту. што би требало да олакша и увоз У Канаду. Девалвацију су осудили, свако. са својих позидија, и вођа Нове демократске партије Даглас и шеф по крета „Социјалног кредита“ Роберт Томпсон,
У условима озбиљне незапослености, која се креће око штест одсто укупно запослене Радне снаге, и успореног при вредног раста са око 1,5 одсто годишње — према подацима Либералне странке оваква офанзива трију опозицисних странака против једне крупније финансијске операције владе представља тежак предизборни терет за Дифенбекерове конзервативце. Утолико више што она скреће пажњу бирача са дубљих узрока привредних нез года који се често налазе изван Канаде и изван домашаЈа њене владе.
Када су конзервативци пре неколико година освојили пар ламент од либерала, такав спољни фактор био је јасно изнесен у програму политичке и привредне еманципације Канаде од неких политичких и политичко-привредних потеза великог суседа на југу, САД.
Амерички капитал држи, наиме. 45 одсто канадске индустрије, 53 одсто рударства и 65 одсто експлоатације пе-
тролеја, а његове укупне инвестиције у тој земљи износе 17 милијарди долара. Сваки рецесиони поремећај у ви ооко развијеним САД далеко мање развијена Канада снажно је осећала, много теже, а многи елементи америчке политике у хладном рату ембарго на трговину са Истожом, став према Кини и слично — доносили су Канади веће или мање привредне штете се унутрашњеполитичКим одразима. СупротстављаЈући се томе. Дифенбекер је одузео владу либералима, при сније ангажованим и за тај спољни фактор, за његове ин тересе.
Сада се, међутим, мало спо мињу тешкоће које долазе У географском погледу с друге стране, а политички су везане делимице и за САД као класични страни фактор у ка надском привредном и политичком животу.
Канаду озбиљно угрожава не само појава једног дискри минаторског привредно-инте гтрационог система као што је западнсевропско Заједничко тржиште него и, могућност и вероватноћа, да ће се оно про ширити уласком Велике Британије — што би Канаду мотло лишити многих предности на њеном традиционалном тр жишту у првом реду а и уоп ште у свету
И када Канада данас мора да утроши неколико стотина милиона долара својих девиз них резерви — по неким про ценама 600 — да би своју валуту несигурно сачувала од даљег клизања. онда је то, У ствари, тек аванс тешкоћама које предстоје дејством спољ них фактора и које не питаЛу много која је странка У том тренутку већинска у пар ламенту и држи владу.
Благоје ЛАЗИЋ
КОНСТАНТЕ САРАДЊЕ
Узвраћајући посету држав ног подсекретара за иностране послове Вељка Мићуновића Норвешкој, данас У званичну посету нашој 3з2емљи стиже државни подсекретар за иностране послове Норвешке Ханс Епген.
Ова посета указује на постојаност у контактима пред“ ставника лвеју земаља које се налазе на два краја Европе. Године 1958. у Југославији је боравио премијер Гер
хардсен, а следеће _ године Норвешку је посетио потпредседник Савезног _извр-
иног" већа Кардељ. Током ' 1960. тодине посету · Њорве-
шкој. учинио је државни под секретар Мићуновић, а Југо славији норвешки министар трговине Скауг. Прошле године у Београду је — боравио _ специјални _ саветник норвешке владе Тригве Ли а чланови Савезног извршног већа Сергеј Крајгер и Лидија Шентјурц посетили су Морпвешку.
Као резултат, директан или индиректан, ових контаката с једне стране а с друге стра не жеље обеју влада да развију конкретне форме међу собне сарадње, само _ током прошле и ове године постигнуто је неколико врло значајних аранжмана: формирана је Југословенско-норвешка _мешровита економска комисија, постигнута сагласност о могућностима сарадње двеју зе маља на пољу производње алуминијума, основана Југословенско-норвешка трговинска комора, потписан Споразум о културној сарадњи.
Ови аранжмани указују да је сарадња између Југославије и Норвешке највише на предовала у домену привреде и културе. То је нормалан пут с обзиром на разлике између две земље у њихо-
вим унутрашњим, друштвенополитичким с" уређењима и
спољним везама.
Међутим, треба одмах рећи да у случају Југославије и Норвешке постојање тих разлика није било препрека налажењу заједничког језика у оним питањима међународне политике за коју су животпо заинтересована оба народа. „Када се састану представници наших земаља ови. по правилу увек говоре
'о' миру. То није случајно јер радити и борити се за мир данас је важније него што је икада раније било“. Такав је коментар југословенсконорвешкој сарадњи у домену светске политике премијер КГерхардсен лао У злравици на вечери коју је у част
подсекретара Мићуновића приредио у Ослу у мају 1960. године.
Оно што је норвешки државник о борби за мир рекао тада остаје, с обзиром на међународну ситуацију, подједнако актуелно и данас. Самим тим и константе југословенско-норвешке сарадње, како на економском и културном, тако и политичком плану остају непромењене, Мормално је очекивати да ће садашња посета нор вешког државног подсекрета ра. Енгена пружити нову и до бру прилику за разговоре 0 тој сарадњи и за њено даље
унапређење. Дд. С.
"ФРАНКО ПОЈАЧАВА ПРИТИСАК |
Под
Ница,
па грене. Једна од мера. свој 20 се на две 20 оје место становања.
а слици: полиција к
· Штрајк у Штатији, Пћритиском полиције
(ЈИ на посао, али истовре Франков режим није устео , све виле трибегав
%, све оскудније из чега 6 ИАТА тритиска, ко,
дине ставља ва ге круг једне фабрике.
а
«који је масовно
да ликвидира штрајк толимијским а се може
к закона траво
онтролиш
избио тре десет педе обољшање надница ту м тамо се 5 и рад престаје у другим предузећима. 19 | делимимнтим повећавањем на репресалијама. извући закључак да су ју је Франко објавио,
ља, и даље траје. радници враПошто Вести су о томе, међумере цензуре појесте п владина уредШтамаца да сам бирају
БОРБА
НА АТОМСКОМ ЛЕДОЛОМЦУ „ЛЕЊИН“ (п)
ТРИ АТОМСКА РЕАКТОРА
· (Од сталног дописника „Борбе“)
Москва, јуна
„Први утисак који стиче посетилац атомског ледоломца „Лењин“, јесте да се налази у хотелу који је неким чудним неспоразумом запловио морима!
Кад смо са челичне палу бе, зелено обојене, ступили У пространу бродску надградњу. под ногама нам се тихо угибао линолеум, зидо ви су били од полиране ораховине, а степенице широке и удобне као у правом хотелу.
Салон капетана брода, 35-годишњег Бориса Соколова, подсећао је на каби-
У Централном дозиметријском центру
нет министра а сваки мор нар (да не говоримо о мно гобројним инжењерима и техничарима) имао је пространу и удобну кабину.
Овај „луксуз“ није уопште претеран, у обзир да посада „Лењина“ читавих 6—7 месеци не види ништа осим бело-сивог леда Арктика...
Све су то, међутим, ствари које угодно изненађују. али не представљају ништа нарочито ново. Време за право изненађење дошло је кад смо се спустили У потпалубље брода и нарочито у његов централни од сек, где се налази „најсветија светиња“ брода — његово атомско постројење.
240 килограма урана
Обукли смо беле огртаче и беле капе, заденули у мепове специјалне дозиметре ра дијације и кренули да види-
мо то савремено чудо технике. Прошли смо кроз много-
бројна челична врата поред којих су се налазили прави правцати семафори (црвено — радијација!) и нашли се у једној не нарочито великој соби са зидовима од челика и бетона. Под нама се видело нешто што је личило на три канделабра. са промером од око једног метра, из којих су стрчале жуто 060јене „свеће“.
„Канделабри“ су атомски реактори, а „свеће“ графитне шипке за регулисање атомске реакције. У тренутку кад смо посетили ову атомску собу. реактори су радили и атомска реакција је те кла пуном паром. А ипак, изолација је била тако савршена да се казаљке на нашим дозиметрима нису помериле ни за један милирендтен. Како раде постројења „Лењину“%
на
ако се узме |
Сваки реактор напуњен је са 80 килограма урана — 328 обогаћеног петпроцентним ураном — 235. смештеним У посебним челичним шипкама. Међу њима се налази вода и графитне шипке које регулишу реакцију. Кад се ови трафитни регулатори подигну У реакторима долази до ланчане реакције и цепања језгра урана. и тада се ослобађају огромне количине топлоте. Атомска реакција загрева воду у реактору до око 600 степени Целзијуса. Ова вода пролази специјалним цевима кроз редукторе и производи огромне _количине паре — око 360 тона на сат!
У прамцу и на крми брода смештене су 4 турбине од ко јих свака „храни“ по два ге нератора. Електрични ток са генератора покреће електромоторе. а они своју енергију преносе на три снажне ели| се. Два бочна мотора имају | по 10.000 КС. д средњи чи|тавих 20.000! Бе АЊА :
Остали механизми
То све изгледа савршено је дноставно. али у ствари прел ставља прави тријумф науке, Сместити све то У ограничени бродски простор и натерати да без грешке и прекида ради већ трећу годи ну — представља научни и производни подвиг.
Осим овог основног погонског система „Лењин“ има око 150 других основних и компликованих постројења и уређаја. На прамцу и на крми монтиране су две помоћне електричне станице за опслуживање генератора. Постоје још помоћни турбогенератор и дизел-генератор све то са укупном снагом од 6.000 киловата.
„Лењин“ има спегијално прецизне уређаје за филтри рање и дестиловање воде. У поређењу са оном коју употребљавају његови реактори. дестилована вода у апотеци је — прљава. За дан се употреби 240 тона воде.
На његовом прамцу се налазе посебне цистерне и пум пе са капацитетом од 4.000 тона воде на час. То у случа ју ако је лед толико дебео да брод са својим прамцем искочи на њега. Нове хиљаде тона воде убрзо решавају битку.
Посебан проблем је хлађење механизама брода У ТОКУ града реактора. Само за хлаЂење основних _— механизама приликом пловидбе у Арктику, „Лењин“ сваки сат употреби 40.000 кубика хладног мора!
Укупно На „Лењину“ има 48 разних система, 85 киломе
тара цеви и 320 километара кабла.
Радијација
Посебна пажња поклања се заштити од могуће радијације. Досад је све било нормално и посада и брод улази ли су у међународне норме. Примали су само 4 рендгена тодишње (норма је 5). а то је мање него што би могли примити на копну! Радијаци они филтери раде изванредно сигурно и огромна снага „Лењина“ није опасна ни за
људе. ни за рибе. ни за птице.
Толико о осетљивости инструмената. Радијациону ситуацију стал но прате три човека у централном дозиметријском пунк ту. На стотинама бројчаника. шема и лампи они виде свод брол само са те тачке гледишта. Ако радијација било У ком делу брода пређе нормал ну. црвене лампе затрепере и они тачно знају где и каква је опасност.
Командни мост
У центру брода се налази и аутоматски командни машински пункт одакле се управља радом свих маши на и система на броду. Три
инжењера одавде аутоматски управљају и атомском реакцијом у реакторима. У овом нервном центру брода безброј инструмената и лам
пи говоре својим немуштим .
|аае о раду хиљада ме ханизама. За нас су то, наравно, била „шпанска села“. али сваки покрет сваке од хиљада казаљки и лампи за инжењере је зна чио куцање пулса и срца овог брода.
Горе на врху, испод рада ра који су се окретали, посетили смо широки и удоб-
и командни мост. Ту су се
налазили капетан, дежурни официр и кормилар У сплету компаса и жирокомпаса, брзинометара,. радарских екрана. разних ручки... То је био мозак бро да. За све то време „Лењин“ је секао пучину Баренцовог мора са 18 морских ми „ља на сат, и убрзо осим га лебова магле и оловног хо ризонта нисмо више ништ видели.
После шетње по ветрови
тој палуби, позвали су нас у бродски салон да упозна
мо посаду „Лењина“. Жарко БОЖИЋ
| |
'
ЧЛАНЦИ _ КОМЕНТАРИ ИНФОРМАЦИ
Уједињење Сирије
и Египта било би стуб јединства свих -аралоних земаља
Дам: --, 15. јуна Како јавља АФП, Извршни савет Уније радничких синдиката Сиријске Арапске Републике објавио је манифест у коме захтева да се сиријска влада заложи за брзо остварење арапског јединства. Наглашавајући да ће се радници „борити за уједињење арап ског народа, ослобођење и просперитет Арапа“. „Радничка класа Сирије — каже се у манифесту изражава своју жељу и уверење у потребу арапског уједињења и очувања досто јанства _ арапске – нације. Радничка класа Сирије додаје се у манифесту је уверена да уједињење из међу Сирије и Египта, за коју ће се она неуморно залагати представља, језгро
а | потпуног уједињења арап-
ског народа. Радници очекују да се оствари и учврсти јединство између Сирије и Египта, да би оно постало стуб уједињења
' свих арапских земаља“.
ПОСЛЕ ПОБУНЕ У ПУЕРТУ КАБЕЉУ
Венецуела на раскрошњћу
Председник Бетанкур је изгубио већину у Парламенту. — Расцеп у водећој странци „Демократској акцији“
(Од дописника Танјуга) Рио де Жанеиро, јуна У року од само месец дана у Венецуели су избиле две побуне морнаричких јединица и леве опозиције
' против владе председника
' Ромула Бетанкура.
После устанка у луци Карупано, крајем маја, већ другога јуна букнуо је још жешћи и шири устанак у Пуерту
| Кабељу, главној бази вене-
цуелске морнарице, удаљеној 200 километара од Каракаса. Према полузваничним по дацима, током дводневних борби у Пуерту Кабељу између владиних снага, које су употребиле тенкове, авионе и ратне бродове, и локалног морнаричког гарнизона коме су се придружили ослобођени затвореници, припадници крајње левице, и герилци из околине, било је — преко 700 мртвих и око 1.800 рањених. Тако крвави биланс није забележен ни у једној земљи Латинске Америке последњих година, мада су политички потреси у њима скоро стално били на дневном реду.
Не тако давно, веровало се да је Венецуела ушла У период сигурне демократске обнове после рушења диктатуре пуковника Хименеза 1958. године и избора вође „Демократске акције „Бетанкура за председника Републике.
Венецуелски представнич ки дом, у коме раније присталице Бетанкура из „Демократске акције „имају ве ћину, дискутовао је на својој последњој седници пуних седам сати о догађајима у Пуерту Кабељу. Већина је на крају осудила и устанички метод крајње левице и националиста у мор нарици, али и политику Бетанкурове владе, назвавши сукоб и крвопролиће у Пуерту Кабељу“ правом националном трагедијом“.
У ствари, оно што се догодило у Пуерту Кабељу кулминација је поступног расцепа који је прво озбиљно начео и на крају уништио широку демократску коалицију која је у Венецуели постојала у доба рушења диктатуре и у почетку Бетанкуровог ман дата У првој Бетанкуровој влади учествовали ту његова грађанска „Демократска ак-
ција“ која има снажно упори ште међу сељацима и утицај на један део синдиката, затим странка левог центра УДР и умерено десна хришћанска странка Копеј. Но. сем те зва ничне коалиције, У широком
постојао је много шири фронт у коме су сем трију владиних странака учествовали и Комунистичка партија. синди-
дина који су врло активно до принели рушењу диктатуре.
Међутим. јединство које је постојало одмах после обарања диктатуре поколебало се када Су на дневни ред дошли унутрашње демократске реформе и спољна политика. | Крајње леве струје тражиле су што дубље и радикалније реформе, док се Бетанкур определио за пут поступних и компромисних промена, избегавајући фронтални сукоб са америчким петролејским компанијама и велепоседницима и рачунајући све више на САД у привредној политици и плановима развоја.
Наводи се такође. да влада није успела да смањи завис-
ност земље од америчких пе-
о плав
јавном мишљењу и У народу |
кати и лева студентска омла- |
председник | |
Владин војник спроводи ухапшеног побуњеника у Пусрту Кабсљу
тролејских компанија и британског „Шела“. да развије привреду и започне озбиљнију индустријализацију. Између главнине у странци и Бетанкура избила су и озбиљна размимоилажења око спољне политике. Већина у руководству „Демократске акције“ одлучила је да Венецуела по-
| шаље на Београдску конфе-
ренцију званичног посматрача, али председник и влада нису спровели ту одлуку. Осим тога, мада је већина у руководству гајила многе резерве према политици Кубе,
| она је и прекид односа са Ку
бом приписала Бетанкуру у велику грешку.
У таквој ситуацији у Венецуели се у последње време појавио герилски, устанички покрет против владе, а затим су букнуле две побуне у поморским базама. Чињеница да су се морнаричке јединице и крајња левица здружили у оружаној акцији против владе није никога изнена дила, јер је познато да је морнарица у Венецуели, супротно стању у другим земљама Латинске Америке, задојена националистичким и левим идејама.
Јаша АЛМУЛИ
ДОПИС ИЗ БУКУРЕШТА
Румунске преокупације у (ЕВ
(Од дописника Танјуга)_
, Букурешт, јуна
Међу земљама које сачињавају СЕВ, економску ортанизацију социјалистичког лагера, румунска привреда издвојила је Чехословачку и Источну Немачку као ори јентационе тачке за свој сопствени успон. Аутори та бела о резултатима индустрије као и оних што говоре о перспективама, затим анализе које у последње време често покрећу тему о „изједначавању“ продукционих снага земаља СЕВ, говоре у свакој прилици о те две оријентационе ' тачке. |
Како стићи до њих или
им се непосредно приближитиг Свестраном _ индустријализацијом — то је одговор који категорички произилази из румунских планова. „Свестрани развој“ сопствених индустријских капацитета у свим правцима представља суштину данашње економске концепције. Та је концепција, међутим, имала своју предисторију а последњих дана морала је да се конфронтира са другачијим концепцијама о при роди и правцу кретања домаће привреде. ј
Очигледно је да су најтежа и понајдужа конфрон-
тирања била у времену,
„култа личности“. У осуди догматске групе Паукер Лука, румунски руководиоци су последњих месеци у разним приликама са горчином пребацили носиоцима догматизма да су кочили и саботирали интензивнији развој румунске тешке индустрије. Њихова се активност, изгледа, сводила на тенденцију да се при вреда пре свега окрене пољопривреди. Но, и касније, после уклањања оних који су недавно овде жигосани као протагонисте „култа“ остало је још терена на коме је садашња оријентација у индустријализацији имала да крчи себи пут.
У. једној анализи из 1958,
часопис „Проблеме економиче“ писао је да свака земља СЕВ треба да развија оне гране производње за које постоје оптимални услови. У уводнику једног од последњих бројева партијског месечника „Зупта де класа“ о истој теми речено је да развој тешке индустрије у свакој појединој земљи СЕВ не може ни у ком случају заменити теза да приоритет тешкој индустрији треба обезбедити на нивоу целог лагера. Такође је на истом месту речено да развој специјализације и кооперације између ових земаља треба тражити само на бази индустријализације у свакој земљи понаособ, Нагађања коме су упућене ове алузије била би хипотетична, јер су исказане у најуопштенијој форми, али је ван сумње да се оне своде на конфронтирање концепција — једне о свестраној и друге о ограниченој индустријализацији. б Тако се данас положа мунске привреде у Ен 5“ же, како изгледа, овако фор мулисати; развијање и јача-
ње сарадње у овој организацији, упоредо са „максималним развојем сопствених извора и могућности“, „Изједначавање“ материјал них снага земаља СЕВ омиљена је тема румунских економиста, на коју се они враћају у разним приликама и контекстима, а страни матеаи о томе имају обезбеено место на страницама ч сописа, Те разлике Румунија је делом и смањила, јер је од произвођача сировина у прошлости и увозника финал них производа већ постала извозник неких средстава за етен (инсталације за етролејск ј пример). у индустрију, на ржи ритам тодишњ ди раста индустријског рачлоје од онога у развијеним земља ма СЕВ, Румунија планира у кључним гранама привреде; електроенергетици, металуртији, машиноградњи, хемијској и петролејској индустри ји. Постојећи материјали о том процесу не дају могућност да се поређења праве и
У лаким гранама индустрије... Божидар ЂУРИЦА Ди
) , буг 7