Borba

Страна 4.

СКУПШТИНСКИ ЖИВОТ

Развој школетва тражи научније |0

праћење развоја педагогије

ОДБОР ЗА ПРОСВЕТУ САВЕЗНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РАЗМАТРА ПРОБЛЕМЕ НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОГ РАДА У ОБЛАСТИ ВАСПИТАЊА

Васпитање и образовање младих, осветљено снопом научноистраживачког _рефлектора. представљало је потку јучерашње седнице Одбора за просвету Савезне народне скугштине. Врло жива посланичка дебата указала је на то да целоку~“ пан процес измене лика школе и њеног израстања у једну самосталну институ цију друштвеног карактера тражи и дубље и научније праћење развоја педагогије. у

=— Сада, неколико година после реорганизације и реформе у школству јављају се многи проблеми управо због тога што немамо и нисмо имали довољно научноистраживачку базу за неке поставке унете у програм. истакла је Аница Магашић.

Подржавајући ово мишљење, Борис Зихерл је рекао да из средње школе на универзитет долазе често ђаци којима би не само у

писмености него и у низу других предмета требало да ти елементарне основе. Узроке ове појаве. рекао је он, ваљало би испитати.

Народни посланик Крсте Марковски је изразио мишљење да и педагошки рад ници треба далеко више ла учествују у истраживачком раду. Један од основних узрока садашњег стања јеи то што је њихова сарадња врло ограничена и сведена на практицизам. Због расцепканости и неорганизованости не може се доћи до одређених закључака и заједничких концепција, а са дашњу широку базу школства и његов стварно дина мичан развој треба оријен тисати и на суштинске проблеме. Наводећи примере из Београда где поједини настаз ници имају и по 70 часова недељно, Милојко Друловић се залагао за јединстве ни критеријум у погледу

Јавна управа треба да даје још већи подстрек развитну друштвеног самоуправљања '

Крањ, 15. јуна

У Крању је данас почело дводневно саветовање Удружења административних наука Југославије. У уводној речи др Леон Терштковић, подсекретар у Савезном извршном већу. истакао је положај и улогу јавне управе у данашњем систему друштвеног самоуправљања. У дискусији се расправљало о појму држав не управе и јавних служби, о принципима радничког самоуправљања и самоуправљања грађана, о 06лицима формирања дохотка унутар буџетског система, о статусу службеника јавне управе и слично. Оп шти закључак који би се могабд извести из уводних речи и дискусије био би тај да јавне службе морају да ти још већи подстрек оп-

(сетно се

штем развитку друштвеног самоуправљања. К. МАКУЦ

Уместо седам, у вараждинсном срезу четири општине

Вараждин. 15. јуна Уместо садашњих седам. У вараждинском срезу биће убудуће само четири општине: Вараждин. Иванец. • Лупбрег и Нови Мароф. Општине _ Вараждинске Топлице. Виница и Лепоглава ће се,укинути и припојити општипа ма Вараждин. Нови Мароф и Иванец. После сагласности друштве но-политичких организација у наведеним општинама. са

овим предлогом се данас слој

жио и Извршни одбор Срес ког одбора Социјалистичког

савеза Вараждина. С. ЈАЛУШИЋ

поправио

скономеки положај 111 – предузећа

— истакнуто на саветовању директора републичких заједница и представника Заједнице југословенских по· шта, телеграфа и телефона

Повећање удела ПТТ предузећа у инвестирању за модернизацију телекомуникационог система на магистралним правцима и побољшање квалитета ПЛТуслуга најважнији су задаци Југословенских пошта, телеграфа и телефона. Ово је истакнуто на саветовању директора републичких заједница птТт—предузећа и представника Заједнице ју“ гословенских ПТТ, које је јуче одржано у Београду.

Економски положај ПТТпредузећа осетно се поправ ља из године у годину, што је, нарочито у 1961. години, био резултат не само повећања тарифа, него и пораста обима услуга. "Тиме се могућности за повећање ин па“ ЗРЕЛИ _______-__ ош

Смртна казна за свирепо убиство

Пожаревац, 15. јуна

У Пожаревцу је извршена смртна казна над Крумом Цековим, бившим књиговођом земљорадничке задруге У селу Мишљеновцу. цеков је осуђен не смрт стрељањем од стране Окружног судау пожаревцу због Тога што је на свиреп начин убио своју жену, у прису ству ћерке. На ову пресуду 0Окружног суда убица се жалио, али су му сви надлежни органи одбили жалбу тако да је из речена пресуда јутрос извршена. Иначе, Крум Цеков је раније био осуђен на пет година строгог затвора зато што је убио своје дете. "а | Д. БОГДАНОВИЋ

вестиција од стране ПТТорганизација такође повећа вају. Инвестиционим програ мом, који се сада спроводи, предвиђено је постављање коаксијалних с каблова и УК'Т-веза на најважнијим правцима домаћег и транзитног ПТТ-саобраћаја.

Занључени уговори за извоз оно' 1,5 милиона пари обуће

Фабрике кожне обуће у Београду, Загребу, Зрењанину, Врању и у другим ме стима оствариле су у априлу рекордну месечну производњу од преко милион и 670 хиљада пари обуће. Индустрија коже и гуме за једно произвела је за прва четири месеца 11 милиона и 379.000 пари обуће или око 540.000 пари више него у истом периоду прошле године, (Танјуг)

У Сплит стигли први путници авионом

Сплит, 15. јуна

У Сплит су данас из Загреба и Београда стигли први овогодишњи путници авионом, Авион је долетео из Загреба и био је пун до последњег места. Поред ових линија, од сутра ће сваке

суботе саобраћати авион на релацији Сплит — Загреб —

Беч.

___ ДВАНАЕСТ ГОДИНА СТРОГОГ

_ ЗАТВОРА ЗА ШПИЈУНАЖУ

јан» с ан Ваљево, 15. јуна Кривично веће Окружног суда у Ваљеву под председништвом Милана Стефановића изрекло је казну строгог затвора од 12 година Јовану Живановићу незапосленом бравару из Вреоца. за почињено. дело штијунаже и тешку провалну крађу.

Упоредо са делом шпијуна же које признаје, Јован Жи

·вановић је одговарао и за де-

ло тешке провалне крађе ко је је извршио у ноћи између 3. и 4. августа 1961. године за једно са Миланом Кариними Мирославом Сијановићем из Уба. проваливши у предавни цу „Полет“ у Лазаревцу. ода кле су провалници укђали извесну количину робе и већу суму новца. ' М, ЈОЦИЋ

оптерећености наставног >собља, док је Станка Веселинов истакла потребу улагања више средстава у истраживачки рад у области педагошких наука. Одбор наставља рад. Д. Ч.

ВЛАДИМИР БАНАРИЋ ПРИМИО ПРЕДСТАВЛИНЕ ВИСОНЕ ТЕХНИЧКЕ ШНОЛЕ У ЗАГРЕБУ

Загреб, 15. јуна

Председник Сабора Хрватске др Владимир Бакарић примио је данас представнике Високе техничке школе у Загребу и том при ликом водио је дужи разго вор о резултатима и проблемима ове установе. Том приликом председник Бака рић је изјавио да је Висока техничка школа својим досадашњим радом у целости оправдала своје постојање и прихватио сугестију да се размотри захтев њених представника да она буде подигнута на ранг факулте та. (Танјуг)

ЛАЗАР НОЛИШЕВСНИ ПРИМИО ГРУПУ АКТИВИСТА И РУКОВОДИЛАЦА НАРОДНЕ ОМЛАДИНЕ

Скопје, 15. јуна Секретар Централног комитета СК Македоније Лазар Колишевски примио је данас већу трупу активиста и руководилаца Народне омладине. међу којима су се налазили чланови Председништва ИК НО Македоније и председници среских комитета Народне омладине. Лазар Колишевски је водио лужи разговор са омла динцима о актуелним питањима рада Народне омлади не и других друштвених ор ганизација које обухватају омладину. (Танјуг)

ОСМАН НАРАБЕГОВИЋ ПОСЕТИО БРЧНО

Брчко, 15. јуна Председник Извршног ве ћа Босне и Херцеговине Осман Карабеговић и потпредседник Народне скулштине Босне и Херцеговине Шефкет Маглајлић посетили су данас Брчко, где су обишли фабрике уља и штиритуса и текстилни ком бинат „Интерплет“.

После разгледања производних погона они су води ли разговоре са члановима колектива ових привредних организација,

мдД.

БОРБА

информисању грађана

У неким општинама у Босни и Херцеговини растура се мали број примерака листова

Сарајево, 15; јуна Секретаријат | Извршног одбора _ Главног _ одбора ССРН Босне и Херцеговине посветио је синоћ на сед ници којој је председавао Рато Дугоњић пуну пажњу јавним трибинама ССРН и коришћењу штампе и ра ција у Републици.

На седници је констатовано да све већи број руководстава Социјалистичког савеза у Босни и Хер цеговини уводи у праксу одганизовање јавних трибина ССРН на којима се расправља о актуелним друштвено-политичким питањима. На трибинама иступају републички, срески, општин ски и други руководиоци. а и представници разних организација, установа и пре дузећа за чију су активност грађани заинтересовани, Грађани на трибинама постављају разна питања и дају примедбе и предлоге. Пошто је интересовање за рад оваквих трибина све ве ће, јер се на њима квалитетно информишу грађани и рашчишћавају извесна не јасна питања, на седници је закључено да се организовању јавних трибина посвети потребна пажња У свакој општини.

У информацији о кориш ћењу штампе и радија, кој ја је такође разматрана на седници, наведено је да са да у Босни и Херцеговини излази 180 разних листова, часописа и билтена. Поред тога, у Босну и Хер цеговину долази знатан број примерака часописа из осталих република. Али, расподела тиража листова у републици није равномер на. Највише листова се рас тура у Сарајеву, Бањалуци, Мостару, Тузли, Зеници и још неким развијенијим центрима, а има доста места и села, па и читавих општина, у које долази веома мали број при мерака листова, нарочито дневних. У 97 општина један примерак дневних лис това долази на 83 становни ка. Број радио-апарата у Републици је готово двос“ труко већи него укупан број примерака дневних ли стова.

После анализе узрока не ловољног и неравномероног коришћења штампе, Секре таријат је указао на потре бу да среска и општинска руководства Социјалистичког савеза што пре размотре стање и проблеме коришћења штампе и радија на свом подручју и предузму конкретне мере за от клањање разних недостатака у овој области инфор мисања грађана.

Секретаријат је расправљао и о активности Конференције жена у Републи

и у општинама. Х. МЕХМЕДБАШИЋ

ата длирс пина апинелаћ,

ПОСЕТА РЕИО УЛ УЛЕМЕ НЕМУРЕ ЦРНОЈ ТОРИ

Титоград, 15. јуна Приликом дводневне посете Старешинству Исламске верске заједнице у Црној Гори, 13. и 14. јуна, реис ул улема Хаџи Сулејман ефенди Кемура., у пратњи председника Сабора Ислам ске верске заједнице Сулеј мана Филиповића и других, посетио је председника На родне скупштине Црне Горе Блажа Јовановића. Такође је 14. јуна одржан састанак Старешинства Ислам ске верске заједнице у Црној Гори, коме је присуство вао реис ул улема. Истог да на он је са својм пратњом

Од 4. до 15. јуна одржано редовно заседање Архијерејског сабора Српске православне црнве

Под председништвом патријарха господина Германа, у Београду је од 4. до 15. јуна одржано редовно за седање Архијерејског сабо ра Српске православне пркве. На заседању су. поред осталог, донете начелне одлуке и сугестије за будући рад Српске православне цр кве, како у земљи тако и у диаспори.

Наместо епископа жичког Василија и банатског Висариона. којима је истекао мандат. за нове чланове Синода изабрани су еписко пи шумадијски Валеријан и захумско-хеопеговачки Владислав. (Танјуг)

посетио и члана Извршног већа Црне Горе и председни ка Републичке комисије за верска питања Живка Жижића, који је у част гостију приредио ручак. На руч ку су поред гостију. били потпредседник Извршнот већа Црне Горе Никола Ђа коновић, председник Општтинског народног одбора Титограда Велизар Шкеровић Реис ул улема Хаџи Сулеј ман ефенди Кемура је у ме ђувремену посетио Бар, Све ти Стефан и Милочер. При поласку из Титограда, врхо вни поглавар Исламске вер ске заједнице је изразио за довољство са стањем Старешинства на подручју ЦРрне Горе и истакао да су сва верска питања успешно решена. Он је такође захвалио народној власти на ука заној помоћи исламском вер

ском становништву У овој Републици.

' Напротив, ја мислим да,

Субота, 16. јун 1962

Више бриге Покренути живљи ритам производње

— најважнији задатак

Из речи Милоша Минића на пленуму Градског Сађеза комуниста Беотрада

Доносимо изводе из речи Милоша __ Минића —_ члана Централног комитета Савеза колијниста Југославије на, пленуму Градског комлтета Савеза комуниста Београда. .

Организација Савеза комуниста Београда је у овој дискусији могла да упозна своју снагу. али је она разоткрила и своје слабости. Снага београдске организације је огромна, као што се и претпостављало; то се и сада видело. Тешко да има задатака које организација, као што је београдска неби могла да изврши, и ситуације коју не би могла да разреши. Али њене слабости, као што је цела диску сија показала, бројне су, до ста распрострањене и озбиљ не.

Кроз дискусију о закључцима Извршног комитета показало се у пуној светлости и једно и друго.

Реферат друга Друловића и данашња дискусија У Градском комитету су само сабрали резултате ове опште дискусије у организацијама Савеза комуниста У Београду и извели су одго-

варајуће закључке. Све го- |,

вори да се београдска организација са свом одлучношћу заложила за ставове изложене у Закључцима Изврштног комитета и у говору друга Тита у Сплиту. Сада пред Градским комитетом и свим осталим РУководствима и организацијама стоји задатак да приступе практичном, конкретном спровођењу ставова који су сада ставови свих нас, читавог Савеза комуниста.

Товорили смо на почетку дискусије да не може и не сме бити пролазне кампање. Сада треба у пракси по казати да се не ради о кампањи већ о крупном задатку у животу, пре свега, свих организација и руководстава Савеза комуниста, у духу ставова Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије. Али не само Савеза комуниста, него и организација._ Социјалистичког савеза, синдиката идру гих друштвених организација, радничких савета, народних одбора, свих осталих органа друштвеног самоуправљања, органа државног механизма итд. Сада смо сви обавезни и одговор ни да тако радимо и понаша мо се да се све не сведе на кампању коју ћемо заборавити за неколико месеци.

Ограничавам се само на неколико напомена, које се односе на привредну ситуацију. О привредним проблемима и задацима ви сте, углавном, довољно говорили. Стога, нека ми је допуштено да само нека општа питања поменем.

Опрезност и ишчекивање мера из центра,

Прво, тешкоће у привреди још нисмо отклонили. Не можемо још рећи колико ће нам времена бити потребно да савладамо те тешкоће и да поново дођемо до живљег ритма производње, пораста животног стандарда, извоза итд. Сада је већ очигледно да ћемо имати неповољну годину за пољопривредну производњу. Неки стручњаци кажу да код пшенице треба рачунати са 20 и више процената подбачаја од прошлогодишњег приноса. За остале културе још не знамо, али ни за друге усеве услови нису повољни. Не говорим да бих штирио песимизам, него да би се озбиљно схватила наша економска ситуација. и поред свих недаћа, нема никаквих основа за песимизам. Није празна фраза кад кажемо да имамо привреду која има јаке производне снаге. Треба само неке њене проблеме, који су акутни, а неки и дугорочни, ре-

(Танјуг)! шити (односно да постави-

СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА НОВИНАРА БОСВЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Сарајево, 15. јуна Данаг је у Сарајеву одржана годишња скупштина Удру жења новинара Босне и Херцеговине којој су, поред осталих, присуствовали и секретар Главног одбора ССРН Босне и Херцеговине Радован Стијачић. председник Комисије за издавачку делатност и штампу Главног одбора Ду шанка Ковачевић. У реферату о актуелним проблемима штампе и ради-

ја председника Удружења Чеде Кисића истакнута је веома одговорна улога новинара у напорима које улаже чи тава заједница у спровођењу закључака Извршног комитета ЦК Савеза комуниста Југославије. За новог председника Удру жења новинара Босне и Херцеговине изабрана је Јованка Бркић. уредник „Борбе“ ~ дописник из Сарајева.

мо базу за решавање дугорочних проблема).

Друго, у току је серија практичних мера које предузимају или припремају савезни и републички органи. У срезовима и општинама предузет је низ мера. Видели смо овде из реферата, из овога што су дру-“ гови износили, какве су мере предузете у Београду. Такве или сличне се предузимају и у другим градовима. У току је један практичан рад на веома широком фронту — резултати неће изостати. Само борбом на широком фронту, борбом У коју ће бити укључени сви економски и друштвени фак тори, могу се савладати тешкоће. Милош Минић

Треће, смањивање послова и инвестиција, опрезност, ишчекивање мера из центра, пре свега, из савезног центра, то су све ствари које много доприносе, веома много утичу, веома много успоравају производњу и потрошњу у свим правцима. Сада је најнужније да се води борба за оп ште оживљавање, за закључивање послова, за оживљавање робног промета, извоза, инвестиција“ у, привреди, наравно, оних "које су неопходне. Све то ће покренути живљи ритам производње. Даље, изградњу станова треба што пре оживети. Ви дите каква је ситуација У грађевинарству у Београду. То смо чули од друга Боже Томића. Међутим, није нигде много боља ситуација, сем ако нису у питању мале грађевинске организације које се на неки начин сналазе. Пословање банака треба погледати, да ли тамо нема каквих кочница. Требало би некако да моби лишемо комунисте и овде у Београду. а и све друге на активнијем ставу протињ извесне бојазни до које је

дошло због тога што су пре

оштро критиковани поједини привредни руководиоци. И охрабрења која су потекла од најодговорнијих љу ди нису се још показала довољним да се размахне иницијатива у нашим привредним организацијама. Морамо да покренемо иницијативу свим силама, да упорно радимо на отклањању бојазни, неповерења и несигурности.

Надокнадити заостајање уклањањем слабости

Четврто, овде је било говора о унутрашњим слабостима у организацијама. Са дашње тешкоће би се стоструко исплатило кад би се искористиле за ликвидацију многих слабости у привредним организацијама. Је дино бисмо тако могли да донекле надокнадимо штету коју смо досада претрпели. Ово је у ствари једно мишљење које сам прочитао у „Економској политици“ (мишљење директора једне фабрике, мислим, из Смедерева). Имам уверење да је ово мишљење исправно. Дубоко сам убеђен да бисмо много учинили ако бисмо у фабрици, у предузећу пружили подршку бор би која ће допринети 0отклањању поједине слабости било у организацији предузећа, било у технолошком процесу или за измену асортимана, или у прилагођавању унутрашњем или спољном тржишту итд.

Пето, с тим у вези решава се потпуније питање повишења стопе пораста продуктивности рада. Ту смо суочени са проблемом који ће бити дугорочан. Продук-

Х. МЕХМЕДБАШИЋ |тивност рада је проблем са

којим треба да се ухватимо у коштац на дужи рољ Ту су многи елементи и фак тори потребни да се постигне висока продуктивност рада, али свакако да семно ти од тих елемената налазе, углавном, у рукама самих колектива, и тамо треба повести рачуна о њима.

Шесто, установили смо да комунисти — радници доста критикују рад радничких савета и других руководећих органа у предузећу. То сам нашао у реферату друга Друловића доста разрађено. То је веома важна констатација. Она упућује на то да треба са много више пажње, пре све га, комунисти, а и партијске организације по предузећима и синдикалне организације да се позабаве про блемом самоуправљања. Ни је то само раднички савет. Самоуправљање треба шире да се развија. Очигледно је да се ми ту налазимо пред задатком даљег организовања _ самоуправљања у самом предузећу. Треба тако развити организациони механизам самоуправљања у предузећу да у практичном управљању свим посло вима самоуправљање постане пресудни фактор у решавању проблема, од произ водње и расподеле до перспективе итд.

О приватним занатлијама

Седмо, о питањима у обла сти такозване приватне активности, Управо погледи који су дошли до израза У читавој дискусији и мере и ставови, који су овде у реферату и дискусији изноше ни, потпуно су у складу са општом линијом коју је нарочито друг Тито даоу свом говору у Сплиту а садржана је у ставовима Извршног комитета.

Ми морамо тако радити да антисоцијалистичке појаве спречавамо, али да не наносимо никакве штете ра звитку и напретку нашег лруштва ни у ком правцу.

Требало би одлучно и бри жљиво да испитујемо порекло непоштеног или недозвољеног стицања разних великих вила, кућа итд., али то не би смело ни најма ње смањити иницијативу свих радних људи да стекву стан. Напротив, све мере треба предузети да даље подстичемо индивидуалну изградњу кућа за становање. или станова.

Овде је наглашен проблем приватних занатлија и других приватних делатности које су се јако рашириле. Појавили су се разни шпекуланти предузимачи, тако рећи мали капиталисти који свуда изазивају са мо огорчење радних људи. Овакве појаве морамо енергично да сузбијамо и спречавамо. Међутим, ми не тре ба да покушавамо да гуши мо приватну делатност,. 0осим У оним случајевима где то сама собом учини соција листичка делатност, способ на да је замени. У томе је грађевинарство најосетљивији теђен, а нарочито у но воградњи. У грађевинском занатству и још неким дру тим занатствима треба огра ничити број радника и наћи лруга решења, али ниту не треба да угушимо приватно занатство, него да јачамо социјалистички сектор, да он буде способан да постепено преузме ту Функ цију. Међутим, ми треба да заведемо једну евиденцију која ће свести на праву ме Ру могућности за стицање доходака из приватних активности. у

Треба да будемо немило-

срдни у гоњењу сваког слу'

чаја корупције из државне управе. Али у установама и привредним организацијама огромна маса радних људи не треба да погрешним поступцима буде доведена у положај да се иоле осећа нелагодно. него треба да нам помогне да гонимо корупцију, да се осећа ситурвом и да лично допринесе ликвидацији сваког случаја отворене или прикривене ко рупције. Треба да створимо такву атмосферђу — да за корупцију не буде места У животу нашег социјалистич ког друштва.

Не треба спречавати допунски рад _

Не треба ни са чим да спречавамо рад за допунску зараду радника, службеника и дђугих редних људи, за повећавање личних доходака и преко онога што У. радном односу зарађују.

комишеша

Људи у додатном раду до лазе до допунских извора прихода, који многима зна

"че много. Не бисмо смели

никако то да гушимо, јер бисмо многе људе без икакве потребе довели у тешко ће, Али шта је нужног Нужно је укинути додатни рад у неким најосетљивијим установама, као што је например, Дожавна управа, То је јако осетљива установа. Корупција обично почи ње од државне управе. То се дешава и може да се деси и у капиталистичком и социјалистичком друштву, Ми ту морамо бити јако бпрезни и спречавати додат не зараде које су као обли ци прикривене корупције сумњиве. Ми смо за то да у лржавној управи и у бан кама, као и још неким осет љивим установама, не лолази до додатног неконтролисанот рада. Али и ту св морају наћи решења, не тре ба сваки хонорарни рад забарнити, него само одређене хонораре. Постоји бојазан да се у дискусији претера и да се нанесе штета

! појединцима у читавој ак-

тивности у привреди и ван ње, а од тога треба да «се сачувамо.

Усклађивање односа у дохоцима, без уравниловке и ексцеса +

Пошто је истакао да је лоша евиденција најслабија тачно у нашој организацији, Милош Минић је рекао: „Има грађана који пријав, љују општинама своје личне приходе али има и оних који то не чине. Међутим, ми морамо створити много бољу евиденцију. Морамо решити питање евиденције, добре службе и доброг система који ће обухватити, евидентирати све дохотке. _ То је главна ствар, Нека неко заради колико тод мо же, наравно поштеним радом, али да се то евиденти-= ра, да се зна и да постоје | Ћи порески и управни орга ни примене законе и про се у обрачуну свачијих об веза према заједници. И ка оно што му остане к поштено зарађени доходе троши и нека располаже 6 тим како хоће — и на куће, и на аутомобиле, и на теле- · визоре итд. Ми не желимо уравниловку јер ми спрово. димо принцип натрађивања по принципу: сваком према способностима, сваком према раду. Тај принцип јести мулативан и подстиче сваког човека да се бори за што већи резултат у свом раду и на основу тога за што већи лични. приход, ли чни животни стандард. 10 не треба да доводимо у питање. Ми не треба да иде“ мо линијом нападања тог принципа, принципа награ Ђивања према раду и да се залажемо за принцип урав ниловке. Наравно, не посто ји нигде никаква математи чка формула која ће да израчуна распоне плата, То је ствар друштвених критери“ јума и друштвене праксе то је ствар економских и друштвених елемената. Очигледно, проблеми ту по стоје и морамо их решава“ ти, и већ то чинимо, али ми треба да се изборимо да доЂемо до таквих односа који ће потпуно обезбедити дејство принципа расподеле према раду, а неће дозвоља вати ексцесе који ће иза-. звати огорчења, која сео“ бично јављају код људи ка да огромна већина радних људи почне да осећа да су то ексцеси, да се то не може и не сме трпети. То је задатак сложен и он може да се решава успешно само уз учешће велике, организо ване свесне снаге, као што је Савез комуниста, Соција листички савез, синдикати и друте друштвене органи“ зације, Административне ме ре не могу све да реше, Ма са радних људи треба да се бори ~“ фабрици и на сваком месту да се отклоне сла бости и недопустиве појаве. Административне мере могу да поставе границе, услове за успостављање одређене дисциплине и реда одређених односа, Али да се на“ ђу стварни односи — то је ствар рада и борбе Савеза комуниста и свих оних што су и ван Савеза комуниста — а одликују се социјали“ стичком свешћу — за усло“ стављање социјалистичких односа међу људима, орба није пооста, врло је то сло жена борба за отклањање и разних људских слабости и разних људских недостата“

ка,

. |".