Borba

| | | |

__ вођача наишла је на пово-

_ вестицијама. Многа преду-

о: ходна да не бисмо каснили

БОРБА

Петак, 22.

У „Борби“ од 30. јануара објављен је разговор са Лазаром Аврамовим, деканом, и Петром Марковићем, секретаром основне организације Савеза комуниста колектива Пољопривредног факултета у Београду, под насловом „О незапосленим стручњацима и запосленим — нестручњацима“,

"Поента овог, у извесној мери, апсурдног стања да при великој потреби у струч њацима око хиљаду агронома и ветеринара нема запослење, како се у разговору тврди, лежи у отпору у појединим задругама када је реч о пријему стручњака. („То, опет, има корена у страху људи да се не поремете већ створени и, рекао бих, „одомаћени“ односи у селу и задрузи. Где је ово превазиђено стручњаци не наилазе на затворена врата“. — цитат из разговора)

Познајући у извесној мери прилике на терену, иако знам да се ова појава сусреће веома често, мислим да то није једини, а можда ни основни разлог, што се тако велики број стручњака налази ван привређивања. Пре свега, помало сумњам у ту цифру, јер је размах који је почео у јесењој сетви, подстакнут новим мерама у пољопривреди и задругарству, у великој мери ликвидирао ову појаву.

Знам задруге чији су колективи са одушевљењем примили стручњаке или нестрпљиво очекују стипендисте да заврше студије и да дођу у задругу. Знам и то да су се неки од тих колектива разочарали резултатима рада стручњака, нарочито младих који долазе непосредно са факултета.

За недовољне или слабе резултате које смо имали у пољопривреди, где ипак има приличан број стручња ка, свакако да нису само они криви. Било је ту разлога и у неповољном положају пољопривреде, у неопремљености задруга, У многим нерешеним питањима која директно не зависе од. стручњака.

ПОГАЕДИ И МИШЉЕЊА

КАКО СЕ АФИРМИШЕ НАЗЕ

СТРУЧЊАК

Међутим, за недовољне успехе у модернизацији пољопривреде у низу конкретних организација један од разлога је у недовољној оспособљености појединих стручњака, њиховој недовољној спреми и способности да искористе постојеће услове.

Иако је на Пољопривредном факултету, на пример, последњих година извршено низ позитивних реформи у циљу конкретнијег и непосреднијег припремања стручњака за практичан рад — што је свакако омогућило добијање знатно квалитетнијих кадрова још смо прилично далеко од тога да је Пољопривредни факултет већ одговорио пот пуно својој улози и да доприноси потпунијој афир

мацији пољопривредних стручњака. Сама чињеница да По-

љопривредни факултет има сразмерно веома мало објеката на којима би се изводила пракса говори, сама по себи, да он није у могућности, и поред најбоље воље и спремности његовог наставног колектива, да даје довољно квалитетне стручњаке, а за неке специјалности готово и нема 'одговарајућих објеката за практичну обуку студената.

Моје је мишљење да је права штета за друштво, а и за младе стручњаке, што се такво стање на Пољопривредном факултету споро мења. /

Сигуран сам да се далеко лакше може ликвидирати отпор у задругама према стручњацима него што се може решити проблематика ефикаснијег припремања и оспособљавања пољопривредних стручњака, као и неки други проблеми који не зависе од самих задрута, њихових колектива и органа управљања.

Фврактори у задрузи нису апсолутни господари и не могу да раде шта хоће, у овом случају да онемогућавају активирање тако значајних улагања у стручњаке. Сваки агроном стаје дру

"У ПОЉОПРИВРЕДИ

штво око милион и по динара у току читавог школовања. И није потребно тако много напора да се отворе врата задруге за стручњаке, иако то негде није сасвим једноставно и заиста представља озбиљан проблем, препреку, само знатно слабију, лакшу за отклањање него што је, на пример, проблем оспособљавања стручњака.

Не ради се ту само о улози факултета у том погледу. Ако факултет не може потпуно да оспособи младог стручњака за праксу, шта је са системом даљег његовог оспособљавања7 Таквог система код нас готово нема.

Мислим да ни факултет није потпуно искористио све могућности повезивања са привредним организацијама ради директнијег оспособљавања својих студената за практичан рад, као и даљег рада на усавршавању стручњака. утисак да већи број стручњака недовољно ради на

СЕДНИЦА ПРЕДСЕДНИШТВА СТАЛНЕ КОНФЕРЕНЦИЈЕ ГРАДОВА

Председништво с Сталне конференције градова, на! јучерашњој седници, препоручило је Савезном извршном већу да одложи доношење предложених из мена и допуна у Закону | о електропривредним организацијама, сматрајући да проблеме ове привредне гране треба комплексно решавати,

Међутим, уколико су пред ложене измене у овом тре нутку неопходне, Председништво сматра да у најкраћем року треба донети и друге законске прописе

којима би стање у електро привредним организацијама било генерално решено.

Новим решењима у елек тропривреди, наиме иде се за тим да се дистрибутерска предузећа, издвајањем

од производно-преносних, ставе у чисто економски положај. Али, предложе-

ним изменама то се не би у потпуности постигло. Сем тога, нико није сигуран какве би биле последице

А стиче се и| издвајања дистрибутерских

предузећа. Поред осталог, истиче се

свом личном усавршавању. | да би усвајањем тих изме-

Мало користе књиге, часописе, позитивна искуства других, научна уопштавања и слично. Већа активност самих стручњака је, по мом мишљењу, један од основних услова за њихову афир мацију.

Ситурно је да у томе посебну улогу имају поједини друштвени фактори који

треба да помажу укључење стручњака у производњу, да сламају конзервативизам и фамилијарност у задругама који се не ретко среће, да организују перманентно у- | савршавање стручњака, јер факултети и средње школе и поред своје недовољне опремљености ипак дају такве кадрове који, уз систематско даље усавршавање, могу да постану добри стручњаци.

Чеда НЕШИЋ

Виши референт

у Задружном савезу Србије :

на, Македонија и Црна Го-

ЛА ЕКОНОМСКОГ ПОСЛОВАЊА И У ЕДЕКТРОПРИВРЕДИ

ра и даље морале добијати дотације за покриће ра злике трошкова дистрибуције, а то није економско решење. Такође, појавили су се захтеви да се за специјалне велике потрошаче и даље задрже ниске повлашћене цене, што опет доводи у питање основну интенцију предложених из

мена — економско пословање. Ипак, једно је сигурно:

садашњи систем организације и пословања у електропривредним организаци јама није добар и сви се слажу да га треба мењати. Није добар, јер је систем расподеле такав да не стимулише смањење трошкова и губитака.

Председништво сталне хонференције градова сма тра да је, ипак, боље сачекати комплеконо решење свих ових питања него да се сада, без довољно сигурнијих економских показатеља, парцијално решавају проблеми електропривреде. Коначну реч, међутим, ускоро ће дати и савезни органи.

н. ВБ.

СВА УДРУЖЕНА. СРЕДСТВА ЗА НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ

СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ЗАЈЕДНИЦЕ ЕЛЕКТРОПРИВРЕДНИХ ПРЕДУЗЕЋА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Сарајево, 21. фебруара

Најважнија одлука донета на данашњој седници Управног одбора Заједнице

електропривредних преду-

зећа Босне и Херцеговине је препорука свим удруженим предузећима да удруже сва овогодишња средства својих фондова за а“ мортизацију и сва неутрошена средства из прошле године.

Предузећима би остао само део за ануитете, обавезну резерву и одржавање објеката, чију ће висину од редити посебна стручна, Кол.

ПРЕД УСВАЈАЊЕ ДРУШТВЕНОГ ПЛАНА КОМУНЕ КРАГУЈЕВАЦ

· Колективи прихватају препоруку о удруживању средстава

Крагујевац, фебруара

„Расположива, а уситње- |

на и разједињена средство у привреди комуне не би могла добро да буду искоришћена; напротив, удруживањем тих средстава Ууспешније би биле решене најприоритетније _ потребе привреде и стандарда“ каже се, поред осталог, у препоруци већа произвођача Народног одбора општине којом се апелује на удру живање средстава у 9општински инвестициони фонд. у

-О препоруци смо разговарали са потпредседником Народног одбора општине Вељом Марковићем:

— Кад је препорука стигла у колективе, каже он, формирали, смо три радне групе од представника Одбора, Привредне коморе, банке, Синдиката и других, које су обишле око осамдесет привредних организација. Консултовање са пред ставницима колектива показало је да је препорука прихваћена готово без ре__ зеррве.

Организациони секретар Општинског комитета Живорад Милићевић нам је рекао:

— Препорука већа произ-

љан пријем јер је свима ја сно да се појединачним за хватима не могу успешно задовољити потребе за ин-

зећа већ неколико година чувају у фиокама разне елаборате које због недостатка средстава никако не не могу да реализују. Директор Индустрије ауто-мото с лелова и опреме „21. октобар“, Милосав Мићовић, каже: - — Да бисмо се уклопили у могућности овогодишњих инвестиција, ревидирали смо претходни план проши рења па ћемо, уместо две, градити само једну нову ха "ну. Удружена средства би овом колективу била неоп-

у извршавању обавеза пре„ма аутомобилској индустри | ји са којом кооперирамо

О удруживању забележи ли смо на проширеном са-

___ станчу Општинског комите

__ та Савеза комуниста;

!' |

— Рачуница о инвестицијама у овој години — ре као је председник Народног одбора општине Благоје Којадиновић — показује да би општински инвестициони фонд требало да има, да би се задовољиле најнужније потребе, 908 ми лиона динара. Појављује се разлика од 610 милиона. Али, процене и први договори показали су да се то може надокнадити давањем позајмипа _ инвестиционом фонду комуне.

На истом састанку дирек тор фабрике галових ланаца „Филип Кљајић“. Милинко Срећковић. напоменуо је:

— Стварање удруженог фонда омогућиће нам 6оље планирање и ефикасни“ је решавање проблема У предузећима и побољшање друштвеног стандарда у комуни. А онима који позајмљују средства ово ће бити вид штедње.

Ова корисна мера крагујевачког већа произвођача биће оксичана за који дан кад радни колективи размо тре стање својих фондова на основу завршних рачуна за прошлу голину

Р. РАНКОВИЋ

мисија представника Заједнице електропривредних предузећа и удружених пре дузећа. ,

Циљ ове одлуке је да се удруженим снагама побољша садашње стање у електропривреди Босне и Херцеговине и да, како је иста кнуто на седници, ни један „електропривредни динар“ не иде изван ове привредне гране, што је до сада био чест случај. Сматра се да ће на овај начин средства бити најцелисходније утро штена.

Коначну донеће раднички савети Удружених предузећа у најскорије време.

У овој години у Босни и Херцеговини предвиђају се радови на енергетским изворима и преносној мрежи. Наставиће се изградња хидроелектране Требишњица и термоелектране Лукавап, а довршиће се више објеката преносне мреже, поче тих прошле или преттроштле године. Поред осталог предвиђа се пуштање у погон далековода Какањ Лукавац, који ће коначно отклонити једно „уско грло“ у електроенертетском систему Југославије и омогућити боље снабдевање електричном енергијом Ррудника централног босанског угљеног басена, затим дале ковода Мостар — Какањ, Мостар — 'Требиње — Тито град, и других.

Ови далеководи ће омогућити отварање 220 киловатне мреже која ће бити веома значајна за пренос електричне енергије у друга подручја земље.

С. ПОПОВИЋ

срећке 31 две стотине путомобила

ГЛАВНЕ ПРЕМИЈЕ У МАЈСКОЈ ЛУТРИЈИ 8 „ФИАТА 1300“

Ове године за првомајске празнике неће бити уобичајеног ванредног кола Југословенске лутрије. Уместо новчаних премија, овога пу та главни и једини згодици су 200 аутомобила произведених у заводима „Црвена застава“ у Крагујевцу.

Заменик генералног директора Југословенске лутрије, Бранко Милошевић, каже да су и у крагујевачкој фабрици веома заинтересовани за ову акцију И са њима је већ склопљен уговор о испорупи аутомобила. . — Сви аутомобили неће бити истог типа, напоменуо је Милошевић. Осам возила су типа „застава 1300“ израђена по лиценци „фијата 1200“. а 192 аутомобила су популарна мала кола „фиће“. ћ

Занимљиво је да су у Ју" гословенској лутрији. припремајући ову. акцију, в80-

И 192 „ФИЋЕ“

дили рачуна и о ситницама. Да не би нови власници „фића“ запали у новчане незгоде, — нова кола треба регистровати, платити порез, а кошта и обучавање у ауто-мото школама. — одлучено је да се сваком добитнику исплати и извесна сума новца. Како је предвиђено они који добију „фи јат 1300“ уз кола примиће и по 230.000 динара, а остали ће добијати по 140.000 динара. |

Грађани који буду желели да се моторизују на овај начин неће наравно моћи да купују половину срећке, већ само целу — а она ће коштати — 500 динара.

У Југословенској лутрији кажу ла ће се срећке продавати од 18. априла. а У-

купно ђе их бити 800.000. Ако се продају, све срећ-

око |

ке, онда ће приход износи“ ти 400 милиона динара. Од тога, добитницима припада 66 одсто или 264 милиона, од чега ће се набавити кола и обезбедити новац који се уз њих даје. Иначе добитници _ неће моћи да траже новац _уместо аутомобила. ; '

У Лутрији напомињу да ће добитници моћи да подигну „премије“ у свим републичким центрима као и у Новом Саду и Приштини. У свим овим градовима биће организоване изложбе аутомобила произведених У Крагујевцу. |

Добици ће се извлачити 25. маја, највероватније на стадиону Ташмајдан у Београду. одлуку о томе -

РАЗГОВОРИ у комуни

Ни богатима није увек лако

Сисак, фебруара

„Број жалби грађана удвостручио се у односу на прошлу годину. Комисија за друштвени надзор слабо је радила. Комисија за утврђивање порекла имови не водила је низ поступака али још није дала жељене резултате. Рад комисије за молбе и притужбе није био ефикасан ни задовољавајући. Нисмо се довољно трудили да нађемо нове могућ ности за што успешније и потпуније ·' информисање грађана...“

Ове речи, забележене на седници Народног одбора општине Сисак, изговорио је ових дана председник Срећко Штајнбург, дајући допуну извештаја о раду Одбора, његових органа, о развоју комуне у протеклој години. Готово половину свог експозеа он је посветио поштовању законитости, раду служби и њиховим програмима. То је учи нио с разлогом.

5 ОСисаж: модерне

— Све је то добро, али носиоце решења неких про блема ипак не видимо, бар не увек, приговорио је један одборник. А

Изгледа да, и поред круп них и значајних резултата, управо у том грму лежи зец, Наиме, неке делатности у сисачкој комуни (и ов де се још доста често појам народног одбора поистовећује са појмом комуне) заостају за привредним развитком. Другим речима: оде привреда испред комуне!

— За решавање овог про блема није довољна само снага закона и управног а-

| парата већ стална актив-

ност свих друштвених снага. Међутим, уместо такве помоћи, сукобљавамо се чак и са појавама демагогије и критизерства...

= то»

Ни ботатима, понекад, није лако да се носе с тешкоћама. Рецимо, у апарату централног комуналног органа власти у Сиску тачно је две трећине службеника са основном школом!

Грађанима — с којима смо разговарали — разумљиве су тешкоће града који се утростручио, у коме се развио снажан привредни живот. Али није им разум љиво зашто се некако брже не решавају нека животна питања.

— Сисак је озбиљно заостао са својим комуналним и друштвеним службама и сад то скупо плаћа. Ни урбанистички план од пре пет година данас више не одговара. име су биле предвиђене локације за раз не објекте друштвених слу-

жби, али нагли развој ин- |

дустрије већ намеће потребу за његовом ревизијом, кажу у Општинском комитету Савеза комуниста. Још су у живом сећању жучне дискусије између појединих органа Народног одбора и неких индустриј-'! ских предузећа. Тек после заједничког састанка општинских одборника и органа самоуправљања Железаре ствари су се донекле разбистриле, А почело је, заправо, од тога што су велике привредне организапије у Сиску вршиле прити сак на Народни одбор за отварање разних радионица, услужних радњи, продавница. Кад није. наишла «а разумевање и подршку, Хфелезара је одлучила па помогне сама. себи. Али, тада опет није било право некима у Општини: „Шта је

Од 74.216 становника. сисачке комуне запослених је 20.015 који су про- | штле године остварили 6ру | то-продукт од 85,6 мили- | јарди динара. Од 106.300 | хектара земљишта (У | друштвеном власништву 42.400) на оранипе отпада 29.400, ливаде 23.400, шуме 29.000, пашња ке 16.200, воћњаке и вино- | граде 1.060 итд. Више од | 50 одсто становништва 5ави се пољопривредом. Поред самог Сиска (31.000 ста |

новника) у комуни је још | 108 села и заселака од ко јих је 52,3 одсто електри

352 55 вишеспратнице

потребно једном од највећих комбината црне металургије у Југославији да се петља с металима, брашном, поврћем, комуналним објектима“.

Ипак, на другом крају Сиска, у такозваном Цапра гу, упоредо са – стамбеним блоковима, почеле су да ничу продавнице, радионице, разни сервиси. Тада су се пренули и они у Општи ни, па су једнога Сиску освануле, на пример, две савремено опремљене радионице за хемијско чиштћење, а једва да за једну има посла...

вож о ж

Кад се у Сиску поведе разговор о ситним штпеку-

јутра у

Из Железаре у Сиску |

лацијама и надризанатлијама свих категорија, чују се и примедбе да „мало више власти не би било наод-. мет.“ Све то стоји, али:.. На 2.100 становника је у овој комуни један столар,

на 6.000 један електроинста | латер, 100 моторних возила |

један ауто-механичар, на це. локупно становништво је-

дан мајстор који оправља

кишобране, један оштрач,

једна модна кројачица. Од“ 945 занатских радњи у то-

ку године одјављена је 51. Због тога и цвета надриза-

натство. Исто важи и за де

фицитарност у капацитети-

ма трговине.

— Подржаћемо сваки подухват да наше домаћице. не морају за килограм кром пира да одлазе чак на град ску пијацу. Јер, овако, цени тог кромпира треба додати и 60 динара, колико стаје превоз аутобусом од предграђа до Сиска и на-' траг, објашњавају у Железари. Мај

Уопште, многе тешкоће. сисачке комуне индустрија. је спремна да решти не само. динаром већ и својим најбо. љим кадровима; толико је. животно заинтересована, ..

„Досад су најквалификова-,.

нији бежали у индустрију. — тамо где сеостварују. ве, ћи лични дохоци. Неки од. њих сада су већ „враћени. Народном одбору“. Це

зар пина

ЕУ

Тема дана су управо комуналне службе. _ Извори. средстава су прилични већ самим тим што је у Железари, на пример, најнижи. стартни износ 17.390 динара. Према документацији уз правилнике о расподели прихода, само индустријска предузећа издвојила су у прошлој години из чистот прихода 48 милијарди динара за личне дохот- | ке и 3,4 милијарде за фондове. Део тих пара треба по трошити у Сиску — јасно је.

Трговинско + угоститељска предузећа прва су <е снашла: ничу продавнице са самопослугом, нове продавнице текстилне робе, радње свих категорија и намена. _ Нико КАДИЈА

Миран У

УМРО ЈОВАН ЋЕТКОВИЋ

министар НР Црне Горе у пензији | ФОРМИРАН ОДБОР ЗА САХРАНУ

Синоћ у 19 часова, после краће болести, умро је у Бе ограду Јован Ћетковић, ми нистар НР Црне Горе у пен зији. ]

Јован. 'Ћетковић је рођен 1888. године у Берима код Титограда. Школовао се на Цетињу где је завршио Бого словску учитељску школу. Још као младић у саставу цр ногорске војске учествовао јеру. балканским ратовима и био је учесник у познатом 60 ју на Скадру. У првом светском рату учествовао је у бор бама на сектору Ловћена, Пре другог светскот рата, као члан Земљорадничке странке припадао је њеном прогресив ном делу који је врло често сарађивао | са комунистима. Ћетковић је непрекидно био у опозицији према тадашњем режиму и због те своје делат ности 1928. године отлуштен је из лржавне службе. Био је истакнути говорник на зборо

вима које је организовала. КПЈ и грађанска опозиција. Године 1941, одмах по изби јању народног устанка ступио је у ' народноослободилачку војску. Учесник је Острошке скупштине првака НОП Црне Горе 1942. године. На првом 38 седању Земаљског антифаши“ стичког већа Народног 0слобођења Црне Горе-и Боке, 15. новембра 1943. године, иза“ бран је за' потпредседника. На оснивачкој радног фронта Црне 1944. године, изабран члана Главног одбора. вој влади НР Црне Горе је најпре министар пољ 4 вреде, а затим министар пра. восуђа. Касније. изабран је 34 потпредседника Народне скупштине Црне ре. Био је савезни народни по сланик више сазива, посл Народне скупштине Црне ре, члан Савезног _ Одо“ "ССРН Југославије и Глав одбора ССРН Црне Горе. Јован Ћетковић је ла КПЈ од 1944. године. Носилац је _ Партизанске _ споменице 1941. године. Одликован је ОР деном народног ослобођење. Орденом заслуга за народ. реда, Орденом братства и је“ динства 1 реда и Орденом за храброст. А У Београду је формира Одбор за сахрану, која ће се обавити о државном тро

штку. Испраћај посмртних оста така преминулог Јована

Ћетковића извршиће се да нас у 15 часова испред капеле на Новом гробљу. Сахрана ће се обавити 23. фебруара у, Титограду.

фебруар 1963.