Borba
|
,
=:
"комуна и сазнање
"снагама и засуканих
Петак, да
22. фебруар 1963.
ПРЕД И
Почетак је више него добар. А и очекивало се да ће нови органи самоуправљања у сопијалном осигурању стартовати боље и радити поукчије него што је
што су њихове'и обавезе и задапи много већи и пделикатнији. а посебно зато што би егентуална небрига могла па погоди животни стандард.
Укупни расходи за социјално оситупање изнели су 1961. голине 317 милијарди. у прошлој су У односу на претхчотпчу гопимту попзасли за 15 олсто то јест па 432 милијаоле. а према предви_ ћањима ове гопине. тпошко ви ће лостићи око 482 милијапле. Највећу ставку у укупним расходима чине троткови злрарственог осигурања. Прочена за ову годину: 216 милиларли.
Да ли ће та огромна свота бити повољна да покрије трошкове здравствене заштите оситураника2 Ако је то лосал била углавном брига завода. У новом систе му организапије и финвансирања ове службе. брига за рапионално — трпотење срелстава постаје заједничка. За то су полјелнако заинтересоване и привредне организапије, и комуне, им остали пруштвено-полити“чки фактори. _
Нема сумње да велику улогу могу па одиграју и сами органи самоуправе. Први потези у том правцу свелоче ла су они на самом почетку узели лобар курс.
На пример. скупштина Ре публичке зајлелнипе социјал ног осигугања Словеније закључила је ла је непотреб по распиривати. а још мање унаптрел предвидети расптисивгвање ванредних лоприноса за сопијално осигурање. који би теретили личне похотке запослених људи. Истиче се да расходи социјалног. а посебно злравственог осигурања У Словенији брже расту ол националног лохотка и сма- | тра се да су планирана срел ства довољна за покривање | свих трошкова. У том смислу упућена је препорука републичкој Наподној скуп штини ла апелује на политичко-територијалне органе. здравствене установе и заводе ла средства социјалног осигурања троше ове гогине што рапионалније. Републичка зајелнипа сопијалног осигурања Босне и Херпеговине препоручила је комуналним заједницама
ИСПИТЕ ложило је у 1961. лификованих добила је на
Једна административна одлука учинила је што године нису могле: навику да динар по сваку цену треба ишчачкати од другог заменила је вера У сопственост. Преокрет је настао од јануара. Отишао је из Брчког срез. а са њиме и годинама корењено мишљење од другог — погодније и без да је живети УЗ другог и
последица. Сада је остала да се да-
еним ље може само сопств рука-
ва.
Ових дана је друштвени план Око 20.000 грађана мишљење.
Са Ивицом Јозићем, прел седником Општинског Од бора _ Социјалистичког, а веза, разговарамо 9 63 С У па посвећена плану и У. | чима које су се тамо чул -
— Прошле' "године на та ницама подружница 4 + | сних организација се с на зборовима бирача о 5 чно се говорило о томе к 6 ко и коме се дели новаџ Ба буџета. Било је и такв предлога: „Зашто паре да“ ти другима, кад су нама по требније7“.
А ове године Ен било. Соција вез је припремио прети стар“ предлога и примедби А изрчених на састанцима, када су се у рукама држале одштампане броштуте плана и на маргинама испм сивале опаске, к
азматран комуне. дало је
тако није
то посал било. Утолико пре..
ТРИ БРОЈКЕ
ЗА СТИЦАЊЕ високих ЕВАЛИФИКАЦИЈА по-
години 12.616 лица. тај начин
ВЕТА БЕСПРАВНЕ СЕЧЕ И КРАЂЕ ДР
По кон је 1961. године 80. 466 кубних метаШтета је износила 297,841.000 ди-
Ј ра дрвета. нара. Н “ и => СЕДАМДЕСЕТ ЈЕДНА ом Пе улир – Бе радила је школске па, У ара 41 дикара У ит 4 лидара. А. лог водрин, окрет и
ле било | 24. 002 ученика
СТтОМ
ла подстакну стварање комисија социјалног осигурања у већим радним колективима. Ове комисије би пратиле Функционисање Службе социјалног осигурања. указивале на слабости и предлагале мере за њихово отклањање. Осим тога, прелвиђају се и мере за већу пословност и боље газловање фондовима у које је за ову годину издвојено 13,8 одсто напионалног лохотка.
Пре неколико дана на скупштини Југословенске зајелнице социјалног осигугања лат је низ веома котисних предлога и сугестија. који ће несумњиво лопгтитети _етћикаснијој заштити осигураника. појел_ ностављењу поступка за остваривање њихових права и рапионалнијем трошењу стелстава,
Између осталог. предложено је да уговори које склапају социјално осигурање и здравствене установе буду јавни документи тако па осигураници знају какве су обостране обавезе и колико се здравственој установи и за шта плаћа.
И многи радни колективи с“ ваљда први пут на дневни рел слојих састанака ста вили тему „социјално осигурање.“ с једним основним питањем: шта можемо учивити да бисмо снизили трошкове и поштедели своје људе ол- лејства ванредног лопттиноса2
Сада је на реду да положе испит и органи самоуправљања комуналних заЛепница јер управо од њих као и осталих фактора У
комуни понајвише зависи крајњи ефекат.
Р. ЛАЗАРЕВИЋ
ПРОГРАМ ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ КОМУНЕ МАГЛАЈ
Маглај, фебруара
На последњој седници На родног одбора општине у Маглају, између осталот, прихваћен је програм здрав ствене заштите за ову > дину.
|. секретара Народног од
а је ока Ко| 548 пење 4" ке зе прихода Ђемаил Хајрулаховић. а за директора град ског предузећа „Картона-
жа“ Илија Алиучић. А. ЛОШИЋ
Највише висококваиндустрија — 4.831.
= # •
ОВИХ ДАНА, У БРЧКОМ
» Кад суд
Хладњача и кланица могу да имају и већу процоводњу. ·. — рекли су У Цев а Зашто привредне организације стварају минимал не залихе сировина, па У случају и најмањег поремећаја у саобраћају мора2 ју да аи или прекидају производњу: — питали су из Трњака.
— За извршење задатака у ратарству треба стварати боље кооперантске односе, завести атроминимум и крчити међе — приметили су у Сеоњацима.
Ова и осталих неколико десетина мишљења била су предмет посебног разматра“
ЗаД! руха. МИ
ме~ Р
БОРБА
Задруга зарађује,
кооперанти још више
КАКО ЈЕ МАЛО ВОЈВОЂАНСКО СЕЛО ПИВНИЦЕ ПОСТАЛО ЈЕДНО ОД НАЈБОГАТИЈИХ У ЧИТАВОЈ ПАНОНИЈИ
Пивнице. фебруара
Говорити о Пивницама о томе како су зз свега неколико година постале најбогатије панонско село и како су Пивничани стекли највиши сеоски стандард у Војводини — то управо зна чи говорити о ничкој Земљорадничкој Задрузи. Јер Пивнице су — село коопераната. У картонима Земљорадничке задруге забележена су као чланови 1.753 домаћинства. Управо онолико колико их укупно имз у селу. А члан задруге може да буде само — кооперант.
Како је задруга успела да обухвати читаво село
Делимично је. на то утицала традиција. Пивничани су воедни. марљиви и већ годинама у целој околини познати по истанчаном „њуху“ добрих привредни-
ка. Уз то су оллични одга- ||
јизачи стоке Имали су још пре рата напредну сточарску задругу. Садашња запруга је. у ствари. само наставила и шире подстакла дугогодишњу традицију.
И сада се почело са сточарством. И не баш давно. Пре неких пет до шест година. До тада. привреда села је тек таварила. И задруга заједно с њом. А онда је почео преокрет „Погувало се одозго“. па је задруга. добивши кредит. набавила прве тракторе. И најавила „еру кооперације“. Могло се, дабоме, у томе и промашити. као што се у многим селима догодило, да управо није било истанчаног пивничког „њуха“. Евентуалне немиле последице су. наиме. већ унапрел предвиђене и предупређене. Машине. наравно, потискују. људски рад са њива.
Да се то не би догодило' задружни добављачи су. заједно са тракторима. допремили у село и приплод-
не крмаче високопродуктив
них раса. И' поделили их кооперантима. Принцип приплодну задрузи. У замену за то, после годину дана. враћа три товљеника и једну. приплодну назимицу. Враћено приплодно грло ишло је одмах у ново домаћинство. Касније се, међутим. од тог принципа одустало.
Нови принцип
Задруга сада, кооперанту даје приплодну назимицу у вредности од 45.000 динара и одмах га задужује одговарајућом сумом новца. И са 25 хиљаде више на име камате. Кооперант је дужан да задрузи у року од две године од сваке назимице испоручи 20 товљеника по тржним ценама, да врати 47.500 динара У
ња у сада саставни део плана.
О буџету се и ове године доста говорило, али на досад неуобичајен начин. Уместо борбе да се сваки динар приграби, сада се битка водила да средства иду тамо где су ЕР РТРС ОНА
Брчко — центар града
И због тога нису били ретки предлози да се појединим организацијама или установама смање дотације.
Политички живот је нарочито живахнуо за време уставне дебате. Разматрање Преднацрта учинило је да се грађани боље упознају и заинтересују за своје обавезе и права која могу од других да траже. И тако се онда догодило следеће:
готовом и да бесплатно да једну назимицу од 75 килограма. Задруга. дакле, добија натраг уложена сред ства са каматом, затим назимицу од 75 килограма као допунску камату и 30 товљеника за тржиште при чему за себе задржава премију од 45 динара по килограму живе мере.
С обзиром да задруга има и мешалице сточне хране из којих снабдева
Злаашни рудник
Пивнице су, за војвођатске појмове, релативно мало село — 1.753 домаћмнства са 5.590 становника. Укупно — 5.600 хектара, од тога 260 хек тара задружне економије. На приватном сектору — 2,8 хектара на једно домаћинство.
Прошљле године тросечан принос тлценмце у Пивницама био је 37 ме тричкихж центи по тектаРу, а кукуруза 52 метри чке центе сувог зрна! На тржиште је — утућено 9.000 товљених | свиња,
неколико тиљада товље них говеда, преко 40 тона заклане живине, два милиона јаја им 15 тона терја. Само за тржне вт“
тшкове сваки становтик Пивнице добио је прошле године 110.000 динара, а свако домаћинство треко пола милмона динара. И то без сељачке пијаце. Управо. само за трошзводе регистроване на благајни земљорадна чке задруге.
— Ето од куда нам ви сок стандард кажу Пивничанм. И залито из многих села, где земље то домаћинству има мно г0 виле, колоне сељажа. одлази сваког јутра у град за послом т“ зарадом, а из Пивница — ни ко!
Пивничанм су атар сво и
га села третворили
својеврстан „златни руд
сељачка товилишта, изве-
у самом процесу производње. Укупна чиста зарада задруге на свакој назимипи коју преда кооперанту износи 183.525 динара.
— Кооперант на свакој назимици зарађује нешто преко 185.000 динара. управо око 2.000 динара више каже у-
него задруга правник задруге.
У говедарству цип сарадње прилагођен специфичностима те приЗадруга ко-
говече од
је прин-
вредне гране.
операнту даје 250 килограма. Вредност грла. заједно са каматом, износи 45.875 динара. А до-
ош спреман — дођи«
Општини и многа .су| На једном збору бирача у
граду требало је да се усво ји одлука о плаћању воде са јавних чесама. Скупу је присуствовао и одборник, који је чврсто веровао у своје суграђане — да ће примити пропис без питања и нервозе. Као и увек.
Овог пута, међутим, није би ло тако. Бирачи су тражили детаљна, објашњења и,
кад одборник дати, рекли су.
— Друже одборниче, јави одлуку прихватити кад ти будеш спреман да нам је образло-
Општини да ћемо
жиш.
И одборник зе. отишао кисела лица. Али је следећи пут дошао на збор бирача
већи брол
| Пивницама већ створено и ) 4 1 сну акумулацију постиже и
није могао
бија то исто говече, али утовљено и тешко 450 килограма. Кроз испоруку хране за тов и премију задруга зарађује чистих 36.000 динара по сваком ·грлу, а произвођач, отприлике, исто толико.
Сва земља у кооперацији
Са задругом кооперира не само свако сеоско домаћинство него и готово сваки укућанин. А задруга се, опет. са своје стране постарала да сваком обезбеди посао и извор зараде.
Пивничка дворишта су готово преплављена свим врстама живине, кунића и голубова. То је посао домаћица и деце. Само у току
ци кооперантима је подељено 57.000 пилића из задружног инкубатора. Посао је уносан. Храна — у"лавном разни отпаци Уз незнатан _ додатак житарица. Из закланих. утовљених гтусака ваде се џигерице. То је извозни артикал. Задру-
динара килограм. А једна | | џитерица од утовљене гуске тежи по 800 до 850 грама. Само џигерица. дакле, покрије све трошкове утовљене гуске и још доноси добит. А месо и перје су „суперпрофит“ Ове године са 2.000 хектара засејаних | пшеницом очекује се око 1.000 вагона жита. И што иста површина кукуруза колика је била и прошле године треба, после јесени и у наредној години. да исхрани знатно стоке у двориштима коопераната.
Прошлу годину Пивничка задруга је завршила са укупним прометом од 1,300.000.000 динара. За ову годину планиран је промет од 1.5 милијарду динара. И биће. вероватно, премашен. Тарант за то су протекле године и све оно што је у
га их откупљује по 3.000]8
КОРИТОМ ТРЕБИШЊИЦЕ
ТРКА ЗА ИЗГУБЉЕНИМ ВРЕМЕНОМ
Требиње—Дубровник, фебруара
Хидроелектрана Требишњица- је доиста сваког дана све ближе свом имену. Гигант каквог досад нисмо имали обећава, по речима стручњака, око две милијарде ки-
ловат-часова годишње. Али,
Димензије највеће бране у погону Гранчарево (двостру ко веће од јабланичке) су следеће: ширина у темељу 27 метара а у врху пет, висина 120, облик лучни...
У ствари, ту су засад само темељи, па и они већ по дуже задају главобољу стру чњацима. Показало се да ле ви бок стене на којој треба брана да лежи није та-
последњих неколико месе-|»
тек за неколико година.
ки су чак овамо дошли директно из студентске клупе. У потпуном мраку који пресецају лампе са шлемо-
ва одјекује за-лушујућа бу-
ка бушилица заривених У брдо. Нико нема времена ни да предахне. Од 23. охтобра проштле године тек сад је настављен посао. Три и по месеца у тунелу је господа-
грапа“. Томе су се придружили чести прекиди струје | и повремено лош материјал који знатно успорава напре довање. Због тога углавном
нела и да избетонира својих 5.200 метара до почетка друге половине идуће године када оперативни план ' предвиђа да се хидроелек'трана пусти у пробни рад. Зато се у тунелу ради непрекидно у три смене. Свака друга недеља је претворена у радни дан. Колектив
Плат код Удусровнина: Излаз тунела кроз који ће Требишњица отицати у море
ко чврст као што се раније мислило.
Дани пролазе, а решење, се још не види. Засад је си гурно само једно: изгубљено је око годину дана.
Будућа бетонска грдосија | треба да држи на својим! плећима језеро дугачко 18' километара са најдебљим „струком“ од три киломе- | тра. Због тога ће прогутати | за нешто мање од пет го-' дина око 360.000 кубика бе- | тона. |
- Радове на брани није ус- | порила само несигурност те' мељне стене. већ и закасне ле испоруке механизације и знатно веће количине ископане земље од оне коју је предвидео план. Не треба, | наравно. прећугати пи то да | су они који су се прихвати
ли овог великог посла угла|грап“ и „Хидроградња“
вном без довољно искуства
што се ствара. В. РОКИЋ за овако крупне објекте. Не! же догодило деоницу „Же-
|нове који су иначе за њу
| време. Не пропушта се ни-
рила подземна вода не обазирући се ни на какве пла- |
„резервисали“ само месец) дана, и то тек за март кад јој је и време. Избацивати је значило радити Сизифов посао: колико избациш толико она поново надође.
И тунел је чекао раднике који су тек сад стигли и по чели маратонску трку за
један минут.
То је само део тунела којим ће до бране Горица кроз дебелу цев вода одлазити под турбине погона у Дубровнику. Цев ће бити дугачка 16.5 километара и само малим делом ће ићи површином земље.
Велики тунел су међусобно поделили „Тунелоградња“ из Београда и „Жеиз Сарајева. Невреме је најте
је ужурбан и помало нервозан. Састанак за састанком, а тема увек иста како надокладити изгубљено време.
— Ако у марту не буде нових поплава. „Жеграп“ је спреман да надокнади из губљено, тврде директор предузећа Асим Шукалић и главни инжењер за организацију посла Петар Вујасиновић. Предузећу се, међутим, пребацује да ипак није учи нило све што је могло. Тако му, на пример, инвеститор замера што време поплава није искористило за обучавање радника у бетонирању како би касније посао ишао без застоја. Кажу, могло би доћи време кад ће предузеће зажалити што нема поплава да на њих баци кривицу за споро напредовање.
ЈЕДАН РИЈЕЧКИ ЕКСПЕРИМЕНТ
Млади трговци
ОГ ПРЕДУЗЕЋА „ОПСКРБА“ С ГОДИШЊИМ
У ДВЕ ПРОДАВНИЦЕ РИЈЕЧК ДИНАРА РАДИЋЕ ИСКЉУЧИВО ОМЛАДИНА"
ПРОМЕТОМ ОД 100 МИЛИОНА
Риј ека, фебруара
У две од укупно тридесет продавница ријечког предузећа за промет животних намирница „Опскрба“. од 1. марта ове године радиће само млади. Њима ће бити поверено око 100 милиона динара годишњег промета. Млади верују да ће својом ведрином, окретношћу и у-
и са одговорима за Иван пак 7 ари тиа И Ренашасај орРнајр ЕНИ АНЕ ни Колектив се сложио и|ка уља и још неки већ су
МЕ предао им две нон-стоп про| послали или најавили слаз систематизације диску | давнице. Одлучено је да се|ње својих нових производа.
ко није поставио питање.
служношћу допринети томе да се тај промет повећа и да ће се показати дорасли старијима.
Иницијатива дата на
је
тодишњој конференцији Са |
веза омладине предузећа, | у којој се налази 77 младића и девојака.
— Дајте нам прилику рекли су млади продавци — и показаћемо да можемо и сами добро да послујемо.
сија на састанцима посвеће мало преуреде и дотерају.
ним плану види се да се највише питања односи на пољопривреду.
— Сасвим логично, каже председник Народног одбора Шемсудин Лејлић. Ово је, пре свега, пољопривредни рејон и због тога је ин-
тересовање на месту. Оп- |да само њих
штина ће, са своје стране, учинити све да се велика
Према жељама потрошача
Многи младићи и девојке су желели да лођу у ове продавнице. али ће ту са15 моћи да ради.
Екипа младић, чија про-
заинтересованост што боље |сечна старост једва износи
искористи.
кооперацију са земљорадничким задругама, које, о пет, нису у стању да одговоре обавезама јер немају
водњу, по вредности већу
ње. На социјалистичком сек тору са једног хектара очекује се 31 метричка цента пшенице, а на приватном 18. Кукуруза треба да буде
јалистичким газдинствима,
а код приватника 20. Брчански — привредници
дустрије и пољопривреде.
шкове превоза сировине из удаљених крајева...
ни промет још повећати. он и сада није мали: само
хладњача је прошле годи- |добије не остварила милион до-|младих продаваца, који је
лара..,
Индивидуални пољопри- руководити вредни произвођачи траже | Свака три месеца, после ин-
најбоље. Ипак, 1963. треба | лити. Увешће да донесе рекордну произ- | жеља и примедби
Тада ће се, ваљда и А ем = ТА потрошача.
Д. ЧУКИЋ |ћу. „Опскрба“,
колективно ће продавницама.
20 година,
њивати на дужности посло-
се
ча и посебна евиденциј
а у продавницама је нема.| ИСХРАНЕ,
Позив произвођачима
ДА. Већина младих продавамтц по хектару на соци | на завршила је и курс не-
пошто кроз Ријеку — као туристички и
мачког језика.
родног универзитета.
потрошаче,
клуб
многим произвођачима прехрамбених артикала да при преме нове и разноврсне производе како би се грађанима пружио што бољи увид у асортиман наше прехрамбене индустрије. Произвођачи су се одазвали овом позиву. Фабрика „Лабуд“. „Деламарис“. „Пионир“. „Сљеме“ „Бадел“, „Сегестика“
„Арго“. загребачка Фабри-
Иницијативе. новине у раду и такмичење које ће млади у двема продавницама међусобно водити пружиће. очекује се. пример и старијим радницима у трговини. „Подравка“, |
„Тунелоградњу“ и друга
3
54 РА 4 4
.
ово предузеће и најспорије одмиче. Преостало му је да | ископа још 440 метара ту-
~
предузећа која граде погон“
Дубровник не море овакве
бриге. Посао иде по плану; |
Додуше у томе им помаже и положај тунела чији је отвор окренут наниже тако да се подземна вода не задржава. Али нису ни они без тешкоћа.
— Имали смо петнаестак дана поплава и око 300 пре кида струје. каже као узгред главни грађевински инжењер Мирослав Јерић. А било је непријатних изненађења са саставом земље. Све је то скривено ОКУ путника који пролазе овим крајем. Дубоко под брдом скривен је и колос. будућа машинска хала овог погона до које се долази тунелом. Дугачка је 95 метара, 'са највећом висином од 35
метара, и шиолном од 18,5. Из ње је ископано оке 84.000 кубних метара мате-
ријала. При дну је већ све спремно за мозтажу две велике турбине од укупно четири колико ћз их имати _ овај погон.
На целом овом градили-
Младен ПЕТРИНИЋ
државају. ' Слободан ПОПОВИЋ
Крашке Бесши
шту осећа се ред, самопоуздање, спокојство. Журба није потребна. Рокови се о-
ВЕЧЕРЊА Г у вентара, продавци ће сме- њи ТОЛИТИЧКА ШКОЛА У
ВУЧИТРНУ.
њу политичку школу у Вучитрну, која је отворена
ових дана, похађа преко 40 слушалаца. При школи ће се вође. Увећана примања до- | ускоро отворити и омладинска одељења. (Ш. Ђ.
довољно техничких могућ- |садашљих пословођа (која ности, а ни са организаци- |су се кретала до 14.000 ди- ЧЕТИРИ ШКОЛСКЕ КУХИЊЕ ПРЕСТАЛЕ ДА РАДЕ. јом посла, изгледа, не стоје | нара) међусобно ће се де-|— У Жабаљској комуни престале су да раде четири школ-
књига| ске кухиње због смањења помоћи у намирницама коју је потроша- досад давао Општински одбор Црвеног крста. У овој комуни. а | једино ради школска кухиња у Чуругу. (Д. РЈ
за 32 одсто од прошлогодиш | робе коју потрошачи траже
У ПРИБОЈУ ОТВОРЕН РЕСТОРАН ДРУШТВЕНЕ.
Б)
ВОНСКА ОРАХОВИЦА.
Фрабрика аутомобила у Прибоју отворила је ресторан друштвене исхране капацитета 1.500
; оброка дневно. Опрема ресторана стајала
је 50 милиона динара.
НОВЕ ТЕЛЕФОНСКЕ ЛИНИЈЕ У ОПШТИНИ СЛА— У сарадњи са ПТТ из Осијека, Народни одбор општине Ораховица обезбедио је средства за постављање новог телефонског кабла који ће спајати бивше сматрају да ће ове године |транзитни град — сваке го- | седиште општине Црнац и Славонску Ораховицу. (М. 11) бити остварена пуна сарад- |дине пролази много немачња између прехрамбене ин |ких и аустријских путника. Посећивали су и семинар за Уколико се то оствари — |културно понашање и услумодерна кланица ће радити | живање који је организопуним капацитетом, док ће|вао Шентар за туристичко фабрика уља смањити тро- | образовање ријечког На-
СТРЕЉАЧКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ У ДЕСПОТОВЦУ. — По броју чланова стрељачких организација, муна је лрва у крагујевачком срезу. Преко хиљаду чланова имају сада стрељачке дружине у Деспотовцу, Ресавици. Равној Реци и Сењском руднику. (М. Ђ) :
деспотовачка ко-
~
П ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА СЕЛА ОРАШКЕ ОПШТИНЕ. ро- | Завршавају се радови на електрификацији села Човић Подавнице ће имати и савете| ље, општина Орашје на Сави. Досада је електрифицирано 10
села, изузев Видовице и Копанице, која ће такође још ове У жељи да потпуно при- | године лобити електрично осветљење. (3. М)
ОСМОГОДИШЊА ШКОЛА У КЛАДАРИМА. — Новчаним прилозима и добровољним радом, мештани села Кладари
недавно основан у предузе- | Доњи, општина Модрича. подижу осмотодишњу школу. Згра-
„обратио се'да ће бити завршцена до априла ове године, (Н, А.)
ну