Borba, 05. 07. 1963., str. 7
Шетак, 5. јул 196».
| Трећи фестифал детета у Шибенику "Ко треса да игра за децу — деца или одрасли 2
Е Шибеник, 4. јула
Први пут откако је почео трећи фестивал детета у Ши бенику, данас је дошло до та козваних ванрефератских раз говора. Дискусија о досада прочитаним рефератима у сту дијском делу шибенског фестивала показала је не само сложеност материје о којој се расправља, већ и разнородност мишљења и ставова о појединим темама из области естетског. односно сценског васпитања детета. Ако је до данас преовладавало ми шљење да је први део фести вала имао готово искључиво рефератски карактер, што зна чи да се сводио претежно на читање унапред припремљевих текстова, на суво сервирање теза и закључака, дана шњи дан наметнуо је утисак да ће његов други део бити далеко 'занимљивији управо због тога што ће учесници мо ћи да кажу своје мишљење о ономе што су чули са званичне говорнице.
Осврчући се на питање да ли за децу треба да играју деца или одрасли и Ко од њих оставља на дете снажнији утисак и јачи васпитноестетски ефекат, Борислав Мркшић, који ја пре неколи ко дана прочитао запажен ре ферат о литератури за дечје сцене, рекао је да се у Беотраду афирмисао гледање ко је се практично и спроводи — за децу треба да играју одрасли. Та пракса се у позоришту „Бошко Буха“ показа ла успешном. Међутим. поја вила се и примедба: шта је са играма деце и позоришти ма за најмлађег Ова примедба је, по Мркшићевом _мишљењу. умесна и оправдана, јер одрастао човек, без обзира на његове физичке и изражајне могућности, не може да игра У улози детета. С обзиром да са наша позоришна уметност за децу и о деци на лази у фази тражења и лута ња, сваки разговор о њој мо же бити само користан, Једна од тема о којима треба и мора да се разговара јесте и ова.
На који начин најефикасни је пружити детету знања из м о сценској уметности, како га естетски васпитатит Надовезујући се донекле на тезе свог реферата прочитаног пре
ма
= Корак назад
два дана, Миленко Мисајловић је и своју данашњу реч посветио неговању и открива њу емоционалног у детету. Де те се најбоља васпитава, рекао је Мисајловић, оним што га радује, његов укус се највише негује оним у чему налази радост и расположење. Да бисмо дете ослободили за сценски говор и израз не сме мо га процењивати по унапред утвођеним категоријама и законима, већ морамо ослу шткивати шта дете жели да каже, шта хоће да каже. У томе је његово расположење. Треба осетити оно што се у детету догађа и о томе пре свега водити рачуна. Васпитачи обично превише инсисти рају на ономе што је код детета видљиво. што је његова спољна манифестација, а заборављају да дете има свој унутрашњи живот.
У неким рефератима, а иу дискусији речено је да је де те најчешће, или готово увек, оклоно да прими и прихвати Пра КИЧ него праву уметност. Изражена су мишљења и за и против ове тезе. Бранислав Крављанац, је, образлажући њену тачност, нагласио да се оваква мишљења не могу оспорити, али је сасвим друго питање на који се начин може најефикасније кориговати овај дефект код детета ко ји се уосталом веома често може срести и код одраслог човека. Од изузетног је значаја у свему овоме да се дедету јип од самог почетка формирања његове личности пружи могућност да се суочи са оним што је најбоље — с правом уметношћу.
Занимљиво и симпатично би ло је излагање младог учитеља Мирка Тодорића који је, између осталог, говорио о кул турним, посебно позоришним бригама у крајевима удаљеним од центара. Живећи „на терену“ · рекао је он, не сме мо затварати очи пред извесном културном, нарочито по зоришном деградацијом. Та деградација се показује у ра зним облицима, Нико, на при мер, не води рачуна о укусу публике која долази у позориште и о сличним актуелно стима. Ко може боље да игра за децу Деца или одраслиг Могу подједнако добро и једни и други. Деца међутим. много искреније, играју
НОВИ ПРОГРАМ У „ОРФЕУМУ“
|
Јулски програм „Орфеума“, | не, очигледно на брзину са-
чија је премијера одржана прексиноћ, значи корак уназад у односу на претходни, који је прошлог месеца пунио шатор код Карађорђевог парка.
Организатори, чија је амбиција да пруже Београђани ма летњу забаву на интернационалном нивоу. постигли су то овога пута искључиво по заступљености артиста из ра зних земаља (САД), Француска, Бугарска, Аустрија, ВеликаБританија, Западна Немачка, Југославија) али никако по квалитету програма, из кога се може издвојити са мо неколико успелих тачака.
Да не би било забуне (и заблуде кад је реч о интернационалном) на првом месту је несумњиво, југословенски
интерпретатор романси Срба Ивановић, који се, на жа-• лост, појављује само једанпут, за разлику од неуигра=
Уколико би се могло судити само на основу годишњих извештаја неких факултета и универзитетских _ управа, добија се утисак да паралелно са порастом броја настав ног и научно-истраживачког особља последњих година све више расте и број пријављених и одбрањених докторских дисертација из разних ужих научних области и дисциплина. Мада би једна исцрпнија компартивна анализа (рецензија. извештаја са одбране, запислика факултетских управа, дискусија око усвајања теза, њиховог научног значаја и актулности, резултата до којих се дошло у њима и сл.) о досада одбрањеним докторским лисертацијама била веома интересантна и корисна са више аспеката, овде би хтели да укажемо само на једну чињеницу која је у последње време све уочљивија у овој општој тенденцији за стипање степена доктора наука на основу ранијег Закона о докторату наука („Службени лист ФНРЈ“, бр. 29 од 5. јула 1955. године) Наиме, чини нам се да се услед непреци зности одредаба поменутог за кона (а нарочито чл, 7. према коме „докторска дисертација "мора бити самосталан научни рад и представљати прилог науци“) и неких других околности досада не рет ко догађало да су одбрањене, тезе сумњивог научног нивра.
Као карактеристичан (али свакако и не јединствен), навешћемо један недавни случај одбране докторске ди-
стављене групе играча из Па риза са звучним именом балет »Резв Сћатрз Ејувеев«, на коме се инсистира у оба дела програма.
За један део публике сигурно су представљали несвакидашњу _ атракцију два Индијанца из САД „Кристмес твенс“, који су својим играч ко-певачким (да ли се могу тако назвати7) нумерама подигли _ млако расположење под шатором, То је у ствари необичан спој индијанских ратничких поклика, ритуал“ них игара (које знамо из фил мова са Дивљег запада) и вви ста у најтемпераметнијем виду.
Од интернационалник интерпретатора заслужује паж њу илузионист из Велике Британије Џери Дарнел, који неколико минута.забавља пу блику својом чудесном веш-
сами себе, са много више одушевљења _ него одрасли. Браним мишљење, нагласио је Тодорић. да позориште у коме играју деца може да изведе одличну представу чак много искреније и убедљивије од позоришта у коме ипра ју одрасли професионални глумци,
Овом мишљењу супротставио се Јозо Пуљизевић који је изјавио да верује у позори ште одраслих за'децу много више него у позориште деце за децу.
Данашњи референти су били Милена Вечерина, — о ор ганизацији и раду позоришта за децу и Јозо Пуљизевић о пантомими у савременом по зориштту.
У протекле две вечери шибенска фестивалска публика "видела је четири представе. Ансамбл позоришта лутака „Арлекин“ из Лођа извео је две представе које бу на гледаоце оставиле _ изванредан утисак, Осим тога, наступили су пиониреско позориште „Тре шњевка“ из Загреба, са једним поетским рециталом и три краће драмако-балетаке сторије, и пионирско позори ште „Огњен Прица“ из Осијека са „Лоптом из свемира“ Ратка Зврке и Бранка Миха
||
тином | Умножавања Ч
изврсни жонглер из Бугар-
сертације на Природно-математичком факултету у Скопју. На 40-01 редовној седници овог факултета (одржаној 16. Ш. 1963, године) на дневном реду под. посебном тачком био је поднет писмени извештај Комисије о докторској дисертацији „Црвени паразити — протозои и хелминти код деце предшколског и школског узраста У Битоли и његовој ближој 0колини“. Према записимчку са ове седнице, факултетска управа је већином гласова усвојила извештај Комисије и одобрила за одбрану поме нуту дисертацију. Међутим, након саслушанот извештаја на састанку се развила жива дискусија у којој су учествовали не само истакнути наУучни радници у области биолошких наука већ и неки дру ти чланови факултетске упра ве. „У дискусији је — кон-
" статује се у записнику са ове
седнице — истакнуто да ди сертација,.. не обухвата про блеме из области биологије, односно да не третира фунда менталну проблематику. Дисертација више одговара при мењеним наукама у биологији и могла би се сматрати за обиман стручни рад. Учесници у дискусији су истакли велики напор који је уложен за извођење великог броја експеримената и сакупљање података, који несумњиво представљају користан прилог“,
Ипак дисертација је усвојена за одбрану. Усвојена као и многе друге, и поред већ наведених (у сваком слу чају) прилично значајних пом
љевића. Б. ЈОВАНОВИЋ,
Успех наших певачица у Софији Софија, 4. јула У Софији је завршено друго међународно такмичење младих оперских певача. У конкуренцији 61 кандидата из већег броја европских и ваневропских, земаља, прво место су освојили бугарски бас Николај Ђузелов, драмски со пран из САД Нанси Тејтм и британска представница сопран Ава Џункупер. Југословенска уметница Миља Ефтумова сопран скопске Опере заузела је треће место заједдно са Ламаром Чиконијом (СССР), а сопран сарајевске Опере Љиљана Молнар четвр то место у својој класи. Обе југословенске уметнице награђене су бронзаним медаљама, (Танјуг)
ске Атанас Леков и гледаоцима позната из претходног програма акробатска итрачица из Западне Немачке Лили Келер. . г
Очигледно недовољно да се одржи пажња и најблагонаклонијих гледалаца, и поред понекад духовите интервенци је конферансјеа познатог под именом шјор Лоренцо, коме је најчешће недостајао повод за виц, па је и поред извесне природне спонтаности ње гова појава остајала без жељеног ефекта, :
Поред певача романси Србе Ивановића, кога је публика дугим аплаузом изазвала на „бис“, домаћи програм за ступа још вокални трио „Дореми“, који се утапа у онај интернационално неуспели део вечери са шансоњерком Симон Карио, њеним земљаком Рејмондом Каралом, бугарском певачицом Лијаном Антоновом и другима,
Надајмо се, с обзиром на искуства из прошлог месеца, да ће организатори „Орфеума“ бити „срећније руке“ .сле дећих месеци и да ће публи ка у „Орфеуму“ наћи прија+ тно оазу током лета.
+ Љ,. САБИЋ
медаба и других чланова фа+ култетске управе. Дисертација је одбрањена 19. ТУ 1963, године пред Комисијом коју су сачињавали један редовни професор Ветеринарсксг факултета у Београду, један ванредни професор Пољопри= вредно-шумарскогт факултета у Скопју и један ванред“ ни професор Природно-ма= тематичког факултета у Скоп ју. У извештају – Комисије Управи Природно-математич ког факултета о тој доктор“ ској дисертацији, поред оп= ширнијег описа садржине, методологије и резултата рада, даје се следићи општи закључак: „Својим приложеним радом докторант је даб важан допринос нашој на“ уци на пољу изучавања црев них паразита на територији Битоле. Докторант је постављени задатак са успехом одбранио, Његови резултати по питању распрострањености и заступљености цревних паразита послужиће као солидна база за слична истраживања и у другим кра јевима Македоније. Својим радом и постигнутим истраживањима докторант... је доказао: а) да располаже со лидним стручним знањем и 6) да може самостално да ра ди и да решава чак и сложене научне проблеме. А у извештају исте Комисије за одбрану ове дисертације, по-. ред осталог, истиче се да „је из излагања кандидата Испитна комисија установила да је он изнео основне и специјалне задатке свог рада и образложио своје поступ ке у вези са разматраним
БОРБА
Загребачке нултурне новости
ИДУЋЕ СЕЗОНЕ – УИНТЕГРАЦИЈАС ПОЗОРИШНИХ ПРОГРАМА
Загреб, јула
Централни догађај предсто јеће позоришне сезоне у 0овом граду биће без сумње от варање Загребачког казалиш ног студија, у коме ће три ов дашње драмске куће и слушаоци Академије за казалишну умјетност изводити искључиво текстове домаћих ау тора,
Много главобоље претпоста вља се биће излечене, нека оштра пера моћи ће да се од море, известан баланс између домаћих и страних аутора на загребачким аценама биће опет успостављен, а гледалац ће добити оно што жели. Јер, подсетимо се, протекла драм ска сезона у овом драмском центру, била је изразито дра матична. Загреб није био у стању да упути на сарајевски фестивал домаће драме ни једну своју екипу, а с дру те стране, дискусије о квали тетима, квантитетима, омерима, струјама и епигониствима на драмским сценама нису ни када биле интензивне и „богате“, Међутим, припрема за пред стојећу сезону показује мно то више координације, добре воље им својеврсне „интеграције“ између загребачких драмских кућа,
ПРЕМИЈЕРЕ,У СТУДИЈУ
„Интеграциона окосница“ репертоара загребачких драм ских кућа постао је Загреба чки казалишни студио, који ће заменити недавно расформирану Камерну позорницу. Студио је основан с превасхо дним циљем да буде сцена За домаће драмске рекстове.
Иако ће се прве премијере у Студију одржати тек у новембру, већ се може рећи да је и само организационо фор мирање Студија донело значајне практичне резултате.
Загребачко драмско и Хрватско народно казалиште, „Комедија“ и Академија за казалишну умјетност присту пили су координираним припремама за наступе и у Сту дију и у својим кућама. Ме ђЂу неколико домаћих премијера за сезону, Загребачко
м узе
Сцена из комада „Хвалисави војник“, у Загребачком
драмско припрема за Студио „Јулију“ Ивице Иванца и „Ве лики вал“ Мирјане Матић Хале, На истој сцени драма Хрватског народног казалиш та приказаће осам домаћих драмских текстова, од тога се дам премијера. Ова кућа управо ради на Крлежином „Адаму и Еви“, „Храњенику“ Милана Гргића, „Оресту“ Јована Христића и „Њежним пјесмама анђела“ Јована Ли чине, „Комедија“ припрема такође неке премијере за Сту дио.
ТРЕШЊЕВКА ДОБИЛА ПОЗОРНИЦУ
За 80.000 становника најве ће загребачке општине Треш њевка догађај сезоне биће от варање позоришта, на чијој ће сцени наступати екипе За гребачкогт драмског казалишта.. Ова кућа припрема и посебан репертоар за наступе на Трешњевки, али ће прика зивати и нека дела из старот репертоара.
Иначе, Загребачко драмско казалиште за оавоју сцену припрема Шекспировог „Жам лета“, Аристофанове „Женеу скупштини“ „Вукове“ Романа Ролана, Нушићеву „Ожалошћену породицу“...
Хрватско народно казалиш те приказаће у следећој сезо ни Крлежине драме „У агонији“ „Господу Глембајеве“ „Леду“ и „Аретеја“ Будакову „Мећаву“ и „Тмине“ Коле та Чашула. Од страних дела биће приказани „Троило и Кресида“ и „Мера за меру“ Шекспира, „Шума“ Островског, „Ђаво и добри бог“ Сарт ра, Бомаршеова „Фигарова женидба“.
„Комедија“ ће отворити сезону Нушићевим делом „Др“. У плану је такође „Вече југо словенске сатире“ м још неколико дела домаћих аутора. Са интересовањем се очекују дела неких страних аутора, међу којима „Мала стабилизација“ Ружевића, „Пут око света за 80 дана“ Кохоута, „Кромпир са свачим“ Вескера, „Прича о Васку“ Сеха-
деа. Ж. БОЖИЋ
% драмском казалишту
Пободом једне докторске дисертације
_ паАУЧНН_НлН_— СТРУЧНИ РАД2
проблемом“, да „је од изнесеног установљено да кандидат располаже солидним и потпуним познавањем материјала и литературе хоји се одно си на предмет његове дисертације“ и да је „на постављена питања од стране чла нова Испитне комисије кандидат дао солидне одговоре и доказао да влада материјалом из шире области предмета дисертације“.
А ево на шта се у ствари своде крајњи закључци .докто ранта у дисертацији, која са= држи 78 страна, 31 таблицу и један графикон:
»1, код деце из дечјих јасли и дечјих домова, фауна цревних паразита на територији Битоле и ближе околине је знатно сиромашнија, како по броју врста, тако и по њиховој заступљености, у поређењу са — децом школског узраста, осим СПатФа упљевпан 5;
2. код деце школског узраста, фауна цревних паразита на територији Битоле и њетове ближе околине је разли
чита од једне до друте шко-
ле, што је у зависности од опште и личне хигијене у којој она живе; ·
3. на територији града Битола, фауна цревних пара+ зита, како по броју установљених врста, тако и по њиховој распрострањености, знатно је богатија, на пример, код деце основних школа „Никола Тесла“ – „Стив Наумов“, „Тодор Ангеловски“ и „Даме Груев“, у поређењу са децом основних школа „Гоце Делчев“ и „Ко-
~
ле Канинсим“;
4. на територији ван Битоље, фауна цревних паразита, како по броју установ љених врста, тако и по њиховој заступљености, знатно је већа код сеоске деце (Ца пари и Логоварди), у поређе њу са децом из града („Гоце Делчев“. и „Коле Канински“), стр. 78 рукописа докторске дисертације.
Ако се закључци ове дисер тације подвргну оцени са ста новишта да „докторска дисер тација мора бити самостални научни рад и представља= ти прилог науци“ (чл, 7 Закона 0 докторату наука), онда би се с правом поставила следећа питања: да ли закључци ове докторске дисер тације заиста „представљају прилог науци“, и, колико св они могу сматрати значајним за стицање научног степена доктора наука; да ли већ добијени резултати у изучавању цревних паразита на једном ужем географском подручју и у одређеним хиги јенским и другим условима представљају неко ново „откриће“ и сазнање у погледу основних узрока и последица њихове распрострањености у зависности од разних фактора, какве су нове тенденције, карактеристике и евентуалне биолошке законитости код. паразита откривених у одређеној средини и код одређених људских организама; на шта сне указују, да ли се њима потврђују или негирају раније установљени резултати у домаћој и страној научној лите ратури о том проблему и сл.
истичемо ово, ни У ком случају не сматрамо ову докторску дисертацију усамљеном у погледу њеног научног нивоа у поређењу са веким другим докторским дисертацијама код нас,“ а најмање на Природно-математичном Факултету у Скоп-
детета
Крагујевац, јула
Није случајно што је Савет за културу Среске скуп штине Крагујевца на својој првој седници, поред оста-
лог, разматрао проблемати- |:
ку библиотека у срезу. Јер, библиотеке какве су данас, изузев оних у већим местима, представљају анахронизам. У многим витринама на лазе се неупотребљиве књи ге. На стотине.
На просторијама неких би
блиотека катанци се месеци |;
ма нису отварали. У Тополи је библиотека годину дана затворена. Око шест стотина ученика ове пријатне и туристички познате вароши це не може да користи три хиљаде књига, колико их има у затвореној библиотеци. Ово је само један примера, али не и једини. у
Мала помоћ — књига " нема
Данас у крагујевачком сре зу има 192 библиотеке са око 212 хиљада књига. На пр ви поглед импозантна циф ра. Међутим, када би се из вршила ревизија и прегледао књижни фонд, на стоти не књига би било избрисано из регистра. У матичним би блиотекама стање је нешто повољније, мада се и оне боре са многим тешкоћама, пре свега материјалне природе. Библиотека у Деспото вцу, на пример, две године није добила ни динар.
"У сличном положају је и библиотека у Книћу. Осталима је пружена материјал на помоћ, али претежно за покриће личних расхода. Би блиотека у Аранђеловцу до била је прошле године милион и 517 хиљада динара. Међутим, када су подмирени лични и материјални расходи, за куповину књига је остало свега 100 хиљада динара.
Када се матичне библиотеке налазе у тешком поло жају, шта би требало да се каже за сеоске библиотеке од којих многе немају више од 200 књига, или за библи отеку у Белушићу, донедав ном седишту општине, која има свега 85 књига. У 46 би блиотека у бившем срезу Светозарево немогуће је утврдити када је последњи пут · обновљен књижни фонд.
Потврда за повремену,
услугу,
Безброј пута су људи на селу постављали питање за што су библиотеке затворе не. Једна истина је горка као пилула; о сеоским библиотекама, наравно не свим, нико не води рачуна. Препу штене су на милост и немилост хонорарним. књижничарима, којима је свеједно како ће библиотека радити, кад ће бити отворена, какве су просторије. Колико су плаћени — тако и раде. Библиотекар у Книћу, који је после осмогодишње школе дорастао за даље редовно школовање, обратио се општини да му изда потврду да је у радном односу како
ју. Не умањујући – уопште уложени напор докторанта у припреми овог рада, који заслужује посебну похвалу (на рочито с обзиром на веома неповољне околности у изучавању предмета а рад ипак представља одређен допринос у изучавању паразита на јед ном нашем ужем _ географском подручју чини нам се да су ипак у праву они чла нови Факултетске управе Природно-математичког _факултета који су изразили ми шљење да се у овој дисертацији не третира фундамен тална проблематика и да се зато она не може сматрати научним, него само обимним стручним радом.
Јер, ако би се сваки рад ове врсте и овог научног нивоа (у било којој научној области) могао сматрати довОљнИМ и за стицање научног степена доктора наука, он да свакако од. таквог – нивоа рада неће имати никакве користи нити наша савремена наука, нити онај ко жели да се посвети њој, а најмање пракса нашег савременог раз витка који треба све више да се заснива на максималним достигнућима савремене научпе мисли у било којој области. У условима све веће експанзије нашег школстза (почев од најнижих па до
највиших просветних и на-
узних институција), која" поред осталих негативних последица, нормално — повлачи за собом и снижавање квалитета ми нивоа образовања и формирања стручних и на-
учних кадрова с обзиром на |
околности у којима се она врши, време је да се заоштре критеријуми и при оцени на учне вредности докторских теза, а
Јаким СИНАДИНОВСКИ, доцент Прирородно-мате-
матичног факултета
У Скопју
Страна 7.
Бибапошеке у кратујеђачком срезу доба оијнсибник на „ПВНВЈ. ЗИВНИИ танак пије 27
БЕЗ ПРОСТОРИЈА И ПОМОЋ
би могао да посећује неку вечерњу школу. За овакву услугу он повремено отвори врата библиотеке. Услуга за услугу. '
Далеко је боља ситуација у оним сеоским библиотекама о којима више воде рачуна матичне библиотеке. Леп пример даје библиотека у Светозареву која је користила различите форме да помогне селима. Поред раз личитих видова сарадње, ко ји су се састојали у организовању разних састанака и саветовања и сређивању књижног фонда и доделила
|их матичним библиотекама
у Ћуприји, Параћину, Свилајнцу и Доњој Мурници. Куфери напуњени књигама обилазили су села, задржавали се извесно време и на стављали пут.
Библиотека у Крагујевцу са преко 50 хиљада књига није успела да успостави контакт са „потрошачима“ као што је то урадила библиотека у Светозареву. Међутим, и она последњих дана предузима мере сређивања и тако ће се још више приближити читаоцима. Нерешено је питање сеоских читаоница које, овакве какве су данас, бар у доброј већини, не би требало да по
У дечјем одељењу библиотеке „Вук Караџић“ „у Крагујевцу
стоје. Култура. је скупа, али се исплати. Ако се у то не сумња, онда динар дат за библиотеке није бачен.
Борис ГОЛУБОВИЋ
Нова издања мањинских издавачких кућа
Нови Сад, јула
Новинско-издавачко предузеће „Форум“ у Новом Саду објавиће на мађарском језику две књиге одабраних дела Мирослава Крлеже поводом његовог двоструког јуби леја — 70-годишњице живота и 50-гтодишњице књижевног рада. Ова издавачка кућа штампаће на мађарском јези ку и одабрана дела Ивана То рана Ковачића и Ивана Цан кара, затим „Тврди град“ Сло бодана Новака одабране песме Васка Попе и Исаковиће ву збирку приповедака „Папрат и ватра“.
Припадници румунске народности добиће. на свом матерњем Мирослава "Крлеже. Поред књиге „Из живота друга Ти та“. издавачка кућа „Либертатеа“ објавиће на румунском и српскохрватском јези ку упоредан преглед поезије песника-Румуна у Војводини.
„Под братском заставом сло боде“ — наслов је изабраних радова више аутора које ће, заједно са двема збиркама пе сама домаћих писаца, штампати „Руское слово“ у Руском Крстуру,
МОЗАИК ВЕСТИ
Улац у Диоклецијанову палату у Сплиту (детаљ)
СПЛИТ — У подрумима Диоклецијанове палате отворена је изложба средњо-веко вних фресака из српских и македонских манастира, ко је су настале у периоду о ХА до ХУ века. Патона
је 140 копија познатих де-
ла двадесетак средњовеков них мајстора. Изложба ће
отворена до почетка септембра. (М. В.
ПРИЛЕП Изашао је из штампе други овогодишњи број часописа за литератуРу, културу и друштвена питања. „Стремеж“ излази већ десетак година и У овом броју објављује неколико занимљивих прилога Димчета Маленка, Лазе Ка ровског, Кирила Буљуклијева, Милана Тазиоског, Цветана Јованоског, Лепосаве Апостолске, Јована Џа мбазова, Љубомира Георти „јевског и Милана Ристеског, (Б, Г,)
ковин — Отворена је стал на изложбена галерија. До сада је приређено неколиКо изложби, између осталих изложба фотографија, карикатура „Јежа“, репродукција великих мајстора |а праћ самостална изложвинског аматера Ђуђе Којића. До септембра те лерија ће организовати још неколико занимљивих лико вних манифестација, (Ј. Д.)
ни
ОХРИД — Од 20. јула до 15. августа на летњој сцени крај језера „Доњи сарај“ одржаће се фестивал аматерских ансамбала народних песама и игара из Југославије. Наступиће друштва из Београда, Љубљане, При штине, Титограда, Бањалуке, Новог Сада и Скопја, Као гост учествоваће аматерски фолклорни ансамбл из француског града Дижо на. На крају фестивала доделиће се награде најбољим играчким ансамблима, певачким групама. народним оркестрима, певачима и инструменталним солисти ма. (Љ, Б.)
КРУШЕВАЦ — Стручњаци Завода за заштиту спомени ка културе Србије већ две
године раде на откопавању ·
остатака Лазаревог града у Крушевцу. Пронађени оста ци дају обиље материјала о средњовековној архитектуРи ретке вредности, Недав но су откопане зидине, куле и одбрамбени шанчеви који представљају јединствен војни одбрамбени сис-
тем. Подижући овај град за'
одбрану, кнез Лазар је при менио овај систем грађења због положаја места које је подигнуто на благом узвишењу између Расине и За падне Мораве. Ове године претежни део радова обави ће се око куле. (Т. М)
ЛЕСКОВАЦ — Почеле су припреме за следећу сезону у Народном: позоришту. Прва премијера биће „Бано вић Страхиња“ од Борисла ва Михајловића Михиза. На репертоару се налазе и „Афера“ Приможа Козака, „Игре“ Колета Чашула, У. нел“ Слободана Новакови-
“ ћа, „С најбољом препору-
ком“ Ханса Шуберта, „Жон
тлери“. Скровроњеког, „Ме-
ћава“ Леонида Леонова, Ра
синова „Федра“ и једно де-
ло Бранислава Нушића и
Боре Станковића. (В. Ву ча»
ШИБЕНИК — Уметнички клуб Центра младих прире дио је прву изложбу сликарских радова у предворју позоришта, Изложено је четрдесетак радова. Изложба је била отворена у јуну. (М. М) ~:
"РОВИЊ — Отворена је „Ту„ристичка сцена“ не ће Е. ловати у току лета, Сваких пет дана одржаће се једна Културно забавна приредба, са домаћим и страним учесницима. „Сцена“ је почела рад наступом ансамбџла народних и забавних ме лодија „Теодосијевски“ из Скопја. Све приредбе одржаваће се на отвореној сцени ровињеског „Раднич= ког дома“, (Б. Ц.)
језику избор прозе“
+
7