Borba, 05. 07. 1963., str. 6
Ја с-ркупадота ме.
пите старине т 7 р = 75
пева
СС и ·
у ни -тањг 1
_ А
таи 7“
Страна. 6.
ЗА НЕТЕОЦЕ НЕМА ОДМОРА
Нови Сал 4. јула
На синоћној седници Извршно веће Војводине разматрало је стање и ток жетвених радова у Покрајини. Кон устатовано је да због дуго-
трајне жеге пшеница дозре-
ва знатно брже него што се очекивало, па се рок паса скраћује за четири до пет да~ на. И би жетвени радови закаснили, могло би до-
Ћи до осипања семена, а ти-
ме и до губитка у приносима
од 5 до 10 одсто. Због тога је
Извршно веће закључило и "известило све председнике оп
штинских скупштина да се
безусловно убрзају жетвени радови. Према закључцима
Извршног већа, све комбајне
и самовезачице треба кори-
стити у две и три смене, а рад "не би требало да престаје ни
недељом ни празником. Такође ваља организовати стално (преузимање пожњевене пшенице и убрзати темпо припре ма свих просторија предвиђених за стални или привремени смештај пшенице.
ЈеХ.
__ ЗНАТНО. ВЕЋИ = ПРИНОСИ
Ћуприја, 4. јула На имањима пољопривредно-индустријскот · комбината у Ћуприји ради се ужурбано и у продуженој смени Стога се очекује да ће жетва ових дана бити завршена. И поред штета које су нанели ове године топлотни удари и "луја, приноси пшенице су већи од оних у прошлој години за две до осам метапских центи по хектару. Према изјави директора пољопривредноиндустријског козсммата ИНЖ. Милојка Анђелковића опогодишњи просечни принос на пољима пољопривредног добра „Добричево“ износи око 45—52 метарске центе по хектару, а на парцели број 33, од око 50 хектапа. очекује се 55 метарских центи по хектару. Н. ЧВОРОВИЋ
Обуда је прошао и
БОРБА
НОВОСТИ ИЗ ПРЕДУЗЕЋА
Тузла:
МАРШРУТНИ. ВОЗОВИ КРЕНУЛИ
Вагони су стигли: ради се и недељом
Тузла, јула
Већ 1. јула у свих пет „Кре киних“ рудника почела је велика битка за угаљ. Рудари су дали обавезу да ће дневно производити око 17.000 тона лигнита, што је за 22 одсто из над уобичајеног просека више него икада откада „Крека“ постоји.
„Пошто нам после недавно склопљеног уговора са жељезницом и трговином стиже довољно вагона, моћи ћемо днев но да испоручимо тржишту од 900 до 1.000 вагона“ — кажу у дирекцији највећег југословен ског рудника угља.
Да би подстакли продуктив ност, раднички савет у „Креки“ донео је одлуку да се свим радницима-произвођачима, доделе такозване додатне стимулације, у ствари премије у износу од 3.500 до 5.000 динара месечно. што зависи ол радног места.
У свим рудницима „Креке“ спроведене су иначе ванредне мере. Радници, који нису били неопходни на површинским радовима, биће за неколико дана премештени на радилишта у јаме. Годишњи од мори у току јула и августа као и радни допусти и изо-
—
Још, једно дуго топло љето стигло је — без довољ_но угоститељскиг и трговачких фрижидера, тпонекад без неопходне одговор ности, неко се поново оглу што, „ње схвата“ јасне тржлаштње и санитарне тротласе, понеко рачуна бакал»ску рачуншцу по којој је мандатна казна јефтинија од растладнит уређаја различито: дочекано лето.
А са летом и жегом, нам= тла је живља, покретљивија и духовитија агилност санитарних и осталих инстекција. Чуло се о београд ским инспекцијским „тре“ тадима“ где се сви градски инстектори за дан сјате у једној отлштини, и по два " три тута (не бал с осме"том дочекани) обиђу хотеле, ресторане, продавнице, пијаце, магацине, школе, здравствене установе, изре чено је повшие казни (на Новом _ Београду: — готово сваку, преглед — мандатна
казна), поднете пријаве, О сличним _ алцијама _ дошле су вести ч из. Титограда, Загреба, Суботице, Стлита, Љубљане, Сомбора и други градова. Има ц пријатнат новости, а не изостаје „ чудна аљкавост где се још увек обавезно ц често мора тостизати _ силом административног слова,
Итстектори су у акцији,
Шта су виделиг
Како су дочекани
Колико чим помаже ко треба да помогне7
Јесу ли постојећи троти“ си довољни и ефикасни
Шта кажу грађани
Куда одлазе нетривредпе цнвестиције7
Како су градови дочека“ ла лето
— То су питања на која ће одговорити серија извештаја наших сарадника из неколико десетина градова које „Борба“ почиње да 06 јављује од данас.
ТИТОГРАД: Зашборени локали, "унцшлпена роба, казне
О титоградским санитарним (нејприликама _ разговарали "емо ~ начелником Санитарне инспекције Василијем Ракче вићем:
— Почетком маја лакше је отровано седам лица произво дима из три посластичарнице („Јадран“ „Пеливан“ и „Софре Наумовски“). Затворе не су на десет дана и забрањена им је производња лиму наде.
- + Установљен ја низ недоостатака и у другим локалима. Ради отклањања санитар "но-хигијенских И санитарнотехничких пропуста. издали смо 141 решење и одредили рокове за отклањање слабос ти. Неки. међутим нису поступили по решењима. па смо им затворили радње и забра “ нили продају намирница: про давници колонијално-прехрам бене робе земљорадничке задруге Голубовци продавници меса земљорадничке задруге Тузи. кафани „Лирија“ у Тузима. пекарској радњи Џемаила Децевића у Голубовцима, продавници хлеба „Агросерви са“ у насељу Јован Томаше вић, бифеу Савеза слепих и бифеу културно-уметничког друштва „Станко Драгоје_вић“. — За последња два меседа забранили смо продају следећих производа: код „Агросер-
_виса“ — 2.100 килограма јагњећег меса. 1.100 килограма _ сухомеснатих и млечних про· извода. 1.500 килограма свињ· ског и телећег меса. 846 кило грама трешања. 775 килограма лимуна, 90 килограма џема. 20 килограма ратлука. 650 конзерви и 329 боца пива; код предузећа „Прехрамбено“ — 400 килограма меса и дру-
гих производа, 50 килограма маргарина, 200 литара алкохолних пића; Код Градске млекаре — 1.500 литара млека произведеног од праха и 70 литара природног млека.
Подршка – општинских
„фактора и јавности у'послед
ње време је добра када је реч о мерама које предузима инспекција, изузев вакцинације деце. Надлежни органи нису извршили потребне припреме за попис деце која подлежу обавезном вакцинисању. тако да је контрола инспекције би ла знатно онемогућена. Додао бих да — како савезни. тако и републички и оп штински прописи. нису довољно обухватили мере за спро вођење надзора над комуналном хигијеном (занатске радње. чистофа. пијаца и надзор нал лругим комуналним објек
тима). ј ; ; Д. ПАЈКОВИЋ
ЉУБЉАНА: На бреме пи ефикасно
У ове вреле летње дане Љубљанчани још нису дожи вели никаква тровања намир ницама. Санитарни инспектори благовремено би преузели превентивне мере и у тој акцији наишли на разумевање и подршку других органа
комуне и руководства већине
угоститељских, трговинских и других организација, које се брину о смештају, исхрани и снабдевању грађана. Инспектори Општине Центар прегледали су све осјек-
нспекшор .
станци смањиће се до крајње границе. У редовне радне дане убројаће се и две недеље сваког месеца.
Дежурство у свим рудницима преузеће искусни стручни кадрови, а технички сектор и комерцијална служба благовремено ће снабдевати радилишта резервним деловима за машине и уређаје.
Према уговору са трговином и железницом рудници „Крека“ својим потрошачким центрима упућиваће маршрутне возове од по 150 вагона. Прве композиције већ су стигле у Београд и Војводину, а саобраћаће све до септембра.
Сваки дан, с обзиром на број расположивих вагона, ту злански рудници ће испоручи ти купцима од десет до 12 0ваквих композиција.
= Да ли ћете моћи да подмирите захтеве тржишта обратили смо се с питањем комерцијалној служби.
— Настојаћемо да сви наши купци добију уговорене количине угља. За протеклих пет месеци наши биланси су мршави, а у јулу и августу биће изванредно повољна при лика да их поправимо.
Н. СТАНИШИЋ
те, просторије и уређаје у хо телима, кафанама, ресторани ма, бифеима и преноћиштима, и упозорили одговорне органе на запажене примере нечистоће и нехигијене. Они су открили да се многи угоститељи не придржавају доследно санитарних прописа, нарочито око припремања, из давања хране и одржавања личне хигијене, али, пошто су били у питању мањи пропусти, применили су само мандатне казне као прве опо мене и издали решења о начину и року побољшања хигијенских прилика. Са 500 до 2.000 динара мандатно је кажњено педесетак угоститеља.
Љубљански санитарни инспектори свакодневно контро лишу продају прехрамбених и пољопривредних производа на тржишту и нарочито се брину о промету млека и мле чних производа. Наредних дана они ће прегледати и трговачке и неке друге радње, а затим ће поново лавратити У угоститељске објекте. У спровођењу ових мера санитарни инспектори сарађују са инспекторатима тржишта и рада, Саветом за угоститељ-
ство и трговину и другим органима Општине и радних ор ганизација.
2. ПЈЕВИЋ
За све путнике неће, по свој прилици, овог лета бити довољно места на бродовима у поморском саобраћају. Ријечка „Јадролинија“ је оста-
ла без 13 старих путничких бродова. _ „Будва“, „Црес“, „Книн“, „Паг“, „Пашман“ и још неколико бродова одлазе у старо гвожђе. У међувре мену, нови нису набављени. Међутим, само прошле годи не „Јадролинија“ је са капацитетом од 82.000 путничких места превезла близу 6 мили она путника. Ове године такође се очекује много домаћих и страних туриста који
Осијек:
СВАКА ТРИ МИНУТА
ЈЕДНА
' | Осијек, јула Колектив осјечке ливнице и фабрика машина
ОЛТ обележио је прославу Дана борца пуштањем у погон највећег и најмодернијег југословенског погона за про изводњу када који у југословенској производњи сани тарног лива учествује са пре ко 85 одсто. Овим је уједно прослављена и педесетогодишњица фабоике, која новим погоном обележава прелазак са полуиндустријске на високомеханизовану и аутоматизовану производњу.
Нови погон, који планира 80.000 када годишње, (свака три Минута по једна), готово потпуно је механизован и потпуно заокружује производни циклус од песка за калупе до каде. У њему ће, уместо досадашњих 120 ливаца, радити у почетку _ само око 70 људи, који ће произво
КАДА
дити три пута више када него у старом погону. – Међутим, увођењем 42-часовне недеље погон ће ускоро увести и тре ћу смену, чиме ће се мапаци-
тет фабрике знатно повећати. Повећана продуктивност осетно ће утицати на снижење цена каде.
Цео нови погон стаје нешто преко 750 милиона динара; ко лектив је учествовао са 350 милиона властитих средстава. .
Сем производње за домаће тржиште, ОЛТ ће добар део производње извозити на стра на тржишта, с обзиром на то да му продуктивност и квали тет у пуној мери осигуравају. укључење својих производа у светске цене.
Д. ЈОВАНОВИЋ |
„Машшиноимпекс“ ; ЗА ЕНГЛЕСКУ 235 МАШИНА
Загреб, јула ' Спољнотрговинско предузеће „Машиноимпекс“ из Загреба недавно је уговорило извоз 235 машина алатљика за Енглеску. Вредност машина, које ће произвести Ливница жељеза и темпера из Кикинде, износи 700.000 долара, а испорука треба да се обави најкас није до августа идуће године. Купци из Енглеске уговором су се обавезали да ћеиу наредних пет година набавља ти машине алатљике од творнице из Кикинде. „Машиноимпекс“ је ове године први пут закључио у иностранству извођење комплетних индустријских објеката — творница текстила и намештаја. За првих шест месеци закључен је извоз у вредности 11,5 милиона долара, што је много више од план ских предвиђања. Највећи од уговорених послова је изградња и опрема творница текстила у Алжиру У вредности 5,5 милиона долара. · А. 3.
Маи
ПРИЈАВА ЗБОГ НЕДОЗВОЉЕНЕ ТРГОВИНЕ
На крају: страдао џеп Суботичана
Суботица, јула
Суботичка Тржишна инспекција поднела је Окружном с јавном тужила-
штву пријаву против трговинског предузећа за снабде вање града пољопривредним производима „Исхрана“ због недозвољене куповине пољопривредних производа непосредно од индивидуалних про извођача и препродаје у својим продавницама. О овом случају шеф суботичке Тржишне инспекције Хаџи Вок ши каже:
А цене скачу
— Према 72. члану Уредбе. о трговинској делатности им трговинским предузећима и радњама пољопривредне про изводе могу да откупљују само земљорадничке задруге. Једино уколико нема земљорадничке задруге, зли и тада уз посебно одобрење републичког органа и регистра цију. одређених откупних ста ница, може трговина да откупљује пољопривредне про-
изводе. То, међутим, није случај са „Исхраном“. У пријави поднетој Окру-
жном јавном“ тужилаштву
СТ
ће користити превоз бродовима. А на недавном састанку о саобраћају у туристичкој сезони представних овог пре дузећа изјавио је да за све путнике неће увек бити места. !
Пошто нема довољно бродова, а и због укидања дотаци ја, у новом реду „чловидбе на локалним пругама нема више линија које су од Ријеке водиле до Копра, Мошћеничке Драге, Обровца. Укинуте су још и пруге Муртер — Шибе | ник, Трогир — Сплит, Биоград -- Задар, Цавтат — Дубровник, наводи се да је предузеће „Исхрана“ преко свог приручног магацина на Тргу октобарске револуције број 19, који је требало да служи само за снабдевање продавница, откупило у последње вре ме преко 3.500 килограма парадајза, преко 1.200 килограма краставаца. 700 килограма тиквица, преко 600 килограма кајсија, више од 32.000 комада зелених паприка итд. Пре ма тврђењу Тржишне инспек ције приликом препрсбдаје знатно је страдао џеп Суботичана. Наиме, према подацима изнетим у пријави, „Исхрана“ је на суботичкој пијаци куповала од индивидуалних произвођача сомбор ски сир по 370 динара, 8 продавала га касније у сво. јим продавницама по 450. У пријави даље следи ла је парадајз купован по 200, а продаван по 370, грашак по 80, а продаван по 120, тик вице по 15, а продаване по 30 динара килограм итд. Како нам је рекао тржитшни инспектор. индивидуални произвођач Петар Тешев из Гевгелије тврди чак да га је један представник „Исхра не“ пресрео на железнич-
кој станици и тражио од ње га да му одмах прода сав парадајз који је довезао. Он тврди да је само у току јуна на овај начин „Исхрани“ продао преко 1.700 килограма парадајза,
Запитан данас како је могло да дође до оваквог начина трговања, представник „Исхране“ МаАхаило Ћосић, који се брине.за снабдевање овог предузећа пољопривредним производима, рекао је; Тренутно не располажем свим подацима и не бисмо званично могли да дамо било какву изјаву. Ипак мо гу да кажем да су у приручном магацину који се помиње у пријави могле да бу ду откупљене само мање количине пољопривредних про извода. Не верујем да је постојала толико велика разлика у цени. како наводи Тржишна инспекција. – Уосталом ми немамо потребу да купујемо веће количине пољопривредних производа индивидуалних произвођача јер смо склопили уговор са земљорадничким задругама за испоруку пољопривредних производа.
' С. СТАНОЈЕВИЋ
ут ја 1“ радни + ама из
Испитивање подморских стена
ГЕОЛОЗИ
ПОНОВО
НА ДНУ ЈАДРАНА
Зегреб, 3. јула Екипа геолога загребачког Института за нафту, која је у оквиру истраживања нафтних резерви у подручју Динарида прошле године први пут испитивала и подморске стене, ускоро ће се поново спустити на дно Јадрана. На специјалном броду, геолози ће у току јула и августа пловити западно од обале Истре и наставити се детаљнијом стручном обрадом прошлогодишњих налаза. Као што је познато, прва подморска истраживања, у којима учествују и геолози -рониоци, дала су позитив-. не резултате. На петнаестак места утврђени су подводни извори гаса, па се претпоставља да би се у подземним стенама. могла пронаћи и резерве нафте.
ТРАЈЕКТИМА НА ОСТРВА
У недостатку бродских капацитета, приморске комуне траже нова решења. Нека острва већ на почетку туристи чке сезоне повезаће се са копном — трајектом. Превоз трајектима — како обећавају — биће бржи и удобнији. .
Ове године отворена је само једна нова линија: од Дубровника до Мљета. Ова линија повезиваће и дубровачка острва. а привремено и Трстеник и Жуљаву на Пељешцу. Појачан је и саобраћај од Сплита до Ластова.
У Савету за саобраћај Савезне привредне коморе оба-
Стручњаци сматрају да постоји повољна могућност за експлоатацију пронађеног гаса. Слични подморски извори метана већ се искоришћавају на италијан ском делу обале Јадрана.
Овогодишња истраживања подморских стена уз 32 падну обалу Истре део су радова на изради целокупне геолошке карте Динари да, која ће — како се очекује — бити комплетирана до краја идуће године. Поред института за нафту, у испитивањима евентуалних лежишта нафте и гаса под Динаридима учествују и не ка друга предузећа и институти. Загребачки „Наф таплин“ наставиће ове године с бушењем на острву. Олибу, у задарском архипе лату и у Лици.
А. ЗИБАР
вештени смо да је ред пловидбе усклађен са редом вожње железничког и, донекле, друмског и авионског саобра ћаја. Предвиђено је и плаћање пенала уколико се предузећа поморског саобраћаја не придржавају реда пловидбе. То је донекле гаранција да ће туристи који купе карту за брод моћи директно из воза да наставе путовање бродом. Тако се бар обећава.
И ове године туристи ће моћи да унапред резервишу само кабине и лежаје. За остала места на броду резерва ције се неће примати, Д, Д.
Према температури и цене
сносније, чаша лимун
Друже уредниче,
У ове вреле летње дане међу освежавајућим напицима несумњиво се највише траже
лимунада и боза. Међутим, нешто са ценама није у реду.
Пре неки дан свратио сам да попијем чашу лимунаде у предузећу „Исхрана“ у Смеде реву. Платио сам 15 динара. У исто време чаша лимунаде код једног приватног посластичара стајала је 10 динара.
Међутим, већ после два дана, врућине су биле све не-
Кушински
Друже уредниче,
Комунално предузеће У Кутини на један чудан на“ чаљ решава проблем изношења смећа из града.
Пошто не располаже _ са специјалним колљма, смеће се одвози у отвореној трак= торској приколмци, цли ка» млону,. Солидно ц стручно "атоварен читав трави 803 тун, свакојаког смећа и от“ падака, са радницима на, вр жу, пролази сваког јутра кроз кутинске улице као а“ тражиија посебне врсте. Сре ћа што овај град није балц цеко туристичко место, што наравно не значи да сваког
Вук убијен 'а
Друже уредниче,
Првог марта, на терену села Палатне. општина Поду= јево. убио сам вука. Одмах после три дана прибавио сам документа потребна за додељивање награде оном који убије ову штеточину. Докумен та сам предао Савету за при вреду Народног одбора општине Подујево. Речено ми је да ћу У року од осам дана добити награду од 30.000 дина ра.
. Међутим, прошло је више од четири месеца, а од награ де ни помена. У селу су већ почели да праве шале на мој
приватној посластича ву у стајала је 15 динара, ду храни“ 18 динара, ме Материјал од кога се лимунада и боза није Поб пио за ова два дана, Неда“ њиво је да су и онај пруват. ник, а и „Исхрана“ прост у користили велику потрази“ ових пића и похлепни за пту већом зарадом повисили Цене. Да се нису држали ону закона из физике да се свакб тело на темпаратури ширу, па су га применили и на < цене. у Не знам само шта Тржиц, на инспекција Мисли о ову скоку цена, које је, несумњу, во, учињено без ичијег бдо. брења. “%
Смедерево, јула
Никола МЛАДЕНОВИЋ, број л. к. 914
ћоз смећа
дана ж кроз њега не трође триличањ број страни: % до маћих туриста, Кад виде б« вај воз смећа како јури |у« лацом, није тешко погоди“ ти шта они помисле о сми« слу за естетику и жигијен у овом граду. у Кад се већ нису могла на бавити тротисна затворена коља за одвоз смећа, зар се не би бар неком цмрадом могао прекрити тај воз сме ћа, бар док тролазц жроз градске улице. |
Кутима, јула
Драгица ШУТЕЈ, | Назорова 27
натраде нема
рачун, Обраћао сам се неко лико пута општини у Подује ву, али ми је увек одговоре“ но да се моја документа нала зе у Приштини, у покрајин• ском Извршном већу.
Сматрам да ово чекање на награду. коме још не видим краја. дестимулативно утиче на покушаје да се униште ву кови у овом крају.
Само у овој години вукови су на терену Палатне причи нили штете у вредности од око милион динара.
Подујево. јула
Радомир РГЛИЋ, лугар
Обмануо ћише трађана у Никшићу
Друже ' уредниче,
У „Борби“ од 27. јуна 1963. године, у рубрици „Писма уредништву“. објављено је писмо под насловом „Обмануо више грађана у Никшићу“. У њему се оптужује представник фото-студија „Дубовски“ из Осијека да је у Никшићу закључио неколико поруџбина, примио аконтације, а затим се изгубио и више се није јавио.
Испитали смо овај случај и установили:
Драгутин Анчић је добио 14. маја 1960. године одобре-
ње да створи. фотографску радњу у селу Сарвашу код
Осијека, а 30. јуна 1961. он је радњу одјавио. Анчић је имао жигове неких фото-студија; „Дубровски“, „Славонија“ и неких других и помоћу њих је вршио преваре.
Због оваквог рада, против Драгутина Анчића поднесена је тужба. Истрага је у току.
Где се сада налази Анчић
"још није утврђено.
Осијек. јула Милан БЈЕЛАЈАЦ Шеф тржишне инспекције општине Осијек
Зашто у Обренођбцу нема __ маечнит пропзбода
Друже уредниче,
У Обреновцу постоји продавница млечних производа коју снабдева Градско млекарство из Београда. У њој је доскора увек било и јогурта и млека.
Али већ неколико дана 0бреновачка млекара је без ро бе. Док се у Београду готово на сваком ћошку могу добити
млечни производи, до Обре“ новца они више не стижу. Мислим да Градско млекар ство из Београда не би смело овако, и то за време највећих врућина, да запостави своје потрошаче у Обреновцу. Обреновац, јула Миладин ПОПОВИЋ, подофицир ЈНА Маршала Тита 18
Пензија породице инвалиа _ноји је убијен у логору
Мој покојни супруг је пре рата био у радном одно су до 1940. године. Међутим, услед несреће која му се десила на послу, прекинуо је радни однос, пошто је постао уживалац ренте као 60 одсто неспособан за рад. У току рата 1942. године је одведен у логор Јасеновац, где је убијен. Завод за социјално осигурање ми је дао објашњење да немам право на породичну пензију, иако остале услове испу њавам, ради тога што ми покојни супруг није био у радном односу непосредно пре почетка рата, као и пре
одвођења у логор. Да ли је
овако тумачење правилног
ОДГОВОР
Сматрамо да тумачење ко је сте добили није правилно. Становиште _ Савезног Врховног суда је супротно. Оно полази од тога да поро дицу лица које је услед не способности за рад _ преко 50 одсто било ван _ радног односа, не треба ставити у неповољнији положај од по родице лица која су била у радном односу. Према томе Ви би имали право на поро
дичну пензију предвиђену чл. 249 Закона о пензијском осигурању, уколико испуње вате и остале услове који
су предвиђени овим чл.
ном.
Но сноси трошнове оправданог абортуса.
ПИТАЊЕ: — Према Ре шењу надлежне лекарске комисије извршен _ми Је абортус, Иако ми је брачни друг у радном односу, 10 јавиле су се тешкоће око исплате накнаде око утер ђивања и извршења 2600 туса — јер је Завод за со цијално осигурање ода да изврши ову исплату. у ли сам дужна да испла“ трошкове абортуса, К80 је трошкове комисије кој „утврдила оправданост %
туса7 д“"
одговор: — Нисте " жни да извршите исила“ за извршен абортус Ј кве трошкове сноси здравственог оситУ ува Трошкове око утврђи“ о оправданости абортус“ прво си орган који је ФОРУМ и комисију која је 981 уво“ на да У сваком појела случају утврди с # ност разлога м усло абортус,