Borba

о случајно: људи 5: показивали пуно олитета, ба „жаром дело688, својој средини, па, стекли поверење оковећ тренутком када

гласана јавна Ффунк

" из : Е постају стални објекУ “ притовора.

_ одборници не слушају уок глав ТР ; ди СУ. постали аутомати жо-

пинују захтеве јавне у"неки одборници су " ставом у скупштини живота који буја у њи ховој изборној | јединици. Шта се то дешава са одбор имај Шта их тако брзо дева! Зашто се иста прича динама понавља% Седница општинске скуп __пре, на окупу преко стоину одборника. Пред њима, _(. обиман извештај о крепању привреде У првом подутођу. једно извгнредно о, тако рећи животпо питање. Одборник је обавезан према свом друштвеном задатку, према људима жо-

су га изабрали, да са па жњом учествује. ла Савеено интервенише, усваја и одои ћ закључке: површност И олако гласање неће оправти ни то што је, можда, управо дошао из предузећа после десеточасовног рада.

Све је то лепо речено и замишљено, али ту се испречила пракса, обиље материјала, садржаног у преко четрдесет тачака дневног реда: и то треба савесно решити, ко зна какву ће штету нанети мала несмотреност, „,, Н. са станом у Улици Т, јула број 51, затражила је да јој се одобри да 0 фвом трошку зазида једна врата и прозор између свог дела стана и стана који ко ристи К. Ј., њена сустанарка, са разлога што би се стамбени положај зазиђиза, њем знатно побољшао, чиме би се спречило продира ње буке, дима и кухињског мириса. Савет за друштвени план и финансије размо трио је поднети захтев и пошто је из приложене документације установио да не постоје сметње за зазиЂивање прозора и врата У

пије т

; подигне руку, замеКе његовој равнодушно(Тако се одборник паж39) интересује за пео слу "ј неће бити времена 33 Шри разговор о питањима пштег интереса, Време про ХЗн, ниже се четрдесет та 'ака дневног реда, одбор1иК нервозно гледа на чафвник, а тамо у његовој

те инциденти у Опли Позиви на тучу судије. Продор у игралиште, ФлаЧе и каменице. Опсада Хај Ауковог дома, Каменовање 1 демолирање, Шрава битка у затрогасцима, и милициом, Повређени и приведеНије 10 стална, типична Јава на нашим спортским Ренама, Замста није. Јер, м "чно сви гледаоци такми„а, без обзира да ли СУ а атизери, навијачи одре ог клуба или само љуПа дате дисциплине, пи борбу на терену на дајнствен, прави спорт-

М људски начин. “и догађало се и догађа даље да појединци или м нарушавају ту и та) ред, обичај за који пи > примали компли б 6 после међународних

а Иако, додуше, пред Њ љају реткост, та немизби: ДУ вања су ипак много леди нето што бисмо же-

Побебно у Сплиту.

број еција показује да су му 7 врста изгреда у глав о Далмације пориња. Х неколико сезона, за Њу „ ЗУћи. Уосталом, папи 2 У сећању многима

за време и после Јо (те Хајдук — Сара16, 46 ) у првенству 1961/ леђу _ 97 којих су и фудба "би Љубитељи фулбала ад сени са 2 месеца су ржавања утакми Ма Или, скорашу а бул 1963) у тоан ватерполо меча јод у, _ Партизан, у коЊУ а змеђу осталог, ауУ праву + судијом сачекан и ) заседи, а, кола Ми а Засута камењем...

бај је опет пред у Удба леког сусрета

Вардар (01) и

ОДБОРАИК И 40 ТАЧАКА ДНЕВНОГ РЕДА

ађана, одборни-.

"штвене организације

изборној јединици грађани

ску пштина, разматрала, њихов

предлог да се постави сија-

питају да ли је, најзад,

лица на стубу испред школе. Морамо тражити од одборника да буду на висини друштвеног задатка, али пре тога неопходно Је, онзако како је то учињено на недавном београдском саве товању, испитати околности

нод којића ови људи раде. |

Део тога је функциониса ње општинске скутштине, Да ли је она ефикасна и за што није7 Да ли је потребНо да стотину људи већа о преграђивању тавана2 Одборници се саглашавају о амортизационој стопи школа: шта они заправо знају,

када гласају, ла ли је то у реду што је гимназији „Мо

ша, Пијаде“ одређена 5,29 одсто амортизациома стопа, а основној шхоли Веселиновић“ 1,4 одстог

Док обимни материјал о губицима предузећа чека пажљиво испитивање, које може бити од изванредног значаја по стандард општи не, док многе иницијативе грађана чекају реализатора, стиже порука из школе: када ће скупштина да усво ји наш правилник о награђивању2 Остаћемо првога без плате. А тридесет школа, тридесет правилника: преко хиљаду откуцаних страница: Савесни одборни че, не долази на седницу ако ниси потпуно упућен У материјале за које треба да гласалш!

Сасвим би логично било да се битно одвоји од небит ног, да овај збор представника грађана постане, тако, уистину мали парламент ко ји ће водити ефикасну политику комуне, препуштају Ћи јавној управи, саветима и месним заједницама да и формално преузму оно што је, у ствари, и досад била њихова брига. Али, ту су се испречили закони и прописи који прецизирају шта је У надлежности скупштине: зазиђивање врата, именова ње инспектора, одређивање амортизационе стопе... Про пис за прописом ето 40 тачака дневног реда, ето 06јашњења што општинска скупштина подсећа на скуп

уморних људи. Сл. ЂУКИЋ

_АТАК НА УГАВА СПАНТА

јопт дуго после њега, следио нови. Знатно тежи и 93 биљнији по броју изгредника... Сопротски форуми, у бор би против ових ружних појава, дошли су до веома ефикасне административноказнене мере организатора који нису у стању да на сво јим игралиштима обезбеде ред. Та казна последњег степена је суспензија игра лишта за краћи или дужи период, зависно од тежине инцидента. Такве одлуке, међутим, доношене су увек тешка срца, будући да Уз малобројне кривце и слабе организације погађају исто времено и онај далеко већи број недужних, фер посма трача и љубитеља спорта. Но, другог излаза обично није било.

За спортске форуме суспензија борилишта је и данас најефикаснији лек. то углавном због тога што су форуми у безмало свим досадашњим случајевима, борећи се против немилих догађаја, препуштени сами себи. Клупске управе и дру у тим местима нису им, по прави-лу. пружале никада неоп

холну помоћ.

Прекјучерашња, збивања

у граду под. Марјаном, поготову посматрана У склопу ранијих сличних, прева зилазе далеко компетенције и могућности спортских ко лектива и форума. Учестали изгреди прерастају већ у атаке на углед града, Сплита и Сплићана, познатих управо по гостољубљу и срлачности. Због тога :2 неопходно да се друштвенополитичке ортанизације И органи власти озбиљно позабаве овом немилом појавом која очиглелно постаје

штвени проблем. ЛЕ Б. ШОЛАЈА

„Јанко |

БОРБА |

Цене пољоприђредниг произбода у другој полођини септембра.

НАЈЈЕФТИНИЈИ: БРЧКО И ТУЗЛА

Преграмбени аршикли најскупљи у Љубљани пи Марибору. — Где су грађани имали најмање а :де на Јбише издатака за побрће

Анализа података о најчешћим ценама пољопривредних производа на мало у недељи од шеснаестог до двадесет другог септембра товори да су почетком друге половине“ прошлог месеца најскупљи били Љубљана и Марибор, а најјефтинији Брчко и Тузла. Грађани осталих градова заузели су место на средокраћи, ко у торњем а коу доњем делу табеле с скупоће, односно јефтиноће.

Ваља свакако имати У виду да је у ствари немогуће потпуно прецизно одредити ко је у тој недељи био најскупљи а ко најјефтинији. Листу је, међутим, ипак могуће утврдити, ако се као основа узме двадесетак градова и упореде најчешће цене девет истих

производа на њиховој пијаци. Уз, разуме се, могућ-

Међу градове у којима су

цене пољопривредних производа биле највеће долази и Марибор

После полугодишњих обрачуна у малим коле

ност разноразних приговора о томе који се производи упоређују. Изостављање било кога од њих повлачи свакако и други редослед, јер су цене различите у појединим градовима.

Апсолутно најскупља — места у Словенији

За упоређење се узимају најчешће цене за поједине производе, иако званична статистика бележи и највише и најниже. Тако се добија сигурнија слика.

И овога пута за назив најскупљег односно најјефтинијег конкуришу Сарајево, Брчко, Тузла, Зеница, Титоград, Никшић, Загреб, Осијек, Бјеловар, Ријека, Битољ, Љубљана, Марибор, Ново Место, Београд, Шабац, Крагујевац, Сомбор, Призрен и Приштина. Највећи градови и индустријски центри, дакле, упоредо

са мањим који су често у најбогатијим пољопривредним рејонима. 5

Колико је у коме грађанин требало да потроши да би купио по килограм кромпира, црног лука, парадајза, пасуља, купуса и паприке бабуре, литар крављег млека и једно јаје2 Подаци говоре да је најскупље прошао Мариборчанин. Његов издатак за ову куповину износио је 1.380 динара. На другом месту је становник Љубљане кога је то стајало 1.845 динара, док је на трећем месту опет град из Словеније — Ново Место — где су прве недеље почетком друге половине септембра ове намирнице стајале 1.289 динара. Три места из Словеније која су узета у конкуренцију држе, значи, апсолутни примат то јест прва три места на листи најскупљих.

„Затим долазе Ријека са 1.218 динара, па Загреб са 1.085, Београд 1.076, Сарајево са 1.072 динара итд. Титограђанину је, на пример за такву куповину било потребно само 952 динара. Најјефтиније — је Брчко, Његов грађанин морао је за то да потроши свега 813 динара, или 567 динара мање од становника Марибора. У Тузли је тај издатак износио 850 а у Призрену 865 динара.

Где је најскупље поврће

Нешто друкчија је слика када се упоређују само издаци за поврће. Чело листе најскупљих и даље држе Љубљана и Марибор. Да би купио по килограм купуса, кромпира, црног лука, паприке, парадајза и пасуља, ЖЉубљанчанин је морао да потроши 555 динара, док је Мариборчанину требало 515 динара. Исто толики био је и издатак становника Загреба, а на четвртом месту је Ријечанин са 513 динара.

Најјефтиније је опет било Брчко, са свега 304 ди-

било |;

8 | |

нара. Грађанину Призрена требало је за ту куповину 315, а Тузлаку 330 динара. Ово поврће стајало је у Београду 430, Сарајеву 470,

Титограду 410, Новом Ме- | сту 505, Сомбор 405 динара |8

и тако даље. Интересантно је упоређење почетка друге половине септембра са недељом од дванаестог до осамнаестог августа. Мариборчанину је и тада требало тачно 515 динара за исте количине истог поврћа, у Љубљани је поскупило за 25 динара, у Сарајеву исто толико, у Титограду појефтинило за 20 динара, издаци у Београду повећани су за 30, Загребу за 45, Брчком за 44 динара, а у Тузли су смањени за 40 динара. Најскупље говеђе месо, према“ најчешћим званичним статистичким ценама, било је у другој половини прошлог месеца у Љубљани 680, а најјефтиније у Битољу — 400 динара килограм (не рачунајући, разуме се, евентуалне разлике у просечном квалитету, јер то статистика не може да забележи). Кромпир је био најскупљи у Титограду

ктивима сплитоког среза

Тузла, је, у другој половини септембра, била најјефтинији град.

са просеком од 50, а најјефтинији у Бјеловару, Љубљани и Новом где је стајао 30 динара. Такве разлике у ценама појединих производа, које умногоме утичу на добијање коначног места на листи скупоће или јефтиноће су уобичајене. Можда је за то најкарактеристичнији домаћи сир, иако су ту и највеће разлике у квалитету. Ако би се у општем упоређивању рачунале и те цене онда би друго место по скупоћи заузело Сарајево, док би многи из горњег дела листе отишли у средину јер се у њима троши сир слабијег квалитета, па према томе и јефтинији. Па ипак, Љубљана и Марибор задржали би прво и треће место. С. ТАДИЋ

У ПРВИХ ШЕСТ МЕСЕЦИ ОВЕ ГОДИНЕ ЗАБЕЛЕЖЕНИ ГУБИЦИ У ИЗНОСУ ОД 941 МИ.

Сплит, септембра

У сплитском срезу је про шле и у првој половини ове године пословала са гу битком 161 радна организација, или 30 одсто. У питању су, међутим, у најве-

| ћем броју случајева, мале

радне организације, недорасле да држе корак са динамиком привредних крета тања.

Упркос томе, ситуација је ипак довољно озбиљна да забрине општинска и среска руководства, тим пре што су губици у великом порасту. У 1962. износили су 928 милиона а у првих шест месеци ове године 941 милион динара.

Излаз је у организованој подели рада

Узроци губитака су веома различити. Узмимо случај малих предузећа за пре раду пластичних маса у, Ложишћу на Брачу, Трпњу и Плочама. Она показују губитке зато што због слабо _ организоване и скупе производње не могу тржишту да се супротставе пеликим _ предузећима као што су, рецимо, сплитска „Југопластика“ и загребачки „Урес“.

Њихова ситуација је све тежа и једини излаз је у организованој подели рада. На то упућује и позитивно искуство предузећа за прераду пластичних маса на острву Шолти, У Сињу_ и Сплиту, која су такође била дошла у безизлазан положај. Ове организације је недавно преузела „Југопла стика“, увела је код њих савременију _ организацију рада, дала им извесну опрему: и усмерила њихову производњу према потребама тржишта. Оне су после тога упослиле десетине но вих радника и за. кратко време су се просто препородиле. | .

У сличном је положају и индустрија за прераду рибе. Домаћи, улов подми| рује њене капацитете до 45

ЛИОН ДИНАРА. — ВИ

"заједници.

дна

одсто, тако да увози сировине које су знатно поскупеле, док на иностраном тр жишту, због јаке конкурен ције, снижавају цене готовим производима. Али и по ред тога, фабрике за прераду рибе, због разједињености, производе готово исте артикле. >

Не користи се скупо плаћено искуство

Све би се то могло рећи и за пољопривредне органи зације, мада њихово пословање често зависи од временских прилика, односно непогода које их доводе у тежак положај.

Пољопривредни комбинат „Петрово поље“ у Дрнишу формиран је од неколико малих организација и преузео је њихов губитак од 75 милиона динара. Иако је комбинат донекле успео да санира стање бивших предузећа, последице њиховог слабог газдовања још увек се осећају.

Кад је већ реч о том случају ваља навести податак да је у првих шест месеци ове године 19 земљорадничких задруга пока зало губитак од преко 64 милиона динара. То су пре тежно'мале и слабе задруге, Много више је, међутим, теквих малих задруга које се још увек некако „покривају“, али то не користи ни произвођачима, ни Драстичан — је случај Трогира, где „егзистирају“ две земљорадничке и једна сељачка" разадруга, које упркос препорукама Социјалистичког савеза од пре три тодине да се споје, пружају отпор чији су протагонисти њихови руководиоци.

Само док се добију инвестиције

· Пракса је такође да су! комуне и радне организа- | ције најактивније када тре ба припремити документацију за добијање ПрВИНе ција. У Скрадину је у из-

градњу фабрике опеке и креча уложено око 220 милиона динара. Документацијом се предвиђала дневна производња од 18.000 комада опеке, а она се, међутим. реализује са 12.000 комада од чега и до 50 одсто одлази у шкарт због неиспи тавих сировина. Испостави ло се да глину треба копати на дубини од најмање два метра, јер је горњи слој слабог квалитета. Сада је ово предузеће затражило нове кредите да би производњу довело на границу рентабилитета.

Сплитско предузеће „Анте Јонић“ изградило је потон за цинковање који му је донео доста невоље. Због слабо организоване градње настао је непредвиђени губитак, а осим тога знатно је премашена предвиђена взре дност објекта који уз то, због недовољно изучелог пржишта, није искоришћена и не даје планиране ефекте. Из „Југопластике“

ШЕ ОДЛУЧНОСТИ У РЕШАВАЊУ НАСТАЛИХ ПРОБЛЕМА .

У незавидној ситуацији је и сплитско предузеће „Предводник“, које је увело индустријску производњу бушилица, а загребачко предузеће „Првомајска“ тре бала је да му осигура пласман. Али у „Предводнику“ је због нестручних кадрова и некомплетне опреме производња толико скупа да се она не може реализовати. Зато се предлаже да се оно припоји „Првомајској“ која га може учинити способним.

Погрешна политика комуна

Највећи број предузећа, која су показала губитке, трпе због слабе организације производње, недовољне опремљености,

ДОБРЕ ВЕСТИ ИЗ ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Страна 5.

ИЗВОЗ ТЕКСТИЛА ЗА 60 МИЛИОНА ДОЛАРА

Мако се последњих година трошкови производње у текстилној индустрији углавном повећавају, готово три године цене текстила су мање-више исте. У међувремену производња тканина је све већа, квалитет 60љи, асортиман разноврснији, док се залихе полако а-

ли сигурно „одмрзавају“. Оваква повољна кретања потврђује и осмомесечни

биланс: у поређењу са августом прошле године, производња је већа за 15 одсто. Рачуна се да ће исти темпо бити одржан до краја тодине. Пошто се при изради плана годишње производње текстила полазило од тога да ће се ове године произвести 9 одсто више тканина него у 1962. може се већ сада сигурно рећи да ће планирани програм бити премашен — за 6 одсто. Нарочито се повољно оцењују извозни послови. Прошле године вредност извоза је достигла суму од 40, а ове се рачуна и на

свих 60 милиона долара. На тај начин, како је јуче и-

стакао с" секретар Савета текстилне индустрије Савезне привредне коморе

Душан Чалић, ова грана померила би се са седмог на четврто место на југословенској ранг-листи извозника. Повећање извоза Највише је и утицало на повољна кретања у производњи. У том погледу на првом месту су произвођачи памучних тканина — са 90 милиона метара тканина у извозу у земље са конвертибилном валутом. Затим следи конфекција, док треће место заузима вунарска индустрија. Повољнда кретања у извозу су резултат мера које су предузете у овој привредној грани за последњих годину дана. То је, разуме се, сем добрих резултата у приливу девиза имало утицаја и на домаће тржиште текстила. ноЂ,

СА МЕЂУНАРОДНОГ САЈМА ХЕМИЈЕ

ПРЕГРАДНИ ЗИДОВИ И ВОДОВОДНЕ ЦЕВИ ОД ПЛАСТИЧНЕ МАСЕ

Чехословачка индустрија

стакла излаже опрему за

лабораторије и фабрике.

На овогодишњем Међународном сајму хемије у Бео-

Месту граду. изложени су први про

изводи органске хемијске ин дустрије „Оки“ из Загреба, која се још налази у изградњи. Ових лана „Оки“ је почела да производи етилен, не опходан за добијање полиетилена. који ће на тржиште изаћи под именом ји „окирола“, Ово су уствари | сировине за израду пластичне амбалаже и материјала за грађевинарство који се уве-

пластичне масе праве се такозване „сентвиш“ плоче за израду преграшних зидова У вишеспратницама а у призем

ним зградама за израду свих зидова.

Ова пластична маса погодна је и за израду разних инсталација. а нарочито водоводних цеви. Испитивања су показала да су водоводне це ви од пластичне масе издржљиве и до 40 степени испод нуле. односно 80 изнад нуле.

На Међународном сајму хе мије први пут учествује Чехословачка. Посетиоци сајма овога пута неће видети ни че

„окитена“ |

лико користи у свету. Од ове |

Произвођачи из ЧССР изложили су и „СИАЛ“

Ове цеви све више замењују гумена и метална црева и |већ су инсталиране у многим

фабрикама у земљама источПе Европе, Скандинавије и

| кристал ни декоративно

Јужне Америке, Предност о-

КА цеви

вих цеви је. између осталог У томе што се оптички може контролисати кретање течности. | На једном састанку који је

оложан ових дана представ| ниџи Југословенске банке за | спољну тоговину и Југословенске инвестиционе банке су | изјавили ла ће се одобрава|ти средства У врло кратком

за куповину страних

| року | ееспоната маложених на сајму. Н. ПАПИЋ

БАНОВИЧНА МИСИЈА ДОБРЕ ВОЉЕ

непознава- | Искуства радника и Бановићима из аиеиленско-технич“=

ња прилика на тржишту | ке заштите на раду служиће за углед привредним организацијама бањалучког среза

и неизграђеног система уну трашње расподеле. У ства-љ ри, то су и основни узроци њихове стагнације.

Многа предузећа су, међутим, основана упорношћу комуна да би се упослила радна снага, или да би се имала нека индустрија, а није се водило рачуна ни о минималним економским и кадровским условима. Уз то поједине комуне, упркос насталој ситуацији, настоје да по сваку цену одрже сва ко предузеће. А због такве политике и комуне су се сада нашле у тешком положају кад треба покривати позамашне губитке. |

У оваквој ситуацији избора нема. Остаје да општинска и среска руководства покажу више одлучпости у решавању искрслих проблема, који нису но ви и који се све више заоштравају због досадашње толеранције. Излаз је, наиме, у удруживању таквих организација, стварању савременије организације ра-

· да, затим и у измени кадро

ва, а без компромиса се мора ићи на ликвидацију пре дузећа која немају перспек тиве,

А, ТИРНАНИЋ

Бањалука, септембра Представници Центра за стручно образовање радника рудника угља „Тито“ у Бановићима изнели су своја искуства из хигијенскотехничке заштите на раду представницима — привредних организација из бањалучког среза, среским и општинским инспекторима рада, представницима Среске привредне коморе. Разговори су трајали три дана. Иницијативу за овакве раз-

говоре дао је бањалучки |

Раднички универзитет.

Када млађи човек добије посао у руднику „Тито“ најпре се упозна с представвицима Центра за стручно образовање. За два дана „уводног семинара“ он се упознаје с послом који ће обављати, прикажу му се неколико филмова о заштити на раду. Идућих осам дана нови рудар пролази кроз претходну обуку у погонима. На овакав начин, за три године уведено је у посао

преко 300 рудара. Анализе |

су показале да је флуктуација осетно смањена, да се смањио број повреда, да су радници за кратко време

| овладали послом и да показују велико интересовање за напредовање у струци.

Сем тога, од краја ове године психолог ће утврђивати способности радника за радно место на које се прима.

Ако се неки рудар повреди, лекар му да боловање, он је обавезан да дође у Центар за стручно образовање. Тамо њега, кад тежина повреде не условљава лежање у кревету, дочекује екипа стручњака.

Они се интересују како је дошло до повреде. С озлеђеним радником разговарају лекар, социјални радник, | референт хигијенско-те| хничке заштите. Врши се и демонстрација целог случаја, објашњава се како је дошло до повреде. За свега шест месеци рада, овакав „патронат над повређеним“ дао је добре резултате.

Разумљиво је што се за бановићка искуства данас интересују многе привредне организације и што су представници Центра за стручно образовање кренули кроз нашу земљу у „мисију добре воље“,

Х. ХУСЕМИНОВИЋ