Borba

Страна +.

алат

ПРЕКО 1,700.000. РАДНИКА И СЛУЖБЕНИКА УПИСАО ЗАЈАМ

из САВЕЗНЕ КОМИСИЈЕ ЗА УПИС НАРОДНОГ ЗАЈМА

Према подацима Савезне комисије за упис народног зајма прекјуче, 29. септембра до 10 часова пре подне, уписано је 15.541,499,000 динара. Од тога је 1,723.685 радника и службеника уписало 12.211,312.000 динара, а 917 радних организација и друштвено-политичких заједни-

ца — 1.290,843.000 динара. Јуче до 10 часова пре по,

дне, у Босни и Херцеговини

је уписано 1.715,146.000, у Црној Гори — 352,748.000, У

Хрватској — 3.515,572.000, У у Словенији — 2.479,878.000 динара зајма. (Танјуг)

ЈНА:

Према подацима Комисије за упис народног зајма у Јутословенској народној армији, припадници Армије су до 30. септембра уписали око једну милијаоду 225 милиона динара народног зајма за обнову и изградњу Скопја.

Предузеће пристаништа „Београд“ уписало је 10 мили она динара народног зајма. Радници и службеници овог колектива уписали су првог дана преко 2 милиона дина-

ра.

ВРШАЦ: За прва лва дана У Вршцу је уписано 13,273.000 линара. Сматра се да ће нз подручју ове комуне бити “писано око 60,000.000 динара.

ЛЕБАНЕ: За три лана на подручју ове општине уписано је 7,119.000 динара. Радници и службеници ткачнице „Експорттекст“. њих преко 500, уписали ку преко 3,000.000 динара. Десет службеника Ко муналне банке уписало је 270.000 динара.

БОЈНИК: За три лана на подручју општине Бојник 1.513 радника, службеника и пољопривредних произвођача уписало је преко 5,000.000 ди-

нара.

ДОЊИ МИХОЉАЦ: Првог дана уписано је у Доњем Ми хољцу 3,568.000 динара. У Устаничком селу Капелна једанаест пољопривредних ломаћинстава уписало је 234.000 динара. Сматра се ла ће на подручју ове општине привредне организације и грађа-

ТЕШКОЋЕ ХЕРЦЕГОВАЧК ОВОГОДИШњЊ

Педесет вогоно 1

ДА ЛИ ТРГОВИНА ВЕШТАЧКИ ОДРЖА

УДРУЖЕЊЕ

Мостар, септембра

Кажу да одавно нису били бољи услови за производ њу поврћа у Херцеговини као ове године. Већина газ-|

динстава остварила је рекор- |

дну производњу.

Међутим, многе пољопривредне организације ипилазиле су на велике тешкоће око пласмана својих производа, нарочито она газдинства која нису унапред склапала уговоре с потрошачким центри ма. На пример, произвођачи из чапљинске комуне траже ових дана купца за око 50 вагона паприка. Занимљиво је да истовремено док папри ке на њивама пропадају, У Мостару, Сарајеву и Чапљини цена ових производа креће се од 40 до 50 динара ки-, лограм.

Дуги пут од произвођача до потрошача

Један од највећих потрошачких центара херцеговачког поврћа је Сарајево. Продаја готово свих производа обавља се преко тржнице на велико. Оне пољопривредне организације које су унапред

Македонији — 2.782,813.000, и у Србији — 4.145,342.000

ни уписати преко — 31,000.000 динара.

КОСИЈЕРИЋ: Акција за Упис зајма успешно се спроводи, Првог дана уписано је 2,965.000 динара. а већ другот дана ова бројка се попела на 3.166.000 динара.

СРБИЦА: На шест уписних места општине Србица 270 радника службеника и пољопривредних произвођача упим сало је првог лана преко 2,000.000 динара.

КОСОВСКА ВИТИНА: Наставнички колектив Пољопри вредне школе уписво је 460.000 динара, Директор школе Ратко Стошић уписао је 200.000 динара.

ВУКОВАР: За два дана У вуковарској комуни уписано је преко 40,000.000 динара. Сматра се да ће до краја акције бити уписано око 110,000.000 динара. Пет хиљада радника комбината „Борово“ уписало је око 20.000.000

динара.

БОСАНСКИ ШАМАЦ: Преко 8,500.000 динара уписано је за свега три дана, Ову суму уписало је нешто преко 1.500 лица,

КРАЉЕВО: У комуни Брус 400 радника, службеника и пољопривредника у току прва два дана уписало је народни зајам у висини од а милиона динара.

У Великом Шиљеговцу 500 радника, службеника и земљорадника уписало је 3,5 ми« лиона динара у току јучерашњег дана, ·

У Горњем Милановцу 2.159 радника. службеника и земљорадника уписало је 3 милиона динара, а у Новом Пазару 3.500 радника и службеника уписало је у току два дана 19,680.000 динара.

имотски: Према подацима Друштвеног књиговодства у Комуналној банци у, Имотском јуче до 12 часова је на подручју имотске комуне 3.070 грађана уписало 19,299.000 динара народног зајма,

Од укупнг броја 1.212 радника и службеника уписало је 9,603.000, а осталих 157 уписника 1,065.000 динара.

Индивидуални пољопривредни произвођачи у селу Циста Велика у просеку су Уписали по 14.000 динара. Мара Буразин из Цисте Велике уписала је 400.000 динара.

ПАРАЋИН: До јуче у 12 часова у параћинској комуни 6.080 грађана уписало је на име народног зајма 23,090.000 динара. Најбоље су се одазвали радници Фабрике цемента у Новом Поповцу. Око 330 радника и службеника уписало је 2,438.000 _ динара. Радници Фабрике стакла уписали су 4,310.000 динара. Од пољопривредника највећа износе уписали су пољопривредници села Мириловца 370.000 динара.

ТЕТОВО: Према подацима Службе друштвеног књиговодства, у тетовском срезу 17,884 _ лица уписала СУ 328.309.000 динара. Од ове суме 166,558.000 динара отпада на раднике и службенике и остале индивидуалне пољопривреднике и друга занимања. Колектив хидроцентрале Маврово у Гостивару из сред става својих фондова уписао је 100 милиона динара. тако ла износ уписаног зајма У срезу за прва четири дана износи 328,329.000 динара.

| с. ш.

ИХ ПОЉОПРИВРЕДНИКА ОКО ПЛАСМАНА Е РЕКОРДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ

сртриени товни нупца

ВА ВИСОКЕ ЦЕНЕ — ОСНИВА СЕ

ПОЉОПРИВРЕДНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

пролазе оне пољопривредне | организације које своје произ воде продају преко сарајевске тржнице на велико. Ако се, на пример, један производ прода за 100 динара по килограму, за уговорену робу | Тржница узима 5,5 динара (4: одсто провизије, 0,5 одсто за истовар и 1 динар за скла

диштину). Провизија за о |

уговорене производе износи

6 одсто. За тај износ тржни-|них количина и то по мини-

ца врши истовар, ускладиште ње. продају, утовар, плаћање и повратак амбалаже до места утовара робе. То су, заиста, минимални трошкови, Међутим, то није све. Превоз робе од Мостара до Сарајева камионом стаје по ки лограму 8 динара, амбалажа | 6 динара, транспортни хало | — 2 динара и магазински ка. ло — 5 динара. Ако се свему. овоме додају трошкови мало. продаје од 20 динара, излази да један производ који се продаје преко тржнице за. 100 динара кгр трошкови из- | носе 46,5 динара! Ова калку лација није толико ни страшна за оне производе чија се цена креће око 100 динара по килограму. Али, ови исти тро шкови зарачунавају се и за

склопиле уговор с тржницом нису имале никаквих тешкоћа око реализације својих производа. Њима је чак из фонда ризика до 1. септембра исплаћено око 16 милиона ди нара за производе чије су дневне пијачне цене биле испод минимално уговорених.

Произвођачке организације у Херцеговини жале се на трговинска предузећа да неоправдано подижу цене им да „скидају кајмак“. Мостарска „Исхрана“, на пример, да би задржала високе цене поједи них производа често одбија да преузме робу од Пољолри вредне станице, чије се њиве налазе на домаку града. У недељу, 15. септембра, ово газ динство нудило је „Исхрани“ парадајз по 40 динара килограм, а истог дана у Мостару је продаван по 120 динара! Интересовало нас је

МИЛАН |

како

Јуче у 14 часова, на Војномедицинској клиници У Београду, умро је, после дуге и тешке болести, Милан Јевто-

вић, истакнути политички и

партијски радник титово-у-

жичког краја.

Рођен је 19009. године у се-

лу Стапарима код Титовог Ужица у сиромашној

не.

После ослобођења, Јевтовић је био из низу партијских и одговорних дужности

других у титово-ужичком крају. на пре секретар Среског комите

та Партије У

робу која је јефтинија. Једи но су трошкови малопоодаје мањи за оне производе чија се цена креће испод 50 дина ра по килограму и износе 10 одсто. .

Организовање производње на бази уговора

Овогодишње искуство са поврћем подстакло је Херце говце да потраже нова реше ња у овој веома важној при вредној грани. На иницијативу Среске привредне коморе, у Мостару ће бити основано . Удружење _ пољопривредних организација _ са подручја Херцеговине. Одлуку о томе треба ускоро да донесу заин тересована газдинства.

— Удружење ће — кажу у Комори — вршити усмеравање производње поврћа, воћа, стоке и других производа по-

љопривредника на оним подручјима где постоје најбољи

_БОРБА

_ СКОПЈЕ НАЈВЕЋЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО ГРАДИЛИШТЕ

Док грођевинари зидоју – хирурзи оперишу

Скопје, 30. септембра Тренутно, у кругу клиника Медицинског факултета У Скопју. под шаторима се налази око 600 болесника и 25 беба. Сада кад су ноћи постале прилично хладне а јутра пуна влаге, нега и лечење је отежано. Ту је, од земљотреса до сада, рођено 148 деце. Потребна температура одржава се грејалицама. Хируршке операције обављају се под шаторима. Изузетак су само најтеже које се изводе на Ушној клиници. Док грађевинари оправљају зидове и ходнике, лекари ове клинике на Ш спрату оперишу. Убрзати оправке клиничких зграда

Колико ће још клинике бити под шаторима — рекао нам је професор Аца Андрејевски, председник _ клиничког Одбора и продекан Медицинског "факултета — зависи пре свега од грађевинског предузећа „Бетон“ које оправља клиничке зграде. Осим тога, неколико блокова мораће, због великог _оштећења. да се руши. То је случај са целом зградом Инфективне клинике, затим са делом новог клиничког блока У коме су смештена одељења кожне. дечје и интерне клинике. Рушиће се и део зграде

|у коме је смештена Гинеко-

лошка клиника, затим зграла У којој је смештена лабораторија за примену изотопа у медицини и део зграде за рентген-терапију у коме је, поред осталих инструмената. смештена и недавно набављена кобалт-бомба, Све остале зграде клиника и зграда самог Медицинског факултета треба да се оправе.

Први болесници биће · усељени у зграде тек крајем октобра, кад буде извршена оправка на згради Хируршке клинике. Нов блок у којем су смештене интерна, нервна. кожна _очна, ушна и дечја клиника, биће готов крајем октобра. До тада треба да буде готов мање оштећен део гинеколошке клинике и зграда Радиолошког института. Међутим, све ово неће бити довољно. Зато је склопљен договор са „Кривајом“ за 12 монтажних барака у којима ће се сместити око 400 кре-

услови. Продају производа та кође би обављало удружење, тако да би се пољопривредне | у организације бавиле искљу- | тови до 15. децембра. чиво организовањем произ-. | Зграде клиника, оштећене у ~

водње, | У идућој го- |5 земљотресу. ,„вределе су =

вета. Темељи за ове зграде су већ почели

очекује се да ће бити го- |

Сматра се да 3 Х би! милијарде динара. Вредност

дини у Херцеговини „не требало организовати произ- | уништене опреме је 350 ми-|

водњу без унапред уговоре- | тиона динара. Због тога а | !су досад радиле, са смањеним мално гарантованим пенама. | капацитетом, клинике као УСви производни планови тре- станове са самосталним _фиба да се базирају на чврш- нансирањем, већ имају дефићим уговорима са потрошач-|цит од 120 милиона динара. ким центрима како се не би | догодило да производи пропа! Настава на Медициндају као ове године. | Посебна пажња биће посве- | ском факултету од ћена специјализацији. Наи-| новемораг ме, досада пољопривредна га здинства, па и индивидуални произвођачи, на својим имањима су производили скоро све врсте поврћа. То је, разу лео је знатно мање штете: ме се, утицало да неких про ове зграде ће бити поправљеизвода има превише и да их|не до половине октобра и тржиште не може да апсор- |настава би већ тада могла бује, а других, опет, мало. | да почне, Ипак, тешкоћа има; Према мостарским концеп-.студенти и наставници су 0цијама, будуће удружење постали без крова. За смештај љопривредних _ организација | студената је наручено 12 мон треба да буде она спона изме |тажних зграда. Монтирање ђу производње и потрошње ће почети током недеље. Део поврћа и воћа у Херцегови- наставног особља биће __смени које ће онемогућити свеј|штен у насељу Козле, У дедосадашње злоупотребе и не|канату Медицинског факулоправдано набијање цена. тета ' верују да ће _ настава А. ХУСАРИЋ | почети најкасније до почетка | новембра, Досад се уписало

"ПУТЕВЕ И УЛИЦЕ | ЛОВРШИТИ ПРЕ КИШЕ

СЕДНИЦА УПРАВНОГ ОДБОРА ПРИВРЕДНЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

| Медицински факултет са | Институтом у којем се искљу чиво изводи настава претр-

Органи управљања и руко- трафоводства привредних организација ангажованих у обнови и изградњи Скопја треба са далеко већом одговорношћу да прате и помажу рад овоаих група и погона који изводе радове у главном граду Македоније. Ово је јуче наглашено на седници Управног

електричну мрежу.

оштећених станова у насељу „Кисела вода“.

Ђоко Пајновић и Андрија Мугоша у Снопју

ла се копају |

станице затим да оправе 2.016 |

сељачкој породици. Учитељску шко лу завршио је у Ужицу, а од мах по завршетку школовања отишао је на службу У Македонију, где се прикључио напредном учитељском ре волуционарном покрету. Године 1941. доспева у заробље, одакле бежи 1942. и

исте године се прикључује Озренском партизанском од. Пред крај-рата био је у жичком партизанском одреду. Члан КПЈ од 1941. тоди-

Косјерићу и Ма!ним одликовањима, (Танјуг)

ЕВТОВИћ

јетини, затим члан Бироа Окружног комитета и Обласног комитета, председник Кон тролне комисије Обласног од бора. Од 1955. до почетка 1960. године био је председник Народног одбора општине Титово Ужице. Био је посланик Скупштине Србије четвртог сазива и од 1960. секретар Од бора за просвету Републичке скупштине. Активно је сарађивао у обликовању и изград њи Трга партизана у Титовом Ужицу и овом послу посветио је све своје умне и физичке способности. .

Покојни Јевтовић се нарочи то ангажовао у напорима 38 унапређење привреде свога краја. Као човек и политич ки радник био је познат и цењен и изван свога среза и његова смрт значи озбиљан губитак за заједницу.

За своје заслуге био је одликован Орденом за храброст, Орденом братства и јединства првог реда, Орденом Реј ) публике са сребрним венцем -|и другим ратним и послерал-

одбора Привредне коморе Ср бије, на којој су чланови упознати са стањем радова У притрадским сателитским насељима „Драчево“ и „Козле“ која подижу предузећа из Србије.

Чланови Одбора изразили су уверење да ће посао У Скопју бити завршен на време: почетком или половином децембра. Констатовано је па су грађевинака предузећа опремљена потребном механизацијом. али да се осећа 03биљан недостатак салонита. Због тога је препоручено колективима да користе сличне елементе.

Изградња путева и улица У приградским насељима треба да буде основни задатак специјализованих _ грађевинских предузећа. пошто се сма тра да би кише потпуно могле да онемогуће извођење радова у насељу „Драчево“.

У приградским | насељима „Драчево“ и „Козле“ предузећа из Србије треба да изграде 3.314 нових станова, 9ко 66 километара водоводне и канализационе мреже, око 30 километара улица и прилаза,

Скопје, 30. септембра Данас су у Скопје допутовали секретар Централног ко митета Савеза комуниста Црне Горе Ђоко Пајковић и председник Скупштине Андрија Мугоша. На аеродрому њих су дочекали председник Собрања Видое Смилевски и члан · Извршног комитета Џентралног комитета Савеза комуниста Томе Буклевски. Гости из Црне Горе _ водиће разговоре о мерама које се предузимају за сређивање прилика У главном граду Македоније, Вида Томшич у Скопју

Скопје, 30. септембра Данас је у Скопју боравила Вида Томшич, председник Тлавног одбора Социјалистич ког савеза Словеније. Заједно с председником Г. од бора Социјалистичког савеза Македоније Љупчом Арсовом. она је разгледала поједине де лове Скопја и упознала се са мерама које се предузимају | за сређивање животних и дру | тих прилика“ у граду, ! (Танјуг)

500 студената. од чега 140 на м . а 60 на стоматологију, Око 120 или 130 студената биће послати на друге универзитете.

Ових дана су у току и испити које ћа трајати до 31.

септембра. Д. НИКОЛИЋ

Аиције у Менсину

Мексико. 30. септембра

Југословенска амбасада у Мексику прима и даље многобројне изразе саучешћа и жеља да се помогне пострадалом становништву Скопја. Председник Мексика Адолфо Лопез Матеос и влада Мексика били су међу првима који су новчаном помоћи од 20.000 долара помогли Скопју. Влада Мексика већ је упутила Јутослави“а 20 монтажних кућа, Супруга председника Републике госпођа Ева Саманос де Лопез Матеос повела је широку акџију за прикуп љање помоћи. Прикупљено је и спремљено више десетина хиљада одела за децу и одра сле и знатне количине ћебади. капута ципела конзерви ране хране лекова м витамина. У оквиру акције за прикупљање помоћи за Скопје новчани прилог лао је и бив ши председник Мексика Еми лио Фортес Гил. Југословенски исељевици такође настав љају акције прикупљања помоћи за Скопје, (Танјут)

Помоћ Аустријске привредне коморе Беч, 30, септембра

Председник Аустријске при вредне коморе. бивши канце лар инж. Јулиус Раб, посетио је данас преподне амбасадора СФРЈ у Бечу Иву Сарајчића. Том приликом. инж. Раб предао је југословенском амбасадору у име Аустријске

привоедне коморе чек на 100.000 . шилинта за обнову Скопја.

Југословенски амбасадор Са рајчић захвалио је инж. Ра6у на помоћи Коморе за 06нову Скопја. (Танјуг)

Аустријска фирма поклонила Скопском универзитету пет микроскопа Аустријска фирма Ц. Рајхер из Беча поклонила је

Скопском универзитету пет већих миктоскопа за истра-

урина пре тр ТР"МА ; Ши С ои ::

| Е 6 , Улице п шртоби Скоаја нека носе имена народа

који су дали помоћ

Друже уредниче,

Синдикална тодружнима болнице „Др Драгица Ми“ гшовић“ са свог састанка, по“ свећеног Скопју моли Ре дажцију „Борбе“ да објави ово отворено писмо утуће“ но свим синдикалним по дружницама с молбом да 28 ставе на дискусију.

Катастрофални удес Скотја својом бруталном ч сљетом силом стижије пробудио је у срцима свих људи визију ужсаса пред страшним насиљем тршроде тред којим је човек беспомоћањ Тешку _ трагедију Скотја дубоко су доживела сви на“ тим народи, а чланови назцег колектива “мал СУ прилика ц, да је виде, јер су већ неколико часова после земљотреса била на улица ма, разрушеног града, спаса» вали људске животе и све што се спасти могло.

Ми, свакако писмо билљ сама. у пружању помоћи Скопју. Помоћ је стизала, још: стиже од готово свчг народа света. Том приликом је дошло до спонтаних осећа Ња солмдарности човечанства, џ баш на томе хоћемо да се задржимо.

Ми смо социјалистичка земља и изградња новог Скотја — главног града, зедње братске ретубљлике по малцем схватању, морална је обавеза налик народа, а она _ће бити пчстјњена.

Алаи, ми, смо ч, земља, која се.

међу првима бори за активну п мирољубиву коегзистенцију свих парода, па сло ц тиме узела једну 9бавезу у борби за бољи живот не само пас већ читавог човечанства, Ми сматромо

да нена летлшег љлода, љећшег примера активне коег“ зистенције "народа од ове солидарности коју су мстољила многи народи света у моменту катастрофе Скотја.

Осећамо да је налша социјалистичка дужност у овољ тренутку да ц ту помоћ разнит народа света на неки начин, вратимо. Ми то можемо учинити, ако ч званично прихватимо већ дате предлоге наших грађана да се Скотје трогљасц за град међународне солидарности, да то гесло узидамо у његове зграде, улице ч тргове ч да сваки народ који је томогао изградњу Скотја

добије своју улицу у новом Скотпју. Предложимо њижовим аржитектима (цела 3:~

ма је пред нама) да натраве |

планове по којима ћемо из“ градити ту улицу, Са свим обележјима њихове нациопалме културе. Нека главна трг града буде споменик солидарности, народа. Нека % у изградњи тог трга онш сарађују са нама већ од израде планова. Ми ћемо пх позвати да учествују У свим значајним догађајима будуке; града ч, нека сваки чарод који "ам је помогао буде у стању да у том граду пронађе “ себе.

Београд, септембра

Др Миленко РИСТИЋ, председник ц др Михај БОГДАНОВИЋ, секретар синдикалме тодру“ оенице болилце „ДР | Драгиша Мишовић“

лљо

Тешко болесника избацили из аутобуса

Друже уредниче,

Двадесет и првог септембра путовао сам аутобусом бањалучког „Аутопревоза“.

На аутобуској станици У До |брњи стајала су три путни| ка: једна старија жена. која |је због уједа пса пошла код | лекара у Бањалуку да тражи

живачке радове. Ови микро“ | Е 1 Ме а у лекаје помоћ. Њу је пра стопи. преко Шрвенот крста У 6 па трећи путник имао

Београду. “већ. су предати представнику _ Универзитета из Скопја.

У саобраћајној несрећи нод Трста погинула два. Југословена

Рим. 30. септембра

Италијанска огенција Анса лавља да су јуче код тршћан ског предграђа Опћине у ауомобилској несрећи попинула двојица Југословена из Копра. До ове несреће дошло је у судару између једног италијанског аутомобила и мото цикла на коме су били Југословени Албин Лах им Алојз Чандек из Копра., Оба мотопциклиста погинула су на ли“ цу места, (Танјут)

, Извршена смртна казна над троструким убицом Михаљом Ценушем

Суботица, 30. септембра Пошто Врховни суд Југосла вије није прихватио молбу за смањење казне, над троструким убицом Михаљом Цекушем је извршена смртна каз на. Ову казну изрекло му је пре неколико – месеци Веће петорице Окружног суда у Су ботици.

Михаљ · Цекуш је крајем прошле године за само два месеца на свиреп начин лишио живота 3 лица, у циљу стинања материјалне користи. Он је убио своју невенчану жену Илијану Магоч, пензионисаног професора Љубомира Пипевског и старицу Ма»рију Сабо — Катај.

Погинуо возећи бицикл без кочнице

Ражањ, 30 септембра Светомир Ивановић — Балић, пружни радник из Бео|града, стар 28 година, поги'нуо је јуче пре подне у саобраћајној несрећи у селу Пра сковча. код Ражња.

До несреће је дошло на тај начин што је Ивановић брзо возио бицикл на низбрдици У селу и на кривини налетео на камион регистрације КШ 1787 којим је управљао Огњан перић. Возач камиона ишао је узбрдо десном страном и Ивановић је налетео на њета у пуној брзини. Он није ни „могао да заустави бицикл јер на њему није имао кочнице. Остао је на месту мртав,

је упут за болницу, због упале плућа. После дугог натезања. кондуктер је примио жену и њеног сина, а човека са запаљењем плућа, који се беспомоћно ухватио за врата аутобуса, једноставно изба| пио напоље уз бујицу погрдних речи, Пратилац мајке је интервенисао код шофера да

прими и овот болесника, зли то није помогло. Шофер је и њему одбрусио: „Немој и ти да излетиш из аутобуса — не ћу да због вас идем на робиу И ми смо кренули за Бањалуку. а болесник је остао У станици. Џосле неколико километара вожње, на путу је стајала млада жена, која је махнула руком, шеретски се осмехнула, и наш аутобус је стао, Кондуктер је веома љубазно овој путници уступио своје место.

Добриња код Бањалуке, септембра Бранко ЈЕРЕМИЋ, учитељ Основне школе Дујаковци

Само за њиг ни је било места

Друже уредниче,

дАутотранспортно предузеће из Смедерева поред осталих одржава и редовну линију Смедерево — Друговац. На тој релацији прва станица је „парина“ — периферија Смедерева, где сваки аутобус треба да стане.

Међутим, 19. септембра У 1

часова аутобус није овде стао, мако је на станици чекала јед на жена са дететом од 2 тодине, махала возачу, што јој ни је помогло. ! ми који станујемо поред са ме станице, а тада нас је било мноро који смо то видели, би» ли смо оторчени на овај безоб зиран поступак шофера.

Тачно је да је вутобус био пун. Али, је тачно и то да је ова жена имала карту баш за тај аутобус. хентролној листи могао да види да сви путници, који су ку пили карте нису ушли у аутобус. А пошто је ово градска станица, известан број пуч“ ника могао је да уђе и овде.

Из овога се може закључити та је аутобус био пун и да се у њему било и оних који нису на шалтеру купили карте. Заиста нема смисла да се овако некоректно поступа према путницима. Смедерево, септембра Милорад Ђурђевић, Војводе Степе 10

_ Без попуста за ђојнике

Друже уредниче,

Кад сам ових дана желео да отпутујем аутобусом љу бљанског „Сапа“ до Криже, изненадио сам се ценом аутобуске карте за.вој нике, који овде не уживају никакав попуст, Аутобуска карта у Загребу, Новској. Сарајеву и Мостару стаје 10 динара. У Словенији градски саобраћај то напла ћује по 830 динара као и-за све друге грађане

Или други случај. Група војника желела је да посматра утакмицу на играли шту Олимпије, али је карта м за њих била 200 динара као и за све остале. И наравно, пошто нису имали довољно новца они су се вратили у касарну. _ Иако у Народној галерији у Љубљани постоји таб ла на којој пише „Попуст за ђаке и војнике“ благај“ ник нам наплаћује пуну це ну карата као и свим оста

Д. МИЛОВАНОВИЋ 1!лим посетиоцима, Насупрот

Кондуктер је У

овоме, група нас војника дошла је у Модерну галери ју где нас је љубазно дочекала симпатична благајни ца којој смо понудили новац за карту. а она је одговорила: „За вас војнике овде је улаз бесплатан“.

Ето, како се на појединим местима гледа на нас војнике. Ми им у својим сло бодним часовима желимо да упознамо занимљивости града у коме живимо, да се разонодимо али нам те то понекад немогуће.

Љубљана. септембра

Стојан РАЈИЋ, војник Метелкова 4

Трошнови за рехабилитацију детета

ПИТАЊЕ: Услед недостатка у психичком развоју дете ми је смештенб у интернат где се спроводе по“ требне мере рехабилитације по решењу Завода за социјално оситурање. Завод ме обавезао да сносим део тро шкова за смештај детета. Да ли сам по прописима обавезан за то пошто је За вод утврдио потребу смештаја у интернат ради реха билитације.

одговор: Према члану 6 Уредбе о професионалној рехабилитацији деце осигу рапика, корисник додатка, на децу сноси део трошткова смештаја у специјалним школама и интернатима ако је вероватпо да ће сета квим школовањем дете 0спосебити за успешнију им потпунију – професионалну рехабилитацију.

Родитељ, односно корисник додатка на децу сноси

део трошкова у висини је-

дне половине дела прихода домаћинства, који отпада на једног члана, а остатак трошкова сноси Завод за поциЈалво осигурање. У рој зланова домаћинства

„У електричарском предумђу

Зашићо Зум реша се У мрак у

Друже уредниче

Домаћици Зум станом у Улици Јанка, а

у Варешу. десио број

догађај, који по ње одећу

јављам вама, 1 Хо ЕН маја у

дошао је инкасант Су

ног предузећ Лет

рић“, 8 „Валтер Пе, |

Жена има комфораџ ли не и мног уређаја, Па пса Ја је тражио да за месец 44 плати утрошак струје о НА киловата. по цени 0128 динара. Жена се изноу 1640 јер такву своту за уту; струју никад није Ми. Претходног месеца плату само 389 динара, а пика: није више од 700 дин ад па, како је Вареш електриг ран. само два “ ла рачун по 1200 Ју

иначе просечно плаћу "09 5

Реду,

— пословница Бр а

;

динара месечно. Од ел ређаја има само па И

глу и сијалицу од 25 што никако не може ла у ши онолико струје колико

изгледа грешком упис Пошто је одбила да пл

рачун. решила је да се њи ли директору предузећа, у ; је учинила. Узалуд, Онда | упутила жалбу радничком ; вету истог предузећа, али : то није помогло, Уместо о говора. дошао је исти упи. сант и искључио струју И тако је већ неколико месту остала без осветљења. . Оно што. највише изненађу је. нико из електричарско; предузећа није ништа преду, зео да овај спор реши, да у стан Зумрете Ђидо пошаље не ку комисију и отклони спор, И поред више интервенција, они упорно ћуте, а Зумреп седи у мраку. То ју је натера ло да решење свог спора трг жи и на овај начин у убеђе« њу да ће ово писмо утицати на одговорне факторе, како би коначно нашли одговарају ће решење. 3 Вареш, септембра

Мирко ВРАНКИЋ

Мукошрћно путовање

пиво неннор

Друже уредница Не

Путници на релацији Сла“ тина — Буковица свакоднев но доживљавају многе непри латности. Вожња је неудобна, Аутобуси предузећа „Аутопре воз“ из. Пљеваља су допре јали и кад пада киша у 2): бусу је потребан а кад је суво, кроз врата #20 њи део аутобуса улази праши на. Ред вожње се не пошт“ је. На путу се често дешава“ ју кварови. па човек никад »• зна кад ће стићи на циљ. аутобуској станици у ћу нема реда вожње па “ путници стално распитују а да ће стићи, или кренути ве ки аутобус.

Прошле године одржеваа де линија од Никшића до ПА ваља и Боана која је сад ут нута. Због тога путници “ Бозна до Слатине и Б пешаче и по 10 и више метара да би дошли до зуте“ буске станице, То вије лако, јер већина њих носи пртљаг, Никаквих друтих 2» возних средстава овде неу» Зато путници раније крећу 55 пут и преноће у неким с ма. Кратко речено. без бе се малтретирају. Никшић, септембра

Вуксан ЦЕРОВИЋ

рачунају се: корисник а датка на децу, његов бр ни друг и деца, укљузу : и штићеника смештено установи.

__ Пензија занатлије

ПИТАЊЕ: Пре рата сам пуних 18 година 3 лија, У радни однос ступио 15. јуна Би 69 година животе. ми сет колико аи знаје у пензијски 1 ји Паз провео као занат ја, пошто сам још У Рази односу и да ли имом 4 на пензију с обзиром се дине живота и радну

ОДГОВОР: Пошто се сле 15. маја 1945. години 5" вели у радном односу дина са пуним рад и ке | меном, призваје Бар" пензијски стаж ари ! време проведено У Р занатске деталности,, ден. ма члану 44 Законе зијском осигурава 1

Пошто сте и ве из члана 20 Исте #У на, а с обзиром да пиво вршили 65 тодива пате а пензијски стазе иза ' во на: непуну лим ју. Уколико и 15» вите радни однос ће 1965. године стећи во на пуну аичну