Borba
пета
28. фебруар 1964. = пе
ЦРВЕНИ КРУЖИЋЕ
Болнички дан — то је још најпопуларнији инстру мент за финансијске обрачуне између болница и Завода за социјално осигурање у Београду. Камен спотицања, у ствари...
— Радимо оно што нам није пиљ. Вештачки пунимо кревете, уместо да их празнимо. Илузија би било мислити да нећемо имати онолико дана колико нам је потребно да примимо плате. То су рекли лекари Градске болнице. М из болнице „Драгиша Мишовић“ стигао је сличан глас:
— На основу смештог утовора, социјално нам до се дам дана плаћа по болссни чком дану, а преко седам дана по болести. Тера нас да оно што можемо да урадимо за сат, обављамо недељу дана. МИ ми то чинимо: црвени кружић на 60лесничкој листи значи остаје седам дана.
И други поступају на сли чан начин. Само, мало је оних који то јавно кажу...
Погрешно би, међутим, било мислити да су се болнице на овај начин обогатиле, стекле незаслужену зараду. Оне су једино успеле да пронађу начин и саставе крај с крајем.
Обрачун по болесничком дану рађа пуно нпелогичности: „Што боље радиш, то
сторе за тебе“, кажу лекари. И додају: „Мањи број кревета, мањи рад, а — ви ше пара. Онколошки инсти тут је ове године, на пример, кречен и фарбан, дакле радио је мање, а ипак је поправио финансијску ситуацију!“
Резултат овакве, трогтодишње праксе, управо је поразан: нико пије заловољан! Осигураници — _ јер не добијају негу каква им је потребна. Лекари — јер су плаћени недовољно. Социјално осигурање — јер се фондови ипак топе...
Све се то зна поодавно. Зна, се да је болеснички дан најпростији облик за плаћање лекарског рада у болницама, али и најкомпликованији истовремено 7 рачун је само наизглед чист, Шрактично: чистог ра чуна нема. |
Лекари тврде да би смештајни простор београдских болница могао да се повећа најмање за трећину — без динара нових инвестиција! Јер, многи болести ци би могли, да није оваквог обрачуна, знатно раније да иду кућама — излечени. Услов је: да се лекарски рад цени по ефикасности, стварном лечењу, а не по броју цана које болесници одлеже.
Неопходно је да бирократ ски начин деобе фондова здравственог осигурања уступи место економском,
За дуго оклевање неправедно би било оптуживати само Завод за социјално #сигурање. И болнице су такође (не све, истина) водиле сигурносну политику: „Боље врабац у с руци..“, Мало ко је желео да рески ра, покуша да учини корак напред.
Сада је последњи час да се то учини. Још само ове године ићи ће, кажу, како је ишло. Догодине, такозва ни болно-оскрбни дан треба да оде у пензију. За припре ме за прелазак на нови 0о-
брачун — по цени коштања болести, пајвероватније — не остаје много времена, иако је сада тек крај фебруара. Нужно би било да се то време што боље искористи. Да престане да буде боље, када.се мање ради, да нестане црвених кружића, да се разбије трио незадовољних... Да буду задовољни _ они због којих лекари и постоје: осигураници
С. МАРИНКОВИЋ
ТРАЖЕ КАДРОВЕ НА ГОТОВО
Сплит, 27 „фебруара
'"На западној обали Сплита прошле године је растао нови хотел „Марјан“, дизао се „небу под облаке“. завршава се последњи, четрнаести спрат. а ни инвеститор ни они који
су давали инвестиције _ нису мислили" ко ће радити у том велелепном објекту од мили.
јарду и по динара вредности, Стицајем околности, у помоћ је притекао Завод за запошља вање. Притиснут бригама како да смањи листу незапослених и оцељујући потребе, самоиницијативно је организовао течајеве и па њима оспособио већи број жена за собарице и друга занимања која су новом хотелу. у време отва рања, добролошла.
Служба Завода за стручно оспособљавање и преквалифи кацију незапослене радне сна те прошле године је оспособи ла преко 250 жена за угости-
2 ју кадровима ј __ ме истичу такве захтеве и да
тељске и друге радне организације, најчешће на своју руку. а тај кадар оберучке је прихваћен.
— Ни сада се ситуација није много изменила, истиче дирек тор Завода Мића Бискуповић. Стално смо у потрази за потребама радних организација уместо да оте са-
заједно с нама припремају од говарајуће кадрове. Такви при говори се нарочито могу упутити угоститељским предузећима. Двојака улога Завода — да запосли незапослене и оспосо би их за одговарајућа падна места у предузећима која немају своје центре за стручно образовање — била би још успешнија кад би предузећа
бар планирала какви су им кадрови потребни. Тога јопњ нема, или су то усамљени слу
чајеви. '
У Бишоли крађама продужен
борађак
Битола, фебруара
У Битоли се већ четири године дискутује о забрани држања, крупне стоке у •ра ду. Али ово питање никако да се дефинитивно реши.
Одлуком од 25. јуна 1960. годиње град је подељен на два "рејона. У ужем делу билљо је забрањено држање крупне стоке, а у ширем 9 на се могла држати, алм посб извесним условима.
Две године касније 080 одлука, је измењена. држи“ ње крава забрањено је у 2" лом граду; а дозвољено др“ жање затрежне стоке. За стровођење ове одлуке У осивот одређен је рок од једне године. Међутим, све до јуна 1963. године није ни-
ита на томе учињено. Тада је у граду још увек билљо' око 500 крава.
У јануару ове године крав ље питање опет је дошло тред Отлштинску скутитину. Истактјта су два гле-
дишта. Према првом, краве |
се морају одмах иселити из града. Према другом, држање крава може се дозволити под извесним условима.
И тако већ четири године, дискутује се о тротеривању крава из града. Доносе се разне уредбе, али све, | бар засад, остаје нетримењено, Из многих дворишта. у Битоли још: увек се чује
ава. мукање жр те
|
вооина МОРИН: ___.__-------
„ПОДРАВНА“ ШКОЛУЈЕ РАДНИНЕ
Копривница, фебруара Колектив фабрике „Подравка“ у Копривници у по следње време посвећује све већу бригу стручном 9способљавању радника, нарочито с обзиром на њен сед“ могодишњи развој.
Наиме, до 1970. „Подравка“ ће имати
годин е бруто
продукт од 35 милијарди ди,
нара, а да би се то могло 0 стварити треба већ сада 0способити довољан број ква лификованих радника. Сада се одржава специјални Курс који похађа 130 радни ка, а донета је и одлука да сви радници који желе да стекну полуквалификацију,
поред две године проведене
на практичном раду, морају завршити курс од шест месеци, Исто тако свим рад ницима са нижом стручном спремом омогућиће се ван“ редно похађање школа 07 ног ранга које се траже за њихово радно место. Тро-
шкове школовања углав-
абрика. ном сносиф и Ге ЕРЕК
Горњи Милановац
добиће водовод
Горњи Милановац, фебруара
Око 200 милиона динара стајаће изградња водовода којим ће се довести вода У Горњи Милановац са извора код села Брезне, који је удаљен око 20 километара. За прву етапу изградње во која ће почети већ
довода, ових дана, обезбеђено _ је 110 милиона динара. ДК.
Још 688 станова у Кикинди
Кикинда, фебруара Око 688 станова изградиће се ове године у Кикинди, од чега само у друштвеном сектору 587. Већина ових станова биће подитну-
та У микро-насељу. М. Ф.
СЕОСКИ УЧИТЕЉИ И ОПШТИНА ТРАЖЕ ЗАЈЕДНИЧКИ ' ЈЕЗИК
Тежи услови пода а примања моњо
За 200 сеоских учитеља само 24 стана. — На конкурсу одбијен наставник са 15 година праксе а прим
Крагујевац, фебруара
Сеоски учитељи крагујевачке општине могу да по-
завиде дактилографима и
административним службеницима, а поготово особљу у привреди. Њих око 200 до шло је ових дана, на свом првом заједничком састанку са људима из општинских руководстава, до закључка да њихови проблеми ипак нису баш толико нерештиви. Учитељи су, на крају, са општином нашли заједнички језик.
Траже десет станова — општина обећава три
Баш као и њихове колеге у граду, сеоски учитељи су приморани да се око сме пттаја погађају са приватним власницима. их 60 свакодневно: преваљује пут од стана у граду до школе у селу и натраг, а не добијају путарину као накнаду.
Сваке године се због отежаних смештајних и других услова на селу — про мени састав школских колектива и до 50 одсто. Мно ги једноставно побегну У привреду или администрацију. Тако се наставно 0с0об ље у Великим Пчелицама, Дуленима, Комарицама, Дра гобраћи, Горњој Сабанти, Грбицама, Аџиним Ливада-
— Нема смисла да се свађамо око губитка кад
, АЈ ЊЕ
ми нисмо ни били за фузију!
љена почетница, супруга фудбалског тренера
ма, Дубрави и још неким се лима задржи тамо, кажу, највише до годину дана, а онда се распршти.
Учитељских станова је чак мање него пре рата. За њих је после рата изграђено свега седам нових станова, десет мањих је претворено у учионице, док четири држе пензионисани учитељи. Укратко, за 200 сеоских учитеља има сада све га 24 стана.
Скуп је прихватио закљу чак: Да се од Општинске скушштине тражи да сваке године буде изграђено пет до десет нових станова за учитеље. Одговор општинских представника био је само делимично повољан обећава се изградња два до три стана годишње.
· Незавидно упоређење“
са администрацијом
Примедби је било и око награђивања.
— Општина из Фонда за школство додељује школама средства за награђивање просветних радника пре ма њиховим платним разре дима, а истовремено тражи од школа да сачине правил нике о расподели. Ако правилници налажу укидање платних разреда и награђи вање према стварном учин-
кУ у доприносу, зашто Фонд не додељује средства по истим критеријумима.
Видело се, у ствари, да | се просветни радници на се! лу, делом због материјал- | них тешкоћа Општине, а делом и због застарелог схватања положаја „сеоске. просвете“, још врте у гра-, ницама замрзнутих ниских | плата које их доводе у не- | повољан _ положај према! привреди па и према адми- | нистрацији. с
— Сваки просветни рад- | ник на селу прима далеко мање него административни службеник са истом спремом у Општинској скуп штини или друтде. Нелогично је да дактилограф дру- | ге класе који нема чак ни средњу школу прима у гра| ду 24.000, колико и настав- | ник на селу. Најнижа зарада учитеља на селу је 23.500, а службеника треће! врсте који — такође — има средњу школу, рецимо | референта за оверу 28.000. Просек учитељске! плате је 29—33.000, службе | ника треће врсте 33—37.000; наставника 30—34.000, служ беника друге врсте 3944.000; професора на селу 29—38.000, службеника прве врсте 50—58.000 динара.
Произилази да је торња | граница примања У „сео
' сно питање: Шта су то кон-
У Југословенској инвестиционој банци јуче је саопштено да је Управни одбор ове банке на последњој седници олобрио кредите 38 градњу пет термоелеткрана. које ће имати инсталисану снагу од укупно 700 мегавата. а производиће три милијарде и 229 милиона киловатчасова годишње. Имајући У вилу потребу благовременог подизања ових електрана. банка је још прошле године
њу и набавку опреме за тер-
вођачима главних делова ове опреме дато је овлашћење да са. најповољнијим
операцију. и тај посао ће би-
да на време приступе припре мама за изградњу ових објеката. Крајем прошле године. као
(Карикатура Д. Савића)
На крају најуспелије године — највише критика и самокритика! Ово је основни утисак о ономе што се у општини Славонски Брод, једној од највећих комуна у Хрватској, дешава на пре лазу из једне у другу поској посвети“ често нижа|словну годину. Крупни реод доње границе примања администратора са истим рангом стручне спреме.
дини подстакли су, у ствари, „велико спремање“ У ' бродској привреди. |
Да конкурси то стварно! Неколико бројки довољно | и буду илуструју плодове побране
Кад су учитељи са села “ пуееај Тод па изнели бројне примере ко- и пруонромчтоћ узеоњи 1»
у 1 = за 198 а национални доји компромитују конкурсе,| ходак за 13,9 одсто, док је потпредседник Општинске |
~ број запослених у друштвескупштине Здравко Стоја- | ном сектору, који даје 85,5
новић их је чак и допунио: | одсто укупне вредности про — У вођењу конкурсне по! узводње, повећан за свега литике било је пропуста и!47 одсто. у самој Општинској скуп-| Пољопривредно становништини. Али одлучно смо|штво сведено је на 43 пропрекинули са лошом прак- | цената. Просечна примања сом најпре код самих себе! Брођана порасла су у прои залагаћемо се за то и дру | шлој години за 25,9 одсто и где. . | достигла 24.690 динара преТакво настојање нагове- | ма 19.606 динара у 1962. гостили су у дискусији и ор- | дини. ганизациони секретар Оп- | Брођани, дакле, имају пуштинског комитета. Савеза | но право да, гледајући у цекомуниста Младен _Мико-|лини, буду задовољни товић, начелник за друштве- | дином на коју ових дана уне службе Цане Јанковић и| право стављају тачку сводруги. . јим завршним рачунима. Постављено је, на име, ја | Другачија је, међутим, слика када се пословни успеси курси у нашој општини“ | гледају по радним организа Да ли на конкурсу заиста | цијама и управо овде и набирамо најподеснијег и нај| лазе се корени снажне, гтобољег просветног радника7| тово масовне, критике изЕто, одбијен је наставник | весних појава у привређива са 15 година праксе, а при- | њу које су, малтење, постамљена почетница са света! ле традиционалне на неким
ОДОБРЕНИ КРЕДИТИ · ЗА ПЕТ ТЕРМОЕЛЕНТРАНА
предузела мере за Провежвол | |
мослектране. Домаћим произ- |
иностра- | ним партнерима успоставе ко |
| нестану
37; ,
што је познато, Управни одбор банке одобрио је кредите за изградњу шест хидроелектрана укупне инсталисане снаге 479,2 мегавата са годишњом производњом од ми лијарду и 820 милиона киловат-часова. На та! начин све, ове електране лаваће укупно 5 милијарди и 40 милиона ки ловат-часова електричне енео гије годишње. Од тога је предвиђено ла се до краја 1967, године саграде капацитети хидро и термослектрана укупне снаге од преко 500 метавата и производње _од преко две милијарде и 200 милиона киловат-часова. Банка је утврдила висину казни које ће корисник кредита. односно инвеститор.
ти ускоро окончан. тако да) плаћати у случају евентунлсу инвеститори У могућности |
ног закашњења изградње, Казне износе 5 линара за сва ки киловат-час неостварене производње.
(Танјут),
У КОМУНИ СЛАВОНСКИ БРОД НА ПРЕЛАЗ“ ИЗ ЈЕДНЕ У ДРУГУ ГОДИНУ
у ДОБРОЈ ЕКИПИ ЛОШИ ПОЈЕДИНЦИ
ПРИВРЕДА ОСТВАРИЛА ДОСАД НАЈБОЉЕ РЕЗУЛТАТЕ, ИАКО НЕКА ПРЕДУЗЕЋА СТАЛНО ПОСЛУЈУ С ГУБИЦИМА
Славонски Брод, фебруара ђеним подацима, 280 до 300
милиона динара губитака у прошлогодишњем пословању. А најнеугодније је то да се међу овим предузећима налазе и нека која из гог дине у годину, увек у ово“ време долазе под удар критике и — успевају да је пре живе, јасно, уз нове губит-
зултати остварени у 1963. го| ке! Један од говорника на
општинском збору због тога је и изрекао оштре речи:
— Недостаје нам, бар досад, храбрости да раскинемо са онима који су нам стално терет. Немамо средстава за модернизовање производње, за елеминисање за натског начина рада, а исто времено из године у годину намирујемо нечије губитке, а то се одражава и на стандард и на општи пораст. Не бих желео да се моје пророчанство испуни, али ја очекујем да ћемо и на почетку 1965. године поновити исту причу...
Уколико током године не дође до неочекиваног „захлађења“, ово пророчанство "неће ђани су овом приликом гласнаги јасно рекли да су решени да до краја изврше" а-" нализу узрока губитка. Слу | жба друштвеног књиговодства стављена је у центар пажње и истовремено од пре
| дузећа затражено да оснују
|и оспособе службу интерне контроле.
А ако губици не могу да сами, онда нека
с њима нестану и они који
неколико година стажа, су- | местима.
прута фудбалског тренра. Осам радних организациР. РАНКОВИЋ ја имаће, према још несре-
упорно тврде да — не могу без губитака.
И. ДРУЖИЈАНИЋ
ЧУДАН СВЕТ ДИВОВСНИХ ЋЕЛИЈА ДР МИЛОВАНОВИЋА
ИЗРАЂЕНА ДОМАЋА ВАКЦИНА ПРОТИВ МАЛИХ Богиња
Наш вирусолог радио је у екипи чувеног америчког научника др Ендерса која је на, Харвардском универзитету прва пронашла вакцину против малих богиња
Недавно је у издању издавачке куће „Напријед“ из Загреба изашла из штамле књига „Ловци вируса“. Њен писац је новинар Грир Вилијаме који ради за потребе центра за медицинску пропа ганду САД.
На страни 41. ове књиге која лаику популарно прича о необичном свету вируса по стоји и овакав пасус:
„Ендерс (амерички “научник који је 1954. године, заједно са својим сарадником др Томасом Пиблсом, У лабораторији дечје болнице у Бостону, први мзоловао вирус малих богиња и после тога направио вакпину је у августу 1956. извођење 0вогт експеримента поверио ЈУгословенском лекару др Милану мМиловановићу. Експеримент је успео. Вирус се развио 8 пилећем амиону (један део ембриона) а ла није убио ембрион ни изазвао оспе... Ово је био стварним успех. . .“
Због информације коју смо добили у Савезном санитарном инспекторату да се код нас већ увелико ради на справљању домаће вакцине против „малих ботиња и да ускоро треба очекивати њену пштироку примену, као и због свега што је о нашем земљаку написао новинар Грир Вилијамс — кренули смо да се упознамо са радом др Милана Миловановића.
Мале богиње нису безопасне
У тишини лабораторије Завода за здравствену заштиту Србије на Торлаку крај Кумодража, др Милан Миловановић већ шест година гаји чудан свет дивовских ћелија које у себи садрже изолова“ не вирусе „малих ботиња и кроз специјалне лабораториј ске поступке ослабљује их да би их коначно пренео на
'
културу пилећег ембриона и на тој подлози добио своју вакцину.
Код народа је укорењено уверење да сваки човек мора да прележи мале богиње. за-
иста, пријемчивост према ма лим богињама је општа. По-
стоји апсолутна вероватноћа
да ће сваки човек у току
свог живота оболети од њих. Медицинске статистике бележе да се мале богиње налазе у нас на једном од првих ме ста међу акутним заразним болестима „а на другом месту по смртности од заразних 60 лести.
Али нешто друго је још важније. Мале богиње често дају теже компликације запаљење плућа. запаљење ува, стварају у организму ве лику осетљивост према тубер кулози. А затим, не може се пренебрећи ни економска рачуница. Јутословенска зајед нипа социјалног осигурања признала је свакој мајци пра во да плаћено опсуствује 15 дана са посла због малих 60гиња код своје деце. А према полацима Савезнот санитезнот инспектората у току 1963. године у нашој земљи
било је 63.026 стучајева 262-
љења од малих ботиња.
Дечак Едмонстон Године 1956. лекар Милан
стону у Дечјој болници Харвардског универзитета са сти пендијом Светске здравствене организације, У тој болни ци већ су се увелико вршиле пробе са издвајањем вируса малим богиња:
Велики амерички вирусолог др Џон Ендерс, један од тројице најзаслужнијих Аме риканаца за коначно прона-
Миловановић обрео се у Бо-
лажење вакцине против лечје парализе „поверио је 1953. године свом сараднику, младом лекару Томасу Пиблру, рад на откривању вируса ма лих богиња. После многих узалудних покушаја, Пиблс је уз помоћ једнот школског лекара „директора школе и ученика из предграђа Бостона успео коначно да дође до потребне крви и секрета из гу шеоних који су били зараже ни малим богињама. Десило се то јануара. Па иако је директор говорио својим ђацима да дајући крв Пиблсу „стоје пред вратима науке“ — ипак су се рачуни младог лекара помрсили. Мије добио вирус. Али, годину дана касније, децембра, разбо'лео се у тој школи дечак по имену Давид Едмонстон, Њему је припало право да стане на врата науке. Из његове крви и секрета Бндерс и Пибле су издвојили вирус ма лих богиња и успешно га пре садили на ћелије: бубрега хуманог (људскот) џорекла, заправо, успело им је да на тој подлози наставе расплођавање вируса.
Сад је наилазио други тежак задатак: пренети вирус са хумане подлоге на подлогу животињског порекла. После многих испитивања која су вршили разни сарадници др Ендерса, то је пошло за руком нашем лекару Милова новићу. Узгајањем вируса на пилећем ембриону, он је омогућио успех израде вакцине. Вакцина је коначно први пут произведена тек 1959. године.
Упоређења, у Новом Београду и Кикинди
По повратку у земљу др Миловановић је наставио да
Ради на даљем испитивању. Радио је са сојем добивеним од дечака Едмонстона.
Године 1961. одржан је У Вашингтону скуп истакњутих вирусолота и _ епидемиолога света, на коме су саопштени сумирани резултати др _Ендерса и његове екипе. Тако су створени услови за испитивања вакцине и у другим земљама. Светска здравствена организација замолила је све земље које су заинтересо ване за сузбијање малих богиња као и оне земље које раде на изради домаћих вакцина да се укључе у планирано проверавање. Овај пред лог прихватио је и наш Саве зни завод за здравствену заштиргу, и у заједници са Републичким _ заводом Србије организовао је прво у Кикин ди, а пре неколико месеци и У Новом Београду вакциниса ње вакцинама разних аутора како би се утврдило која даје најмање реакције. У упоређивање је укључена и вакцина др Миловановића.
Резултати су показали да је вакцина др Миловановића по годнија за употребу јер даје најмање реакције.
Недавно је одржан још. један скуп експерата на коме су изнети резултати посматрања и у другим земљама. Као „најобећавајуће“ — како је та |Емо речено, издвојене су вакцине др Миловановића, др Шварца (САД) и др Гофа (Енглеска). Те вакцине дају најблажу реакцију.
А колико уопшхгте обећава-
У лабораторији Вирусолошког одељења Завода здравствену заштиту Србије произведена је домаћа вакцина против малих богиња
се обистинити. Брог.
ју вакцине против малих 6о гиња нек каже пример Кикинде. У „децембру 1962. годи не оболела су у овом граду 362 детета. Умрло је двоје. Међу оболелом децом било је само једно дете које је
примило вакцину. Остала де- | Милановића — нек буде ре-'
ца која су добила жакцину |чено да он није хтео ни је-
нису оболела. дну реч да прого вори о себи, Дакле, на прагу смо да са- | Морало се разговерати са ње
владамо јиш једно заразно зло. говим друговима и читати до-
А да би се охватио прави јбра књига Грира Вилијамса, лик научника, епидемиолога Иванка БУНУШЕВАЦ
риљањч,
и
ват пнивиј