Borba
А
њи
он ЛК
па 4
пена
- вања.
Страна 6.
БОРБА
ГРИП ЗАХВАТИО |ЗАВРШНИ РАЧУНИ ПРЕД РАДНИЧКИМ САВЕТИМА
6.000 СТАНОВНИНА ; ТУЗЛЕ
Тузла, 27. фебруара
Обољења од грипа у Тузли претшворила су се у праву епидемију. Сваког дана у До му здравља лекарску интервенцију затраже више од 150 грађана. Због грипа затворене су све тузланске школе, а исто тако је велики 600] Радника и слуџбеника на 60ловању. Према броју оболелих и брзини ширења ова епидемија је најопаснија после азијског грипа из 1957. године. Највеће компликације за пажене су код деце и жена. _ Први случај обољења поја вио се у руднику Крека пре 13 дана а сада је епидемија захватила читав град. Поред градских насеља епидемија се појавила и у околним насељима. Лекари лома здравља И болнице у Тузли улажу мак сималне непоре како би се спречило даље птирење ове болести и спречиле њене по следице.
Према информацијама које смо добили у Дому здравља у Тузли до стад је око 6.000 Тузлака оболело од грипа, односно сваки десети становник. БН. СМИЉИЋ
Трг Кенедија у Загребу
Загреб. 27 фебруара Општинска скупштина Мак симира одлучила је на данаш њој седници да се трг око но вог економског факултета у Загребу назове Трг Џона Фиц џералда Кенедија.
У Читлуку откупљено 1.200 тона дувана
, Читлук, фебруара
Предузеће за откупи обраду дувана „Херцеговина-дуван“ откупило је досад 1.200 тона дувана, од чета је више од половине намењено извозу.
У среду. 26. фебруара 1964. после луже болести преминуо је У педесет и лругој години
живота пуковник Југословен |
ске народне армије Васо Пет ровић.
Роће" је 1912. године у селу Јеловцу код Босанске Дубипе у сиромашној сељачкој по родици. Основну школу и че тири пазрела грађанске школе завошио је у Босанској Ду бици. Читаво време до рата провео је у свом родном местУ. У народноослободилачком покђету Васо Петровић је уче ствовао ол почетка оружаног устанка. У јулу 1911. ступио је У козарачки партизански опрел са којим је прошао те жак и ковав. али славан пут козарачке епопеје, каласуи његова пва брата убијена У Јасеновџу. У козарачком олреду. а лоцније у 14, и 15. бри тали Тпилесет и левете дивизије обављао је разне одговор не лужности. почев ол борџа ти помгћника комеса~ чете ло помоћника комесага бритале.
Марта 1942, године примљен
је у КПЈ.
| Пвед крај рата и читаво вре.
„ме после ослобоћења. као о
цио. палио је У служби безбел ности У Јутословенској нарол "ној армији. Луже време про_ вео је > Кабинету Врховног команланта. и на тој дужности
· остав је све ло своје смрти.
Носилац је Споменице 1941. За изванредне заслуге у рату и после рата олликован је многим ратним и мирнодопским опликовањима. Носилац је и неколико страних одлико у .
Као човек са дивним љуУДским особинама и као поимеран и неуморан комуциста Васо Петровић је уживао ве лики углел у срединама У ко јима се налазио. Иако физи чки већ одавно веома испрпљен. због послелипа рањавања. болести и дугогодишњет самопоегорног рада. све своје залатке обављао је са налћвећим осећањем олтоворности ко мунисте и војног старешине. "упорно И 70 краја гроелано. За то ће свима који су га имало познавали. #77 “об његовим поуговима и" та “ онима 50 чи су тадили с њим. племе
< Васе нити лик 28 стати У ттајној. незаборавно!
успомени.
“
__РУдАРН_ПОМАЖУ
ХЕМИЈСКЕ ПОГОНЕ
Раднички савет рударско-хемијског комбината у Тузли разматрао резултате прве пословне године комбината
Тузла, 27. фебруара
Како је Рударско-хемијски комбинат у Тузли завршио своју пословну годину после годину дана интеграције била је главна тема дамашње седнице Централног рад ничког савета.
Закључено је да су се, с обзиром на величину ове при вредне организације и њених реалних _ могућности, могли постићи бољи резултати. Про шлогодишња зима нанела „је озбиљне штете, а искрсао је читав низ тешкоћа у пословању готово свих потона. Нај боље су прошли рудници, а коксно-хемијска индустрија у Лукавцу уместо планираног дохотка у свој биланс забеле жила је губитке од око 900 милиона динара, највише због тога што су новосаграђене фабрике полукокса, азо таре и фабрика фенола ималим низ застоја, тешкоћа и кварења у пробном раду. Губитке је санирала Крека интерним бескаматним позајми цама како се не би нарушио одређени ниво личних доходака и успоставила пословна равнотежа.
Поводом извештаја о прошлогодишњем пословању развила се жива дискусија из Које доносимо занимљиве одломке. Душко Бањап,
Одбора _ синдиката _ кокенохемијске индустрије: Индустрија врења и фабрика голе лобро су пословали када се зна у каквом се тешком еко номском положају налазе, а по губитака у новоизграђеним фабтикама дошло је-из више разлога. Кала смо се надали најбољем долазило је до тех ничких кварова пошто нисмо имали на располатању резервне телове из увоза. · Небојша Спасојевић. дирек тор коксаре: Ми смо Азотари бесплатно испоручивали коксни гас да бисмо јој помотли 7 пословању. Чак смо повећали време у процесу коксовања да бисмо јој обезбели ли више сировина. Тачно је ла је често лолазило ло пупања постпојења у Азотари. а то је због тога што није било не само резервних лелова него ни поттебних капрова“ Пустили смо прошле тодине У тробти – потон три осетљиве фебрике а остали смо готово на истим каплровима које смо дотада имали у колечтиву.
Галић Капахасановић, талник: У олносима измећу обрта
низаттигтич јетиттитта јотптом-
председник
Коксара у Лукавцу
век нам се провлаче слабости. Постоје велике разлике у личним дохоцима, превозу и искрани радника, што постепено треба ускладити.
Драго Михелчић, директор рудника Лукавац: У првој го дини заједничкот рада нисмо изградили онакву организацију комбината која би у пуној мери обезбедила извршење наших пословних за датака. Комбинат није никакав „експеримент. него истин ска привредна организација коју треба даље развијати. Тачно је да је Крека најбоље пословала, али је уложи„ла велике напоре да би то постигла. Ево примера: само рудник Лукавац збот несташице вагона вратио је са по сла у току прошле године 17 смена. а 21 је преседела У
ЈУГОСЛОВЕНСКА ШТАМПА
ОД ОРФЕЛИНА ДО НАШИХ ДАНА |
Први пут у историји југословенског новинарства орта- | низоваће се од 24. априла до 3. маја ове године приредба сајамских размера. југословен ске штампе, радија и телевизије и других средстава информације. Овим заједничким иступом у халама Београдсог сајма, започеће У ствари акција „Месец дана штампе“. Организација ове из ложбе поверена је Југословен | ском институту · за новинар- | ство.
Према завршеној оквирној скици увод"у изложбу „ПРЕС '64.“ представљаће ретроспектива југословенске штампе. која ће на простору од хиљаду квадратних метара приказати улогу. значај и данаш | њи ниво штампе. Изложба ће се састојати из три дела. Пр ви део садржаће прве покуша је штампе код нас: од "Орфелиновог „Славено Сербског | Магазина“ штампаног у Вене пији 1768. па преко Гутенбергових првих металних слова. забрањеног _ социјалистичког листа „Раденик“. Светозара Марковића. новинске делатно сти Димитрија Туповића и Ва се Пелагића. па све до почетка другог светског рата. Дру-
ги део обухватиће период од 1941... до 1945, у коме ће се при казати улога штампе у раду и револуцији народа Југославиге; а трећи: од завршетка дру гог светског рата до данашњих дана.
До сада је за учешће на овој изложби позвано око 1.600 листова, периодичних издања и часописа.
На изложби ће бити импро визована штампарија за изда вање дневног листа изложбе, са демонстрацијама новинарског произвођачког рада пред очима гледалаца. Сваког дана друга редакција преузимаће издавање овот листа.
Сајамски дани обиловаће та кође и својим живим шареним атракцијама: усменим ин тервјуима, конференцијама за штампу, естрадним наступом истакнутих новинара међуре дакцијским такмичењима дак тилографкиња и стенографа, предавачима из иностранства и предавањима са демонстрацијама за графичке стручњаке. Посебно припремљен биоскоп радиће нон-стоп, за све време трајања изложбе. Програм ће састављати редакција Филмских новости.
С: ст,
РЕШАВА СЕ 0 СУДБИНИ ЈЕЗЕРА
Погтто су при крају ралови на објектима који ће омогућити . припремно пражњење завојског језера. овог преду-
зећа биће донета коначна ол лука о будућности овог краја и језера које је настало 26. фебруара 1963. године. када 12 с Зелнот бора испод дотадаш
њег села Завоја склизнуло У кањон реке Височице око ми лион и по кубних метара камена и земље.
Општина Пирот, уз помоћ републичких органа. решила је проблем смештаја. школовања и запослења 1.500 завоЈаца чији су ломови ји испод површине језера У коме је сала око 18 милиона кубних метара воле. Пошто за по вратак становништва на ово полпучје нема никаквих изглела» прелузет је низ мера за гешавање настале ситуаци ће, Да би се спречио изненал ни пролор огромне количине воле У нишавзску долину. дипекпија за пегулацију Велике Мопаве успела је ла приролну брану обезбеди од ерозије,
Ниш. 27. фебруара ,
У ЗАВОЈУ
Међутим коначна одљука о будућности завојског језера не може се лонети пре него што се оно испразни. Неопхо
дно је. истичу хилротехнича-
ри. да геолози добоо проуче фундамент бране као и геоло шку подлогу читавог овог кра ла. Онда ће бити усвојена јед на ол пве предложене вариланте: да језеро остане и да се његова вола користи за по кретање турбина јелне веће хилпопенчтгале и наводњавање поља у долини Темске или ла тунел постане ново корито реке Височице и ла се спре чи свако лаље акумулирање воле у Завоју. . [
Без обзира на то каква ће се оллука лонети. завојско је зеро је већ постало привлачно и приступачно за туристе. Општинска скупштина у Пироту изгралила је пут ло Велике Лукање. гле је подигнуто пристаниште. Олавде се бродом може обићи цело језе ро.
Прошле јесени језеро је имало преко лве Хиљаде посе 'тилаца — туриста.
јами, а да није ископала ниједну тону. Крека је план пребацила за 8 одсто радећи сваке друге недеље, а било је више 270.000 надница него што је планом предвиђено. |
Инжењер Славко Баум, генерални директор комбината, говорећи каква је била протекла пословна година ове велике привредне организације са 14.000 запослених, указао је на низ не само 06јективних тешкоћа, него и унутрашњих слабости у оога низацији и међусобним одно сима погона. Истовремено је нагласио да многе ствари, ма да се отшта пословна атмосфера у предузећу побољша ва, треба мењати, нарочито у раду органа самоуправљања и служби у дирекцијама са циљем да многе извршае функције буду ближе производњи и да колектив управља · политиком _ читаве привредне организације.
У целини посматрано, гузлански комбинат је прошао успешно кроз прву фазу изградње своје унутрашње орга низације и стварања „заједничкот крова“ за сва четири интегрисана предузећа. После усвајања завршног рачуна донето је низ одлука које ће имати великог утицаја на даље пословање тузлан ског гиганта који је, како то показују извештаји, далеко боље стартовао у овој него у прошлој години.
Н. СТАНИШИЋ
УПЛАТА НАРОДНОГ ЗАЈМА У СЛОВЕНИЈИ
НАЈВИШЕ ЗАОСТАЈУ ПРЕДУЗЕЋА |
Љубљана, 27. фебруара Према подацима Службе друштвеног књиговодства, У Словенији је до 15. фебруара од укупно 5,830.000.000 динара уписаног Народног зајма за помоћ Скопју уплаћено преко 3,8 милијарди динара, односно 68 одсто. Радници и службеници, који са уписаних 3,2 милијарде дина ра дају највећи прилог Народном зајму, испунили су своје обавезе са 85 одсто, а занатлије и остале, професије са 84 одсто. Привредне ор танизације. које су до сада реализовале свега 35 одсто својих обавеза. уплатиће веће износе после обављених завршних рачуна.
|
Сомбор, 27. фебруара
Мада се многе занимљиве појединости откривају из дана у дан на овом великом суд ском процесу, на коме група руководећих службеника оџачког трговинског предузећа „Ратар“ полаже рачуне за ште ту насталу У предузећу у ви сини од око сто милиона динара, ипак на многе веома замршене детаље из пословања овог предузећа још није пало "довољно светла.
Наиме, ни данашње саслуша вање двојице комерцијалних | службеника „Ратара“ петра Ђачића и Антуна Иванчевића није донело много нових појединости. У ствари, најзамршенији је случај са 1.500 килограма пла вог камена за који се не зна кад је, где, и како нестао из магацина овог тртовинског предузећа. Та количина у вте дности од преко 350.000 динара, отписана је.
Овај детаљ ако се боље про анализира потврђује већ више пута истакнуту чињеницу да се у овом предузећу посло вало са малом дозом одговорности. Кључеви од магацина стајали су обешени на зиду и, како се чуло, до њих се није тешко долазило. Због то та је и'могло да дође до случаја у коме је неко одвезао велику количину плавог камена у непознатом правцу, непознатом наручиоцу.
Оптужени Петар Бачић, коме се пребацује кривица због овога, дожазао је на суду да се у то време налазио на путу: Када је затим Већа петорице судија Маслав Вучковић запитао следећет оптуженог Антуна Иванчевића, коме је дељен рекламни материјал вишемилионске вре дности, он је одговорио:
— Овај материјал је дељен лицима која нису У пословном односу.
— да ли су и поједини руководиоци из Оџака добијали ове поклоне у
— јесу. .
= Значи, додао је председник: Већа, и они су на неки начин у пословном односу са
ом“2
„Рени Антун Иванчевић
т ије као. | ен вене Б. САВОВИЋ
председник
УХАПШЕНА УПА ОПАСНИХ ПРОВАЛНИКА У НИШУ
у
опасних провалника.
1
Ниш, 27. фебруара У Секретаријату за унутрашње послове у Нишу обавештени смо данас. ла ће се ускоро наћи пред судом група који су за последње две године извршили преко 20 разних провала,
НА САЈМУ
|| У ЛАЈПЦИГУ ИЗЛАЖЕ ОКО 170 НАШИХ ПРЕДУЗЕЋА
На сајму технике у Лајпци цу; који ће се одржати од 1. до 10 марта, учествоваће око 50 спољнотрговинских и 120 производних организација из целе Југославије. На .028 квадратних метара за-
ореног и 600 метара отвореног изложбеног наша предузећа излажу разноврсне индустријске производе. Поред тога, на посебним паноима, биће приказане мотућности наше машиноградње у производњи _ великих машина и опреме,
х (Танјуг)
БАЊАЛУЧНА _. ИНДУСТРИЈА НАСНИ
Готово сва предузећа тро-
тизвела мање од плана за
трва два месеца ове 20-
дине. Рудник Љубија дао
само 3.000 тона руде за 46 дана
Бањалука, 27. фебруара
За 46 радних дана у овој години рудник железне руде у Љубији испоручио је желе зари у Зеници свега 3000 тона руде. То је осетно испод пла ниране количине за први кват тали. и представља само 37 од сто плана за јануар, У фебру ару је било нешто боље: извр шено 1е 69 одсто плана.
"То значи да је за прва два месеца ове године. како је да нас констатовано на седници Управног олбора среске пролвредне коморе. реализовано свега 52 одсто плана.
Снег је осетно смањио могу | Ћности експлоатације на пово шинским коповима. а ни желе заре у Зенит“, Сиску и Јесе ницама нису могле прихватити уговорене количине руде. јер је њен транспорт у смознутом стању био знатно отежан У јануару и фебруару планови производње подбачени су У још неким већим предузећима због недостатка сировина. закашњења испорука се продукционог материјала. нарочито од лобављача из иностранства. Нису била обезбеЂђена ни девизна средства за већ планирану производњу. „Целулозама“ у Бањалуци и Приједору недостајало је буково дрво. „Јелшинграду“ спе пијалне врсте челика. „Руди ју Чајавецу“ девизе за куповину _ делова телевизијских пријемника. лок су дрвноинду стријска тре“узећа „Сана“ из Санскот Моста и Врбас из Ба њалуке остали без залиха др већа и О ни че зеги ди љу 5 чиве
Закључено је да све ове при вредне организације израле нове оперативне планове за налокнађвање заостале производње. А. ХУСЕЏИНОВИЋ
СУЂЕЊЕ ГРУПИ БИВШИХ РУКОВОДИЛАЦА ПРЕДУЗЕЋА „РАТАР“
КАКО ЈЕ НЕСТАЛО 1.500 КНАОГРАМА НАЛВОГ КАМЕНА
крађа. превара и фалсификата, Ову групу сачињавају Момчило Николић и његов
брат Небојша. Љубомир Живић и Томислав Спасић, сви из Ни-
Како су били наоружани. вршили су провале без страха, спремни да, убију онога који покуша ла их омете. Подручје њихових операција простирало се на Ниш. Прокупље, Крагујевац. Чачак. Краљево и још нека места у Србији.
За сада се још нека места у Србији.
д. ИЛИЋ,
ЛЕД НРЕНУО НОД · АЛМАША
Нови Сад. 27. фебруара
После лесетак лана веома по жртвованог заједничког рада. минера Југословенске народне армије и два мађарска ле лоломка на разбијању велике ледене баријеос. створене на гомилавањем леда на Дунаву
кол села Алмаша. најзад је одстрањен „ледени чеп“. дебео ло шест и дугачак око 700 метара. Иако тек предстоје омибни послови. тиме је ипак отклоњена најтежа препрека у лосадашњоћ борби против лелене стихије.
Ол маћаоске границе све до села Алмаша ледоломци су успешно секли лед лебљине ло метар и по. али су ту наишли на несавладиву препогку — нагомилане велике наслаге лела дебљине до шест метара. Да биотворли пут ле доломцима. минери су 17. фебруара почели димамитом да пробјају ову ледену баријеру и после пробијања „леделот чепа“. отворили пут мађарским лелоломцима. који поебијају даље са задатком да опстоане све препреке на релапији ол Алмаша ло Даља.
У исто време минирање је настављено и. како се очекује. У току неколико пана ова1 снажан ледени бедем. дугачак око два и по километра. треба ло би ла буле ликвидиран. Би ће то успешан завтишетак нај веће зајелничке акције југословенских и мађаоских хидротехничких служби у дунавској зони ол Дунавфелдвара ло Богојева У дужини преко 200 километара. Њихова заје лничка брига неће престати све ло оног тренутка лок се не отклони и последња опасност од поплава овог пролећа.
простора
а и пе Пи Не ен евн____иолен
се |,
Три хиљаде пешака
сбакоднебно прелази преко пеш железничких колосека
Друже уредниче,
Сви радници и службеници фабрике шинских и друмских возила и челичних конструк ција Гоша“ у Смедеревској Палан ци и многи грађани из Смедеревске Паланке и посетиоци Паланке улазе у предузеће прелазећи преко пет железничких колосека. Ујутро између шест и седам и попод не између 15 и 16 часова про лази права река људи коју повремено прекида „понека композиција воза, јер се на овој станици укршта воз број 120 Београд — Ниш и воз број 127 Лапово — Београд. На ос тала три колосека стално се налази по нека теретна композиција. Није потребно посебно истицати колико је опасан овај прелаз. на коме је већ изгуб љено неколико живота. Два-
„Драгослав Ђорђевић-'
десетог фебруара у седам ча сова Миддраг Аврамовић, ра дник фабрике „Гоша“. хтео је да прође између два терет на вагона која су због мане врисања локомотива, била от копчана. Повређен је, а после 10 минута је умро. Интересантно је да је одмах после ослобођења добро вољним радом колектив фаб рике „Гоша“ подигао надвож њак, дугачак .60, висок 6, а ши
фрок 2 метра. Мост стоји из-
над свих пет колосека али се не користи. јер су степе нице неприступачне, стрме, И тако путници прелазе пре Ко колосека. У интересу заштите живота требало би нешто предузети и што пре рештити ово питање. '
Смедеревска Паланка,
фебруара Миодраг М. СТЕФАНОВИЋ
У сербису нема делова, а у фабрици ћуше
Друже уредниче,
Седамнаестог јануара купи ла сам аутоматску пеглу „електрон“. производ Фабрике електричних апарата у Сомбору код Загреба. После неколико дана приметила сам да пегла није могла да се за греје до одређене температуре. па сам се обратила сервису ове фабрике у Загребу, Тамо су ми, међутим, рекли да немају делова и да не мо ту да је оправе.
Према упутствима у гарант ном листу, обратила сам се директно произвођачу. али до данас нисам добила никакав одговор. Пошто ми је пегла била' неопходна. више. пута сам интервенисала али узалуд. И тако пеглу, коју сам платила 6.000 динара. не могу да користим. јер у сервису нема делова, а у фабрици ћу
те.
Задар, фебруара Славица МАНДИЋ Пунтамика бр. 6
Муке са електричном стру јом
Друже уредниче,
Седамнаестог јула прошле го дине по свим прописима увео сам у зграду струју и истог дана платио прикључну таксу. Поднео сам и сва потребна документа пословници „ЕлектроТузле“ у Босанском Броду.
После извесног времена добио сам књижицу за уплаћивање накнаде за утрошену струју и мислио да је тиме све решено. Децембра прошле године обавештен сам да треба да платим прикључну таксу. Отишао сам у предузеће „Елек тро-Тузла“ да видим да није У питању забуна. Дуго смо
тражили документе, и у мојој фасцикли нашли туђи предмет, Објашњавао сам друговима у овом предузећу да сам предао све документе на време, платио таксу. Имао сам и потврде од поште, Но, и поред тога, 13. фебруара искључена ми је струја. Тако сам кажњен због аљкавог пословања службеника „Електро-Тузле“ и сад све ваља радити од почеткада бих исправио туђу грешку. Босански Брод, фебруара Марко РАКИЋ, учитељ Стадион број 3
Дошрајалц мостоби на одличном пушу
Друже уредниче,
Пут Сокобања — Алексинац је главна саобраћајница ове комуне, за чије је асфалтирање уложено преко 100 милиона динара, На тај начин је решен проблемубрзог пре-
лази кроз две лепе и живописне клисуре, и много значи за развој туризма.
Међутим. на овом путу има неколико веома дотрајалих мостова. Они за тешка вози-
'ла која се крећу већом брзи
за"робеги путника пут иро
ном представљају сталну 0пасност. Понекад возачи застану и двоуме се да ли да пређу мост. Истина, поред сва ког од њих постоји знак о но сивости која: нијегвећа од пет
до. седам „тона, „а преко мосто. ;
ва: и "Ко
ће; бити Брив ако „овде: дође |
неке несреће" јер овуда стално пролазе натоварени „ФАП“-камиони са приколицама, тешки и до 20 тона. Сокобања, фебруара
' Твозден БОНЏИЋ
Докле у шесним . _ просторијама
Друже уредниче,
Већ неколико година у Бијелом Пољу постоји предузеће за израду конфекције „Јединство“, које је забележило више запажених успеха. Овај колектив је премештен у просторије једне двоспратни-
це у Николцу, а касније је поред зграде подигнут и матацин за смештај одела. Кад
је у Бијелом Пољу подигнут вунарески комбинат, „Јединство“ се преселило су просторије вунарског комбината. У међувремену, бивше простори-
је „Јединства“ и пространи магацин остали су празни. На магацину су поломљени прозори, а зграда личи на рушевину, а радници конфекције туше се у тесним просторијама и раде под веома тешким условима. Ко је надлежан да реши ово питање и коме коначно припада ова двоспратница, питају се радници „Јединства“7 Бијело Поље, фебруара
Савић ЈОВАНОВИЋ, Улица Недељка Мердовића 36
· Заборађљена села
Друже уредниче,
Торњи Добретин, Зут и Доњи Добретин, уУ општини Двор У Банији, заборављени су. Тако бар мисли већина становника ових места, јер од 36 села општине 33 имају електрично 0светљење, путеве, осмогодишње школе, домове културе и друго, а ова три ништа. Живе код петролејке, као пре сто година. да нам је бар стру ја и колико-толико добар пут до центра комуне, све би остало дошло само по себи. А када нема пута, нема ни редовне поште, ни штампе. И ло стављачи поште ретко долазе овамо. До града је 15 километара. За сваку ситницу одлазимо тамо, и то пешке, или се договарамо да један за више домаћинстава обави неке послове у граду. Највећа невоља је што тешко лолазимо до лекара. '
Циљ овог писма је да скрене пажњу на ово за нас животно питање. Нисмо необјективни кад ово говоримо, али знамо прилике у нашој комуни и тврдимо да смо' досад били запостављани. Маји сусељани су ме замолили да ово напишем за „Еорбу“. Одржао сам реч. .
Титоград, фебруара
Радомир ПОДУНАВАЦ, војник — ВП. 1845
»Пошипени аопођ« пли аршисш
. Друже уредниче, у
У Димитровграду чешће гостују разни уметнички и позо ришни ансамбли, Таквим пред ставама обично присуствује много грађана, Тако је било и са најављеним гостовањем „по штеног лопова“ — међународног артиста Стефана Мромца из Скопја, који „ће одушевити не виђеним мађијама, ем ватре, индијским бацањем ножева „каталепсијом и поштеним узимањем ствари из мепова, сатова са руку итд.“
Ова привлачна реклама привукла је много посетилаца. Али, кад је почела приредба, од најављеног програма ни трага. Очекивана тачка „поштеног ло пова“ није приказана, јер се „познати 'артист“ повезао са неким људима и од њих, пока зујући своју вештину, поху-
,
пио новчанике, и — нестао.
Ко је крив — лаковерни гра Ђани или „поштени“ лопов7 Одговорни су они који су без провере и припрема организовали такво гостовање.
Димитровград, фебруара · Кирил ТОДОРОВ, наставник
сатове, накит
ОПОЗИВ КУЋНОГ САВЕТА
ПИТАЊЕ: Да ли чланови кућног савета могу да опозову председника кућног савета због неизвршавања одлука кућног савета, или то треба да уради скуп станара7
ОДГОВОР: Сходно одредбама члана 83. Закона, о стамбеним односима, председника кућног савета и његовог заменика бирају између себе чланови кућног савета. С обзиром на то да је законом дато право кућном савету, као орга ну друштвеног управљања,
"стамбеном зградом, да би-
ра председника кућног) савета, тај исти орган има право и да га опозове, уколико вршећи функцију председника, према мишље њу већине чланова кућног савета, не може из одређених разлога даље да буде на тој дужности. поре им) и скуп станара, и бира кућни савет, однр чланове кућног савеЈа има право да опозове лана кућног савета који неуредно врши, или не врши поверену му дужност. рема, томе, и скуп станара може да опозове члава кућног савета — председни Ка из одређених разлога
ЧИТАОЦИ 6 таши пете, |
Еластимур, у катего рука
Пажљиво чита. што се улице б но зијском систему, у“ шњој дискусију це било речи о радно, који би требало да , ћа за мушка | 40, а за жене од година. за пуну ћ мом мишљењу, ббр ко тежак тробдец. наглашено да 40 %оа У | је обавеза већ праа =" нешто сличне ономути ч досад било, Наџ "6 се после! 35 година тла“ задржао на послу му је била уве На ; сто за сваку г му. то досадашњим жуг он. је примао пуну 50 одсто пензије, док вом систему тога не би Ло, већ је нађено 6) А шење, Продужио би чи стаж до 40 година лима број радтика 4 жбеника, па се неће вати да се још снажну ди против своје воље ЗИЈНЉЦИј и просто. бе , ју потиштени што ур ђу Такви већином раду зу, рарно. Замста је тешко. веку који је 35 година. : вео на раду, м осећа су собним да још ради 2 да му цеко саопшти де 2 | ба да иде у пензију међутим, ц људи ко могу 'да издрже ни 35 дима на. раду, 5 аи
Мишљења сам да би балс оставити као ној ни радни стаж 95 (30) 1> дима, са основом, уа пр. мер, 80 одсто од личних % ходака, ала, да се законе предвиди да радни. за желљм да остане. % даље може да па да му се сваке године зија товећава до че 90 одсто од примања, Тов | ба дозволити могућност м се меко, ако то жели, тек. зиоттице и пре 35 (30) + дима, Пракса је показа да је 35 година рада са Б — 60 година старости ста граница човекове ен гије. Човек и после да ради, али тај рад |
га. би било добро де види треглед ке стављене од лекараћ нат руководилаца ! ћа — установе у којој дређени радник золослењ Милшљење такве комисије било би веома митересант“ но ч, чиљић се, О0јектиВУ На крају желим да по сетим да има Мо 46 дит, веома способних ди који не могу да се > сле, па. би старијњ. ком у пензију, њ140 успе тила места, Мпоше 0998 динци, способни за ред, ЕЋ ве на рачун Родител многи, пензионери робе 5“ норарно. Треба прокаћи " гућност да се мла укључују у произвос ће онш, свакако 14478 ћи учинак од старији 5
Светозарево, фебруора _ Раденко ТИМОТИЈЕВИЋ
Дд
(чл. 64. Закона 0 ним односима). _ Уколико се ради смењивању 02 председника — 10 кућног савета, председник члан кућног 0688 ако скуп станара У позивање, у том опозив значи престати шења дужности 4“ ног савета, тј СВИХ, и | ција које је ни
члан кућног
савете едаиви и
функције предео
Обавештавање органа — ста ( општинске 06 ; избору, · односно чланова кува еровог 4 председника, ЊУ а меника и тако | виши _икформе рактер, пошто 96. избору _ чланова друштвеног ЕРИ стамбеном зградоћ се знало које. лашћено
кључака, по редбама члана стамбеним та бени орган адзор пштине врши – ос у погледу ЗаКОР а и погледу . севете
72, Заии
рада кућног