Borba
| етањ 28. Фебруар 1964.
Књижевник и критичар Милан Богдановић, умро је синоћ после поноћи у болници „Дратиша Мишовић“
у 01,10 часова. ж ж ж
Милан Богдановић, књижевни критичар, рођен у Београду 4. 1. 1892 год. Основну школу и гимназију учио је у · Пожаревцу и Београду, апсол „вирао 1914, дипломирао – 1919 на Филозофском факултету у Београду. Учествовао у 1. и Џ. балкаском рату 1912-13,. а затим у 1. светском рату (1914 — 1918 године), у којем је био тешко рањен. Као тежак рањеник провео годину дана У Женеви и Паризу на лечењу. Године 1919 — 1921 професор Џ мушке гимназије, 1921 1923 указни асистент за теогрију књижевности на Филозофском факултету. Од 1920 — 1930 члан руководства Републиканске странке и уредник њеног органа „Републике". Због својих републиканских убеђења и своје левичарске оријентације прогањан је и хашшен у више махова, а 1923 отпуштен из државне службе. Годину дана (1923 —. 1924) води 'нутујуће" Српско народно позориште из Новог Сада. Године 1940 хонорарни професор на Академији ликов них "уметности у Београду. У заробљеништву 1941 — 1945 | био је члан илегалног з
фашистичког комитета. Године 1946 — 1949. ванредни "професор универзитета за новију српску књижевност и шеф ка, тедре за Југословенску књи- | жевност, од 1949 управник Н3); родног позоришта у Београду. | Низ година председник Удру жења књижевника Србије и! потпредседник Савеза књи- | жевника Југославије. |
Тодине 1923 уредник часописа „Буктиња". 1928 — 1932, уредник ' Српског књижевног гласника, 1934 са Мирославом Крлежом _ уређује часопис | „Данас“, после ослобођења, | члан редакције Књижевности уредник Књижевних новина | У периоду између 1920 — | 1935 Милан Богдановић је пло | дан и утицајан књижевни критичар. а његова активност и истакнута улога У књижев- | ном животу настављају се и после ослобођења. Историј- | ски посматрано, Милан Богдановић се, не толико поче- | цима свога рада колико још | карактеристичније _ средином из које је изашао, надовезује на онај правац универзитетске | и у извесном смислу званичне , српске књижевне критике ко
|војну етапу У српској књи-
|ме се од својих предходника.
Култ
уГражим
ју је; крајем 1Х века, зач
Љубомир Недић, а на ибем челу у очи !. светског рата стоје Богдан Поповић и Јован Скерлић. Својим ни мало док тринарним и широким интересовањем за књижевна и друштвена питања Милан Бог дановић обележава лепу раз-
жевној критици, а у мното значајнијој мери оним чи
разликује и одваја но оним
што му је са њима заједничко, А Којим правцем се упутио
развој Богдановића у младости слути се најбоље из његових првих, студентских радева: у њима су још сасвим видне његове школске књижевно-историјске преокупације. Он их међутим напушта убрзо и дефинитивно.
Мало је критичара који би тако потпуно и некако са радосним поверењем прилазили младим и непознатим писцима као што је то чинио Богдановић у књижевним немири ма после 1920. Његова је несумњива заслуга што је, са духовном слободом ни мало карактеристичном по укус зва ничне српске књижевне критике, покушао да све разноврсне и противречне манифестације, а често изразито ис• кључиве тенденције тога књи жевно и идеолошки тако жи вог и сложеног раздобља посматра, тумачи и класификује са јасно и борбено обележеним личним ставом, у оквиру једне органски повезане друштвене целине и психолошке неминовности,
Тај брижни интерес за живу настајућу књижевност код Богдановића је стално присутан у колико ће код њега повремено бити и друкчијих ин тересовања, биће то само у оним размерама и нагласцима У колико и такве књижевне појаве из давнина јесу или мо ту бити стваралачки састојак или потстрек савременом литерарном напретку. Јер у духовној атмосфери насталој по сле 1. светског рата, у судбоносним друштвенополитичким и сложеним артистичким узне мирењима какве историја дотле једва пампи, Богдановић се сав посветио савременим књижевним потребама, и у то ме правцу се најчистије и ко начно обележио. Зато је енер гија Богдановићева у органи зацији књижевног живота код Срба у доба између 1920 —
4 Шест година рада вечерње политичке школе у Лозлици
| Идеолошко образовање комуниста на селу
Лозница, фебруара Просечно 50 комуниста го дишње заврши са успехом вечерњу политичку школу.
која без прекила оали ол 1958. године. Школа делује у оквиру ралничког универ зитста а под покровитељством општинског комитета Савеза комуниста Лознице. Сапа школу похађа шеста генерапија. преко 50.слуша лаца. 32 редовна и 22 ванредна. У овој школској години формирана су при школи 'и два истурена одељења у највећим селима У комуни: варошици Лешници и јадарском селу Драгинцу. која похађају 32 слу шаоца, махом комунисти по љопривредни произвођачи запослени у земљорадничким залругама. Предавачи вечерње политичке школе у Лозници одржавају наставу — преданања и у сличној школи у суседној комуни Крупњу. коју похађају 34 слушаоца.
МИЛАН БОГДАНОВИЋ
и: 1935, била, а и у новој Југославији остала Ма
Тешко је замислити иоле значајнијег писца или књи-
жевни догађај током послед-
њих 35 година о којима се Ми лан Богдановић неби изјаснио или их коментарисао,
У "његовом критичарском стварању има нешто слободно и. непосредно, одиста стваралачко, без 'таште професионалне ерудиције професорског критиковања, нешто што подсећа на духовиту импровизацију, а које је и само књижевност, читка и аутоном на. Изишао углавном из класичне али критичарске школе као и Скрелић, који му је, и по темпераменту и по многим идејама, а нарочито по своме наглашавању знача ја друштвене улоге књижевности у животу, и најближи а свакако и најмилији од свих српских критичара, Богдановић је писац са негованим и лапидарним личним сти лом, са изврсним језиком, не варљива суда и поуздана укуса, са беседничком речитошћу и нечим борбеним у ставу и полетним у нагласку.
Милан Богдановић се бавио |
и преводилачким послом. За изврсни превод Роландовог „Сојаза Вгецепопа" може | рећи да је поновно написан на српском језику.
Милан Богдановић је после рата сарађивао у „Борби“ пишући књижевне и позоришне критике.
БОРБА
СИСТЕМ ОБРАЗОВАЊА —
НАСТАВНИНА
ОПШТИМ РАЗВОЈЕМ ШКОЛСТВА
Неопходно је стално посвећивати одговарајућу пажњу школовању и усавршавању наставничког кадра
Жрајње је време да се при- | подизању нивоа стручног. пе ступи сагледавању и одређи- | дагошког, идејног. друштвено вању основних смерница 32|— политичког и општег обраизгралњу целовитог и свеобу |! зовања наставника за све шко
хватног система образовања и
усавршавања наставничког ка ног гешавања проблема у 0о-
лра уопште, а посебно за шко ле лругог ступња — истакнуто је на састанку са републич ким секретарима за просвету. школство и образовање. одржаном прекјуче пол предселништвом Јанеза Випотника. са везног о“третара за просвету и култуту. Овако становиште заснива се на томе што је си стем образовања наставничког кадра код нас остао нера звијен и што знатно заостаје за развојем и пез“ттатима натег школства у целини. Исто времено. не сме се пренебрег нути чињеница да у изградњи нове школе просветни раднипи као непосредни организато ри и руководиоци наставноваспитног процеса. имају сва како најзначајнију и најодго ворнију улогу. тесе стално мога посвећивати одговарајућа пажња њиховом школовању и усавршавању.
На бази материјала. у коме је Републички секретаријат за просвету лао приказ стања. проблема и могућности за лаљи развој образовања и усавршавања наставничког калра У Србији. у лискусији је. између осталог. наглашена не опуотност улагања напора на
Гостовање Љубљанске пере у Целовцу
Љубљана, 27. фебруара | Ансамбл љубљанске Опере гтостоваће _ почетком _ идућег месеца у Целовцу. Љубљанска Опера представиће се та мошњој публици 7. и 8, марта извођењем Вердијеве опере „Макбет“ и Понкјелијевом
опером _„Ђоконда“,
(Танјуг)
Летње игре на Црногорском приморју
Титоград. 27. фебруара | „Летње игре на Црногор- | ском приморју“. које ће Ускоро бити организоване. употпуниће програм боравка | домаћих и страних туриста
Сваке тодине
непосредне производње изненадили || испитиваче зналачким одтоворима
|
највећим -селима у комуни. интересоване за: рад ове ||
показао се као одличан 06лик идеолошког образовања комуниста на селу. посебно што се ту изучава. те мељно и брижљиво. само Програм СКЈ. Највећи бро! слушалаца. политичке школе и иступених одељења су радници из производње. Не више их је са села и из радног колектива „БВискоза“. Школу похађа и приличан број чланова општин ског комитета Савеза .комуниста. _ Извршног — одбора ССРН. синдикалног већа и. општинског комитета Савеза омладине,
Недавно су одржани испити у школи и у њеним истуреним одељењима. Исти тна комисија је стекла веома високо мишљење ф зна њу слушалаца. а понекад била чак и изненађена њиховим одговорима.
Управник вечерње политичке школе Зоран Милићевић каже да су приворе-
ва педесет комуниста. —
на црногорској ривијери. Поред гостовања познатих позо ришта и забавних ансамбла. овде ће учествовати и поједи не фолклорне групе. Иницијативни одбор за оснивање „Летњих итара на Црногорском приморју“ већ је уговорио гостовање „Лезгинке“ ан самбла народних игара са Кавказа. затим, ансамбла забавних мелодија и ритмова „Трио Санта Круз“ из Барцелоне. „Квартета 4—М"“ из Загреба, Симфонијскот орке- | стра Радио-Титограда. опер- | ско-балетске групе Народног | позоришта у Београду —итл.
(Танјуг
вечерњу школу завршаРадници из
школе и увек су спремне ла јој пруже помоћ. посебно материјалну. Радни колективи, чији чланови поха ђају вечеоњу школу стално прате њихов успех. спре мни ла увек помогну. Оп- | штински комитет Савеза ко | муниста даје посебно подр- |
|
|
шку школи.
Предавачки кадар је из Лознице. школа има властите просторије и добре услове за рад. располаже са богатом библиотеком. Досад је школу завршило преко 200 слушзалаца, од којих су се многи већ афирмисали као _ друштвено-политички радници. Они су у осетнсј мери утицали на побољшање квалитета и садржаја рада основних организација СК у предузећима и на селу. као м у органима ралничког самоугрављања и других друштвено-политичких органа.
Никола МИШЧЕВИЋ
| | | |
Рад истурених одељења у дне организације веома заК кина
СИГУРНИЈЕ ФИНАНСИРАЊЕ И ЈАСНИЈА
ДЕЛАТНОСТИ У СОМБОРУ. —
Сомбор фебруара
— Ради бољег рада устано ва и институција У сеоским насељима (би требало осно-
· вати културне центре.
— Прецизније одредити ме сто културно-просветне 38једнице У статуту.
— Обезбедити већу помоћ научно-истраживачком раду и заслужним уметницима.
— Пошто је ликовни живот У граду развијен. потребно је ла се сва дела, откупљена доуштвеним средствима. сеги струју и на тај начин форми ра Општински ликовни фонд.
— Већа пажња мора се по светити аматерима. Треба пое двидети да једна од обавеза професионалних „установа 6бУ де и помагање аматеризма.
Ово су смо неке ол неколико десетина примедби. кое је прикупила Културно“ просветна заједница У Сомбо РУ. од колектива и поједина“ ша на самом почетку диску“ сија о томе какво место треба лати култури у статуту ко муне,
Између две крајности = Ови разговори су пока-
зали. каже Миле Крзнарић. секретар Културно-просветне заједнице у Сомбору, да КУЛ тура није ипак лобила оно место У преднацрту статута које би требало да има. Стекао се. наиме. утисак да ни садашње стање у културном животу комуне и његово финансирање нису довољно оси гурани. а није му осигурана ни нека боља перспектива. Када се говори п култуоном животу ове комуне треба имати у виду. поред оста лог. и њене две крајности: У комуни има неколико хиљада неписмених. а истовремено се, одржавају у њој икул
турне манифестације југосло венског значаја (прва изложба југословенских цртежа, на пример),
Сматра се ла финансирање културе треба и даље да бу де из посебног фонда. Али, подаје се. тофба обезбедити па ова! фонд добије сигуоније јаче изворе финансирања. Да се у њега не одвајају само на основу унапрел одређеног процента средств
; не већ, само из буџета општине = | вот У се прихватили Тедног
да фонд јача сразмерно по-
УРА У СТАТУТИМА КОМУНА
о сигурније место...
ПЕРСПЕКТИВА _ РАЗВОЈА НАПРЕЂИВАЊЕ КУЛТУРНО-ЗАБАВНО
У НАСЕЉИМА КОМУНЕ
већању привредне снаге општине. ·
— Добро је, речено је на са станку Културно-просветне заједнице. што се предвиђа финансирања делатности не установа. Није за одбацивање ни предлог да се, чак ако то буде потребно и обустави Финансирање оних Установа које не буду испуња вале предвиђене обавезе.
Међуопштинска културна сарадња
У сомборској комуни се на лази петнаестак великих сео ских насеља која имају преко пет хиљада становника. Зато је, неминовно. 7 статуту морало да се нађе место и за унапређење културно-забавног живота у овим насељима. У поеднацрту је већ забележено да сомборско Народно позориште треба ла има сталне сцене у местима где постоје одговарајући Услови“. У жељи да што више уна-
а | преде културно-забавни жи-
вот у ОВИМ насељима у Сом
КУЛТУРНИХ
, експеримента: основали су месне културно-поосветне за једнице. |,
— Откако су оне основане културни и забавни живот У Многим насељима су просто „васкрсли“, У Светозару Милетићу, У коме су се раније приредбе могле на прсте набројати. било је У _ прошлој години, на пример. око 30 оаз них културних манифестали
"ја. У насељима сомборске ко
муне први пут ове године оо ганизовано је 50 разних изложби! А Ми 3
Разговори 'у Културно-про светној заједници донели су и неколико нових предлога. Тако се. поред осталог. тражи да нови статут олређеније омогући стварање међуопштинске културне сарадње. О овоме у статуту није ништа забележене, мада Сомбор. Суботица и Осијек попушава ју сада ла заједничким снатама организују велики 6001 културних манифестација.
Да ли ће се ови и раније по менути предлози и наћи у ста туту показаће даљи разговори Слободан СТАНОЈЕВИЋ
Г ЖИВОТА У |
| ____МРВА_
ЗАОСТАЈЕ ЗА
ле. Што се пак тиче практич
вој области односно спровоће ња јединствених задатака. то је ствар појединих република и њихових услова. Отварањем виших школа — педагош ких акалемија за образовање наставника за основне школе. сматра се да ће се омогућити виши ниво образовања настав ника.
На састанку су разматрани и проблеми школовања настав ника за стоучно образовање. Предлози су се сводили на то ла се приђе отварању висо ких инптустоијских пелагошких школа. као спекијалних установа за школовање наста вничких калрова за стручно обгазовање али па такве кал рове лају и сви факултети као и више школе. Према из несеној опени. факултети од којих се очекује ла оспособљавају наставнике за та | ле лругог ступња — У својој, делатности нису се довољно | оријентисали на остваривање овот задатка.
Сматра се. такође. ла прили ком утврђивања седмогодишњих планова треба на одгова рајући начин обезбедити поли | зање квалитета наставничког кадра. а исто тако разралити стварне и перспективне пгограме кадровских потреба.
Ове године посвећена је ве ћа пажња научно-педатошком раду. али се истиче да у том правцу треба још више појачати напоре. нарочито У 06ласти истраживања и проучавања најзначајнијих пелагош ких проблема. У том смислу предвидеће се олређени залаци који ће бити решавани У току седмогодишњег плана.
У потосту усавршавања наставника измето је мишљење да то треба да постане чвош ћи систем и да буле перманен тан залатак и појединаца. и образовних радних организација и просветно-педагошких служби. а исто тако. образов них институција У којима на ставниџи стичу образовање. Упорело с тим просветни рад ници дужни су да стално пра те и темељно познају друштве но-политичка кретања. Порел тога. констатовано те ла вилНнУ УЛОГУ У усавршавање и
стручном узлизању наставнич ких капрова има расподела лохотка. односно дрштвени и
материјални положај птосвет | них радника. (Танјуг)
НОНОГРАФИЈЕ 0. РАЗВНТНУ И БОРБИ РАДНИЧКЕ КЛАСЕ ВОЈВОДИНЕ
Нови Сад. 27. фебруара
У Војводини су почеле при преме за израду 62 монографије у којима ће бити обраћено дванаест тема о развитку и борби радничке класе од њеног стварања ло победе социјалистичке револупије. Ове монографије. звједно са сличним раловима из осталих крајева наше земље послужиће за писање историје Савеза комуниста Југославије. Монографије у Војводини ће, између осталог. обухвати ти развитак КПЈ и радничког покрета у Покрајини од' 1919. до 1934. године. затим де мократски револуционарни фронт у Војводини. „окупационе системе“ на овом подпучју. развитак НОБ. посебно у Бачкој. Банату и Срему. војвођанске бритаде ко-
је су се бориле ван територије Војводине итд.
КОД НАСИ У СВЕТУ |
БРИГА ЗА МОСМОНАУТЕ СУТРАШЊИЦЕ
Било је много говора и
се стигло од начелне сагласности Земљиног сателита није познато,
огромна средства, настоје један од битних, свакако,
питују како обезбедити буд би, према њиховим испитивањима, могла да
о
(Програм
„Панорама“. Уредник Владо Готовац, Редитељ Младен Феман. Емитовао Студио Загреб.
Оно што је за Телевизију уопште а у емисијама посвећеним култури и уметности изузетно важио, то је личност која би ненаметљиво и лако привлачила гледаочеву пажњу, смиреним изразом и течном речју. Загребачка „Па норама“ у др Франгешу има такву личност, што се јасно показало и у овој емисији.
Говорећи о савременој 00езији и њеној ситуацији даћас код нас, др Франгеш је у цигло неколико минута језгровито образложио једну веома сложену, тему, актуелну од Хорација До наших да на, При том је др Франгеш демонстрирао такву лежерност и природност става и из раза пред камером, да би мно ги који се појављују ред камером и на малом екрану могли да следе његов пример. што подвлачимо и овог пута.
„Панорама“ је овог пута прегледно и сликовитом изра жајношћу указала и на „ХМ лета“ Загребачког драмског псзоришта, у режији Дима Ралојевића.
Она прелстава побуђује иптересовање помало неуобича јеним сценским обликовањем | знамените Шекспирове драме. једноставношћу и редитељским настојањем ла се „Хамлет“ лиши свих епемената патетике и узвишености, кеко се интерпретира већ вековима.
«ж .
Љубитељи спорта широм земље, захваљујући телевмзији „гледали су пренос утак мице Партизан Интер и присуствовали ненадмашном спектаклу меча Листон Клеј.
Будно око камере забележило је и најмањи детаљ снаге и способности птампиона бокса не пропуштајући да нам укаже и на све елементе ове невиђене и помзло пиркуске параде. Догодило се
и то да је без икоквог редитеља и аранжетпа. нови шампион Касијус Клеј, лебдећи
на кђилима неуобичајене. нар циссмлности али и глумачког смисла за глумачку спехтакуларност. хумором зачитио ову сутестивну причу о песницама које постану „дога-
ђај столећа".
ж „На лицу места“, Забапно-музичка емисија. Спенарио и уредник: Саша Бјелоусоп. Редитељ: литон Марти Емитовао Студио Загреб,
Прва емисија новог циклуса једне серије која је рени-
ТЕЛЕВИЗИЈА
'
Од' умешносши до забађе
емитован 26. фе
је узалудно покушавала да однегује својственији стил и одређенију физиономију, Успела је да нам пробуди наду у даље путеве ове зањтмиве забавно-перачке ревије.
Готово на нивоу значајнијих италијанских узора, на пример „емисија „На лицу ме ста“ највише може да захва ли Антону Мартију, који јсу стању да у области ревијал-' ног програма оствари најубед љивије редитељске, домете. Служећи се бројним употребљивостима камере. која динамично оживљава и садржај и форму, Марти све више у-
лази у једну зрелу фазу У којој би требало да истраје, како због гледалаца широм земље, тако и због несумљиво европског нивоа своје редитељске изражајности, Ритам и темпо ове емисије, складни низ различитих тачака и креативних нумера Међу којима се посебно може истаћи одломак „Приче са западне _ стране“ _ Леонида Бериштајна, којој је вокал-
ни квартет „М“ удахнуо сво-.,
ју свестрану даровитост а и
~“ <9
мн
Светски прваци У
ПОЗОРИШТЕ
Сценски неспоразум
Смотра југословенске са
времене драме на сцени Загребачког казалишног студија. Премијера „Лн-
тигоне“ доминика Смолсл У интерпретацији Загребачког драмског казалишта. Редитељ Дино Радо“ јевић, сценограф _ Мише Бачић, костимограф Јасна Новак. Препод сл словеначког Бранимира Жта њера.
Синоћ смо видели ориги-
налан, али неуспели Рокушај да се Смолеова „Антигона" протумачи статично. ла
се овај изузетан текст сведе на димензију речи. Редитељ Ралојевић ишао је тако далеко у редукцији сценских елемената, да је глумце поставио у фотеље, дао им тек
ши
Х Припреме за лет на Месец у пуном су јеку како у Совјетском Савезу тако и у САД. о међусобној сарадњи ових земаља на том плану, али докле и лепих речи о могућности заједничког освајања Сигурно је само да научници обе Земље, трошећи
стове у пуке и представа је личила ~ на читајућу пробу. него на представу пред пуним | гледалиштем. Међутим. снага ове трагедије на познату античку тему Антигоне пробила је и кроз попе ове круте релитељске по-
ставе и показала своје вредности. Заслужан је зато им ансамбл, који је и поред Радојсвићевог промашеног редитељског концепта извршио свој задатак.
Редитељ Радојевић. који је прошле, а и ранијих сезона остварио представе које .се памте. овде је или изишао пред публику с неприпремље ни делом, па су текстови У руци били иужни да се „Антигона“ изведе на овој смо-
пен нтт
+
да што пре реше многобројне проблеме, међу којима је питање опстанка чопска на Месецу. У тај оквир спадају истраживања америчких истраживача Џемса Хоја (лево) и Френка Мирса, који ис-
ућим астронаутима воду и кисеоник, Једна од метода буде добијање воде из базалтних стена,
којима је углавном покривена површина Месеца. Мире је већ добио извесне коли-
чине воде загревањем базалтних стена у затвореном систему, док је кисеоник доби-
јен електролизом из воде. На снимку; истраживачи поред уређаја који бележи по-
јаве за време експеримента.
аи
Тарика Килијус и Ханс Јирген Бојмлер
пи спорша
бруара) · остали окретни извођачи обавезује ауторе да и убудуће „упорно им доследно обезбе ђују гледвоцима час пријатне и добре забаве.
Светско првенство у уметничком клизању, које се одржава у Дортмунду, даровалр нам је љупке и грациозне _ способности . највећих мајстора овог спорта.
Велика је штета што нам телевизијски пренос није 0омогућио да пратимо несваки дашњи балет на леду совјетског пара Бјелоусова—Прото попов, па смо све своје дивљење могли да усмеримо па победнички _ пар _ КилиусБојмлер. Они су ванредном“ лакоћом здружили акробатику и играчке лепршавост остварујући на одломцима Пучинијевих _ мелодија из „Мадам Бетерфлај“ тренутке чаробне уметничко-клизачке бајке.
Ђорђе ЂУРЂЕВИЋ
“ по. со тање
три. или је с перпзумевањем пришао Смолеовом тексту. У сваком случвју оно што смо
видели пример је импровизо ваног сценског рада сценскот неспоразума и локаз ла се ни вредном тексту не може прићи с новаторским експериментом по сваку цену.
Поједина места у „Антитони“ надахнуто су протумачона. Импресиван је био 3Зв0нимир Ференчић (Креонт) У монологу тумачења свог с: Марија Кон најмање се сл жила раствореним текстом.
С пригушеним тоновима и
најлежерције тумачио је текст Борис Бузанчић. У осталим улогама наступили су Зорко Рајчић, Јосип Мароти, Иво
Рогуља и Анте Дулчић.
С представом „Антигоне" за вршена је осмолневна смотра југословенске _савремеле драме на сцени Загребачког · казалишкот студија. У времену од 18. до 26. фебруара
на тој сцени наступили су пп самбли из Загреба. Београда, Сарајева и Љубљане.
Наско ФРНДИЋ ФИЛМ Забуне једне
ђече ри
„Сласти суботње печери“. Италијански филм у режији данијела д'Лица, са Жам Валере, Елзом Мартинели и Шилом Габел у главним улогама, Ако покаткад извесни наслови више говоре о појединим филмовима него сами филмови о њима. онда „Сласти суботње вечери“ пред-
стављају у том погледу заи- '
ста сјајан и илустративан пример. Не може никако бити ни најмање сумње ла то звучи веома пикантно. веома сензационално, попут јефтиних индискретних лруштвених хроника. Дакле, мало фриволне впрома забрањеног воћа никад није на одмет. У свом „Слатком животу“ Фелини је то најбоље показао. На жалост, између Фелиније вог и овог дела још увек зја пи огромна провалија. Колико је сати већ нам сам наслов објашњава. Све остало ће се претворити у једну лозлабога убиствену мелодраму о кол герлама; са наравоучснијем да не ваља скренути . са доброг пута добре: татине кћери, ..
Али ште и даље бавили овеквим наивним дилетантским _ пличама. кад је толико очиглед-
/ но да су ове „Сласти суботње вечери" само захваљујући не чијој грдној забуни доспеле на наш репертогр.
мм.
зашто (бисмо се уоп-"