Borba
· Посланици из Хрватске у
Сарајево — У оквиру више пеговини 1уче је у Сарајеву бо сланика из Хрватске. Гости су
Му
у Сарајеву | дневне посете Босни ; оавила делегација
дана с“. 1 ~
Саветовање о бродоградњи у Ријеци
Ријека — Ријека ће бити. дом о сарадњи бродограђевинара и а а ПаЈног саветовања и материјала. које је за 28 и 29 октобар сазва “о опреме „Јадранброд“ Организатори истичу дан ало предузеће сада има Уговорену градњу 2,8 милиона. аша бродоградња
" топа бродова ~ вредности од 660 пилана Буто рагистарских |
долара.
чи И Саветовање о крвној освети
Приштина — На југословенск %#
ом саветовању шу о крввим деликтима јуче се расправљало о ма аВен () овој теми. измећу осталих. говорио је до Сурија П и, декан Правног факултета из овог града. ија Џуповци,
Сусрет сблидарности и заштите на раду
Ниш — Јуче је у Нишу почеа међународни сусрет соли-
кота о уба поПе У току преподнева посетили. 5 У "Југославије ол праисторије 5
| Ц до
дарности Пол називом „Зашттита на ралу не познаје грани-'
це“, Организатор 1е нишза Заједница за заштиту на раду. Борба против неписмености
Београл — „Секретаријат ' Секције за питања образовања Градске конференције ССРН Београда организовао је јуче разговор 0 једном) саопштењу за Конгрес културне акцијег
| „Улота великих урбаних центара у борби против неписмености“. Седница Савета за трговину
Београд — На 1учерашњој седници Сазета за трговину Савезне привредне коморе расправљано је о недавно донетим мерама за стабилизацију привреде Критиковано је увођење обавезе. трговинских организација да пре почетка градње нових објеката уплаћују 30 одсто депозита.
_ Уговор о сарадњи са Пољацима
„Ниш — Централни институт заштите на раду Пољске и Заједница завода за заштиту на раду из Ниша потписали су јуче Уговор 0 петогодишњој стручној сарадњи. .
Услови за тржин инанпенрање културе
Проштрена седница. Комисије за друштвено-птолитичка и, пдејна ЦК Савеза комуниста Србије
Градског координационог одбора за културну акцију
(
питања науке, просвете и културе
Београда
продајом својих добара на тржишту. Једино тако може да постане заиста само сталва и независна делатност. Међутим, код нас кул турно тржиште уметничких добара још није довољно развијено, а овакво какво је не може да апсорбује ве лики део понуђене (публиковане) уметничке продукције. Оно је презасићено, неслободно и затворено. Нова естетски и квалитет но изузетна дела не могу да имају прођу на таквом тржишту. Уколико жели да ствара по сопственим кри теријумима, уметник би сам морао да сноси ризик
свог посла — да се сам фи
— Нужно је створити, пре свега, ефикасне услове да се што безболније пређе из наслеђенот стања, сиромаш ког, меценатског односа пре ма стваралаштву, на шта су се одувек сводила 6буџетирања културе и њена дотирања преко фондова, "ва систем у коме ни стваралаштво ни култура неће имати разлога да просе бла тодејања и јављају се као, излишни трошкови праве производње — рекао је оскар Давичо на јучерашњој проширеној седници Комисије за друштвено-политич ка и идејна питања науке, просвете и културе ПК Са веза комуниста Србије и
Градског — координационог одбора за културну акцију Београда.
На седници је било речи и о тржишном финансира“ њу уметничког рада. Истак нуто је да уметничко стваралаштво као самостална лруштвено корисна, производна делатност, треба и са мостално и независно да се финансира као, и све друге производне делатности
нансира, да се не би комер цијализовао. Данас је уочљив све већи пораст шун“ да, за шта је добар пример и продукција музике по у“ гледу на народну. Уметник не сме да ствара само за тренутне потрошачке потре бе и укусе — речено је јуче. САРАДЊА ЈУТОСАОВЕНСКИХ о Но ГРЧКИХ ЖЕЛЕЗНИЦА
У Београду су завршени разговори представника јутословенских и грчких же лезница. Они су се споразумели о заједничком. исту пању према великим кори“
сницима превоза, аквизиционој политици, у превозу течних горива, увођењу по' себних туристичких и вис кенд, односно празиичних возова на релацијама Скоп ље — Солун, Скопље — Атина, Веотрад — Ниш — Со "лун, Београд — Ниш = А“ тина и обратно. Разматране су и робне тарифе и друга питања, Е Делегације су предводи“ ли инж. Вања Врањица и Панајотис Христопулос. У
"ИЗ ВРХОВ
грчкој делегацији налазили су сеи директор дирек ције железница Солун, Ј. Караџогли и директор саобраћајног сектора грчких железница Ј. Ламброс.
Гувернер грчких железни ца Христопулос изјавио је да је сарадња. између грчких и југословенских железница у протеклом перио ду била одлична. И:за време разговора У Атини мар та ове.тодине и за време ра зговора: у Београду, са обе стране дошао је до изража ја ДУХ пуног разумевања.
Делегација трчких желез пица посетиће сутра Скоп ље. (Танјуг)
НнОГ СУДА ЈУГОСЛАВИЈЕ |
ПОТВРЂЕНА СМРТНА КАЗНА КИШЂЕРИЈУ
Велико кривично веће ВР Хховног суда. Југославије. којем је преседавао судија др Божидар; Краус, потвр“ дило је смртну казну Виз" це Кишђерију, 35-годиш“ њем раднику из Бачког
радишта.. |: :
Кишђери је 29. децембра 1969, године У Бачком ГраДишту из користољубља и
свиреп начин убио
на веома
старим“ Марију Барна, а 12. фебруара прошле године, такође из користољубља и свирепо, старицу Каталин Богнар. ; у
_ Смртну казну Кишђери-
третходно изрекли суп У Новом Сасуд Војводи(Танјуг) ју су Окружни су не.
амандмана. на Устаљђ Хрбашске
Чланођи СК прађосудниг устанођа у Загребу о О
ПРЕОПИРНЕ НЕШРЕЦИЗНЕ
| (Загреб, 21. октобра) — Предложени амандмабћи на Устав Хрватске, а посебно првих пет амандмана, који дају уставну дефиницију Хрватске, формулисани су на брзину, . преопширни су и непрецизни, а у исто време садрже доста политичке фразеологије. Ова оцена изнета је вечерас на Џетој конференцији“ СК превосудних рааНува у Загребу којој је присуствовало око 150 комуписта. ~ ' Е
: У уводном излагању које пол над свим оним што би је у име групе за правосу- требало: мењати“. ђе при рејонском комитету с У уводном реферату као СК Центар поднео заменик и у готово свим дискусијаокружног јавног тужиоца ма изражено је неслагање Винко Вуксан замерено је с предложеним текстом пр уставној комисији што није вог амандмана, који дефипре изношења предлога а- нише Хрватску као сувере мандмана консултовала ову ну националну државу хрконференцију, као и науч ватског народа. српског нане институције и стручна У родау Хрватској и народнос дружења у овој републици. ти које у њој живе. Овако У реферату је наглашено формулисан амандман несда се у дискусији мора по- претан је и по форми и по лазити од ставова четврте садржају јер хрватски суве конференција СЕ Хрватск- ренитет није довољно изра ке, али да треба омогућити жен, наиме, он се дели са демократску атмосферу за српским народом и народно расправу. Са одређених ме- стима, надаље је замерено ста, каже се у реферату, што се спомиње само српс „критиковани су добронаме ки народ, а не и други који рни критичари уставних а- су исто тако бројни, посебмандмана, проглашавани су но Словенци, а од народно намионалистима, унитарис сти Мађари. тима, шовинистима и називани другим именима, само зато јер се мишљења тих критичара не подударају са
Потреба међурепубличких договора
ставовима оних појединаца . који сматрају да држе моно _ Учесници конференције изразили су сумњу да је ис правно да“било који народ у Југославији има своју др жавност другој републи~
ци, односно држави.
Овакав став, речено је У реферату и дискусији, пред |ложен У првом гмандману потхрањује тезу о федерализацији Хрватске, те би и због тога требало изврши |ти консултације с другим републикама а пре усвајања амандмана прићи међурепубличком договору. Предложено је да се у недостатку бољег решења ; статус српског народа У
Ово су само нека од пи- реши У преамбули утања о којима ће бити ре- |става, а у нормативном дечи и на Конгресу културне | лу устава истаћи да је Хракције у Крагујевцу. ватска национална држава
„| хрватског народа, јер је су М. К. !веренитет недељив.
(СТЈЕНАН ИВИЋ ПОЛИТИЧКА БИТКА ДОБИЈЕНА.
Стјепан Ивић т Здравко Тома говорили грађанима Жајпање о политичкој ситуацији у Хрватској |
нерешена питања привредног система, нарочито пита ње девизног и вањског трговинског режима и дру-
(Жупања, 21. октобра) Председник Републичке конференције Социјалисти чког савеза Хрватске Стје-
# НЕСПРЕТНЕ ФОРМУЛА
Неслагање с предлозима који недовољно истичу суверенитет хрватске државе џ потхрањују тезу о федерализацији Хрватске
„латиница.
ПИЈЕ
Чланови СК у правосудним органима у Загребу за ложили су се да устав бар начелно реши питање хрзатског. држављанства, , па да се посебним законом од“ реде услови стицања држављанства, право пребивалишта на подручју држа ве, политичка права, а нарочито право суделовања у државним, друштвеним и економским функцијама.
Неприхвеатљив језични дуглизам "Већина учесника конфе ренције сматра да одбор за
међунационалне односе не би требало да постоји, али,
ако се он ипак задржи тре |
ба га конституисати на про порционалној основи. Такође су упућене оштре критика уставној комисији што у предлогу амандмана није унесено да је службени језик. хрватски, а писмо Срби у Хрватској треба "сами да, одлуче који је њихов језик, па ако би се и изјаснили. да је то српски. рекао је у рефера ту Вуксан, онда би језички дуализам био неприхватљив. Двојезичност би се мо тла, прихватити само на >ним подручјима где живи мешано становништво, али
не и на разини: Републике.
У реферату је такође из |
несено мишљење да би се уставом требало прецизира ти и начин пружања помо-
ћи исељечицима и радници |
ма из ове републике и у ту сврху отварати где се у већој мери налазе
грађани Хрватске. Т. МАРИНКОВИЋ
(Крагујевац, 21. октобра) — На зеленим пропланцима Шумарица окупило се данас преко 100.000 људи из Крагујевца, Шумадије и целе Србије, да положе вен це и букете свежег цвећа на хумке 7.000 крагујевачких родољуба, које су фа-
конзулате | | ослобођења председник Уд
пан Ивић и члан Републичке уставне комисије Здра вко 'Томац вечерас су гра Ђђанима Жупање у Славони ји говорили о политичкој ситуацији у Хрватској и до садашњем току и резултатима расправе око промена републичког устава Хрватске.. у
Стјепан Ивић је политичку сиљуацију оценио као веома добру и подвукао да веома широка политизаци ја грађана резултира наро"чито у периоду после 10. се днице ЦК СКХ. Нагласио је да је политичка битка у Хрватској У досадашњој фази реализације- политич-
'ких и друштвених промена
добијена али треба и даље 'рачунати са: отпорима разних непријатеља тог. новог курса. Додао је да око Хрватске у Хрватској, у Југославији, па и вани, има чак настојања да се Хрватска прикаже „као она која ради на разбијању јединства Југославије“. Те критике присутне су од оних дана — рекао је Ивић — када је 'Ховатска почела покретати | "суштинска питања положаја радничке класе у Хрватској и Југославији у односу на располагање са виш-
ком рада, и када је истак-
ла потребу увођења чистих |
рачуна. Хрватска је то морала да покрене јер има такву структуру привреде која највише погађа многа
“
РАН ЛУ | БЕЧ
ДЕВУ
ВРШИМО РЕЗЕРВАЦИЈЕ ЗА ЗИМСКО СКИЈАЊЕ У: АУСТРИЈИ · Информације у свим пословницама „Генералтуриста“ широм земље
_СЕМЕВАТИВУТ _ а 7
га, рекао је Ивић. Он је на гласио да политичко руководство Хрватске ужива ве ома широку подршку наро да што је више пута потвр ђено и такође да народ и политичко руководство Хрватске чврсто стоје уз дру га Тита.
„ЕНЕРГОПРОЈЕКТОВ“ УСПЕХ У ЗАМБИЈИ
Пуштена у рад ХЕ Кафуе
Јуче је из првог агрегата хидроселектране Кафуе у Замбији електрична стру ја потекла преносним дале ководом од 330. киловолта-
Гигантски објекат са шест агрегата укупне снате 900 мегавата, по снази раван југословенском делу Ђердапа, изграђен је у Ре кордном року од три године. Вредност објекта из носи 75 милиона долара.
Радове су извели „Енертопројект“ и његови коопе ранти: „Хидротехника“,
„Тунелоградња“,_ „Констру ктор“ „Геосонда“ и „Енергтоинвест“ из Сарајева, ко ји је изградио далековод.
.
|
превоза аутобусом, исхрана | А „према програму и разгледање
града
ЦЕ
| | ·_ У арзижман улазе : трошкови
|шистички | злочинци стрељали на данашњи дан пре три деценије.
Од раног јутра поворке Крагујевчана и гостију из многих околних места непре кидно су се кретале према Шумарицама.
Уместо рецитала родољу биве поезије, као досад за овогодишњи „Час“ родољу биви драмски текст написао је књижевник Душан Радовић, а говорили су га, веома потресно, пред око 100.000 људи и камерама београдске телевизије, Мира Ступица, Љиљана Крстић, Маја Димитријевић, Светлана ' Бојковић, Љуба Тадић, Светодик Никачевић, Никола Милић, Милан Бутковић и Гојко Шантић из Београда, Љуба Коваче вић, Буда Јеринић и Никола Јурив из Крагујевца. Аутор потресне поеме о погибији крагујевачких ђака и професора, Десанка Максимовић, говорила је први пут стихове из „Крваве бај ке“ крај споменика стреља ним ђацима. У програму „Великог школског часа“, који је режирао Бранко Шотра, учествовали су и хор културно-уметничкот друштва „Бранко Кремано вић“ и репрезентативни оркестар Дома ЈНА из Београда. Музику је компоно-
Музичке академије из Бео
града.
(
| |
Већ по традицији председник Градске скупштине Бранко Пешић примио је јузе днадесет бораца Сремског добровољачког · „одреда, козји је бранио Београд 1915. године, пред најездом аус-
троугарских и немачких дивизија. У име ' ветерана, Бео-
грађанима је честитао Дан
ружења добровољаца, Радосав Ђокић; — Од 360 бораца Срем-
ЗАВРШЕНЕ ОКТОБАРСКЕ
„Велики: школски ча
вао Коста Бајић, професор ·
ског добровољачког одре-
Скромном свечаношћу на улазу у спомен-парк обеле жен је, почетак изградње спомен музеја октобарским жртвама.
Данас пре подне, у великој дворани „Шумадија“, одржана је свечана седница Општинске скупштине посвећена 30-тодишњици ре золуције и стрељања 7.000 крагујевачких родољуба и 2т-тодишњици ослобођења града. Свечаној седници присуствовали су Вељко
Милатовић, председник Са везне конференције ССРНЈ делегација Скупштине Србије коју је предводио Ра-
Савет Школе са практичном обуком „МОМИР БАЛОРДА“ Бреза
Расписује поновни
Конкурс
за радна места: 1. Директора школе професор машинске или електро струке - 1 Шеф радионица — иро фесор машинске или електро струке - 1 Професор машинске струке за наставни рад Професор електро стру ке за наставни рад - 3 Професор СХ језика и књижевности - 1 Професор математике - 2 (један за пуну нор му а други за 10 часо ва наставе) Професвр физичког ва спитања - 1 Професор историје са друштв. уређењем. - 1 Професор одбране и заштите (за 16 наставних часова) - + 1 10. Инструктор — електро струке — ВКВ електромеханичар — 1 '
ЛД по Правилнику. Станови "нису обезбеђени. Конкурс остаје отворен 15 дана од објављивања. За сва радна места погребан је стручни испит. и радно искуство: за мес та под 1. и 2. пет година, а за остале три године
ђ : 1578
Браниоци Београда 1915. код
Стари ратпици у разговору са председником Градске скупштине
да, данас је остало само нас двадесет и ми срдачно захваљујемо на пажњи пре ма нама.
— Драго ми је да се бар једном годишње . можемо састати и пријатељски поразговарати, одговорио је Бранко Пешић. Ми високо ценимо и не заборављамо ваш допринос у првом а и другом светском рату и овом граду и нашој земљи.
Ратници су се подсетили прошлих, битака, старих другова којих више нема и тужне, али неумољиве
дован Пантовић, командни састав 17. ударне двизије која је ослободила Крагује вац 21. октобра 1944. године, затим делегације градо ва-побратима Крагујевца — Бидгошћа (Пољска), Сирена (Француска) и Карлов ца. Крагујевачке свечаности пратиле су и делегације градова Карара (Италија), Питешки (Румунија), Трен чин (ЧССР) и Јевле (Шведска), представници колекти ва - фабрике – „Првоборац“ из Солина, првог добитника Крагујевачке повеље „Цр вени барјак самоуправе“ и представници око 20 општи на са којима овај град сарађује. Председник Културног ве ћа Општинске скупштине,
Предраг Лаловић, поднео је
нови одговорни УРЕДНИЦИ У
(Сарајево, 21. октобра) На основу одлуке о односима између Републичке кон ференције ССРНБИХ и ли ста „Ослобођење“, . управо изабрани издавачки савет ове издавачке куће у Сарајеву, у оквиру својих надлежности, сна синоћној првој седници именовао је нове' одговорне уреднике издања у оквиру НИП „Ослобођење“.
За одговрног уредника „Вечерњих новина“ наименован је Здравко Кокотовић, досадашњи уредник у недељној ревији „Сви-
лишта У
снаха Зд
у
Бранка. Пешића |
чињенице: сваке све их је мање.
— Али другари! — рекао је 'један од њих живахно — зар нисмо још у рововима говорили да је чисти добитак сваки дан и сваки "месец који проживимо по сле рата!
Многи од ових ратника, верни _ својим идеалима, активно су и и пожртвова но учествовали у народноослободилачкој "борби и
тодине
револуцији. Они су се свом
граду и својој земљи поштено одужили: 3
СВЕЧАНОСТИ У КРАГУЈЕВЦУ
АЛА ЉУДИ _ У СТРЕЉАНИМА.
се крај споменика стрељаним ђацима и професорима
реферат у којем је говорио о улози Крагујевца у револуцији и о напорима да за 27 година У слободи овај град, који је у рату био потпуно разрушен и опљачкан, уђе у ред седом најразвијенијих центара Ср бије.
уннии ШЕНОН Б .. БНРЕ
РОДБИНИ. пријатељима и знанцима јављамо тужну вест да је наш супруг и отац
Проф; др мине, БОГЉАМ ТЕСАОРОВИЋ
Редовни професор Медицинског факултета Свеучи-
Преминуо 17. Х 1971. године у 69. години живота. Полагање урне ће се обавити 27. Х 1971, у 15 часова на загребачком Мирогоју. ј
супруга Адела. деца Борка и Ивам,
ста, нећакиња.
На свечаној седници пред седник Општинске скупштине, Милан Ђоковић, уручио је дипломе“ најзаслуженијим колективима И појединцима: конструктивно-развојној служби Заво- | да „Шрвена застава“, преду | зећу ПТТ-саобраћаја, „22 децембру“, трговинском пре дузећу „Србија“, „Окруж- | ном суду, Центру за соци- | јални рад и шездесет сед- | морици истакнутих поједи- | наца. С. ЈАНКОВИЋ |
|| | |
"о=«
„„ОСЛОБОЂЕЊ ју
јет“, а за одговорног уредвика — „Свијета“ Бошко Станишевић досадашњи опе
ративни уредник дневџе редакције листа –„Ослобођење“. За: помоћника генералног директора — „Ослобођења“ именован је Ферид Софтић, досадашњи “редник „Свијета“, иначе председник Савеза нови-
нара Југославије, а за одговорног уредника Секто- , ра за публицистичку ·делатност и литературу наименован је · Радивоје Па„пић, досадашњи урелник „Вечерњих новина“. А. Х:
Загребу
ОЖАЛОШЋЕНИ:
равка; браћа Брапко и Коирјана. С — 24669 1—1