Borba
–—
_ _КУАТУРНИ ЖИВОТ 3 4 |
а Ар Милораду | Павићу – награда „Ђорђе Јовановић
Награду „Ђорђе Јовановић“, која се додељује за изузетно критичко-есејистичко остварење домаћих аутора на српскохрватском, односно хрватскосрпском | језику, добио је ове године др Милорад Павић за дело | „Историја српске књижевности барокног доба (17. и 18. век)“, објављено у издању београдског „Нолита“. | У образложењу жирија (Александар Вучо, Петар Џаџић, Милош Бандић и Вито Марковић) наглашава се да ова књига представља „један изузетан трагалачки напор и резултат који на синтетичан начин освет љује два доста запостављена века српске књижевности, откривајући при том бројне, мало познате ауторе као и основне духовне интенције-тог времена“. То дело је — сматра жири — једно од ретких наших књижевних историја која у потпуности одговара захтевима времена и нових књижевних мерила. | За Павићеву књигу, књижевни критичар и члан | жирија Петар Мамић каже да значи, са великим закашњењем, испуњење Скерлићевог пророчанства о је| дној будућој књизи која ће, кад се боље осветли ства играју у комедији „дошао је бан“ ралаштво српских писаца 17. и 18, века, бита прет- / | “
ходница нове и потпуније историје књижевности тог ' у | доба. • Премијера | по - наруџон _
| Дело др Милорада Павића већ је награђено „ПроПознати војвођански писам, Богдан Чиплић
светином“ наградом. Награду „Ђорђе Јовановић“, коју је прошле године истоимена београдска библиотека,
написао, специјално за суботички тептар, | комедију „Дошао је бан“
12. СТРАНА: — БОРБА — 22. ОКТОБАР 1971. ~, : | 5
| Паблу Неруди — Нобелова
награда за књижевност
, /
(Стокхолм, 21. октобра, АФП, АП, Ројтер) · _— Шведска академија доделила је данас Нобелову награду за књи жевност Паплу Неруди чилеанском песни-. ку и дипломати, за његтову поезију, која, како се истиче у образло жењу Академије, „сна гом елементарне силе оживотворује судбину и снове једног континента“. Његов опус обухвата око 300 збирки стихова, преведених на преко 80 језика. Највећег живог пе сника Латинске Амери ке многи сматрају и за једно од највећих имена у историји овог континента. Најчувеније дело Пабла
Неруде је „Општа песма“ збирка песама које пони-
Кржика Ковачевић, Јелка Асић и Ирена „Јакочевић
први је добио Радомир Константиновић за студију : „Философија паланке“. у У | : В.А.
Пабло Неруда (лево) са Лујем Арагоном у чилеанској амбасади вести 0
додељивању Нобелове награде
после
ПАНОРАМА
дивљења према чешком песнику из деветнаестог
дао шпанској књижевности. Дошавши у дипломат-
ру као новинар. а затим је ступио у дипломатску
РУ У вулканску природу и ску службу, у Мадрид, он века Јану Н кбу. Д: 5 ~ = : : , Ј с сЈ у у Неруди постао службу. Данас се налази А Ре ут еареа Тао УНОЕЈ Ба
ЊЕ Латинске Амери _ је ускоро не само друго- је и његово право име. на положају амбасадора Сусреша анијел Дарије ВН пен ваг је одиех ночео пи нвлне ба 18 Визе. Хрон 5 тла као и и другим Неруда је почео карије- _ Чилеа у Паризу. аушкарскихг спасла ' мог позоришта синоћ је изве тражио је да управитељ ту, олош а бусена ПИ носние, је = Ро ш– се дена праизведба најнсвије ко на улици, извести које учите' ком и политичком 0- го се укључио у токове – ћ позоришица БИХ „амбасадоре медије Богдана Чиплића „До љице воде разблудни живот, предељењу комуниста, Не штанске књижевности све еруда: сепање пен шао је бан“, коју је познати Кад је управитељ промуцао Руда је многе песме посве · до пада шпанске републи У. Мостару (Лондон, 21. _ октобра, | војвођански, писац писао спе да не зна ништа, бан је зави тио револуционарним бор“ ке, коју је бранио пером АТ) — | Нови романтични цијално за суботички театар. тлао својим сребрним штеу У Бф (Мостар, 21. октобра) — _ мјузикал „Амбасадори“, ко Уочи премијере, коју је су пом узвикујући: „Ти мени та
бама од шпанског грађанског рата до кубанске ре волуције, а његова борбе-
ји је дожевио светску пре мијеру у Британији због то та што су трошкови тамо мањи него у Америци, ра
ко о тако важном питању. Та, ја сам обавештен! Сместа истину на среду!“
и политичком акцијом. Песник је рођен пре 67 година у Маралу у јуж-
Представом баладе за лут ке „Врагов мост“ Милене Маркове, у режији Зденке Вискочила и у извођењу мо
ботичка позоришна публика пратила са великим интересо вањем, разговарали смо са
радости и изненађења
(ариз, 21; октобра, Ројтер) — Чилеански песник
еони м емотивна оном Чилеу, као син сиро- _ Пабло Неруда изразио је данас осећање „радости и старског позоришта лутака, _ зочарао је публику и кри | писцем Богданом Чиплићем и · Писац, затим, наставља: често је повезана с машног железничара. Ње- изненађења“ због почасти која му је указана додељи- синоћ су у Мостафу поче- тику. Према оцени крити- редитељем Драганом Јови- _— Повод је била та сцена. надреалистичком маштом. име било ли први сусрети луткарс“ чара, само су пуне живота ћем. "Током рада, комедија се пре
гово је аво вањем Нобелове награде. ' Ј паа а рад ких позоришта Босне и Хе и упечатљиве интерпретаци — 'УУ овој представи све је,
Неруда је и непосредно Неф ; - : Е . оме
! тали Елијезер Рејес „Пошто је толико других који заслужују ову на- је двеју звезда — Хауарда творила у шаљиву драму обио песник штанског отп 4 ; УЦеговине Ј9 двеју | · у правом смислу те речи, вој : кој -
о Басоалто. Мно : граду, примит а значи подељитт ма , са З Р Кила и Данијел Дарије спа , нвих који греше и живе у гре
то година раду, пр и награду ам „ је ло % са За време сусрета биће из 5 Данијел Дариј вођанско: и писац, и темати ху. а којима је, у подсвести,
сле ову представу да не у“
ра и десетак година својим стваралаштвом припа
касније,-књижевни псеудоним који је узео у знак
другима Неруда.
који нису вилице међу живима“, изјавио је
Неуништива
"
и
вечита поезија
Пабло Неруда о садашњости п будућности поезије, 0 њеним мошифима,
о анлажобаносши књижебника у друшшњђеним и политичким збиђањима,
Одлука Шведске академије да овогодишњу Нобелову награду за књижевност додели највећем живом песнику шшанског језичког по-
дручја Паблу Неруди свакако ће
наићи на једнодушно одобравање у
хиспаноамеричком свету. Већ дуги низ година велики Чилеанац је поми њан као озбиљан кандидат за ово велико признање. Сједињујући у својој поезији највредније традиције старих америчких култура са мо-
дерним токовима хуманизма Пабло Неруда је већ поодавно
светску славу.
стекао
Пре 6 година Пабло Неруда је боравио у Југославији на МеЂународном конгресу ПЕН клубова, који је одржан на Бледу.
Ево неких фрагмената из разговора које је за време бледског конгреса наш сарадник водио са истакнутим чилеанским песником.
Познајући његову поезију. и објавивши неколико шревода код нас, пришао сам Неруди првог дана када је стигао на Блед. Када је чуо ко сам, Дон Пабло ме је прихва тио као старог познаника. Једна од првих ствари која ме интересовала била је: шта мисли о превођењу и изреци »гади оте — #гад оге». Насмејао се, спречио ме да узмем олов ку и бележницу и рекао: „Све ћеш ти то запамтити“. '
— Морам признати, наставио је Дон Пабло (како га сви познаници зову), да о превођењу нисам много размишљао све док ми је пало у дед да за наша позоришта преведем Шекспировог „Ромеа и Јулију“. Тек тада сам схватио колико је тај посао и леп и незахвалан.
Разговор се наставио о поезији, њеној будућности, могућности ње-
не ренесансе. — Издавање плоча' са снимље-
ном поезијом, читање пред великим
аудиторијумом и компоновање музи,
ке на основу стихова, све је то израз једног новог тока у светској поезији који је веома користан Буд
7 | ПАБАО НЕРУДА
ућност поезије је прошлост поезије. Односно, никада поезија неће престати да буде центар свих уметно сти. Ако неки роман, скулптура, слика или филм немају поетски са држај, мада су изражајни у свом домену, рећи ће се за њих да им недостаје поезија. Где недостаје пое зија, недостаје нешто суштинско У уметничком делу. И сам.народ из носи то осећање када, посматрајући неки изузетан пејзаж, редовно каже: „Како је ово поетично! „Без тог суштинског квалитета и њего ве трансформације кроз дело неког уметника, односно поему, умет ности бледе и човек не налази њи хову праву природу, нити налази речи да изрази своје дивљење.
Према томе, поезија ће увек бити најбитнија уметност људског срца, шта више обогаћена снагом интели генције и стицањем културе.
Што се тиче будућности, постоје две значајне гране поезије. Једна изражава интимна осећања песника и остаће неуништива и вечита по што поезија треба да одговори тој
~
Абадесеша · пјесма
Ове ноћи могу натисати "ајтужније стихове.
Патисати, ма примјер: „Ноћ је пуна звијезда, Трепере модре звијезде у даљини“.
Ноћни вјетар кружи небом ч пјева. Ове ноћи могу написати пајтужније стихове.
Волио сам је, а кадикад је ц она мене вољела.
У ноћима, као ова, држао сам је у свом наручју. Љубио сам је, колико тута, под бескрајним мебом..
Вољела ме је, а кадикад сам т ја њу волио. Како да не љубим њене велике непомичне очи. Ове ноћи могу натисати пајтужније стихове, Полмисао да је нема. Осјећај да сам је изгубио. Слушати бескрајну ноћ, без ње још бескрајнију. И стих пада на душу као роса на ливаду. Није важно што је моја љубав није могла задржати, Ноћ је звјездовита п она није уз мене. И то је све. У даљини петко пјева. У даљини. Моја је душа неспокојна што ју је изгубила. Као да је хоће приближити, мој је погљед млите. Моје срце је иште, а ома није уз мете. Мета. ноћ одијева бјелином иста стабла. Ми саму, онзч од некад, писмо више исти. Веилце је'не волим, замста, али колико сам је волио. 'Мој глас је чскао вјетар да јој додирнем 9Х0. Другоме. Притаст ће другоме. Као прије мојих пољубаца. Њен глас, њено сјајно тијело. Њене бескрајне очи. у Више је не волим, зачста, а можда је ипак волим.
Тако је кратка љубав, ч тако тлуст је заборав. Јер сам је у ноћима, као ова, држао у свом таручју. Моја је душа неспокојна што ју је изгубила.
б Иако. је ове: посљедња бол коју ми она задаје, И ови стихови посљедњи које за њу тилцем.
(Превео: Јуре КАШТЕЛАН)
"жевности нема скоро ни једног ре
субјективној тежњи људског бића. Али истовремено, поезија може да обухвати борбу за развој људског друштва, може да помогне у њего вој изградњи. Она већ вековима има ту улогу. И, природно, са новим | историјским развојем, та улога ће бити све значајнија.
Када смо га упитали шта мисли | о данашњим песницима, о темама њихове и своје сопствене поезије, Неруда је одговорио:
— Не могу да судим које су то! тренутно најважније теме о којима. може да пише један песник.
Ја лично сам писао песме о исто | рији моје земље, о револуционарним догађајима, о масовним прогонима до којих је долазило у земља ма Латинске Америке, писао сам у одбрану Индиоса, залагао сам се за пролетере, Осим тога писао сам и о: слону, шљиви, поморанџи, светло сти, зубу кита, лимуну... Не веру јем да постоји тема коју — песник треба да пренебрегне. Сматрам да о свим темама треба изнова писати. Сваки песник треба да пише о не кој теми као да о њој никад ништа није прочитао или као да је све с њој сазнао и жели да каџе још нешто ново.
Када песник бира некакав узвишен мотив о којем ће писати то је нека врста спољне принуде. На равно, може се десити да га истори. јска збивања натерају да пише о одређеној појави или догађају. Али, песник се не сме само тиме бавити. Песник, који увек свира на истој жици прочитан је на првој страници његовог дела. Песник мора да се обнавља и у обнављању мотива управо лежи велики део снаге песништва. Од песника који пише на штпан- | ском Пабло Нерудо највише цени Рафаела Албертија кристално чистог | и префињеног песника. За Неруду | је Албертијева поезија и лепа и снажна истовремено. Затим, од европских песника веома воли Францу за Луја Арагона.
Међу своје омиљене песнике Не руда сврстава и Салватореа Квази мода, као и многе савремене песни ке данашње Шпаније. Није желео да их набраја да не би случајно увредио неког чије би име заборавио да наведе. Међутим; он сматра да је то заиста песничка генераци ја која се може сврстати уз Лорку и Албертија.
Од латинско-америчких песника најдражи су му Чилезнац Никанор Пара и ЏПарагвајац Елвио Ромеро.
Кад се разговор повео о ангажо вању књижевника у политичким и друштвеним, збивањима Латинске Америке, Неруда је категорички твр дио да међу значајнијим људима данашње латинско-америчке књи-
акционара. Он то сматра веома зна чајним. „Ми у нашу активност уносимо револуционарни дух. Тај ДУХ отпора старим друштвеним ка нонима посебно је добио полета после совјетске Октобарске револуци је, настанка социјалистичких земаља и касније, захваљујући кубан ској револуцији. Све то. је утицало да се људи од пера у данашњој Ла тинској Америци сврстају на левици. Наравно, уз све нијнсе и раз лике које постоје између њих. Ме ђутим, тешко је у Латинској Аме рици наићи на реакционарног писца = закључио је Пабло Неруда.
, Радоје ТАТИЋ |
ведено шест представа — по два сарајевског, бањалучкот и мостарског позоришта " така., Предвиђено је да о свакој представи воде |, зговори, а да се на крају резимирају резултати. Организатор сусрета, Републичка заједница професионалних позоришта доделиће златне плакете за нај бољу — представу, режију сценографију, музику и нај бољем _ креатору _ лутака, као и пет награда најбољим аниматорима., Биће до дељене и награде града до маћина и посебног стручног жирија за најбољу пре цетаву. (Танјуг)
Изложба Мерсада Бербера и Арфана Хозића
У галерији дома. ЈНА у Београду јуче је отворена изложба 58 графичких ра дова и таписерија Мерса-
да Бербера и 25 бронзаних |
скулптура Арфана Хозића. Изложба ће бити отво рена до 14 новембра.
тона у млаку сладуњавост,,
Аутор мјузикла засновазог на роману Хенрија Џетта су Хол Хекеди, као сце-
триста и композитор Дон „оман.
Критичар „Гардијана“ Ма јкл Билингтон поставља пи тање да ли се уопште тре бало '· подухватити покушаја да се од дела. Хенрија Мемса створи мјузикл, по што је резултат показао да ја то „бедан Џемс а још го ра музичка комедија“. Овај критичар ипак има мно то речи похвала за Кило-
ву „робустну мужевност“ и
за „одмереност, елеганцију и шик“ Француске глумице, која је овом приликом
дебитовала на енглеској
сцени. | Мон Барбер из „Дејли
телеграфа“ даје још више
оцену овој глумици, истичу
ћи да она „чини част „енгтлеској сцени“. Критичар „Тајмс“ Ирвинг
Ворлд пише да је после извеснот одмора од мјузив ла шокиран што се „поново суочава са свом бесмио ченошћу овог жанра".
ка, и глумци, и редитељ и ме сто извођења — каже Драган Јовић, редитељ из Зрењанина, који је као гост режирао ову представу на суботичкој сцени. Комедија „Дошао је бан“ обрађује догађаје између два рата, негде у Војводини. Али, текст је тако писан да све што се догађа у тој војвођанској паланци, сва она стравичност коју доноси малогтрађанштина, може да се пренесе и у сваку другу сре дину, па и у садашње доба, Мислим да је основна вредвост текста што дозвољава да се надгради. Другим речима, даје могућности и редитељу
модерну представу.
Како се испоставило, тема тику за ову комедију Богдан Чиплић је узео из — стварног живота. Ево, како он то " описује:
— Повод за моју комедију, коју сам написао по жељи суботичког позоришта, била је“ једна сцена која се догодила мом оцу. Наиме, једног лепог дана упао је у канцеларију мога оца, тадашњег управитеља основне школе у једном малом војвођанском
и тлумцима да направе једну.
потребан и судија. Тако да моји чиновници из војвођен ске паланке, на сцени, у ства ри током свог грешења и гре хова, имају у души и слику казне, и били би страшно не срећни, кад казни не би били подвргнути... '
У овој занимљивој 'предста ви играју: Јелка Асић, Геза Копуновић, Петар Радовановић, Ержика Ковачевић, Ми ленко Растовић, Ирена и Ивица Јакочевић, Јосип Баић, Светислав Ђорђевић, Катари на Бачлија и скоро сви чланови Драме на српскохрватском језику суботичког Народног мозоришта..
"С. СТАНОЈЕВИЋ
Споменик Петру Крешимиру
(Шибеник, 12. октобра) У Шибенику ће се подићи споменик хрватском краљу Петру Крешимиру ЈУ. Као разлог за подизање споменика наводи се да се Шибеник 1066. године први пут
Јохан Себастијан Бах: Пасија то Јовану, у извођењу хора м оркестра, Радио-телевизије Београд, диригент Боривоје Симић
Хор и оркестар Радио-телевизије Бео трад извео је грандиозно Бахово дело
| Дтдре Навара
Крушеђачка сликари у Беотраду
' дикој мери успео
месту, општински
" „пасија по Јовану“ у скраћеној и реди-
тованој верзији предрата Милошевића. Самим тим ово извођење носило је обе лежје извесне компромисности, а дело је изгледало прилично – фрагментарно, тако да је изостав утисак његове цело витости. :
Један напор ипак је уродио плодом. Београдска концертна публика имала
У је прилике да чује у живом извођењу
ово, ма и у скраћеној верзији, _ ремек
дело музичке литературе коме је основ ни печат дао изванредни хорски коле: тив Радио-телевизије Београд. захтеве Бахове партитуре хор је у ли намичком, атогичком и интонативном
смислу реализовао на најбољи могући,
Легенда зв
Концерт Београдске филхаржонмје, диригемт Жак Хутман, солиста Андре Навара, виолончело (Дворана Коларчевог народног универзитета, 18. октобар)
Тарађујући често са низом домаћих и страних диригената, оркестар. Београд ске филхармоније је стекао знатну спо собност прилагођавања. За његовим диригенским пултом сваки гост је у ве да оствари своје иде
ицепције појединих дела, да из а СНејЕ схватања. и осећања, послед њи је те могућности добио и обилно искористио Жак хутман, ученик Фурни јел, дитилеа им Фераре, добитник прве маграде на конкурсу Димитри Митролу лоса, асистент њујоршке филхармоније и гост најпознатијих светских оркестара. ! |
Обиље гестова са којима Хутман наступа на концертном подијуму могу У први мах изгледати и претерано тезтралним, Али, када се сведу остварени
езултати — Берлиозова увертира за опебу У сатриса и Бенедикт“ са својом прегнантом ритмиком и богатством ин струменталних боја м свита из Фалета
унезверено повикао: је бан! Сместа на реферат!“ а Избезумљен, мој отац је по-
Сложене,
у историји спомиње у једној даровници тог краља и да научници тај далматин-
пандур и „Доншзао
ски град зато називају Кре
У просторијама Протоко- ких уметника, Миливоја Ми- ~ > са ба ТЕ шимировим. : ј У Д се • ти- ~
ла Савезног секретаријата рића и Александра Морав- | гао: пред 'општинскмо кућом У Одбор за подизање спо
за иностране послове вече- 5 : ~ меника изабрани су истак- ·
рас се отвара изложба сли- Скот. Изложба, ће трајати | стајао је његов велики ауто А уи л
ка и скулптура крушевач- до 28, октобра. мобил, а главом бан шетао је НУТИ културни, друштвени чи | “а незадовољан горе-доле, јер и политички радници Хр-
| та нико није дочекао, Док је ватске и Шибеника,
Беотрадске музичке сбечаносши ,
Фрагментарно извођење · =.
# “. начин, доносећи сву филозофију Бахо“ вог виђења библијске тематике. Од со листа теба истаћи на првом месту тено ра Еберхарда Бихнера који је Како У речитативима тако и. у аријама показао своју стилску културу тако. и богатство и лепоту свог гласа, Од осталих солисти треба истаћи Александру Ипаповић — алт која је својим изједначеним тласовним регистром дала једно пело. вито тумачење 'Бахове партитуре; Остали, солисти Ирина Арсикин — сбипран, Лазар Ивков — бас ми драган Лаковић — баритон уклопилм су Се у извођење лела, настојећи ла. олтоворе на интеи+ пије диригента.
Боривоје Симић | коме. припгла 00 спорно главна заслуга за реалтзанију рвог дела, постизао је знатно већи сое Кат са хором него са рркестарским ко лективом.
Недељко ГРБА
ана Навара |
жар птица“ Стравинског са убедљиво дечараном флуидном атмосфером, им пресионистичким | колоритом, — Словен. ском мелодиком и бурним плесом при | падника Кашчејевог царства — постаје јасно да је Хутман снажна темпераментна и сугестивна личност. Његов по“ штен и професионални став према музици огледао се Нарочито јаско у СУ диозном прилазу партитури једног лома ћег дела, концертантној музици бео“ традског композитора Петра Бергтмапа делу Које по логици развоја | музичке идеје и богатству израза спада међу најбоља и најинтересантнија остварсња српске симфонијске литературе.
Сваки нови сусрет са Андре наваром представља тренутак дубоке, искрене велике уметности, Говор његовог чела пун топлине и динамике, израз је Јед : не од најбогатијих музичких личности иашег времена. Но ни таква личпост нп је свемоћиа, Постоји оправдано миље ње да добар извођач може, бар доле“ кле, да спасе и сасвим _ бледо ј "Елгаров концерт за виолончело и орке стар, дело које представља прави пример неинвентивног угледања на узоре. није могао спасти ни легендарни Наза |
ра, Снежана НИКОЛАЈ ЕБИЂ
дело,
Пе
|