Borba

мћ

" .

2. СТРАНА — БОРБА —

(Специјално

зујуће почасти“ — овим реч њен. "опговориб је

“=.

| Награда | „многе у немачким па размишљање, кад сазнају какађ утлед Брани; | _ ужиђа избан шиг граница“

ОКТОБАР 1911.

за „Борбу“)

(Бон, 21. октобра) — „Учизићу све у свом паљем раду да потврдим: да сам постојан ове зис оке и врло обаве- '

има видљиво узбућен и збу“

казцелађ Вили. Брант на честитку

коју му је поелеслник Бунлестага гРов Хасел упутио У име западнонемзчког парламента ча вест ца му. је Комисија норвешког парламента. доделила овогодишњу Но-

· белову нагозлу 33 мир.

"Усред жучне цебате о бу мету. у којој су лидеџи демохришћанске опозиције Барцел и Штраус лемагош-

"ки фразеологијом нападали

владу. вест из Осла пеловала је као бомба и |учераш њи лан кал се већ ближио крају претворила у велики дан. али другачији него што је замишљала опозиција, Звучне лемлгошке фразе опозиције против владе сра чунате за: наслове у панашњим новинама. отишле су У позалину а њихово место тутрошњим листовима заузели су извештаји о при знању Вилију Бранту највећем признању које може „доживети један политичар. Јепини изузетак. Као и увек

честита _Бранту док 1е Штраус који седи само неколико метара даље сматрао за прикладније да по паље телеграм у канцеларскуУ КЛУПУ у

У оедовима Сопијалдемократске странке додељивање Нобелове награде Бранту примљено је с посебним задовољством. а потпредсед ник странке Хелмут Шмит окарактерисао је то као заслужено. признање „које ће мноте у немачким границама подстаћи на размишљање кад сазнају какав углед Брант ужива изван тих гра нипа“,

Признање Бранту дошло је тачно у „полувремену“ мандата. његове владе. која

граниаама додешаћи

"за мир |;

1941 године. Пови Немап коме је ово, признање додељено био је |

Штреземан, он је 1926, го- | лине Нобелову награду по~ | телиб са Чтранцузом Бријаном. Вили Брант је 1945. тодине лошао из емиграције и посветио се раду на помирењу | немачког народа са суселима. Упркос томе што, се још увек знатан део гра ћана Савезне Републике 0опире међунаролној ресопијализацији и срећивању односа с породицом народа 0стаје нада ла ће започето дело "новог нобеловца уродити плодом.

К. ДАВИДОВИЋ

ДЕБАТА 0 ПРИЈЕМУ АИ

БРИТАНИЈА 8 | _ НОРВЕШКА против. РЕЗО. | АУЦИЈЕ САЛА

(Уједињене нације. 21 ок тобра) — | Асошијетед-трес јавља да је Британија данас јавно са трибине Генералне скупштине саопштиз ла. да ће гласати за албане КУ резолуцију о Кипи/ а против америчке 0" »двој-) ном представништву“. Британски делегат у УН Колин Короу изјавио је даје Британија против. ција која сетретира Као значајно питање“ (америчка) због тога' што су недавне изјаве из ПЏекинра.ја

| сно дале до знања да ће о-

ва резолуција „практично | даље одлагати улазак владе НР Кине у УН. Наставити изолацију Кине и ис кључење представника ове велике земље из наше ор- |

користити. Потребан нам је допринос. Кине. у тражењу решења за многе тешке. проблеме с којима

данас саопштила у Генерал

| ној скупштини да ће гласа |

ти за албанску резолуцију и против америчке резолуције о представништву Ки не у светској организацији,

ЧУ БН ЛАЈА ИЕ КИСИНОЕРА.

(Пекинг, 21. октобра, Ројтер). — Специјални изасланик. председника _ Никсона | Хенри Кисинџер данас ће почети разговоре са Кипеским премијером Чу Ен Лајем. Они су имали лиминарни сусрет јуче, после Кисинџеровог доласка у Пекинг.

Појединости о састанцима нису саопштене, али Хесинхуа јавља да је Чу Ен Лај разговарао, са Кисинџером после банкета при ређеног специјалном Ник-

ОДУШЕВ. ЉЕЊЕ: млади чланови Социјалдемократске партије приредили су ма“ нифестације Вилију Бранту после вести о додељивању Нобелове награде

кад је реч 0 миру. остала је

·Шпринтерова штампа. која и данас даје предност бомбастичним фразама ·баварског атомског политичара реваншизма и рестаурације Трећег Рајха, Франца Јозефа Штрауса.

Аплауз у Бунлестагу

Колике гол је било велико узбуђење које је изазва ла вест из Осла у Бундестагу се показало да мирољубива политика и похва-

је одлучно и смело раскрстила с политиком хладног пата демохришћанских вла да и кренула путем споразумевања с некадашњим жртвама нацистичке агресије у Источној Европи. упокос оптужбама опозиције о „распродаји националних интереса“ или „издаји Адезауерове политике“. У том правцу Брант и његова вла ла прешли су половину пута.

Нада у успех

ле таквој политици не голе

свим Немцима Кад су се посланици. Социјалдемократ ске и Либералне странке дитли на ноте и дугим. аплаузом одали признање но вом нобеловцу. У клупама демохришћанске опозиције сви су остали седећи, а чуо се само уздожани аплауз, "што се не може отписати само на: домаће васпитање.

Ипак. нови председник Хришћанско-демократске У није “(ЦДУ) Барпел је међу првима приступио да лично

Нобелова награда за мир значи признање за оно што је Брант досал остварио. али истовремено и подстрек па заврши то дело. које се више цени “~ иностранству пего У земљи.

Канцелар Брант је четврти Немап коме је подељена ова висока награда. Његов претходник био је 1985. године публициста и поборпик покрета мира Карл фон Ослецки. али није имао част па награду и прими јер се

БРУНО КРАЈСКИ ОБРАЗОВАО НОВУ АУСТРИЈСКУ ВЛАДУ

Поверење у стари састав

. (Беч, 21, октобра, Танјуг) — Шеф Социјалистичке пар тије Аустрије и досадашњи

каннелар мањинске владе,

социјалиста Бруно Крајски

образовао је данас свој дру!

ги кабинет после победе со цијалиста на парламентарним изборима одржаним 10. октобра. У новом. такозваном другом кабинету канце лара Крајског налазе се углавном сви досадашњи ми нистри изузев министра про свете Граца, кога је Пред| седништво партије изабрало за шефа социјалистичке фракције у Парламенту уме сто Питермана.

соновом' изасланику _ који У Пекинту“ треба да утврди појединости предстојеће по сете америчког председни- | | ка,

|КИНЕСКО-ИНДИЈСКИ ОДНОСИ

Споразум о размени 'амбасадора

(Њу Делхи, 21. октобра,

| Танјуг) ——– Према информа |!

| цијама једног од водећих индијских листова, Индија ји Кина споразумеле су се да размене амбасадоре и. |званично саопштење о то |ме „непосредно предстоји“. Званична потврда о томе, како истиче „Хиндустан тајмс“, могла би да: уследи

та, куда је хитно позван, пошто је индијско министарство иностраних послова у начелу „прихватило кинеске сугестије“. Влада у Делхију, додаје- лист, желе ла је првобитно да се одлука о томе саопшти исто времено у Делхију и Џекин ту, док је Кина стајала на

становишту да то прво тре|

ба да учини Индија |

Конференција за штампу собјешског премијера У Отађи

· Антиеовјетеки испади неће

пореметити наше односе

— истакао Косигин. — Председник совјетс ке владе поздравио предстојећу поени Никсона Пекингу

(Отава, 21. октобра. Ројтер) — Совјетски премијер Алексеј Косигтин изјавио је у Отави да совјетско ~ канадске односе неће угрозити испади неодговорних

"елемената за време његове

садашње посете Канади.

Говорећи на конференци ји за штампу, премијер Косигин је рекао да испади таквих елемената који по стоје у свакој земљи, не могу бити тумачени као. од раз става Канађана..

За време садашње осмо дневне посете совјетског премијера Канади забележено је више антисовјетских демонстрација, па чак

_и покушаја физичког обра · чуна са Коситином.

заловољан Брант добио

„Веома. сам што је Вили

__Нобелову награду за мир.

Он је заслужује“, изјавио је совјетски премијер Коси тин на вест о високом при знању које је указано западнонемачком канцелару.

Одговарајући на питања новинара на конференцији за штампу, Косигин је гово рио и о положају јеврејске заједнице у Совјетском Савезу . „Јевреји у Совјет-

ском Савезу, рекао је он,.

третирају се као и: друге националности и на ствара лачки,начин као и други "доприносе изградњи соција лизма“. Доказујући да је „јеврејско питање“ вештач ки створено, Косигин је „навео цифре Јевреја, студе ната на високим школама у Совјетском Савезу и упи тао да ли се можда САД могу · похвалити _ таквим бројкама, | | 1

„Тачео је. изјавио је он, да постоје извесна ограни чења за одлазак из Совјет ског Савеза неких катего рија лица али треба разу мети да ми не желимо да испоручујемо војнике Израелу“. Упркос томе, рекао је Косигин. 4400 лица јеврејске. националности напу стило је Совјетски Савез за последњих осам месеци. Он је такође наговестио да ће се број дозвола за исе-

љење још више повећати, Косигин је на истој кон ференцији за штампу поз дравио предстојеће посете америчког председника Ник сона Москви и Пекингу, .

Он је изразио наду да ће обе ове посете водити ка

попуштању међународне на петости.

Косигин путује 26. октобра у Хавану_

(Отава; 21. октобра. АФП, Ројтер) —Обавештени извори изјављују да ће премијер Косигин отпутовати на Ку бу 26. октобра, по-завршетку посете Канади,

Он ће у Хавану отпутова ти авионом директно из То ронта,

Премијер Косигин је на конференцији за штампу у Отави изјавио да у совјет ско:- кинеским преговори ма који се воде већ две го дине, није постигнут ника кав велики напредак, али је изразио наду да ће они довести до позитивног решења |

резолу- |

ганизације не може никоме |

нашем |

се суочавамо — рекао је| британски представник, ж Ж А (Уједињене нације, 21. ок тобра АП) — Норвешка је |

ДРУГИ СУСРЕТ,

пре“ |

по повратку кинеског от- | правника послова из Пекин |

У овим разговорима су +чествовали чланови Председништва СФРЈ Рато Дугоњић и Илија: Рајачић,

специјални саветник Прељседника Републике за послове безбедности Иван Ми | шковић, југостовенвски амбасадор у, Каиру. Михаило „Јаворски, вд. шефа кобипгта Председника Републи| ке Марко Врхунец и Пред-

| седников спољнополитички | Саветник Милош Меловски. Чланови египатске делегације у овим разговорима би ли су потпредседник Репуб | лике. Хусеин ел Шафсеи, премијер Махмуд Фавзи, саветник Председника Ре| публике Хафез Исмаил, ми вистар за председничке послове Мухамед Ахмед, министар рата генграл Мухамед Ахмед Садек и дирек-

"ност Ахмед Исмаил.

У разговорима које су, председници Тито и Садат. и њихови сарадници водили у палати“ ,„Кубех“, доминирале су три теме: Блиски' исток, стан и активност несврстаплх земаља. |

| Ови разговори, како се | званично изјављује, протекли су у атмосфери потпу|ног узајамног поверења и разумевања, а гледишта двојице председника о свим разматраним питањима била су сасвим идентична. Ова чињеница, како се исти че, указује на блискост односа, политике и циљева двеју земаља и њихових председника,

Што се тиче Блиског истока и садашње -ситуације па овом подручју, ово је била главна тема разговора председника Тита и Садата, који су трајали укуп | по два и по сата. Председ| пик Салат, како се сазнаје, упознао је председника | Тита с најновијим развојем ситуације на Блиском и-

„Са великим интересова"њем и задовољством очекујемо скору: посету председника Тита САД. Сусрет с председником Никсоном уђе дати прилику за размену мишљења и разговора о важним међународним питањима, посебно у ситуацији пуној значајних збивања и активности међу које спадају и значајне иницијативе _ председника Никсона“.

Ово је на јучерашњој ре довној конференцији“ за штампу у ССИП изјавила Ана Ковачевић, представник Секретаријата, одговарајући на једно новинарско питање.

· Она је додала да посета председника Тита САД, као и прошлогодишња по сета америчког предведника Никсона нашој земљи потврђују обострани интереси настојања за свестра ни даљни. развој међусобних односакоји, поред осталог, представљају значајан, фактор стабилности и миђа У. Европи и шире.

Коментаришући предстојећу посету _ сингапурског премијера кји ће на позив председника СИВ Џемала Биједића учинити званичну пријатељску посету нашој зем љи. од 23. до 27. "октобра,

ставник за КИа је нагласила да ова посета представља „мавифестацију обостране жеље

члан СИВ „Антон Вратуша,'

Источни Паки~.

тор за напионалну безбед- |

|стоку да би двојица!пред-.

Ли Куана Јуа,.

/ саиве! 21. "октобра, Танјуг) — У _ палати „Кубех“ У | Каиру касно синоћ, вођени су разговори између председника Тита и Садата и њихових сарадника. Најпре су двојица председника један сат сами разговарали о меБународној ситуацији уогиште и садашњој ситуацији на „Блиском истоку посебно, а затим су дискусије настављене. у присуству свих чланова двеју делегација,

БА

У погледу кризе на индијском потконтиненту Тито је обавестио Садата о својим сазнањима и разговорима како за време боравка у Ирану, ткои у току посете '· Њу Делхију. Саопштепо. је да су двојипа председника сагласнау томе да је извор садашњих. немира у Источном Пакистану економска неравноправност, па се, према томе, и разлози садашње 32тегнутости и опасности по мир у овом делу света налазе упутар Пакистана.

Двојица предсежника, како се изјављује, разговара ла су и о активнести несвр станих земаља у савременој ситузцији у свету. И-

мајући. у виду управо ста~. ње на Блиском истоку у,И-.

сточном Пакистану, конста тована су и о томе идентична гледишта која се, пре свега, одражавају у ко: статацији да несврстане зе мље морају активније пома тати жртве агресије. · Две

делегације сматрају да је.

илузорно слабљење такве полршке ради: затварања у себа и гледања само сопствених интереса.

Двојица председника су се узајамно обавестила ио својим контактима које су У последње време имала с другим државницима. По знато. је да еу и Тито и Садат имали више таквих сусрета у поеледњих неколико ведеља, Е

После овог пленарног састанка двеју делегација,

Конференција за иппамћу у ССИП | Суерет Тита н Никеона – резултат ооостраног интереса

за даљим развојем добрих односа. и сарадње између ваше две несврстане зем= ље“.

„Посета сингапурског пре мијера Јуа пружиће погодну прилику да се изврши размена мишљења 0 актуелним међународним питањима. сарадњи две земље на међународном плаву и да се размотре мо-

гућности унапређења била

тералних, посебно економских односа“ — додала је Ана Ковачевић.

Једно од питања одлосило се и на састанак „Групе -17“ у Лими.

„Југославија придаје ва лики значај предстојећем састанку у Лими“ — нагласила је представник за штампу ССИП,и додала да је важно напоменути да се овај састанак одржава после регионалних министар ских састанака азијске, афричке и латиноамеричке

„Групе-71“ земаља у разво-_

ју. По њеним речима. министарски састанак биће о ријентисан у правцу усаглашавања ставова свих зе маља — чланица „Групе11“ како би се донела за-

"једничка платформа за тре

штампу.

ћу Конференцију УН.о трговини и' развоју која бе се одржати идуће године У Чилеу.

„Састанак у Лими има, поред значаја за Мр пр дну економску сарадњу. крупан политички О ај

[

Трп. доминанте. шеме у размени, мишљења: Баиски исток, Иошочни, | Накистан пи акшиђност несбрстаниг

председници Тито и Садат наставили су размену миш

"љења на вечери коју је до-

маћин, са супругом, приредио у част госта и његове супруге у једној од сала палате „Кубех“. На вечери

, Председник Тито ч Садат за време разговора: у палати, „Кубе“

су били и сви учесници званичних југословенскоегипатских разговора. :

Титов телеграм Садату

Председник – Републике Тито, завршавајући посе-

ту Каиру, упутио је пред-.

седнику Арапске Републике

Египат Анвару ел Садату

следећи телеграм: „Одлазећи из Каира же-

ТИТОВА ПОСЕТА НАШЛА _НА НАЈВЕЋИ ЗНАЧАЈ У ННАШСКОЈ ШТАМНИ

(Њу Делхи, 21. октобра,

"Танјуг) — Индијски листо-

ви дају данас неуобичајено велики публицитет заједнвичким ставовима Индије и Југославије израженим у заједничком коминикеу о посети председника Тита, Указујући посебно на „блискост и идентичност гледишта“ о актуелним проблемима на индијском потконтитенту, листови такође подвлаче заједнички, изражену одлучност да се развија међусобна сарадња, интензивира активност несврстаних земаља и поклони посебна пажња њиховој сарадњи и заједничком иступању у екопомским питањима. јер земље у развоју могу остваривати. своје циљеве

"на економском подручју са

мо ако су јединствене. Економска сарадња. за развој је једна од кајбитнијих компоненти политике. несврставања. па јој ми прилазимо и са тог аспекта“ — закључила је Ана Ковачевић.

Никсон примно Гранфила

'· (Вашингтон, 21. октобра, Танјуг) — Нредседник САД Ричард Никсон примио је да нас новонаименованог амба садора СФРЈ у САД Тому Гранфила који му је том.

приликом предао акредити |

ве. Амбасадор Гранфил учи нио је пре тога одвојене посете и државном секретару Вилијаму Роџерсу и секретару за трговину Морису Стенсу. |

За времеових сусрета би- | ло је разговора н политичким. економским. научним и културним односима изме Ђу две земље. и посебно о предстојећој посети председ ника Тита Сједињеним Аме ричким Државама.

У разговорима је. како се истиче, обострано изражено уверење да ће посета председника Тита и разговори. са председником Никсоном бити нови подстицај развит | ку америчко-југословенске сарадње уопште,

"| зива на политичко решење“

лим да изразим своје задо. вољство што нам се поново пружила прилика за су срет и размјену мишљења о акутним проблемима и развоју ситуације у свијету. Увјерн сам да ће, на-

у !

тпи разговори бити прилог даљем јачању међусобног раузмијевања и сарадње, Желим у исто вријеме, Господине Предсједниче и драги пријатељу, да Вам, у име моје супруге, мојих сарадника и у своје лично име, захвалим на срдачном дочеку и пажњи коју сте. нам и овога пута указали“, ·'

Председник Тито је, прелазећи преко Грчке упу=. тио телеграм и срдачне жеље генералу Георгиосу Зоитакису, регенту Грчке,

У сличним приликама, са мо један или два дневна листа преносе,коминике у. целини. Овог пута пуни текст објављују сви водећи листови, и поред опширних приказа ставова две земље о најважнијим питањима разговора. Ово се тумачи као израз највеће пажње којом је ипцијска политичка јавност примила и пра тила посету југословенског Председника.

У насловима, листови пре свега наглашавају. јединствено гледиште две зем-= ље«о питањима која су од најнепосреднијег интереса за Индију: „Инција ИМ Југо славија. позвале на хитне кораке за решења проблема Бангла деша“ („Тајмс оф Индија“), „Коминике по

- –зњи

(„Индијан експрес“), „Добро дошла реафирмација“ („Хиндбстан тајмс“). „Тајмс оф Ипдија“ подвла чи да се још једном потврдило коликд несвртаност представља | „важну спону између Југославије и Ипди је“ и да су, обе 'земље, „при | вржене принципима и циљевима несврставања“, 0цениле да „садашња међународна ситуација позива | на иктензивнију активност | несврстаних зема Листови с тим у вези подвлаче одлучност две земље да се „предузму ефикисни кораци за остварење програ| ма несврстаних, усвојеног у Лусаки“.

ЕЗАВЕВЕНИ

ву став јавља

= – ИЦ ои

ља“.

АДМИНИСТРАЦИЈА САД објавила _ је | статистимки преглед расног порекла 0меричког становимтшитва, па основу пописа од 1970. 20дине. Према овим статисти“ чким подацима, САД су про шелље године имале 203 милиона _ становника, а у пе. хов расна састав био је сле дећи: од целокутног броја становиика САД 88 одсто је беле расе, при чему је 45 одсто шпанског поре“ кла, На црнце отпада 11 од сто. Као посебне расне гру те. регистровани су у 950" прегледу становници јатањ ског, кинеског, филитин“ ског порекла као“ притад ници група других 238Јскит народа, који сви зајед,

| но чице свега 1 одсто ажеричког стаповништвве