Borba

_ ЈАРО _ ОДН

»

'

4

|: М

вечеру У. част

сети Југославији. На вечери влади Олшевски и Взаш

Београду Буракијевич пратње.

Са југословенска ник Савезнејскутипт седништва СФРЈ Марко Бу

и

стране

шног већа Србије Миленко

хамед Хаџић, Душац Глигоријевић џи

вршилац дужности

У току вечере премије менили су здравице.

На почетку своје здравице, председник Савезног изврш= ног већа Џемал Биједић нагласио је Да пријатељатво на рода Пољске и Југославије има корене У заједничкој борби против фашизма у којој је пало неколико миљиона Поља

ка и Југословепа. бораца чи-

ја је. жртва трајан знаменпријатељства и веза између народа и народности Југославије и пољског народа, „Резултати које“је постигао пољски народ радују нас јер смо уверени да за Пољску, каб. и, за Југославију | нема другог пута осим активне бор бе за мир и социјализам. Што се нас тиче одлучно смо зацр тали нашу будућност у даљем

развијању и продубљивању со

цијалистичког самоуправног друштва. Настојања на сопст веним путевима у изградњи наших земаља. продубљују и обогаћулу наше пријатељске везе“. : Пошто је са задовољством констатовао па су међусобни односи и сарадња, У последње време. све успешнији и садржајнији. Џемал Биједић је нагласио да на основу искустава и остварених резултата имамо јасну представу о односима какви треба да буду: разноврсни. дугорочни И стабилни. јеђ зато по нашем мишљењу постоје сви неопхо дни услови, „За собом имамо успешну“ сарадњу која је поред обострано корисних мате ријалних ефеката успостави ла конструктиван Дух разуме вања. сталног дијалога им све-

· Пољски премијер је у сво јој здравици нагласио да је већ неколико пута боравио У пашој земљи. „Сваки боравак остављао је неизбрисиве утиске, утврђујући ме у уверењу да о садржини наших од носа одлучује и увек треба да одлучује оно што нас везује и спаја. Ту спадају истоветне традиције, борбе за национално и социјално ослобођење, лепе странице"“заједничког суделовања у борби против хитлеровских завојевача, заједничка 'идеолотија и сопијолистичка изград

"ња“ — рекао је Јарошевич.

Пољска уједињена радничка партија, влада НР Пољске и читав наш народ гаје према југословенској радничкој кла си, према херојским народима Југославије осећања дубо ког пријатељства.

»„Ми Пољаци високо ценимо свестрану сарадњу са братском Југославијом. Са задовољством констатујемо оживљавање наших односа У свим областима живота. Сматрамо да је дави развој наше саРадње — који се темеље на заједничким, друштвеним 0сновама, на равноправности, на међусобном поштовању и обостраној користи — у најбоље схваћеном интересу обе Ју наших земаља и да корис-

· НО служи ствари мира и про-

треса. Основе за даље развијање наше сарадње су добре, а постојеће могућности, које се не користе увек у потпу-

, Ности — значајне“.

Јарошевич је нагласио да Пољска придаје велики значај развијању свестране саРадње са братском Југословијом. »Ми смо заинтересовани за развој сарадње са Југославијом на пољу привреде. науке и технике, културе и туризма, а такође и за систематско проширивање непосредних Контаката и размене искустава из разних области живота,

0 доприноси узајамном раЗумевању, учвршћивању ат· Мосфере искрености и међусобнот поверења, плодној сарадњи наших двеју земаља. Уложићемо напоре да спораЗуме које постигнемо у ТОКУ нашег сусрета реплизујемо У

и паса ара руипаи

ЕКСПЛОЗИЈА ГАСА У ЦЕНТРУ ГЛАЗГОВА

Најмање 13 погинулих

(Глазгов, 21. октобра, РОЈ-

тер), — Најмање 13 лица је,

Погинуло, ад 50 повређено У експлозији гаса у трговачКом центру Глазтова. саоПштила је полиција. Полиција је истовремено ИЗразила страховање да. 6ро1 Мртвих може бити долеко Већи, јер сви нестали још су пронађени.

Чик, подсек ству иностраних послова. Чирек рет

други

не Мијалко Тодоровић,

државног секрета | г ра з послове Јакша Петрић и друге званице 3

ри Биједић и Јарошевич из-

приредио је све

1) чану Министарског савета НР ји борави У званичној посу били министри у пољској ар у Министар„Пољски амбасадор у тланови премијерове на вечери су били председчлан Пред-

б ће лц, преде з ференције ССРНЈ Вељко Милаш. дседник Савезне кон-

ла овић, председник ИзврБојанић, чланови СИВ МуТрпе Јаковлевски, иностране

сти о потреби да се боље и Дубље узајамно схватимо, Ти ме наша сарадња добија нов квалитет, д пријатељство пуА аложину — рекао је Би

„Блиске везе и разумевање између наше лве земље имају посебан 'значај у данашњем свету, још увек пуном сукоба немира и неизвесности, рекао

је даље Џемал Биједић. Пос-.

тојећа ратна жаришта и полиТика силе и данас уносе неспокојство у међународну заједницу. Истина, у том свету има и појава. које охрабрују: Бројни садашњи и предстојећи сусрети одговорних државника и консгруктивни ђазго вори о разним међународним проблемима Тачају веру даће претња миру бити замењена преговарањем и' сарадњом. Но, та сарадња зависи. пре свега, Ол свесних акција свих земаља. великих и малих. развијених и Оних У развоју. Одго ворност за решавање међуна ролних проблема. на основу поштовања Повеље Ортаниза ције уједињених нација и при нципа активне и мирољубиве коегзистенције, сносе подјед нако и велике и мале земље.

ЈУ том смислу бих хтео да ис-

такнНем ла закључци несврста них земаља у Лусаки им њихова садашња активност, представља значајан попринос том огпштем напору.

Председник СИВ је даље на гласио да у решавању споро ва и отворених међународних питања треба да учествују све заинтересоване земље. „Стога

потпуности, у најбоље схваће ном обостраном интересу“,

Пољски премијер је даље рекдо да остваривање смелих планова даљег развоја Пољске и Југославије захтева 0обезбеђивање трајног мира, да ље смањење затегнутости у међународним односима, зах тева развијање мирољубиве сарадње. „Народна Република Пољска је увек деловала и деловаће активно и дослед но у корист мира и међународне безбедности, у корист слободе и независности свих народа. Спремни смо на сарадњу са свим земљама које теже побољшању међународне ситуације на основу прин ципа мирољубиве коегзистен ције.

„Доследни напори социјалистичких земаља, а међу њима и Пољске и Југославије, напори свих мирољубивих снага доносе видне резултате — рекао је Јарошевич. На те мељу признавања резултата другог светског рата и реалних чињеница послератног развоја постепено се нормализује ситуација у Европи. Обезбеђивање трајног мира

на нашем континенту постаје све реалнија перспектива. Ја

ОДИЈАЛНЗАМ _

~ у Председник СИВ Џемал Биједић ; председчика ] Пољске Пјотра Јарошевича ко

сматрамо да Организација ује дињених нацила остаје најуни Верзалнији и најдемократскили организам преговарања и активности у решавању међународних проблема. За заједницу народа било би од изузе тнор значаја ла се убрзају преговори 0 питањима која најнепосредније _ угрожавају мир: продужавање кризе на Блиском истоку војна интервенција и агресија у Јужном Вијетнаму и њено проширење на шире подручје Идокине, тр ка у наоружању итд. У односу на те проблеме Југославија подржава напоре арапских земаља за решавање кризе ми рољубивим средствима и спро, вођење резолуције Савета бе збедности ОУН. подржава пре длоге које је у Паризу поднела Привремена револуционарна влада Јужног. Вијетнама као реалну и конструктивну основу за остварење легитимних права вијетнамског народа“, Југославија се активно зала же за позитиван развој ових напора са циљем да Европа постане континент мира. равноправне и хармоничне сарад ње. и безбедности, уз суверено и равноправно одлучивање свих земаља, без обзира на њихову величину. „Југосла вија је подржала и оценила као значајан допринос стаби лизацији односа у Европи спо разум између Совјетског Савеза и Савезне Републике Не мачке. Народне Републике По љеке и Савезне Републике Не мачке, споразум о Берлину као и контакте и разговоре између Немачке Демократске Републике и Савезне Републи ке Немачке. Ми високо ценимо напоре и допринос Народне Републике. Пољске у том смеру. Сматрамо да би скора ратификација поменутих споразума и шире припреме за олржавање конференције о ев ропској безбедности и сарадњи, зашто постоје потребни услови. пали нови импулс садашњим позитивним токовима “ · Европи“

Џемал Биједић је на крају изразио уверење да ће овај сусрет бити нов потстицај за развој односа између Југосла вије и Пољске,

ИУ ОИВЉАВАМО СЕ У СВИМ ОБЛАСТИМА

ча деловање у правцу гаше ња ратних жаришта и конфликата у свету, против аме ричке агресије у Индокини и последица израелског напада на Блиском истоку.

Наша влада високо цени ак тивну сарадњу са социјалисти чком Југославијом на међуна родном форуму. Памтимо да сте увек подржавали став Пољске о питању граница на Одри и Ниси, као и нашу борбу против ·реваншистичких снага' и тенденција у Западној Немачкој. У вашој зе мљи такође видимо блиског партнера, као и државу која игра важну улогу у Европи и у свету, Радује нас што су у основним питањима која се тичу мира и безбедности, у оцени империјалистичких „агресија у Индокини и на Блиском истоку, а такође и главних путева који воде раз вијању нормалних, мирољубивих односа у Европи, обе наше земље сагласне, радује "нас што се заједно боримо "против политике јачања зате гнутости и трке у наоружању. против снага неоколонијализма и назадњаштва“ нагласио је у својој здравици Пјотр Јарошевич,

,

Брамшођ одгооор опозицији, пре парламентарне дебате |

матрало двогодишњи

Једно је јасно: иако је повод 21. октобар када су Брант и Шел пре две године образовали владу, пре деедништво СПД је очигле лно анализирало новонаста лу ситуацију У спољној политици и на унутрашњем плану после избора Барце ла за новог председника Хришћанско ке уније (ЦДУ). И донело је план будуће акције; возни ред ратификације

московског и варшавског У товора' и уговора о Берли-

ну и реализације програма унутрашњих реформа.

Тешкоће

Није случајно канцелар Брант посебно нагласио да нема жртава, на берлинском граничном зиду откако је он канцелар. за последње две годиче, а раније није било месеца без крви. То је канцелар поновио и у интервјуу листу „Велт ам зонтаг“. истичући да ће садашња влада, све што је у њој моћи да „дефинитивно престане пуц њава на немачким граница ма“. Изразио је и наду да ће разговори Бар-Кол уро дити плодом, јер је то у обо страном интересу. а такође и да ће нормализовање од носа НДР—СРН дефенитив но уклонити атмосферу сум њи, подозрења и мржње дуж границе.

Брант је очигледно на овај начин желео да одгово ри опозицији која га опту жује да „не чује пуцње и не види жртве на берлинс ком зиду“.

Као главне тековине кан целар је назначио: све зна чајнији положај СР Нема чке на међународној политичкој сцени, све већу по~

Макси

субенири

Пред одлазак У пензију,

једањ од француских ожеда за

успомену на "дугогодишњи

лљезничара решио је

"рад понесе највећи на све

„ Ту сувентир. Тако те у његову балиту стигла, .. локо мотива! Сада власник „нај већег на свету сувенира одговара пред судом у гра ду Дижотј.

Насршљиђе Италијанке

По веровању које је ду боко укорењено у Италмји, свака жена која. пољуби „уставаног _ летотана — мраморну скулптуру „Гладијатор "6. умору“ из

Музеја града Равете — би

ће срећта У љубавт. Међу

тим, осељних љубавте сре ће у току "иза, година би

лљо је толико да чак т.

„гладијатор“, чије издр· уеао праву кишу њихових , пољубаца: на 'његовом ме

рмерном Лиму тојави ли, су · се трагови корозије изазва

не темикалмјама најразли чатијих руоева за усте.

Сада је утрава Музеза ре

ђе ,

шљллља да „уставаног лепо ће да раде турски архео-

тана“ тренесе у посебну музејску просторију која ће бити специјално чувана од насртљивихг Италља јаткт.

Аргжеолози – цариници_

"На турско-грчкој грани ци жао жопсултанти. поче

лози. Наиме, из Турске У свет непрестано одлази ве мтижи број тредмета из у“ метнички, богате троштос-

ту овог дела Азије. Цар тлеци, мислећи да се ради о сасвим обичним суве нлрима, без било каквих сметњи тротјштају страњ це који извозе њихово ку лтурно благо.

— Журе да потроше пензију пре него што цене опет

тоскоче

(Карикатура из лондонског „Рекорда“)

демократс-_

учинити.

ЗАПАДНОНЕМАЧКА ПОАИТИЧКА СЦЕНА

ЛУ

а Проштле суботе је председништво СПД разбилане коалиционе владе социјалдемократа и либерала. имало интерни карактер, па су због тога доста оскудне објављене информације о њему.

Саветовање је

литичку сигурност немачКих грађана — већина да нас живи боље него пре две године упркос привред нпим тешкоћама — и, на кра ју, Брађт је изјавио да ће влада и даље наставити са програмом реформи да би изградили „демократску и социјално праведнију СР Немачку“.

Осврнуо се и на оптужбе опозиције да његова влада. преговарајући са Источним Берлином. практично признаје међународно-правно НДР и мири се са вечитом

заробљеник Штрауса,

тиму и, Као последње, до

говор о личности канцела- |

ра. Истовремено је Штраус изјавио да се он неће кан дидовати за канцелара. али „неће бежати од одговорно сти ако то прилике буду за хтевале“.

Немачка јавност је оче кивала да ће из Минхена стићи вест.о томе да је Барцел будући кандидат за канцелара у опозицији. Уместо тога — конгрес Барцелу није поклонио пажњу Као (будућем лидеру. А Штраус је. уз одушевљене аплаузе 600 делегата, поде лио преживелим оснивачи ма ЦСУ спомен-медаље на којима је на једној страни грб Баварске, а на другој — његов сопствени лик.

Раде ВУЈОВИЋ

ПРИЈАТЕЉСКИ ОСМЕСИ, АЛИ: И поред привидно топле атмосфере на конгресу ЦДУ у Сабрикену, све је јасније да Барцељ све више тостаје политички

ЈЕ 22.

|дичности. _УВЕСТИМА |

отр Јарошевич

Веома реалан као човек, а као политичар врло обазрив, ефикасан и непре, урањен у својим одлукама, Пјотр Јарошевич од децембра прошле године обавља дужност председника Министарског савета Народне Републике – Пољске, а истовремено је као дугогодишњи члан пољске Комунистичке партије, још из времена другог светског рата изабран за члана По литбироа Централног коми тета Пољске уједињене радничке партије.

Од јуче гост наше земље, Пјотр Јарошевич рођен је пре 62 године, 8. октобра 1909. тодине у Нишвипу (Њешвјежу) у Источној Пољској, у учитељској породици. Настављајући по родичну традицију, уписује се на студије педагогије У Варшави после чијег, завршетка почиње да _ ради као наставник. Касније је пет година био управитељ једне основне школе у Гар волину, у Варшавском вој водству, све док септембра 1939. године није избио дру ги светски рат.

Јарошевич тада одлази, у Совјетски Савез где про дужује да ради као настав ник, а после четири године 1943, ступа као добровољац у редове Пољске армије у СССР. Као официр Прве пољске армије учествује у читавом ни-

зу ослободилачких акција на ратишту које се про» теже од Лењинграда до Берлина и Лабе. Пролази све · степенице официрске каријере, од потпоручника, заменика командира пешадијске' јединице — до пуковника, заменика коман данта Прве армије.

По завршетку рата, већ прекаљени ратник — учесник у борбама за Берлин, Јарошевич постаје генералмајор и убрзо затим заменик министра одбране, Го-

дине 1950. добија чин генерала дивизије, чиме је његова војничка седмого-

дишња каријера углавном и завршена, Следећих двадесет тоди-

на, у периоду од 1950. до 1970. године. Пјотр Јарошевич _ обављаће низ по-

литичких и државничких функција — од потпредсед

комисије планирање

Државне економско (од 1950. године) — до фунх

нина за

ције председника Мини старског савета Пољске Народне Републике.

У новембру 1952. година Сејм поверава Пјотру Јарошевичу место заменика премијера Народне Репу"блике Пољске на коме ће . остати пуних 18 година све до децембра прошле године. ј

Две године — од 1954. до 1956. Јарошевич истовремено обавља дужност министра индустрије угља. Поред низа других обавеза обавља и функцију председника Комитета . за научну и техничку сарадњу са иностранством. Јаро

шевич је био и стални пољски представник у СЕВ, од 1958. године, а две године — 1969. им 1970, у веома важном периоду за ову економску гржпацију

осам нација, Јарошевич је био председник Извршног комитета СЕВ, радећи на ' плановима за интеграцију источноевропских — земаља,

Јарошевич је члан Пољске радничке партије од 1944, до 1948. године, а затим наставља свој политич ки рад у Пољској уједињеној „радничкој партији. Од 1948. године члан је Ментралног комитета ПУРП.

Године 1964. садашњи премијер Пољске био је изабран за кандидата за члана Политбироа ЦК ПУРП, а од децембра прошле године, на пленуму Централног комитета Партије, када је Владислав Гомулка смењен са места леефа партије и његова че тири члана. изостављена из састава Политбироа, Пјотв Јарошевич је изабран за сталног члана.

Пољски премијер је носилац већег броја највиших одликовања,

поделом немачког народа. Садашњи преговори сандр значе, рекао је Брант, прав но регулисање односа изме Ђу две суседне државе, то је у обостраном интересу, а међународно признавање је сасвим друга ствар.

Високу победу СПД на изборима у Бремену (55 од ста гласова) Брант је оценио као доказ да Немци подржавају источну полити ку бонске владе, упркос хи стеричној кампањи опозици је. А у Бремену је, што је показала анализа избора, млада генерација листом гласала за СПД.

Штраусове замке

Истог дана у суботу, и ли дер Хришћанско + социјалне уније Јозеф Штраус; на јубиларном конгресу ЦСУ у Минхену. напао је полити ку бонске владе и енергично поновио да ће ЦСУ гла сати против варшавског и московског уговора и про-

тив берлинског уговора. Ис'

товремено је изјавио да је »ИСУ сигурнији иозбиљнији партнер Москве за преговоре, него што је Брант“, али такви преговори не би водили, како он каже, ка „распродаји немачких инте реса“,

Шраусове поновљене пре тње да ће опозиција гласа ти против ратификације у хтовора са Москвом и Варша вом коментатори тумаче као нови притисак на Барцела, новоизабраног предсе дника ЦДУ, и оне снаге у председништву ШДУ (Шредер, Кол) које се залажу за еластичније држање о-

. позиције према Ероантовој

источној политици.

Штраус очигледно инсис тира да ЦДУ, која распола же са 200 гласова у Бундес тагу а ЦСУ са свега 50, на стави политику потпуне ко нфронтације са бонском ис точном политиком. И потпу ног одбијања московског и варшавског уговора. Иначе, Штраус ставља до знања новоизабраном председнику Барцелу да не може са си турношћу рачунати да ће постати кандидат опозиције за канцелара на следећем избору. То је конгрес" ЦСУ Јасно показао.

Док је Барцел још у Сар брикену, где је пре 15 дана изабран на конгресу ЦДУ за председника двотрећинсКом већином, изјавио да ће опозиција до краја, годи не представити немачкој ја вНОсТИ свој „тим“. своју бу Дућу владу с којом излаЗи на изборе, Штраус је наметнуо потпуно друкчији дневни ред: прво, договор представника обадве парти је о предизборном програму, што ће Штраус очиглед во користити да прогура ставове ЦСУ, друго, дого-

П рипреме за конференимју.

ИМПОЗА

Див

~

ШАН СКУП

У АДИС АБЕБИ

Више од стошину предсшабника из сђиг земаља Африке на седмоднебном заседању у тлабном

(Адис Абеба, 21. октобра, Танјуг) — Више од стотину представника свих земаља афричког континента учествовало је на министар ској конференцији о проблемима трговинеи развоја која је организована на иницијативу Уједињених нација. Овај значајан и импозантан скуп, одржан у Адис Абеби, у ствари је био припрема за предстојећу конференцију земаља у ра звоју која ће се одржати под називом „Група—71“ у Перуу, крајем овог месеца. Министарски скуп у главном граду Етиопије био је истовремено припрема и за треће заседање конференције УН за трговину и раз вој (УНКТАД) које је заказано за пролеће идуће го дине у Сантјаго де Чилеу.

Ову конференцију. афричких земаља на министарском нивоу организова ли су, заједнички, Економска комисија УН за Афри ку и Ортанизација африч ког јединства (ОАЈ).

У току седмодневног рада, разматране су, поред осталог, и мере које треба предузети у интересу мање развијених земаља, затим проблеми везани за унапре ђење извоза земаља у развоју и финансирање тог ра звоја. Исто тако, конферев ција је изразила забринутост због неповољних последица које могу имати по земље. у развоју садашња међународна монетарна кре тања. Посебно је подвучен значај економске сарадње и региопалне интеграције између земаља у развоју;

Конференција је такође истакла потребу мирољуби вог решења блискоисточне кризе на бази резолуције Савета безбедности УН из новембра 1967. године која

предвиђа недодложно повлачење израелских трупа са окупираних арапских те

вор о учешћу у будућем !риторија, брА ХМ

и

траду Ешпопије

Судећи према првим извештајима о резултатима ове конференције, политич ки посматрачи су склови закључку да је овај значајни скуп афричких земаља пружио пуну потврду виталности и реалности од-

лука и докумената прошлогодишње' Треће конференције несврстаних земаља у Лусаки које се односе

на изузетно важне области економске сарадње и убрзања развоја недовољно

развијених земаља.

УЗБУДЉИВА ЉУДСКА ДРАМА НА ПУТУ ИЗМЕЂУ СТОКХОЛМА-И ТРЕЛЕБОРГА

ЈУТОСЛОВЕН МИДНАПОбАО ВУ И ДЕТЕ

Наш радник Ратко Андрић одузео својој бившој жену — Швеђанки сина и присилио полицију да пх вози ка југу Шведске

(Стокхолм, 21. октобра, Та нјуг) — Шведска јавност са узбуђењем прати једну људ ску драму која се овог часа одиграва на путу између Стокхолма и Трелеборга, на југу земље. Југословенски радник Ратко Андрић (27), металостругар из Крагујевца. киднаповао је данас као таоца своју бившу жену Швеђанку, одузео јој једногодишњег сина и присилио полицајца да их полицијским аутом вози ка југу Шведске. У

Верује се да Андрић наме рава да се укрца у Трелеборгу у брод и да се врати са сином у Југославију. Полиција је дала налог да се засада не интервенише силом јер је Андрић у стању психичке напетости, наоружан револвером и постоји опасност да при,пуцњави повреди дете и жену.

Према информацијама из Тугословенске ' амбасаде У Стокхолму. Андрић се са сво јом женом још раније договорио да касније живе у Ју гтославији. Дете су заједнич ким договором уписали У књите рођених у Крагујевцу и син је носилац југосло, венског држављанства. Пошто жена није, по свему су

дећи, желела да пређе у Јутославију. Андрић је закозским путем настојао да преузме сина кога је жена одвела. Када то није успео, не задовољан дугом процедуром.“ Андрић се одлучио на

овај драматичан корак.

Андрић је данас отео сина и кднаповао жену као таоца!у сред Оребруа. јужно од Стокхолма. на очиглед 50-так сведока, Револвером је

разоружао полицајца и при силио га да их повезе колико прво ка стокхолмеком аеродрому Арланда, али је затим променио одлуку и ау

то је кренуо ка Трелеборгу, ·

на крајњем југу Шведске. Полицијска команда дала је

"налог да се засад не приме-

њује сила у страху да том приликом могу бити поврећени дете и жена.

Полиција прати бил и засад је неизвесно ка ко ће се онончати ова људ ска драма.

аутомо-