Borba
______БОРБА_—
„
Председник Ретублике _ одликовао. ; је „Борбу“ Орденож заслуга за на“ род са златном звездом. ~
УДА. Указ о одликоваУДА њу донет је 18. фе49: бруара 1962. пово_ дом 4д-годилњице излажења „Борбе“
а“
| тостиз ПОЉСКЕ
После. пет година, поно"во нам је дошао у госте један пољски пријатељ " који се налази на високој државничкој функцији. Шјотр Јарошевич, председник Министарског саг вета Пољске, који је преу зео владу у тешким децембарским данима прошле године, није само осведочени пријатељ, већ и велики зналац наше земље, И то посебно њених економских прилика, јер је дуго година био на челу мешовитог пољскојугословенског с комитета за привредну · сарадњу. Њему свакако и припада ведика заслуга За тако успешан развој економске сарадње две земље,
Период од пет година, иако лишен контаката на тако. високом нивоу, био је испуњен изузетно интензивном сарадњом, посебно на економском плану, која је добила такве размере и облике да може послужити као пример ка ко две земље повезане општим заједничким интере сима и поред повремених политичких захлађења могу успешно да сарађују. Такав развој односа пре свега је резултат свесних напора народа и вла да наших земаља који, како је рекао Мирко Тепавац, приликом — посета Варшави прошле јесени, добро знају да је зграду пријатељства лако рушити, али врло тешко градити Премијер Јарошевич и његов домаћин Биједић осећаће зато сигурно велико задовољство приликом сумирања тих резултата, "јер Ј8 повезивање две "привреде у оквирима њихових система и, модела достигло импозантан степен. О томе речито говори податак да се робна размена последњих година стално налази на узлазној линији и да ће се она, за период од 1971, до 1975, повећати још за 65 одсто.
Разговори шефова влада две земље биће највероватније као и досад 0обојени смислом за реалност и спремношћу да се
·" Лазар Мартиновић
даље обогаћивање и продубљавање међусобних од носа на свим подручјима одвија уз пуно поштовање принципа суверенитета, интегритета, равноправности, узајамног, разумевања и немешања У унутрашње ствари. То је, уосталом, и највећа гаранција да ће београдски разговори Биједић — Јарошевич отворити нова поља сарадње и трасирати пут још тешњег повезивања, Такви принципи у ствари су окосница
„наше спољне политике и
нема разлога да њихова афирмација не нађе погодно тле у односима са социјалистичким земљама. Узајамно разумевање за унутрашње проблеме две "земље, у тренутку када су обе суочене са приличним економским тешкоћама и када оба траже у оквирима својих система оптимална, стабилизациона решења, може обогатити београдске разговоре и корисном раз меном _ искустава. Јер, простор за даље повезивање две привреде још је веома широк и треба га максималво искористити.
Значајна је и чињеница да је долазак Јарошевича у Београд његов први излазак у својству преми-
јера ван граница соција- '
листичког лагера. То поу здано сведочи о ширем отварању Пољске према Европи, која је најзначајнији оквир њеног спољ но-политичког деловања. Истовремено, то се уклапа и у претконгресну активност новог пољског ру ководства које,, поред напора да на, савременим основама конституише сво ју земљу, има и већих него досад амбиција да буде активан фактор у разрешавању многих европских проблема од којих неки имају за Пољску виталан значај.
Уверени смо да ће Јарошевич у нашој земљи наићи на искрене и отворене _ саговорнике, јер пријатељство две земље је реалност, а интереси обе стране упућују да се тај пут следи.
| због тога што
'
, 4)
4. СТРАНА — БОРБА — 22. ОКТОБАР 191.
АКТУБАНОСТИ
.
Најтшраженији апарат за домаћи
небо је машина за прање рубља,
· зашим фрижидер, док продаја аушомобила стаћнира
Према тврђењу ЗИТ, нај траженији апарати за домаћинство на тржишту је аутоматска машина за прање рубља. Пре неколико година то је био телевизор, затим аутомобил, да би ова година донела измењену " слику потрошње, што на овај начин упућује на закључак шта се дешава не само у индустрији, него и у животном с стандарду просечног Југословена, :
За осам, месеци ове године заустављен је пораст продаје аутомобила, а повећана потрошња не само машина за прање рубља него и фрижидера. Како тврди ЗИТ, од почетка го дине до сада, индустрија је повећала производњу и испоручила трговини 87.000
"машина за прање веша
(пораст 66 одсто) више нето лане у исто време. На тај начин домаћа производња је за три квартала. достигла цифру . од 220.000 апарата. Ако се узме у обзир да се тренутно три-четири фабрике окушавају на овој производфи, свака са различитим
типом и лиценцом, очи гледно је да је то мала серија која би могла · да
буде дељена. Утолико пре што наши суседи (као рецимо „Зануси“) туку европску конкуренцију џиновском серијом од 500.000 до 1,000-000. апарата годишње. Ове помињемо просечном купцу говоре где треба тра жити „кривца“ за прилично високе цене апарата за домаћинство. Управо због тога приватни и дру штвени увоз машина за прање рубља прошлих го дина био је висок. После мера ограничавају
цифре
увоз, импорт је смањен од 32.000 на 16.000, дакле на половину (не располажемо подацима о приватном увозу, али се претлоставља да је и он драстично ограничен).
Све ово говори о нешто повољнијим шансама домаће индустрије за на сопственом — тржишту. ЗИТ тврди да је продаја машина за прање рубља повећана за 71 одсто, док
„
„Требали бисмо бити Заснији кад говоримоо интеграцији и хомогенизацији Хрватске, јер
средства, радних
такве
, жем само на
продају ·
више него што треба. Ако је то у питању, он да бих ја био против хомогенизације. Али, конкретно, хомо генизација Хрватске очита је потреба, јер је хрватска привреда дезинтегрирана, у високоме ступњу, исто је на подручју друштвених служби; да укаелектропривреду, која нам задаје главобоље јер смо је подиЈелили на четири дијела“. (Чедо Грбић, о Уставу Хрватске, у ВУС-у)
СТО ПУТА БЛИЖЕ
„Зар није дошло време да променимо ставове у нашим односима са КУ бом и другим комунистичким владама2 Ако је Хенри Кисинџер могао да оде авионом у Мекинг, удаљен 15.000 километара, као увод у нормализацију односа са Шародном Републиком Кином, можемо га, мислим, послати и У Хавану, удаљену од нас само 150 ки-
СТАБИЛИЗАЦИЈА
ЈБИЉПОМ
. Додатне мере за стабилизацију
привреде, које је СИВ доставио Ску
пштини, шире су и комплексније од ранијих. Оне нису само ватрогасне, иако има и таквих, него иду за тим да афирмишу 1972. као годину нор-
"мализације свих привредних токо-
ва, а тиме добрим делом и друштве них.
Значајна новина је у томе што се и републике; и покрајине, и општине, и Федерација, морају стабилизационо. да понашају убудуће. Раније се на друштвено-политичке заједнице углавном апеловало да се не шире мимо губера, да буџетски метод замене самоуправним договорима, да се не мешају сувише у политику пословних банака и слично, а убудуће ће за такве поступке сести на — оптуженичку клупу.
Додатне мере, у целини гледано, далеко шире афирмишу тржишне законе и тржишно понашање свих. фактора, од радне јединице до Федерације, А то веома много значи. То, између осталог, значи да радне организације (и не само радне организације) које не могу да валоризују своју робу и услуге на тржишту, морају — раније или касније — да затворе капију. Другим речима, плати па носи, заради па ин-
"вестирај, ко послује — тај сноси и
ризик, ко дугује — јамчи целом
имовином. Ова стара правила су а-. "бецеда тржишне привреде, али у
нашим условима могућно је чак да се производе губици, из године у го
_дину, и истовремено повећавају лич _ ни дохоци. Ниједан систем не мр“
које
||
же изаћи на крај са таквим „привређивањем“. Међу додатним мерама је и обећање СИВ да ћемо у 1972. ући са усвојеним _ средњорочним — планом, што би несумњиво представљало крупан успех, јер без таквог програма нема ни ефикасне политике стабилизације на дужи рок. СИВ апелује на републике и покрајине и на привреду да — договорно али брзо и ефикасно, налазе заједнички језик и заједничка решења за отворена питања плана. Једно од тих питања је промена структуре наше привреде, једноставније речено развијање оних грана које су досад заостајале, па смо збоа тога морали да увозимо репроматеријал, полупроизводе и то у све већем обиму. Не треба гајити илузије да само решавање девизног и спољнотрговинског режима, може ликвидирати овај несклад у развитку пре рађивачке и базне индустрије, који ће нам се увек јављати као извор спољнотрговинског дефицита, а тиме и инфлације,
Искуство нас, међутим, опомиње да стабилизациони програм сам по себи неће донети стабилизацију. И
' крајем прошле године ушли смо.у
ову 1971. са амбицијама да она буде „преломна“ година. Она то у изве-
сном смислу и јесте, али више по
томе што се привредни токови од-
вијају мимо и против стабилизацио-
ног програма и што је у пракси•на многим тачкама и у многим под-
· ручјима изостала права, друштвенополитичка акција за реализацију |
договореног програма. Изостала је
и одговорност што такве акције није било. Уместо организованих напора од радне јединице до Федерације да се сви видови сведу на праву меру и ефикасно реше отворена питања система и плана сасвим друга питања су дошла у центар пажње и акције у многим срединама и многим подручјима.
Стабилизација тражи жртве. И одговорност. Нису на испиту уставни: амандмани, а понекад се спорост аљкавост и неодговорност њима при писује у грех, него они који их спроводе у живот. С правом се очекује да се републике и покрајине и привреда, међусобно, брже и ефикасније договарају, брже проналазе заједничка решења и организују заједничке акције. То је пут за афирмацију нове улоге република и покрајина.
Акциони програми стабилизације су истовремено прилика да сеу живот спроведу амандмани ХХГ и ХХП, другим речима, да радничка класа постане заиста реализатор и носилац политике стабилизације. Јер, илузија је веровати да се може стабилизација постићи само акцијом одозго, мерама одозго макар и за њих стајале и оштре казне,
Према томе, сви смо ми на испиту. Ако изостане, организована: акција на бази самоуправног договарања онда прети опасност да ћемо и у 1972. уместо богате стабилизационе жетве, помово проклињати —
сушу. у Раде ВУЈОВИЋ.
— Стигао пакет ! — Добро, унесите
је извоз порастао од 4.900
на 14.500 комада. То је ис-
товремено највећи скок извоза кад је реч о апаратима за потребе — домаћинства. Не знамо где се оваква роба продаје и по којој цени, што није нимало споредно, уколико се зна да су цене домаћих
вору)
из дохотка организација
произвођача знатно изнад светских. .
Други индустријски „бес тселер“ је фрижидер. Додуше југословенске фабри ке су ове године смањиле производњу за неких 20.000
апарата (произвеле су 274.000 уместо 296.000 _ лане), али су с захваљујући
лометара, да учини исто“. (Едвард Кенеди, амерички сенатор у једном го-
СК НЕ ТРЕБА ДА СЛЕДИ се та идеја може врло ОРГАНИЗАЦИЈУ ДРЖАВЕ
лако изродити у централизам у оквиру Хр ватске, у захваћање У
„Можда је основни проблем управо у томе што се идентификује позиција републичке организације Савеза ко муниста у односу на СКЈ са позицијом републике, као самостал не државне и самоуправне организације, у федеративној заједници. То двоје: се, по нашем мишљењу, пе може изједнамчавати. Савез комуниста мора и
у идејном и акционом погледу да буде · јединствена организација, да у свим битним проблемима развоја југословенског друштва има јединстве
што значи
не погледе и да се јединствено бори за.
реазлизапију својих ставова. Управо У томе је његова улога као фактора кохезије. Партијска организација, дакле, не мора и не треба да слиједи организацију у друштву, јер Савез комуниста није представник свих друштвених интереса, већ авангарда “радничке класе“, (Раде Галеб, члан Секретаријата ЦК СК БиХ, у „Комунисту“)
НЕСПОРАЗУМИ
Још од 1963, тодине гради се у Новом Београду модер на дечја медицинска установа — Институт за здрав
ствену заштиту подмлатка.
Србије. Модерно планирана установа ипак никако да се заврши. Радови су стајали · 1963. године, па 1965. онда 1968. па ево опет и ове 1971. године, Х
Ова дечја установа, коју са нестрпљењем очекују ро дитељи не само Београда и Србије, већ и других да љих крајева без модерне здравствене заштите деце, ашла се ових дана поново у невољи. Лепо здање модерног института већ је добило обрисе и тако рећи недостаје још глазура и усељавање у нове болесни чке собе и хируршке сале. Међутим, никад није било довољно новца да ра-
дови крену пуним темпом, Однос одговорних у Срби
“ји према развоју дечје здра
вствене заштите готово је недозвољен. Дечје: клинике Медицинског факултета се гуше у неподесним условима, а Институт за заштиту подмлатка у Новом Београ ду нема изгледа да се заврши, Чак, америчке фондације овог лета уложиле су шест милиона динара да радови крену,
Ове податке о невољама новобеоградског института за дете изнео нам је доцент др' Душан Бајец, познати дечји хирург.
Данашњи услови за лече ње најтеже оболеле деце у овој и другим установама недопустиво су лоши. Чак и београдске установе, са добрим кадровима, по оном што пружају заштити деце и по своме комфору, че
роби са лагера из прошле године, повећале продају на 312.000 комада, или за 7 одсто. ; Истовремено извоз фрижидера готово је удвостру чен: лане је извезено 42.000, а ове године 83.000 апарата. Овде је ситуација нешто јаснија него код машина За прање рубља. Наиме, у Европи и западном свету више готово нема фабрике која производи фрижидере испод 120 литара са једним вратима. Њихова производња је ори јентисана на веће апарате, с двоја врата, тј. са ко мором за дубинско хлађење и комором за одржавање намирница у свежем стању без паковања. Наше фабрике, извозом попуњава ју празнине у аеразвијеном делу света, или делу света са _ нижим стандардом. Овом оријентацијом се 06јашњава чињеница што је донедавно и друштвени и приватни увоз фрижидера растао из године у го-
дину. Трећи индустријски „бес тселер“ — аутомобил, до-
живљава нешто чудно. на
· тржишту. Моторизација. ко
ја је у Југославији. почела крајем педесетих годи на овог века донедавно је гарантовала врло брзи пораст продаје на домаћем тржишту. Први пут ове године аутомобили „иду“ нешто слабије него пре. За осам месеци продато је 111.400, према 110.930 возила, или само 473 аутомобила више него лане за осам месеци. Истовремено је увоз смањен од 42.000 лане,, на 36.000. После ограничења . уво-
(Карикатура М. ЋИРИЋА)
за, озакоњеног јула — ове
године, ' увоз аутомобила. је
забележио драстично сма-
њење, али домаће фабрике.
нису знатно побољшале своје шансе на тржишту, У ствари, успеле су са-
мо да очувају већ достиг~
нути број купаца у једном месецу. Први пут после неколико година све-
доци смо прекида пораста.
У продаји аутомобила. О6јашњење је засад тешко наћи, али је највероватније да су цене домаћих
аутомобила прилично висо.
ке, особито мањих кола која се највише траже, што утиче на сустизање купаца и одлагање потрошње, Овакво стање – продаје могло би да буде индикатор за опадање потрошње која се најављује од почетка ове године. Остаје да се сачека крај године да би се могли правити дефинитивни закључци, "Но, продаји само ова три најтраженија производа, очи гледно је да се индустрија и тржиште налазе у пуној конјунктури, са једва уочљивим знацима промена у продаји аутомобила. . Ова констатација је интересантна за оне експерте и економске институције, ко је своје прогнозе о даљим текућим кретањима привреде, базирају на потрошњи становништва. Наиме, ако би се судило по овој и осталој потрошњи, онда смо прилично далеко од „хлађења“ прегрјаног при вредног строја, на шта су срачунате све мере савезне управе од = прошле до овотодишње јесени. '1 Јованка БРКИЋ
сто заостају и за оним што се сматра најзаосталијим. Данас доћи до помоћи деч јег специјалисте или места за. операцију готово је немогуће, У креветићима леже до два тешко оперисана детета. У чекаоницама се туше. гомиле болесне деце у наручјима мајки. И те шки болесници се враћају на чекање.
· Новобеоградски институт У садашњем крилу зграде на сто планираних кревета прима 300 најтеже оболеле деце. У амбулантама до из немоглости свакодневно че кају оболела деца и мајке» не само из Београда већ из других крајева. Међу оним који су примљени на одељења готово половина је изван Београда. Га ' Нова установа која је већ трађевински готова, и у ко' ју је досад уложено отпри
(- ' | : – . Е — сЛЕј и
_ „Самоупрабљачка праба“
За китњасто ц тпатетично образложење одлуке о
Бај у Милан Симић ч Антоњ Сајдл, генерални директор | „Атекса“ ц његов заменик, вратиће високе тповчане таграде (50.000 ч 40.000 димара) које мљ је, за велике засљуге у послу, доделио колектив. Кадсу, одлучили су се па тај корак јер је такво награђивање критиковано У Оп» штинском комитету Савеза комуниста Стари "Град. | савет ч Конференција Савеза комуниста „Атекса“ одбили су предлог директора Симића и заменм-
Радничк
ка Сајдла. !
ће се одрећи презимена | Ала манимо се предвиђања, ц одајмо признање са~
„Борба“ је писала о наградама, Симићу ч Сајдлу ча-
помињући да је трви добио већу награду од највеће која
И] ~
се у овој земљи додељује за осивотно дело, само тајмс
талтјтијим ствараоцима,
У
додели новчанис "аграда тзвесном другу Ласковићу су |. били потребни вероватно сви лети суперлативи које има
овај језик, Шта ће сад чинити друг Ласковићг Чиле ће, “којим суперлативима објаснити ову нову одлуку „Атексовог“ радничког савета Хоће ли, можда, Симићеве % Сајдлове заслуге опеватт, старим добрим десетерцем, илм
моутрављачима ,Атекса“ за доследно чување „самоутрављачких права“,
лике седам милијарди старих. динара, ако се икад за врши, биће европског ранта и још значајнијих капа цитета, Моћи ће под најбо љим медицинским условима да прими 500 до 600 деце и мајки на лечење, док ће амбуланте такође под максимално комфорним и медицинским условима мо ћи да приме на преглед 600 до 800 пацијената. У самом институту ће радити _уиграни тимови, који су већ оформљени и изучени у до садашњим условима. — Ми смо уложили све напоре дао безбедимо кона чно завршење института, ка же др Душан Бајец. Сви радови су могли да бУДУ већ завршени и да зиму до чекамо са неупоредиво бо љим условима. Али, уместо да по најбржем поступ ку донесу решење о даљем финансирању радова, у Из вршном већу Србије су фор мирали комисију која тре ба да оцени шта још треба до завршетка радова! Неопходно је још 24 милиона динара да би инсти тут био предат на употребу. Градска скупштина Бео града учествује са половином суме, али давање сред става условљава одлуком. Извршног већа Србије. Радници предузећа „7. ЈУ ли“ поново су напустили здање института, деца се и даље гуше по тесним чека оницама и гурају у креветићима. . Њихове сузе као да се зд министрације ни мало не
тичу. шј Богдан ШЕКЛЕР
судећи "по садашњој.