Borba
р 4 ~ ј у « . . == + А | А + 4 | + | 475: ' - а а
к > у А ; ' у 22; ОКТОБАР 1971. — БОРБА — СТРАНА 5.
САОПШТЕЊЕ СЕКРЕ
СТУДЕНАТА АТА САВЕЗА
ТАТА Б
СИНДИКАТ СРБИЈЕ: НАРОДНА БАНКА:
а Х:
— ПРОТИВ | ОПОРЕЗИВАЊА ПРИХОДА ПОРОДИЦЕ |
Смашра се да би нођи предлози — — /. . деградпрали положај жена
_ Прво опадање штедње _
Разлози су, сбакако, у побећању шрошкоба жиђоша, =
камата, коју су банке одавно конзер· вирале, не може да компензира штедиама обезвређивање штедних улога, а недостајале су и друге помоћне мере. Очекивати је, ипак, да ће, после укидања лимита каматних стопа банке моћи да понуде штедишама већу камату и боље услове. ка И потрошачки кредити су у опадању: они су у септембру, према непосред. ним подацима Службе друштвеног књиговодства. износили 7.234.000, у августу 7.236.000 а у јулу 7.345.000 нових динара. ЖФихов пад последица је ограниче-
Први пут после низа година, када су стално ишли узлазном путањом, ште дни улози су у септембру нешто опали: износили су у том месецу, према претходним подацима Службе друштвеног књиговодства, 19.361.000 динара, према 19.408.000 колики су били у августу, односно 19.306.000 у јулу ове године, Мада коначни подаци могу да од· ступе од ових, за коју десетину милиона динара, извесно је ипак, да је дош ло до застоја, а вероватно и благог па-. да штедње, што није случајно. 5
Још раније је запажено да је штед
_ 9 писању „Наших дана“ још није _ __ Фаузет-етав
Пр а иро ће о томе обађести и покрајинске студентске организације. – Шта су
та примања породице, као ва пример, приходи од своЈине, издавање станова, кућне радиности и слично, за
Синдикат се не може сло жити са предлозима да се приликом опорезивања Уу-
ши сђе републичке
| "Бранко Миљуш п Хасан Бандођић. изјађили па: дописнику „Борбе“ |
(Сарајево, 21. октобра) Дописништво „Борбе“ у Са рајеву добило је данас од Секретаријата Председништ ва Савеза студената БиХ следеће саошнтење, „Секретаријат Председни штва · Савеза студената БиХ – жели обавестити јавност да о неофицијелним контактима чланова Председништва Савеза сту дената Југославије и Савеза студената Босне и Хер цеговине с представницима Савеза студената из друТИХ република и покрајиу на, као и о сарадњи тих“ сконтаката нису обавештени представници средстава јавног информисања.
Према томе, оцене. у неким листовима о садржини неофицијелних _ разговора чланова. Председништва Савеза с студената, Југославије и Савеза студената с Босне .и .Херцеговине, са члановима Са веза студената Хрватске су произвољне и лична су ствар дописника тих листо ва и извора њихових информација. који нису зва нични и нама су непознати. Свавове и мишљења о раду седнице Председништ
ХРВАТСКА:
ва ССЈ о неким догађајима везаним за њу, а којима су ' наводно узрок писање листа студената СР БиХ „Наши дани“, као и о писању овог листа, Савез сту дената БиХ ће заузети наКнадно. после разматрања ове проблематике, О овоме ће бити обавештене све републичке и покрајинске организације Савеза студе ната“.
Објашњење дописника: Информацију сам писао на основу телефонских раз товора с Бранком Миљушем, председником и Хасавом Бандовићем | чланом Председништва СС БиХ ко ји су учествовали у разго вору с представницима Савеза. студената Хрватске не посредно после седнице Председништва ССЈ коју је хрватска делегација демон стративно напустила због три текста објављена у сту дентском листу „Наши да-
„ни“,
Ево шта је рекао Бран-
ко Миљуш. који је дошао.
до телефона у току разго
вора с члановима хрватске делегације; „Управо разговарамо с колегама из СР Хрватске о. разлозима њиховог напуштања седнице ССЈ. Ми желимо да их уверимо да се не ради ни о каквој смишљеној и намер ној провокацији, јер је сту дентски лист „Наши дани“ аутономан и да се у спор ним текстовима не одража вају ставови Председништва СС БиХ. које је било домаћин четврте седнице Председништва ССЈ.
Сутрадан, да би шире обавестило. читаоце о правим разлозима напуштања седнице од стране делегације студената из СР Хрватске, о овом случају раз говарао сам и са чланом Председништва СС Босне и Херцетовине 'ХЖасаном Бан довићем који је рекао: „Ми смо изразили жаљење што је дошло до овог немилог инцидента. Писање „Наших дана“ не треба проистовећи вати са ставовима Председ ништва СС БиХ и обећали смо им да ћемо спорне тек стове анализирати и о'њи ма заузети наше ставове“.
А. ХУСАРИЋ |
(пор траје, студенти без стипендија _
Загребачки студенши неће добити стипендије из Републичког фонда, јер град није удружио п сбоја средстађа
(Загреб, 21. октобра) — Ре публички фонд за кредитирање ученика, и студената Хрватске обавестио је 32требачки Градски фонд да ове године неће одобравати кредите за студенте и ученике са подручја овог града, Републички фонд ће И даље испуњавати већ уго ворене кредитне обавезе, али пошто Загреб није удру жио своја средства Градски фонд је дужан да Испуни обавезе према студен тима и ученицима.
Овакав став изазвао је не тодовање у Градском фонду, те је од Републичког фонда затражено да им се врате средства која је 3атреб ранијих година удружио у заједничку благајну. У Градском фонду тврде да само Загреб даје заједници За финансирање усмереног образовања преко 30 одсто Средстава. Према томе, ако Заједница даје Републичком
онду 16 милиона, онда и Затреб; индиректно даје око 48 милиона динара.
У Републичком фонду ка жу да овакав захтев Градскор фонда за кредитирање ученика и студената не Ма никаквог основа, јер би ПО тој логици и све друге општине које дају средства
· _ Заједници За финансирање Усмереног образовања могле одбити да кредитирају своје студенте и ученике.
Као што је познато, ове „Тодине ступио је на снагу Нови закон о кредитирању Хоји је утврдио принцип Удруживања средстава, па Је така и. Загреб дужан да Утружи своја средства, јер Једино у том случају Ре“ публички Тћонд преузима 0-
авезу кредитирања. НаиМе, тек на удоужена сред-
· СТва Фонд партиципира са 50 одсто /својих средстава, објаснили су нам.
Од 105 општина у Хрват ској само три — Загреб, Дуго Со и Клањец — ниСУ узђугси ла своја средства и није нам јасно како то да само Загреб сматра да Та но треба учинити, нагла Шавају у Фонду.
Док се не реши овај су-
__ Коб, или боље речено неСпоразум неколико стоти-
На стузентекох захтева за ло- -.
Ти, Градски фонд ипак је Одлучио да решава молбе
„динара.
кђедита мора чека“ |
ученика средњих школа, али не по критеријумима
који важе за целу Републи ку, него по својим. „Џош-
ВОЈВОДИНА:
то нису удружили средства, општи критеријуми их не обавезују“ — кажу они.
. Г. М.
купног прихода грађана, уместо „запосленог, као досад, опорезују приходи це-. ле породице, јер би то зна чило дестимулацију за запошљавање већег броја чла нова, и деградирање поло'жаја жене, чиме би у ствари била спречена њена даља афирмација у-друштву. Овакав предлог имао би ви шеструко негативне последице, Ово је став Председништва Републичког већа СС Србије, изнет на јучерашшњој седници на којој | је било речи о' новој поре
то постоје у нашем друш-
тву многи други облици о-
порезивања, 5 лр.
ња успорила ход, јер није било уобичајених скокова, што је свакако последица повећања трошкова живота и обезвређивања новца. Релативно ниска
ња, до којих је дошло у више наврата — нарочито смањења средстава која се могу употребити, за финансирање штедње.
банкарских ове
КАДРОВСКА ПОЛИТИКА У ПРИВРЕДИ
__ ПРЕДУЗЕЋА БЕЗ _
– РУКОВОДИЛАЦА
ској политици, Председништво Синдика-
та сматра да,
желе захватити нека -дру“
6 +СРБИЈА: >
Иивалидеки додатак за. хиљаду лица
Сви лични, односно породични инвалиди У Србији, чија примања не прелазе 600 динара месечно, имаће правб " на инвалидски додатак, До сада та граница је
износила 250 динара. Овом погодношћу ће се користити око хиљаду лица. Побољшаће се и положај око хиљаду са мохраних лица којима ће се, под одређеним Условима, инвалидски до
датак повећати за 199 динара. Предвиђа се и вало-
ризација инвалидског до датка према просечним личним дохоцима.
уколико се
Прилично масовна појава изигравања институције конкурса за пријем нових радкика (нарочито руководећих) у привреди | нису
| само последица разних де-
формација које су у овој области · постале обична ствар, већ узроке често тре ба тражити и у „шупљинама“ превазиђених прописа, у неким процедуралним, материјалним и другим практичним питањима.
По мишљењу скупштинске Комисије за друштвени надзор Србије, која је јуче о томе . расправљала, конкурси су пре свега скупи (само „Црвена застава“ из Крагујевца. дала је за конкурс о реизборности ру ководећих радника 1,000.000 динара), сим тога претерано дуго трају (у просеку око месец и по дана). Зато се радне организације све чешће користе разним дру
гим могућностима, као што је такозвани јавеви оглас (преко завода за запошљавање или на огласним таблама, у сопственим просторијама), односно „непосред
_ ЗАЈАМ ЗА АУТОМОБНАСКУ | ИНДУСТРИЈУ 120 МИАНОНА
До 1975: израдиле
би се чешири нође пи проширило чешрдесешак
фабрика које произђоде аушомобилске делобе _.
(Нови Сад, 21. октобра). = Општи војвођански зајам за развој пратеће аутомобилске индустрије како је данас изнето на конференцији за. штампу износиће 120 милиона То ће у ствари представљати више од седмине укупних средстава од 800 милиона динара, колико ће се у Војводини до 1975. године уложити у раз
витак ове гране. Укупним средствима 0могућиће се проширење око четрдесетак "фабрика које већ сада потпуно, или делимично, учествују у. производњи разних аутомобилских делова. Поред тога, изградиле би се и 4 нове фабрике аутомобилских делова, Према предлоту Завода „Црвена за-
индустријске
Ин ни 1 сан _ Хулигани –_
пунолетна лица
Према најновијим проценама, најмање 60.000 малолетника током године учини, 5 неко од кривичних дела,
' Према најновијим про енама, у нашој земљи
годишње најмање 60.000
"малолетника учини не ко од кривичних дела, Према подацима Савезног секретаријата 'за Уашње послове
о иНе у нашој земљи 40.500 малолетника, при јављено је јавном тужилаштву за кривично гоњење, а више од 15.000 пријава предато је СУП. тим, атар кривичних дела вероватно има доста која су починила малолетна лица. ' Подаци показују да је
1968.
од 100.000 |
за последњих 10 година криминал малолетника порастао шест пу„та. и ; Хулигански | иступи, према најновијим извештајима, нису карактеристични за малолетна већ све више за пунолетна лица, Чак се смагра да на пунолетна лица. све чешће негативно утичу млађи пунолетници, Тако је 1970. године за хулиганске иступе 0суђено 370: пунолетних лица, а свега шест ма~
лолетних!_ : „_ Б ш.
МА ——
става“, то би биле фабрике аутоелектричне _ опреме у саставу предузећа „Север“ у Суботици, фарова и расветних тела при „Југоденту“ у Новом Саду, зупчаника при „Прогресу“ у Зрењанину и фабрика спе цијалних алата у Сенти. Укупна улагања у изградњу нових фабрика износила би 260 милиона, а У проширење садашњих погона произвођача аутоделова 540 милиона динара. Ове крупне инвестиције у амбициозни програм развоја пратеће аутомобилске индустрије — како је истакнуто — биће обезбеђене, поред расписивања зајма од радних организација и грађана у висини од 120 милиона, делом буџетских вишкова Покрајине и опћштина у износу од 50 милиона и из фондова заједничких резерви од 30 милиона динара. Поред ових готовинских средстава. предвиђа се да се остали износ добије ангажовањем заинтересованих радхних организација и њихо„вих пословних банака (300 милиона) и из комерцијалних кредита домаћих и ино страних испоручилаца опре ме и извођача грађевинских радова (300 милиона). Предлог Привредне коморе Војводине о расписивању зајма размотриће и на основу тога донети одлуку Извршно веће Војводине, а све техничке послове око његовог спрово-
ђења обавиће конзорцијум заинтересованих пословних банака.
Ј. ЋУРЧИЋ | „Београд“, Шумско газдин-
ИСТРАЖИВАЊА:
7
Према подацима Завдда за економска истраживања из Ниша привреда Србије користи у просеку 50 до 70 одсто својих производних капацитета. Узрок овоме су нереална кадровска полити' ка и недостатак одговарају ћих кадрова, '
Жако искористити постојеће резерве производних капацитета, које нису ма-
| ле, једно је од питања ко-
је се разматра у студији „Пројекција потребних кадрова у СР Србији до 1975 тодине“ Завода из Ниша.
САОВЕНИЈА: ·
(Љубљана. 21. октобра) —
а данашњој седници Из вршено већ е Словеније по држало је предлог по коме би се таксе у цени погонских горива повећале за 0,30 динара за бензин и 0:20 динара за уље. Пољопривреда би при овоме имала из
весне олакшице. 1 "
ни договор“ између заинтересованих предузећа и рад ника.
Према подацима из 62 општине и око 90 радних оргавизација у ужој Србији само 5 одсто нових стручних, руководећих и других радника прима се путем конкурса, а сви остали путем јавног огласа, непосред ним договором, уговором о раду и на други, најчешће игрегуларан начин.
Многе · организације су, супротно важећим прописима, измениле и одредбе својих статута, правилника о заснивању и отказивању радних односа и _ разних других аката. Тиме су и практично озакоњене могућ ности да се руководећа рад на места у привреди која подлежу реизборности сведу на симболичан број. Осим тота — тамо се постављају и лица Која немају одговарајућу спрему и дру ге услове, нити би на редовном конкурсу могла бити примљена.
У Заводима „Црвена застава“, ва пример, број руководећих радних места ко ја подлежу · реизборности смањен је са 500 на 50, у београдском Дому здравља „Др Сима Милошевић“ са 15 на. 8, а у предузећу за промет, кооперацију, комер цијалне и инжењеријске Услуге „Унионметал“ из Бео града једноставно су увели у статут нову одредбу по којој немају ниједно руководеће радно место:2 „Млава“ из Петровца, „Галеника“ из Земуна, робна кућа
Места за 5.000 инжењера | годишње
Одговор на ово. питање сту дија нуди у тачном плани рању потребних кадрова за наредне четири године. Та ко је само индустрији Срби је до 1975. тодине потребно 5.500 машинских и електро инжењера, '2.218 технолога и металурга, 510 рударско теолошких инжењера,-. 620 шумарских, 4.430 економиста и 1230 правника. Са сре дњом школом у истом пери оду биће потребно 22.000 средњошколаца разних струка. п.В.
Исто тако подржан је и предлог да се у Словенији таксе за лична возила по већају за сто одсто, за дри колице 15 одсто, а за терет
на возила 50 одсто. Повећа
"ње би важило од 1. децем
бра ове године. У образложењу је истак
У Србији само 5 одсто предузећа ошђорило конкурсе |за понобни избор рукободилаца пи ноба радна места.Стручњаци улазе пи на мала браша
ство из Џирота и нмиз других у Србији такође су, бар судећи по њиховим статутима и другим актима, ригорозно смањила број својих руководилаца. Захваљујући оваквој пра кси, у Ражњу је ва начелника СУП постављено лице које не испуњава прописане услове. Правоснажном пресудом Врховног суда Србије тај избор је поништен, али је тамошњи оргави још нису извршити, Карактеристичан је и пример судије за прекршаје из Прокупља који од октобра 1969. године још није окон чао поступак против предузећа „Прокупац“ које је оптужено да је без конкур са, јавног огласа, па чаки без обавезне пријаве заводу за запошљавање, примило на посао једног фудба-
лера.
Т. МИЋКОВИЋ
ЖТП- ЗАГРЕБ:
Новчаница · од 1.000 динара ее не штампа
У Дирекцији трезора истичу да је досад продато 150 килотрама јубиларних златнихка, илљ 90 одсто од коване серије
Продаја _ јубиларних златника, како смо обавештени у _ Дирекцији трезора Мародне банке Југославије, је при крају досад је продато око 90 одсто предвиђене количине — односно око 150 килограма.
Цена златника _ није мењана — осим на почетку године _ када је због девалвације повећана за 10 одсто (стопа девалвације је иначе била 20 одсто), тако да су они, у ствари, имајући у виду инфлацију и пораст трошкова реално јефтинији.
За сада није извесно да ли ће се, после распродаје, последње серије, која је још у току, и даље наставити са њиховим ковањем.
У Дирекцији трезора су иначе демантовали вести о припремама 3% штампање новчанице од 1.000 динара, (нових), које се ту и тамо МЕ
Плаћање царине чеком
Због задржавања возова ради царињења робе само у првих шест месеци ове године иностран-
ству плаћено 25 (Загреб, 21. октобра) Служба за саобраћај и ве зе Привредне коморе Загреба упозорила је данас да ће ЖТП-Загреб ускоро бити присиљен да забрани увозно царињење на железничкој станици Загреб — Западни колодвор како би се решио проблем прекомерног задржавања вагона. Привредне ' организације, наиме. због хроничне неликвидности нису у стању да у моменту приспећа вагона с робом из иностранства плате царину. Вагони стога остају неистоварени и претварају се у складишта. С обзиром на већ хро ничну несташицу вагона у земљи · оваква ситуација на царини још випце погор мава несташицу.
Сем тога, често остају не истоварени и инострани ва тони чија се најамнина пла ћа у златним швајцарским францима. У првом полугодишту _ прошле године просечно задржавање ино страних кола износило је 8,5 дана, а у истом раздобљу ове годиче 9,2 дана. Истовремено, просечно задржавање наших кола у
« ,
ПОСКУПЕЛИ БЕНЗИН И УЉЕ.
нуто да се средства из по већаних такса за возила и из цена погонских горива употребе искључиво за мо-
дернизацију путева. Наиме, |
неопходна је убрзана модер низација путне мреже у вре мену од 1971: до 1975. не.
годи |
милмона динара
иностранству износило је 5,5 дана. ЖТП-Загреб је за веће задржавање иностраних кола у првих шест ме сеци ове године платио 25 милиона динара или. 2,6 пута више него у току про шле године. Њ.
Одбор за саобраћај и везе Привредне Жоморе 32-
треба оценио је да постоје“
два могућа решења: прво је — транспортно ограниче ље и забрана увозног царињења на станици Загреб Западни колодвор што за собом повлачи низ неповољних _ последица за привреду. и друго. еластичнији однос државе. Одбор с тим у вези предлаже пла ћање' царине чековима без
претходне обавезе жирирања од стране пословне банке. (Танјуг)
| Избршно ђеће
| Слаођеније:
Аконтација за неразвијене
(Љубљана, 21. октобра) Извршно веће Словеније прихватило је данас ставове о кредитирању бржег развоја смање развијених ре публика и аутономних по-
ложени Управном — одбору Фонда федерације за нераз вијене. Према овом предло гу, одредиле би се аконтације обавезног кредита за ову годину у висини „одсто од производа друшт веног сектора привреде Сло веније, који је за ову го|дину предвидео Савезни за
|вод за друштвено планира ње,
крајина, Они ће бити пред.
1,94 |
и тисанаеиифнии——е- === јарац