Borba
ме =
пи
скупштИнски_ живот
САВЕЗНА СКУПШТИНА Зе |
Значајна и корисна
15
·_ размена мишљења
" Спољноболитички одбори разматрали резултате разгобора председника
На заједничкој седници одбора
за спољну политику Већа народа и.
Друштвено-политичког већа, одржа
"ној јуче у Савезној скупштини, под
"председништвом, Стане Томашевић — „Арнесен разматрани су резулта "ти разговора који су недавно вође њи између председника Тита и генералног секретара КПСС Леонида 'Илича Брежњева и њихових сарад 'ника. На питања која су тим пово "дом поставили посланици Мито Ми цајков, Петар Додик, Марјан Бари глић, Стана Томашевић — Арнесен, Бено Зупанчич и Милан Милутино "вић одговорио је савезни секретар за иностране послове Мирко Тепавац,, ' Учесници у овој дебати истакли "су да су стабилни односи, равнопра вна и узајамно корисна сарадња са "СССР трајна и значајна компонента међународне политике Југослави је као несврстане земље. Имајући то у виду, спољно 'политички одбори оценили су размену гледишта као значајну и ко рисну.
На овој седници изражено је гле диште да је за међусобну сарадњу и за европско споразумевање уопште од посебне користи и важности што је у току разговора и у заједничкој изјави поново потврђеч значај Бео градске декларације и њених прин ципа.
У наставку заједничке седнице, посланик Јоже Вилфан тражио је оцену Савезног секретаријата за ивостране послове у вези с .неофаши стичким скупом, одржаним 3. октобра у Трсту. Том приликом шеф странке Италијанског социјалног по крета поновио је тврдњу о итали-
социјалистичке ,
јанском суверенитету над "бившом зоном „ВБ“. Ре Помоћник савезног секретара Илија Топаловски је у За указао на добре односе који постоје из међу Југославије и Италије који су потврђени при недавном сусрету са везног секретара Тепавца и мини стра Мора у Њујорку, а посебно У говору италијанског министра иностраних послова у Уједињеним нацијама. Што се неофашистичког ску па тиче, представник Савезног секретаријата за иностране послове рекао је да представља покушај ре мећења добрих односа и развоја при
• јатељске сарадње Југославије и И-
талије, о чему је Савезни секретаријат скречуо пажњу италијанској страни.
На крају седнице разматран је извештај о досадашњим припремама конференције за европску без-
"бедност и о потреби да се разради
о овом европсе југословенски став ском скупу. Предложено је да припреми програм југословенске ак тивности, у том правцу да се ангаЖжујУ републичке скупштине и заин тересоване институције, да би што организованије иступило у вре ме конференције и њених припрема. Предложено је да се овом питању посвети једна заједничка седни ца одбора Савезне скупштине за спољну политику, на којој би савез ни' секретар за иностране послове поднео експозе. (Танјуг)
ПОСЛЕДЊА СЕДНИЦА КОМИСИЈЕ ЗА ДЕВИЗНИ
СИСТЕМ
Незадовљсетво на крају посла
Да ли се у стварању новог девизног система почело испочетка7
После двогодишњег рада, скупштинска Комисија за девизни систем одржала је, јуче под председништвом Свете Кобала (Словенија) последњу седницу.
Неочекивано, крај рада овог пар ламентарног тела, које је основано са амбициозним задатком да расплете клупко девизног система. и тиме реши једно од најспорнијих питања нашег друштва, био је обојен приметним незадовољством. У више махова чланови Комисије су запитали: „Зашто смо, уопште, 0одржавали толике састанке и потрошили толике паре“
Као што је познато, на предлог савезне владе формирана је пре извесног времена. међуресорска група за девизни систем у коју су, по принципу 'равноправности република и покрајина, ушли представници савезних секретаријата за спољ ну трговину, финансије, привреду и Народне банке Југославије,
Задатак овог новог тела је пот-
пуно истоветан са старим задатком који је пре две године добила Комисија: и оно би требало да нађе одговоре на нерешена питања девизног система.
Оснивање међуресорске групе за девизни систем поједини чланови Комисије су протумачили Као давање прећутне, негативне оцене њи ма и њиховом раду. Ово њихово уверење појачала је информација о. почетку рада међуресорске групе која је, судећи по тумачењу које се чуло на седници, у стварању новог девизног система започела по сао сасвим испочетка. Као да скупштинска Комисија није ни постојала, „као да није одржала 21 седницу и написала материјал од 2.000 страница“.
Међутим, скупштинска Комисија оцењује да је свој задатак успе-
штно обавила и да је предложила целовит програм економских одно- ·
са са иностранством. Она Зато 32кључује да не би требало губити
се
·" Тита и генерално: секретара КПСС Брежњеђа
време на писању нових. материја-, ла, већ да би требало остварити предложени програм и тражи од међуресорске групе да у стварању новог девизног система пође од решења које је она понудила.
— Међуресорска група може да успори рал на овим питањима истакло је више чланова Комисије. . Ове речи су ушле у закључке. Комисија, даље. упозорава да бе
· нове расправе 0 девизном систему
продужити век садашњим неодрживим решењима и у 1972. а. вероватно и у 1973. години.
Захваљујући се на крају члановима на стрпљивом. двогодит њем раду. председавајући Кобал је рекао да ће сама Комисија за девизни систем предложити Скупштини да је она, као оснивач, укине, '
— А проблем ће и даље постојати, па ћемо имати прилике да на другим местима учествујемо у његовом решавању — рекао је он.
Да додамо, Кобалов предлог 0 укидању ове Комисије у складу је са предстојећом _ реорганизацијом! Савезне скупштине која ће, највероватније, започети укидањем већине парламентарних комисија за ревизију и кодификацију савезних
прописа. Т. МИЛИНОВИЋ.
ИЗВРШНО ВЕЋЕ ХРВАТСКЕ:
Одгађа се формирење ширих заједница осигурања
(Загреб, 22. октобра) — Спровођење закона о самоуправним споразумима и друштвеним договорима о расподели дохотка и личних доходака нужно је убрзати и употпунити га општедруштвеним договором у Републици.
Такво становиште заузело је И= звршно веће Сабора Хрватске на данашњој седници одржаној под председништвом Драгутина Харамије пошто је саслушало информацију о досадашњем спровођењу
тог републичког закона који је још У јулу ове године донео Сабор СР Хрватске,
Извршно веће Хрватске расправљало је и о предлогу за доношење закона 0 оснивању првих заједница здравственог осигурања радника и пољопривредника. Одлучено је да постојеће комуналне заједнице социјалног осигурања радника, односно пољопривредника, постану привремене заједнице здравственог осигуарања и наставе" рад са садашњим скупштинама до краја 1972. године. До тог рока фоомираће се на бази међусобног споразума шире заједнице здравственог осигурања у складу са законским одредбама. Тим предлогом одгађа се формирање ·ширих зајед-
ница здравстреног осигурања од најмање 150.000 активних осигураника и задржава даље 27 заједница здравственог _ осигурања радника и 58 заједница здравственог осигурања пољопривредника. (Танјуг)
|
7
Седнита. : Председнилићђа Сађеза „синдиката па
(Бенета организација.
– порески обвезник
афера а не протресиђне пореске стоде. = Високо школстшђо финансираши из средстађа проширене репродукције
Нову пореску политику морају да утврђују и произвођачи — који средства, због неадекватног опорезивања многе гране и групације ·сбиле у неравноправном положају. Текстил ци, кожарци, прерађивачи дрвета и други колективи на пример плаћали су веће друштвене обавезе него многи модерно опремљеви погони и фабрике. Путем пореза“ дошло је до
преливања дохотка и по--
горшавања услова пеннре Ђивања.
Ово је речено јуче на седници Председништва Републичког већа СС Србије, које је на основу науч них анализа – Економског института и Института за
економику инвестиција У Београду .· расправљало 0
стварају јер до сада су
предлозима нове пореске политике у Србији.
Обвезник за плаћање пореза је, по мишљењу Пред седништва свака основна организација удруженот рада, а не радна организација. јер је она добила свој статус мш уставним амандманима, и на Другом конгресу самоуправљача, а им своје приходе и све елементе дохотка.
Основица за плаћање пореза треба да буде доходак за расподелу, стварни доходак, део који остаје после издвајања друштвених обавеза, али доходак пречишћен од премија, регреса. рефакција, пореза плаћених у земљи и иностранству и слично.
Заузет је став да поре-:
ске стопе. не треба да буду прогресивне; јер би се таквим стопама захватао до-
ходак оних који добро раде, што не би било стимулативно, већ треба да буду диференциране, различите за гране и група~. ције.
о доприносима Синдикат није заузео дефинитиван став, али је у дискусији речено да је и ту потребна највећа еластичност. Да 'се, доприноси из дохотка колектива наплаћују за оне сврхе које су прописане Уставом, као, на пример, основно образовање, заједнички послови друштва као што су Армија, милиција и друго. док би до-
принос за више образова- |
ње требало да има карактер средстава за репродукцију, а допринос за издржавање инвалида требало би везати за услове рада.
Ст. РАЈКОВИЋ
ПОТВРЂЕНА РАВНОПРАВНОСТ | НАРОДА ИЕ НАРОДНОСТИ
Јакођ Блажеђић гоборпо о устађним променама на састанку Републичког одбора резерђниг бојни: старешина
(Загреб, 21. октобра) Уставно дефинисање међуна ционалних _ односа у Хрватској кроз предложене
републичке амандмане пра ктично је афирмација већ постојећег решења националног питања базираног на тековинама НОБ и закључцима Авноја и Завноха. Тим одредбама потврђује се постојеће стање остварене равноправноости и слободе народа и народности који овде живе,
У ову оцену формулација у уставним амандмавима о међунационалним односима, данас је председник Сабора Хрватске Јаков Блажевић, говорећи пред с" Републичким одбором Савеза резервних вој
“
них · старешина и више стотина, активних старешина Загребачке армије,
посебно истакао да је кроз те одредбе изражено и нео
спорно право хрватскогх
народа на своју суверену дожаву у склопу СФРЈ. Али, и право српског народа у Хрватској и народности које у њој живе на „партиципацију у државности ове републике, јер тај појам код нас не садржи само цивилно правну. једнакост већ и клас'но самоуправну компоненту“. „Поставка којом се посебно у сразмермом вршењу државности истиче ср
пски народ — додао је. Блажевић —' почива на чињеници да је он, иза
хрватског, најбројнији у овој Републици и што је заједно са хрватским народом у знатној мери допринео ослобођењу и кон ституисању хрватске државе и као своје властите домовине“, :
Јаков Блажевић веома је опширно у једночасовном излагању товорис и о свим амандманима на Устав Хрватске везаним за остваривање права и утицаја радничке класе у дру штву. Према његовом мишљењу ове теме требале би да домимирају сваком принципијелнијом дискусијом о променама у политичком систему.
У наставку седнице учеснике је поздравио председник Савезне организације резервних војних ста решина "Милутин Морача истакавши да је она у целости до сада деловала на најпрогресивнијој линији остваривања политике Савеза комуниста. Више од 500 хиљада чланова и четири хиљаде удружења ове организације – афирмисало се у друштву и оправдало, према речима Мораче, ука зано поверење. .
У дискусији је учествовало више представника организација резервних во јних старешина из читаве Хрватске који су износили своја искуства у дру“ штвено-политичком · дело-
"вању. Посебно је истакну-
та широка сарадња са таквим организацијема У другим републикама.
"тичан ток развоја револу-
Посебну пажњу учесника изазвало је излагање Владимира _ Ковачића из Подравске Слатине који се оштро _ супротставио свим покушајима да се њи хов посланик Зденко Хас квалификује као политич, ки „емисар“. Он је, према мишљењу Ковачића, „нај-
бољи посланик овог краја после рата за о његовом деловању јавно су се изјасниле и све друштвено- | политичке организације По дравске Слатине“.
На крају заседања усвојени су закључци у којима се истиче да Савез резервних с војних старешина Хрватске оцењује уставне промене као — ло-
ционарних тековина и могућност дајњег проширива ња досадашњих успеха на политичком и привредном плану. Оцењена су, међутим, као . неприхватљива | мишљења изражена у до | садашњој јавној расправи | у којима долазе до изражаја негативне тенденције као теорија о недељи вости суверенитета, о федерализацији републике, негирање класног и националног и слично. Начини деловања класног непријатеља, каже се у закључтима, крећу се од појединачних иступања па до покушаја да се неке културне и просветне инсти~ | туције и организације искористе и претворе у по-
“"тредставник нашег
литичке факторе. К. н|
СИНДИКАТ 0 ЗАПО. ШЉАВАЊУ И н
ШИМ РАДНИЦИМА У ИНОСТРАНСТВУ
САМО ОБЕЋАЊА |
| Зашто се ме доносе | решења о царинским љ, осталим облаци цама
"На седници Комисије за запошљавање Већа 60Ј, под: председништвом секретара Већа Николе Шероте, расправљало се о актуел. ним питањима запошљавања,и политици запошљава“ « ња' у плану за 1972. и плану до 1975.
На седници Комисија изражено је незадовољство због веома спорог решавања разних питања у овој 0бласти. То се нарочито види из чињенице да у неким деловима наше земље нема довољно стручних радника, да у другима постоје вишкови. У Словенији, Ба пример, има 120.000 радника из других република, дли: из Словеније има 60.000 људи у иностранству. Мало се бавимо проблемима унутрашње миграције, иако бисмо разменом радника мо тли да решимо многе проблеме, Ако би се од 800. 000 рад» ника колико их сада има у иностранству, због рецесије | која се најављује, вратила трећина, ми бисмо имали велике проблеме,. рекао је Шегота.
У дискусији је напоменуто да у западну Европу све више долазе радници из Грчке и Турске, а и стру, чњаци из источних земаља, па се шансе за запошљавање смањују. И, ако још дође рецесија, што није искључено, паша земља се мора озбиљно припремити за прихватање одређеног броја радника. О овом питању биће речи и у републикама. Осуђене су и неиспуњена обећања нашим радницима у иностранству. О олакшицама у царинама и сличва. Јер, од тих ебећања готово ништа није остварено, пошто сео царинском систему маратонски дискутује. мако се повластице могу и парцијално усвојити, речено је јуче,
— Радници у иностранству су разочарани — забритути, сматрају да их до мовина не жели, рекао је синди-= ката у Немачкој, Дачко сФротел.
Наша званична статисти ка показује да се,у иностранство иде све мање, а Фрогел тврди да је само за последњих неколико месеци отишло преко 14.000 ква лификованих и висококвалификованих радника, под фермом „Спајања са поро= дицама“ или као „неквалификовани радници“,
Најављено је да ће о свему овоме расправљати Пред седништво већа ССЈ, Пленум, јер реч је о планирању развоја у којем запошљавање треба да добије одређено место почев од радне организаци је до федерације, закључио је, Шегота.
и" то
СЕ.
Милинко Ковачевић из Доброселице, 60
УЗ 30:ГОДИШЊИЦУ ШТАМПАЊА УЖИЧКЕ „БОРБ; "
Једино гласило
Радомирка (Лала) Ивковић-Николиш ве роватно је била прва жена ратни дописник у народноослободилачкој борби. Она је 1941. У ужичкој „Борби“ објавила десетину на-
писа из Чачка где је била секретар Агит-,
пропа Окружног комитета КПЈ.
Наш први ратни дописник, како прича,
долазила је сваких неколико дана у Ужице на састанке политичких активиста. пропагандиста и других које је држао друг Едвард Кардељ. „Он је давао упутства И директиве како да политички и идеолошки делујемо међу људима, како у сложеним
ратним условима да придобијамо масе за пиљеве народноослободилачке борбе. Говорио је једноставно, све је илустровао практичним примерима, отклањао све дилеме. Он нас је подстицао да дубље размишљамо о свему. да у сложеним политичким ситуацијама у револуционарном полету не прена'тлимо ношени срцем и идеалима, рекла нам је Радомирка — Лала Ивковић, сећајући се тих узаврелих устаничких дана 1941. кад је по партијском задатку отишла у свој родни Чачак из Мачванског партизанског 0дрела. У ужичкој партизанској штампарији ЊУ су једноставно звали: коректорка Даница. Она је била једина жена у екипи која је непосредно припремала излазак „Борбе“. Реч) је о Даници Михаиловић, београдском пензионеру, која се 1941. обрела у Ужицу и као професор српског језика прихватила
коректуре, |
Било је тешко али су штампари имали пуно разумевања за њене муке. Текстови су писани руком најчешће, и требало је доста вештине да се све одгонетне. Партизански коректор ужичке „Борбе“ каже, да је било текстова и на словеначком који је мало познавала. Али, сналазила се како је знала и умела. .
з Ужица је „Борба“ одлазила најбржим путем у све крајеве наше земље у којима је горео пламен устанка, а такође и на 0окупирана подручја докле се тајним каналима могло допрети. У штампарији у Коштици радило је посебно омладинско одељење у коме је савијана и пакована „Борба“. Бранко Ковачевић и Владо Грујичић који су тамо радили, сећају се да су сваког часа
из овог одељења истрчавали курири са па-
Кетима „Борбе“ под мишком и носили је на положај.
Драган Васић-Фаса, један од најмлађих ужичких првобораца. као 15-тодишњи де-
чак иосио је „Борбу“ на положаје у околи-,
ни Ужица где је познавао све стазе и 60тазе. Он се сећа да је „Борба“ за борце била права посластица. „Обично први који до-
граби лист почне на глас да чита и око
њега се окупе другови. Једном на Трешњици прошао сам кроз кишу куршума носећи „Борбу“. Нисам, ни био свестан колико је то било опасно“. присећа се Драган Васић.
О растурању „Борбе“ старало се најви-
„ле партијско руководство. Централни Ко-
митет КПЈ је, наиме, 10, новембра упутио
стине
писмо са потписом друга Тита, свим окруж ним и месним комитетима КИЈ у ослобођеним крајевима наше земље, у коме је наложено да се при окружним комитетима ор танизују посебни административни и редакцијски пунктови „Борбе“.
Њихов задатак је био да се брину за уредно достављање и расподелу листа на свом сектору рада, да прикупљају дописе и брину за сарадњу. Окружни комитети према добијеној директиви били су такође одтоворни и за пребацивање „Борбе“ на теже
' прелазне положаје и на неослобођене кра-
јеве. Да би све ишло брже и боље окружни комитети су морали да успоставе свако-
"дневну курирску службу дуж читаве сло-
бодне територије, Пошто је број примерака „Борбе“ био ограничен принцип је био да се мањи број примерака шаље тамо где је могућно колективно читање, а већи број где су такве могућности биле мале.
Шта је значила „Борба“ за борце види се из диољивог писма борца члана Партије које је упутио редакцији после изласка листа.
„Седимо у заседи већ трећи дан. Киша
сипи немилосрдно, Рука укочена а поглед
се упире у измаглицу. чекамо непријатеља. Смена долази. Кроз блато се провлачимо према логору. Пред вратима нас дочекује омладинац, У руци му „Борба“.
Заборавља се глад, умор и зима. Узбу-
'Ђено прегледамо странице, Дуго седимо У
слами и заједно читамо нашу „Борбу“.
Зграда тежлавијЕ
а
~
Шта је значила „Борба“ као револуционарно гласило види се такође и из написа од 25. новембра 1941.
„У ослобођеном делу Србије сељаци. долазе из најудаљечијих · места у варошице, на станице 'и на друмове да. сачекају и д95 бију „Борбу“. На глас се чита и тумачи...“
, Ужицу у ој је 1941. штамтано првих девет Сиона „Борбе
рац Златиборске партизанске чете био је тада ревизор „Борбе“ за своје село, Сваки други дан, сећа се он, добијао је у агитпропу у Чајетини по пет примерака „Борбе“ и носио у своје село. У прво време лист сам морао да дајем поузданим људима а касније су ме сачекивали и сами тражили лист, „Борба“ као реч "народне истине је брзо стицала популарност и велики углед у народу. Широм земље су је с нестрпљењем очекивали, Један примерак је пролазио кроз стотине руку. и села од јавке до јавке на окупираној територији
У штампарији у Ужицу 1941. дошао је једном поп Владо Зечевић. тада још четни“, чки командант који је сарађивао са партизанима. Тражио је више примерака „Борбе“. „То је Владо, комунистичка штампа, то није за тебе, кажем му“. прича Нам корек“ торка Даница Михаиловић, „Дај. молим те што више, хоћу да заведем ред међу 0: Ним мојим“,
Сва издања „Борбе“ доношена су У ~
гитпроп одељење Окружног комитета КПЈ У Ужицу. које се налазило у бившој „Ботиној“ продавници у центру града, То 1 била пословна просторија са највећим из-
логом у граду. На улазу су истипане днев“ не вести, разни фотоси, прогласи ми ДБУТИ пропагандни материјал. прича Михаило Ћирић, новинар РТБ. алминистратор „Бор“ бе“ 1941. У „Батиним“ рафовима „Борба“ Је распоређивана по местима, курири су дола“ зили. узимали и носили у своје реоме. 10 речима Михаила Ћирића, касније су од ВР" ховног штаба добили мотоцикл са приколи“ цом и њиме су „Борбу“ превозили у с среска
места: у околини, да би се што пре стигло.
(Наставиће се) Милосав КРСТОНИЋ
: | | 4