Borba
Барди - А лашмамн, усшаше пи СС
Ратна злочинац, Класе Барби— Алтман, који је у Француској осуђен, у одсуству, на слрт, саотлитио је у Ла Пазу, у Боливији, где је недавно откривен, да су му бекство из Немачке 1948. године организовале усталце. Како је утраво јавио, Танјуг, бившт шеф СС-трута у Лиону, у окупмраној Фритцуској, навео је да су „му усташе уредиле безбедно тутовање у Аустрију ч Италију, а оданде, из Ђенове, у Јужну Америку.
Барби— Алтман био је један од најсвиретијих нацистичких злочинаца у прошлом светском рату У Фраљжцуској, где је оптужен, поред осталих недела, ти за убиство Жана Мулена, једног од вођа дељогистичког покрета отпора.
Истим послом су се, за истог наредбодавца, Адолљфа Хитлера, бавиле ч, усталце у другом светском рату на тлу налце земље:'борбом тротив народноослободилачког покрета и масовним убијањем сваког ко је био тротив фалтстичке окупације, а уз то п истребљавањем становништва било ког узраста ако је, по нам“ стичким тротисима, било осуђено на ликвидирање због притадања одређеној раси или народу.
Барби—Алтмањ добио је, дакље, помоћ од истоми-
шљенижа чи колега то позиву — од професионалних усташких убица — који су имали, како овај тешки злочитам, данас мирно прича — ту својим мемоарима,
на. ступцима бразилског листа „Естадо де Са Паоло“ — „поуздан каналљ“ између немачке ч италијанске територије.. Њиме су га пребацили у Јужну Америку " када му је пошло за руком да побегне из једног савезничког логора за СС-официре. '
Да ли ће Барби— Алтман платити за, своје злочине, почињене у Француској, не знамо: у атсурдне појаве у овм нашем данолињем свету стада ч она врста савести која дозвољава појединим владама пот-
пуно огљуштивање о реч правде о тако страшним злочинима, какви су били Барби—Алтманови, на пример, у Франлуској.
А у исте апсурде спада ч својеврсна савест, пла сљетпмлљо, илм ко зна који ч какви рачунм, који те % такве злочине трогљашавају политичким организалмијама. цч дозвољавају им — као, на пример, у Шведској ч Аустралији — да комбхнују територистички неофашлазам с најобичнијим криминалом уцењивача и, силе
Ке
~
ФРАНЦ Ј ОЗЕФ ШТРАУС: „Муниција је, п0ва, цаљ чисту — пали!“ у («Карикатура у западноберлинском листу „Телеграф“) |
ЗАПАДНОНЕМАЧКИ ПАРАДОКСИ
· Двострука
|
игра
Адолфа Милера _
Шта се догађа када је посланик опозиције пистођремено и бисоки синдикални функционер.
(Од специјалног дописника „Борбе“)
Бон, јуна) — Посланик Адолф Милер, из Ремсајда, је типична фигура садашњег тренутка СР Немач-= ке: својеврстан израз друштвено-политичких односа и схватања оног дела који кроји судбину земље.
Тај Милер припада такованом социјалном крилу Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), које је инсталирао још Аденауер — приликом оснивања ЦДУ — да би
тако пружио руку радницима и показао да његова пар-.
тија није само отаџбина богатих и моћних већ и сиротиње, оне сиротиње која се усрдно богу моли и поштено свој хлеб зарађује.
чаја. Да мирно стајају
упражњавају, две праксе:
једну из времена Адолфа Хитљера и другу, нешто старију, из Катонеовог Чикага тридесетих година.
Мо
Б. лЛ.
Пољусац за адмирала
(Вашингтон 3. јуна, УПИ) — Прва жена адмирал америчке мор·нарице Ејлин – Берта Дјурк положила је јуче заклетву с" пред адмиралом Елмом Замволтом И министром морнарице Џовом Борнером.
Церемонија, се завршила пољулпцима, при чему је госпођица Дјурк, кажу изненадила адмирала,
Док су се Замволт и ВоРен спремали, после при качињања звездица новом адмиралу, да је уч-
Побишица
Градски, савет у једном малом месту у Енглеској недавно је нарушио владино тутијтство о замрзава њу плата. Намме, чланови Савета су једнодушно одлучила да за сто одсто повећају плату црквенољ звонару Хектору Ајдлину — са 3 ча 6 птентуја на сат!
Криђица
У месту Китамацура, У префектуру, Нагасаки у Јатпању, из једне – школе оттуштена _ је са посла спремамаца Тидзуко Мад зусе, мајка троје деце. Ло калне власти су, сазнале да је она пре 27 година биља једна од жртава ра дијације посље екстлозије атомске бомбе над Нагасакијем. У Јапану често људи који су преживелљм, атомско бомбардовање имају разне тешкоће — бо је пчљ се да би могла бити, опасна то своју околм ну. Тврди се да у Хиро-
· тиво пољубе у образ, о-
на је била бржа и изненадила Замволта дугим пољупцем у уста. Министар Ворнер остао је У положају ишчекивања.
Жена — адмирал, која има 52 године, рекла Зе да њено унапређење у чин адмирала значи „признање значаја жена у морнарици“, Она је шеф морнаричких болни чарских јединица у који ма има припадника оба кола.
шила ч% Нагасакију – има око 200.000 таквихс „недодирљивих“ Јатамаљда...
Осђеша
Сликар Рој Хувер из Рочестера у Енглеској од лључмо је да се свом станодавцу освети зато што га је избацио из куће. Ху вер се ноћу ушуњао У двориште где се па коноћ цима сушљмло рубље бившјег газде ц на свим чар шавима насликао масним бојама атстрактне слиже.
Племсшђо
Осцромалшени _ аустријски гроф Густав фоњ Ауерштерг 'налшао је веома "добар начињ да тотравт своје фитансијско стањв. Бави се усвајањем имућних грађана, који _ тако добијају племићке титуле. Такса није мала — из носи 32.000 долара за новопеченог тлемића. Предузимљиви гроф има већ
десеторо „усвојене деце“.
— Увек намђеш ма некога који је ван, стварпости, овог света.
(к арикатура из „ПАНЧА“)
Бе
То крило данас броји око 20 посланика, Аденауер је увек поверавао министарство рада претседнику Социјалног одбора ЦДУ. То је у своје време био Бланк, а касније Кацер. То крило је, према давном договору, увек давало своје представнике у синдикалне форуме, па и у Претседништво Уједињених син диката у Диселдорфу.
Тако је и Милер посланик ЦДУ. а истовремено и
функционер синдиката у
покрајини Рајна — Вестфалија. Уствари, његов основни посао је у синдикату, тамо где прима прилично завидну плату. Отуда се и десило да је Милер, као синдикални функционер, гласао 3За подршку Брантовој источној политици, а као посланик у Бундестату против.
Када га је Барцел, шеф ЦДУ, позвао на разговор, Милер је изјавио да ће ди+ сциплиновано и „према својој савести“ гласати против
· — ратификације.
Није, међутим, изостала реакција синдиката: ако Милер гласа против источних уговора, онда му нема места у синдикалном форуму. Кацер прети
Крајем априла, када је ПДУ — ЦСУ опозиција покушала у Бундестагу да сруши Бранта и изабере Барцела за канцелара, у рурској области су спонтано почели „штрајкови-опомене“ у многим концернима, као знак подршке Бран
ту и његовој политици. „Први пут, кажу у председништву синдиката, раднич= ка класа се спонтано 0кренула против онога што
се збива у бонском Бунде-.
стагу, тако да је Председништтво морало смиривати раднике“.
Двоструки морал посланика постао је јавна тема, опозиција сматра да је то потпуно У духу демократије, јер треба свакоме омогућити да „гласа према својој савести“ а не према партијском или синдикалном диктату, док су у синдикату мишљења да је такво понашање неспојиво са демократијом и моралом,
Председник синдиката Фредер позвао је, због тога, на разговор све посланике — синдикалне фунцкионере и ставио им јасно до зна ња да синдикални функционери морају поштовати од луке својих форума, и да је политика мира и сарадње најважнији синдикални захтев и задатак, далеко важнији него натезање < послодавцима. око повећања надница.
Кацер је — са своје стра„не — оптужио Председништво синдиката да се „меша у политику“, да је напустило позицију ванпартијске организације и постаје „продужена рука СПД“. Из јавио је, такође, да ће посланици ПДУ гласати против ратификације источних уговора. Кацер је још запретио да ће католички синдикати, а њих репре-
Колективне оцене
(Хавана, 3. маја, АФП)
ца у свим центрима на Куби одржаће се састанци којима ће радници оцењивати своје
вати о њиховим заслугама пи
— Током целог. овог месе- · на колеге и одлучиманама. Оцена састанака уносиће се у „радни досије“. Уко-
лико је оцена повољна, онда ће раднику доносити морална призпања и највеће бенефиције у куповини ретких артикала радио-апарата, телевизора, Фрижидера, часовника, бицикла итд.
Позитивна оцена такође обезбеђује њиховим породицама предност у смештају и исхрани за време одмора у туристичким центрима.
Уколико закључак састанка радника буде неповољан, онда су могућности разне санкције, укључујући и казне које закон предвиђа против беспосличара И скитница.
Критеријуми за оцењивање су прецизно _ утврђени уредбом Мипистарства рада, Шри томе се узима у обзир
радна дисциплина, добровољни рад, припадност масов-.
ним организацијама радни учинак, професионално и идеолошко издизање.
На основу стечених заслуга и опште оцене састанка, радник може добити звање, елитног радника“, а између ових се бирају опет „радници који служе за пример“. Радни досије у архиви Министарства рада садржи историју сваког кубанског радника, са подацима 0 признањима и казнама и о пословима које је вршио.
Корњаче – метузалеми
(Лагос, 3. јуна, Ројтер) — Пустињска корњача, пођена око 1710. године . угинула је после . једномесечне болести у Зоолошком врту у Јосу, у Шентралној Ниге-
и. Беј Управа зоолошког врта намерава да препарира тело ове корњаче — која се сматра најстаријом животињом на афричком континенту — како би било изложено у једној витрини на улазу у зоолошки врт, .
Тачан датум и место рођења ове корњаче нису познати,а нису познате ни _ појединости о томе како је пала у заробљеништво, где је доживела _ тако дубоку старост. У сваком случају, за разлику од других безимених јединки њене врсте, зоолози су јој дали име Па Вилијамс — м 1960. године су саопштили јавности да је њена старост 250 година, допуштајући могућу грешку у рачуну од једне до две године,
културно,
зентује његов одбор у ЦДУ, поставити своје кандидатске листе за изборе раднич ких савета, уколико не буде више католичких представника на јединственим листама.
Реч по реч, ватра се разгорела, а планула је онда када је Кацеру — док је товорио да је он за мир али против источних уговора, — неко упао у реч, добациви да таквим ставом жели да поново постане' министар рада. Кацер је, са својом групом, демонстративно напустио разговор. [
Где је „савест“2
Ускоро после непријатног разговора и Кацеровог демонстративног одласка са скупа, лидери опозиције су — пошто нису успели да сруше владу — прихватили Брантову понуду да заједнички направе декларацију 0 спољној политици, како би источни уговори били ратификовани, уз подршку једног дела опозиције., Ти разговори су, најзад, довели до споразума, заједнички текст је састављен, Председништво ЦДУ — а Кацер је потпретседник — одлучило је да посланици могу гласати за ратификацију, „према својој савести“. Кацер је истога дана изјавио преко ТВекрана да ће гласати у Бун дестагу За источне уговоре. Такве изјаве дали су и посланици социјалног кри 'ла, јер су желели да се на овај начин у очима јавности, пре свега радника и синдиката, афирмишу као поборници политике мира и сарадње.
Али сутрадан је Штраус, један од аутора заједничке декларације, запретио да ће његових 50 посланика из баварске гласати „против“, и тако јавно показати расцеп опозиције. Штраусову претњу су оберучке подржали конзервативци и из беглички функционери, меЂу њима и врло угледни лидери ЦДУ, тако да је Бар цел обноћ променио већ објављену одлуку. Нова је гласила; опозиција се обавезно уздржава од гласања, неко може „према сво јој савести“ да гласа против, али нико — „за“.
Тако је и Кацер обноћ променио своју савест: он и сви његови истомишљеници су се уздржали од "гласања.
Конгрес синдиката се при ближава. Милер је кандидат за потпредседника.
У Председништву синдиката слежу раменима: лако се може десити да га делегати не изаберу. А шта онда2 Претила би опасност да се разгори сукоб са „хришћанима“. Х _ Отуда сугестије социјалном крилу ЦДУ да предложи новог кандидата, који се није компромитовао као човек са двоструким моралом. .
Међутим, Кацер и његови истомишљеници не одустају од Милерове канди'датуре, Напротив, сада су у
И тако се наставља прича о Милеру. А завршиће се, вероватно, његовим избором за потпредседника ради мира у кући.
" Еинекопски _ _ ултиматум
Другог дана. јуна из епископије у Лимасолу, у малом приморском летова„лшту око 80 километара удаљеном од кипарског главног града Никозије, поново је, по други тујт, упућен ултиматум председнику Републике архметискоту Мажа-
риосу. Поново су епископа затражила од Макариоса да натусти положај "цефа ·
државе,
Како је, тврде озбиљно црквени достојанственици, по важећим канонама нестојиво да једна личност обавља истовремено ж црквене ц световне дужности, утућен је ултиматум Макарцосу, који је, иначе, већ пуниж дванаест година. црквени, поглавар ч шеф државе. Макариосов одговор, наглалцено је, очекује се за
осам дана, до 10. јуна. '
Епископи, чланови Синода Кипарске православне цркве, први пут су затражили Макариосову оставку, почетком марта ове године. Свој корак су образлагали тврдњом да кипарски шеф државе „следи политику с решењима која су супротна националистичким циљевима“ и да је током његовог председниковања „ојачана снага атеиста и комуниста“. |
Уследио је Макаргосов одговор којим је одбацио захтев. Наишли су, међутим, и нови притисци Синода. Тај елемент компликовања ионако већ сложеног кипарског проблема, посматран изоловано, никако није имао нити има такву властиту снагу да би сам морао изазвати нове, теже сукобе или кризе.
У необично сложеним и често, крајње опасним пр«ликама на Кипру и ђко Кипра приметни су и неки нови елементи који садашњу кризу чине по много чему другачијом од многих претходних.
У свим досадашњим кризама долазило
је, по правилу, до неспоразума не само између кипарског председника Макариоса и његових политичких противника, који су најчешће деловали споља, већ и до међусобних сукоба двеју заједница које живе на острву, грчке и турск=, што је изазивало и затегнутост у односима измеђЂу Атине и Анкаре.
ТУ последње време у свему оном што се збива на Кипру и око Кипра приметни су неки нови чиниоци који значајно мењају
општу атмосферу — изменила се, у ствари, улога главних чиниоца. Односи изме-
"ђу у прошлости увек ривалскм настро-
јених Атине и Анкаре које су на Кипру заступале различите, често супротне интересе, карактерише сада својеврсно узајамно разумевање. У новом, необичном спле ту околности, поруке Атине, увек оштре, често ултимативне, добијају подршку из
Турске. То је, најпре, последица дуготрај- ·
них напора Вашингтона, који никада није скривао незадовољство због неспоразума савезника унутар Атлантског пакта.
Криза на Кипру или криза око Кипра избила је у времену када је Медитеран постао подручје с присуством оружаних снага великих сила, подручје у коме „гра нице утицаја још нису одређене“,
Истовремено са низом тврдњи о „непрестаном и ничим ометаном ширењу утицаја СССР на свим морима“, које су долазиле или из неидентификованих извора око седишта НАТО пакта, или су се нашле у изјавама одговорних функционера — Јозефа Лунса, на пример — наишла су и упозорења Макариосу. Појачани су притисци на кипарску политику. Пронађен је и повод — била је то наводна испорука релативно малих количина пешадијског наоружања из Чехословачке. Затражено је од кипарског председника да. како је
Председник Мажариос
често на разним местима истицано, „више води рачуна о страрности Средоземља“. Атина је убрзо затражила да Макариос реорганизује кипарску владу како би она била „очишћена од антинационалних елемената“. Било је то очигледно изражена жеља да се пошто-пото спречи могућност да у кипарски кабинет уђе неко од представника кипарске комунистич«е партије АКЕЛ која је на прошлим изборима, одржаним у мају 1970, добила 40 одсто свих гласова. Сам АКЕЛ сарадњу није условљавао уласком у владу.
'
Догађаји су се, међутим, одвијали сасвим супротно жељама оних који су методом директних притисака или покушајима организовања завере на самом острву желели да ослабе и пољуљају положај кипарског Председника. Захтев Синода изазвао је, у ствари, супротан ефекат од жељеног подршка становника Кипра манифестована је јаче и снажније него досад. Осим тога, показало се да је Ати-
ним нападима против архиепископа Макариоса. Председник Макариос је и у одговорима Синоду и у другим приликама показао спремност на нека компромисна решења — најпре на разговоре, а и на формулу с контролом неутралних снага над спорним увезеним оружјем.
Једно је сигурно: читава садашња криза око Кипра није последица саме ситуације и односа на том стратегијски увек веома значајном острву. Њен узрок није на Кипру — он се мора тражити у ширем сплету околности у Средоземљу. Исто тако је извесно да свако продубљивање и заоштравање садашње кризе може изазвати веома опасне и далекосежне последице, чак и за саме учеснике те кризе.
Зоран МАНЏУКА
СОВЈЕТСКО-АМЕРИЧКА _ ВАСИОНСКА МЕДИЦИНА ·
Заједничка књига као први корак после недавно оствареног,
ком 1973. године ваља очеком 1973. годне ваља 0очекивати појаву. капиталног заједничког _ дела совјетских џ америчких стручња ка за свемирску медицину, на тему „Основи космичке медицине и биологије“. Ово надасве занимљиво издање појављује се, ето, као први конкретни исход споразума о свемирској сарадњи, који је, у пакету других споразума, недавно пот писан, приликом Никсонове посете Москви. |
Према изјави главног со јетског уредника овот изда ња, О. Газенка, дело ће, у три тома, садржати 44 поглавља од аутора из обеју земаља, те ће тако бити 0бухваћено целокупно светско искуство у медицинскобиолошком истраживању свемира током последњих 10—12 година.
Већ је одлучено да књига укључи како резултате експерименталних истражи вања тако и теоријске радове, са проценама реакци-
|је човековог организма на
Раде ВУЈОВИЋ ! ефекте свемирских летова,
на седиште из којег се руководи и цркве- |
потребу
тода испитивања
московског споразума
те предлозима за решавање многих сложених задатака У области медицинског обез беђивања људи у космосу, у ближој и даљој будућности, Коментаришући поједино сти овога дела, и уопште узев, споразум о свемирској сарадњи САД и СССР, совјетски научници Газенко и Гуровски истакли су да наука сада располаже поузданим и опсежним подацима о здравственом ста њу 57 астронаута у условима свемирског лета. Стога је. већ на реду прогнозира ње Реакција људског организма на краће и'дуже излагање таквим условима. Реч је, пре свега, о превенцији неповољних реакција кардио-васкуларног, мишић но-нервногт, као и других органских система.
Ефикасна превенција о-.
ве врсте намеће, пре. свега, даље, постојане размене података између совјетских и америчких „ко смичких доктора“, а предвиђа се и унификапија ме здравља
астронаута — нарочито пре и после лета.
Ваља напоменути да су склапању споразума о космичкој сарадњи већ претходили спорањум Академије наука СССР и Америчке свемирске агенције (НАСА) склопљен јануара 1971, иса ветовања стручњака за све мирску. биологију и медицину двеју земаља, организованих у Москви и Хјустону. У средишту пажње тих претходних видова сарадње било је стварање мешовитих совјетско-америчких група стручњака ради изу чавања биолошко-медицин= ских ефеката летова на бро довима типа „Сојуз“ и „Аполо“. Верује се да је овак ва организација рада нужна за остваривање општих битних циљева сарадње у свемирској медицини, а то су — обезбеђивање живота свемирских у путника, увећање _ знања из космичке биологије и _ медицине, те оптимално откривање оних још непознатих, најдубљих тајни из физиологије људског организма.
4. ЈУН 1972. — БОРБА — СТРАНА 3,