Borba

————- БОРБА

Указом од 16. фебруара 1962 Прелседнин Републике оп

ликовао је „Борбу“ повопом -гтолишњипе излаже ња опледом заслуга за #23

звезлом 4“

ИНТЕРЕСНЕ

О +,

рол са златном

полом

указом оп 18 марта 1972. по 50 толрињине ста Орленом пратства и 16 пипства са златним венпем

пи-

· Међурепубличким договором.би требало да се обезбеди уједначавање критерија о правима делегација

У: свим републикама и покрајинама предвиђа се да самоуправне интересне заједнице буду основане до краја године, како би 1. јануара сле

деће, почеле с радом. У општинама, међутим, где је тежиште ове активности и где се, уосталом, највише и ради истиче се да постојеће разлике у гледањима на нека бим 7 тања доводе у питање предг:

рокове. У најмању руку, слично борима за скупштине друштво: литичких заједница. може доћи и овот пута да се у последсем трену тку,. на брзину. и спроводе са закаш њењем логопорени ставови,

10-По

Два погледа

Ради, се наиме, о неспорном, даје неопходан јединствен став, односпо друштвени дотовор република и покрајина којим би се заједнички ђе тулисала битна питања конститунсања и функционисања самоупровних интересних заједница. Постојеће разлике у изграђивању пелетдтског система у двој области, на пон мер, засад су тавве да могу, суде! го досадашњим расправама, дот до нарулавања јединства политичког система.

ости

У већини република и покрајин сматра се да изабрана делетапи ООУР или месној заједници за ску типтине. друштвено-пблитичких зпје днипа треба да врши функпију лелегације и у интересним зајел) ма. Али, и међ“ њима има разли у битним детаљима, Једпи су за то

ЛЕ се за ове лелегације. закомом ут врди. да постану јелини: облик орглнизовања_делетатскот, сискема 32

све скутплптипе самоутра ресних золедпипа; лроуги п да оне-булу у функцији делегације за поједине интересне лнице, док трећи сматрају да само у изу-

_- (нум. туризом

Деструктивпи облици туризма тотално 0купирају и обезвређују природни простор." ·" Монструозно велике туристичке агломерације, настале на туристичкој.карти Медитерана. инспирисане пре свега профитом, упропастиле су приролу. Шо својим просто-

“~ чуке Орао твоте

ПОАВУЧЕНО ;

зефћним случајевима треба дозволити могућност да делегација за скуп штина друштвено-политичких заједиица грши функцију делегације за поједине интересне заједнице (ин ливидувлних пољопривредника, на пример).

Насупрот оваквим ставовима, У

СР Хрватској и Црној Гори изража

вају мишљење да изабрана делегацеја за скугоџтине друштвено-поли тичких заједница не може да врши и делегације. за самоупра вне интересне заједнице.

функциј

Зашто — за и против

Заступници концепције да изабра

но де тетације за скупштине друштвено-политичких заједница врше и функиију делегација за имтересне заједница посебно истичу разлог да

су те леда да су дос“ ном саст. би осигура према 5

пас

гамије непосредно биране,

широке и по свом класу јасно опредељене. Оне та јединство политике тим областима потрошње, од ма налградњи у целини, ико лруто решење би комплико систем и тражило расписивастровођење нових избора.

њима, (ови што са не слажу да изабрано делегација врше фупкпију и га самоуправне интере заједнице) истиче се противаргу мемат да се таквим решењима ства ра уторерзална делестација која пре узима птекелики обим послова. Сма тра се 1: таква делегација била веома зећена пословима скупш тин | начин се и сужава мотућност актиуввот укључивања већег бооја ралних људи и грађана у са

а ст гало

ње п

Насупрот

сме

опт'

1

њолтетесог 1

ром на нифеницу да се ску ине социјалистичких република у области друштвених служби укључују и скупштине друштвено-по литичких заједница, иста делегаци

ЗАЈЕДНИЦЕ

ја би учествовала у раду и давала ставове у два различита скупштинска тела, што би „замутило“ примену делетатског принципа, Уз то, интересенти који се организују у поје дину самоуправну. интересну зајед ницу у низу случајева се не поклапају са свим радним људима и гра ђанима, а могу се „замаглити“ дру шттвено-економски односи и неоту-'

ђива права радних људи приликом

одлучивања о удруживању дохотка, јер се у месној заједници дају једнака права усизбору делегације свим грађанима без обзира да ли удружују сродства.

4

Какав облик заједнице

Разлике у ставовима постоје, и у концепцији формирања основних са „моупрапних интересних заједница, односно. основних интересних ·заједница. За разлику од осталих република и покрајина кеја заступају становиште да се као облик унутар њег оргамизовања самоуправне инте ресне заједнице могу формирати ос новне интересне заједнине, основне јединице, у СР Хрратскођ је израђена кониспција основне самоуправне интересне заједнице кпо темељне заједнице, која се обавезно УДрУ жује у различита удружења и слич не облике самоуправџих интересних заједниџа. Дакле, иако се ради о су штинским концепцијским разликама. треба упозорити и на разлике у називу, односно, да осмовна самоуп равна интересва заједница није идентична са осповном интересном за једницом.

Трећи комплекс питања који би обавезно требало да нађе место У међурелубличком договору су друм твено-економски /односи, везани са целокупним системом организовања друштва кроз самоуправне интересне заједнице. Реч је, пре свега, 0 месту и улози друштвеног планира ња у односу на деловање самоуправ гних интересних 'заједница. У расправама »се стало на становиште да друштвени планови треба да садржа догтоворени и утврђени ниво задорољавера заједничких. џдтреба, За, · одређени период времена и да утвр де реална средства за такво димензирање задовољавања потреба.

Васо Вујиповић

Недеље протичу без значајније“ политич становништва на острву се настављају 1

,

Двочасовни жесток окршај, уз употребу тешког артиљеријског ору ђа, који је ових дана унео крајњи немир међу становништвом Никози је још једна је веома озбиљна опомена да је неопходно пожурити са проналажењем одговарајућег полити чког,' обострано прихватљивог реше ња за излаз из кипарске кризе. ·

сФрактор време је увек важно, а када се ради о живим људима, њи ховим патњама и «традањима, онда је његова _ вредност непроцењива. Плотуни који-су својим хицима ис пресецали „зелену линију“ тлавног кипарског града, подсетили су дра матично и острвљане и свет на крх кост успостављеног примирја, џа чињеницу да понављање таквих инци дената — како је и написао у упозоравајућем писму генерал Чанда генералима Карајанису и Демирелу — може водити само „даљој ескалацији и стварању крајње озбиљне ситуације.“

Наставак драме

Велика паника која је" за време овог тешког препуцавања избила у Никозији није нимало случајна. Да би, према неким изворима, чатири петине грчког становништва напус тило свој део града вратоломном бр зином — за то су морали постојати изузетно снажни разлози, Саопштење из Киреније о извођењу пред преки суд прве групе од 17 кипарских Турака под оптужбом за дела пљачке и силовања, део су објашњења за атмосферу безглавог страха који је завладао острвом, исто тако као и вести о откривању гроз чица побијених Турака.

И, док се међусобне оптужбе и неповерења смењују, на острву је дошло до масовног избеглиштва, ка кво се одавно не памти; око 200.000 кипарских Грка и 22.000 кипарских Турака напустило је своја огњишта. Хуманитарни проблеми су се наго милали, а излаз се, на жалост, још довољно брзо не сагледава. Ру

Оругжје, безброј пута се досад показало, није у стању да трајније реши ниједан озбиљан проблем, а поготово тако сложен као што је ки парски.

- Садашња линија прекида ватре, повучена након последње турске војне интервенције, била је и остаје само пробни акт географског раз граничења између две надионалне заједнице. Испоставило се, међутим,

име легализовања једних

а су У х. њ Бе али бти "ивавване друге "нарсално“ рата:

сти: за турску националну заједни

цу која у укупном кипарском ста

новништву износи 18 процената, омеђена је територија која обухвата 40 одсто површине острва, његове

реме је 30

· проткано шовинистичким

најравније и најплодније _ делове, уз два главна туристичка центра —

Киренију и Фамагусту.

Три фазе

Због учињеног и свега што се до годило, миру на острву нанесена је непоправива штета. Људске и мате ријалне губитке, пратило је распа љивање националистичких страсти ексцесима. Пуч против Макариоса, инспи рисан и организован од војне куцте и империјалистичке реакције, био је онај изазовни детонатор. који је разоткрио сву дубину дугог и болног

трајања и тињања кипарске кризе:

нерешеног националног питања на бази пуне равноправности дре на ционалне заједнице, | к

Овој ерупцији претходила је фаза која је трајала од стицања неза висности до напада Кипарске наци оналне гарде на председничку пасату у Никозији. Под притиском десних снага из Атине и на острву енозис са Грчком је био сталчи отров који је реметио односе на Кипру. Турџи су се се удаљипи од цен тралне владе и задржали само на нивоу локалне власти исамоуправеу својим, издвојеним деловима градо ва. Још од 1963. године њихова три министра нису учествовала у раду владе, а функција потпредседника Републике — Турчина била је обич ма формалност,

Прва крулна шанса да се нађе дугорочно решење испуштена је већ тада. Дугих шест година вођени су разговори о интеркомуналној солу цији, али без успеха. Формула сло цифичног федералног уређења, остала је забележена као добар али узалудан покушај у веома скораш њој хронологији конструктивних напора.

Са пучем, све се изменило. Раније, стално и упорно, мешање са стране — нарочито војних и реакци онарних кругова, из матичних 3емаља али и са даљих страна — достигло је тако кулминацију. Енозис и укључење Кипра у НАТО делова ли су као ствар од неколико дана или седмица. Турска национална ма њина се осетила још угрожепијом, а екстремисти из ЕОКА претили су јој истребљењем и исељењем. Изне надни преокрет је настао турском војном интервенцијом, а циљеви пу чиста и оних који су стајали иза њих срушили су се као кула, 9 ха-

С ЉЕА. ОСЕ ЛЕКА

Рад Савета Безбедности, почетни женевски тројни преговори и просгорно далеко мања прва демаркаци она линија донели су изгледе, мада У веома тешким условима, да се нај-

Из РЕПОРТЕРСКОГ БЛОКА

ког напретка,

ВЕ ПАДЕ ЗА | НО (ЛА |

далеко приближнији. Истовремено, м

г патње и страдања

+

зад покрену и најважнија суштине | ка питања. Назовимо те дане друтом шансом и другом фазом. Јер, и поред све заоштрености, становниш тво је и даље било помешано и би. ли су могући расправа и договор о федералном уређењу острва на кан-. тоналној бази. Уа:

Друга турска инвазија довела је до масовног егзодуса грчког станов аништва и садашње, треће фазе, 'А таква ескалација сигурно показује бар следеће: у свакој наредној, вишој фази заоштравања — право ре шење је све теже наћи.

Можда једини пут _

Кипарска епопеја са порастом патњи становништва донела је, ма кар парадоксално звучало, и одређену позитивну еволуцију у гледањима и схватањима на обе стране, Вечито жариште нерешени међу национални односи, почиње да добија приоритет. ! |

У условима већ извршеног великог померања становништва, федерална солуција „на теографском принципу, која би обезбедила неза висност,' интегритет и несврстаност Кипра, добија снагу значајне реал ности. Притом је позитивно да се обе националне заједнице изјашњавају за одлазак — било одмах или У догледно скоро време — свих стра | них трупа, и оних које су дошле и оних које су се затекле на острву, но“

О свему овоме сигурно да се нај боље могу споразумети сами Кипрани, Линије које их стварно деле |. нису диспаратне као сада успостав љене: простор и бројност људи су ЈУ

њихов демократски федерални договор створио би основе за лечење старих рана и постепено стварање климе за веће узајамно поверење, Гарантујући, чак и кроз уставне И. принципе, свакоме могућност да би ра место живљења и пуну равноп= равност у грађанским и националним правима, обезбеђујући, дакле. потпуну слободу кретања људи, но вца и роба свим Кипранима — јед но такво решење допринело би да | се релативно брзо изађе из садашње | слепе улице препуне опасних замки и миниравих места. = Две заједнице, у условим ствар- 64 не равноправности, ускоро би от криле, кроз федерализам прихвате љив за обе стране, да — сем географских подручја која претежно насељавају и наслеђених распри има знатно више тога што их не раздваја већ спаја, што заједнички живот може да им учини мирнијим, _ лепшим и богатијим. ГАЈ

Предраг Вуковић

5

фи п ————

на а а с лимит - ==

аи — + -

(КАРИКАТУРА: 3. БЛАЖИЋА)

|екажњени »кочничари«

Приликом садашњих расправа о резултатима шестомесечног пословања суботичке привреде као и приликом. ранијих анализа, констатована је ис та чињеница: суботичка привреда је сувише „расцепкана“ да би могла да иде брже напред. Да је то тако, нај-

буде ништа. Под

„утање“, да од интеграције обично не „фирмом“ да има „објективних тешкоћа“, да „услови ни су сазрели“ и других „објективних чи њеница“ сакривају се, не ретко. мно ги уски интереси група или лични ин тереси појединаца којима стварање

(Осијек, септембра) — Кад год се у последњих неколико година на састанцима друштвено-политичких организаци ја колектива општине, па и шире, говорило о ситуацији У Осјечкој ливници и фабрици пољопривредних машина, Закључак је био исти: један од најстаријих колектива у граду може се извући из теш коћа само великим улагањима и уз помоћ шире заједнице.

Својих пет минута, колектив који је некада представљао језгро радничког покрета у Осијеку и који сада запошљава око 3.000 радника, ипак је дочекао. Република Хрват-

· ска, уз помоћ домаћих банака

и извозника осигурала је осје чком колективу 300 милиона дивара. Та највећа инвестици ја коју је икада имао популар ни „ОЛТ“ треба да донесе ре несансу овом колективу ивра ти га на“старе позиције угледа. :

Препород, у ствари, треба да донесу ливене каде, производ по коме се ова радна организација прочула и ван граница наше земље. Због тога ће и

сав добијени новац бити утро шемч за изградњу, проширење и модернизацију погона за производњу када на периферији Осијека, недалеко од на сеља Брест.

И раније, је Осјечка ливница и фабрика пољопривред них машина добијала позамашне кредите за реконструкци ју, модернизацију и прошире ње производње, али су та сред ства, на жалост, доносила више штете него користи колек тиву, јер их је тада руководе ћи тим инвестирао и најчешће није било исплативо. Мега ломански планови о стварању фабрике, односно погона „фор дових“ трактора за Европу у Осијеку. распали су се као ме хуУП од сапунице. Поучечи баш тим искуством, садашњи груко водећи кадар, освежен млађим снагама пришао је реализаци ји новог пројекта, у који ће такође бити уложена велика друштвена средства. . Пришао је са више одговорности, реал ним прорачунима. са тачно утерђеним чињеницама шта мо

же да донесе нова производ-

„тржиште за

рним, естетским, сопиолошким, економским, па и етичким импликанијама, туристичка урбанизација обалпог подручја је често го ра од урбанизације у индустријски и град ским срединама на копну... Тако је лошло кол нас ло просечне пене ол 200.000 ди нара за једну хотелску постиље, тако је лошло ло апсолутне нестахпице малих, скро мних хотела, и ло 80-топропентне понуле ви "соке Б категорије. Хотелски комплеке „Медена“ кол 'Гпогира је очито ппимер скупог грађења за — „јевтине туристе“. Хотел

„Кроапиа“ у Шавтату. ле луке категорије, коштао је 270 милиона или 270 хиљала по кревету. Заплтљава свега 300 ралника., то де скоро милион уложених питапа по запос леном. Мије ли те прескупо7 (Проф. Драрутин Алфиера у „Нину.

боље показује једна чињеница: у озој години треба да буде потрошено за инвестиције око 500 милиона динара и уместо да се кроз обједињава

ње средстава изгради ·с бар једна нова, "модерна и. акумулативна "фабрика. сва ова сре-

детва биће искључиво. утрошена за „оперативно крпљење пооизводње“.

У више наврата говорено је досад о потреби повезивања предузећа поједи них грана суботичке привреде. Тако је. на пример, и Актив радника-кому ниста енергично тражио ла.се што пре оствари интеграција предузећа ме талске индустрије и, електро комплек са. већ више тодина товори се о потре би објелињавања рада три штампаМуије затим шест-седам предузећа тек стилне инлустрије као и колектива м прутим областима. Али. некако увек се лобоо стартује а онда касније пискусије разводне. па чак и толико

великих, организованих интеграционих целина представља сметњу за соп ствене интересе. у ; Ова појава и окваква понашања одав но су идентификовани и од радних

људи и од комуниста Суботице. А- |

ли, упркос тако енергичним ставови ма, упркос неумитним чињенипама ла оазједињена“ суботичка привреда сва кодневно губи велика средства. точак интеграције још увек није ухватио же вени замах. Очито је. дакле дошао тренутак да се кочничарима више не гледа кроз посте и да пђадни љули и комунисти петаљно треба ла утврде ко су ти појединпи који се скризају иза парола о „несазрелим условима“ за интеграцију. Ла се види ко су људи коли сматрају ла су њихови интереси важнији ол интеђеса радничке. класе.

(с: 2)

а · чине биће ловољна не само Л

ња, шта од ње може да се 0чекује и то не само за чеколико година. него и дуже. Тако је пала одлука: про“ штириће се и модернизовати

производња ливених када. про

извода коме се у даљој перспе | стиви предсказује добра будућ ност у' свеопштој експанзији изтрадње савремених станова и побољшања друштвеног. ста вдарда. Више од годину даба неколико десетина инжењера и техшичара у овој фабоици правили су анализе пронала“ зипи најбољи технолошки 190 цес производње. испитивали нову производ“ њу. Њихов закључак био 16 троизводња ливених када би | ће високоакумулативна. ; Тек после таквог проучава“ ња. ових дана потписивањем уговора са инвеститорима и Из вбђачима радова почеће кон“ кретна реализација програма. Нови погон на Бресту са стројењима које ће представто љати последњу реч технике "треба да почне са новом прог изволњом већ “у пролеће 1976. толите,. каже Бранислав КЕ жевић. комерпијални _дидект тор Осјечке лигаице и фаори. ке пољоприбредних _ машина. Мислим ла ту неће бити НИКА | квих проблема јер су три Б67 лике и простране хале направ љене _ срелствима колектива | јел пре три године. Па У старом погону смештеном “ садашњем кругу фабрике 19 сад се годишње пооизволић ол 100—110 хиљала кала, а МЕ почне произволња у Новом уз гов“ на површини од пре :09000 квалратних метара ЕН ће се само “ пве смене зише черо улвостручити = ИЗНОВНН ће; преко 250.000 кала Та коли"

полмири помаће потребе. “

и за инострана тожишта. ере“

«обима постоји велико ИНТ из производ ,

Зара Стевић.

совање за овај „Осијека.