Borba

“Брајтон првог дана

БРИТАНСКА политичка С

“

ЦЕНА

Да ла је лабуристички лидер Харолд Вилсон од-

нео победу пре нових парламентарних избора. који

„"Ће сг — крема отштељм уверењу — одржати између 1. и 15. октобра.

| , (Специјално за „Борбу“)

(Лондон, 7". септембра) “Ни једно људско биће, ни једна институција, било британска или међународна, не може представљати острво за себе, 'Го је сазнање британске заједнице 45 и свих других из широког кљђуга светске привреде. У тој међЂузависности светске привреде, доктрина да свака нација треба да оствари своје издвајање чини исто тако опасну философију као и доктрина да сваки човек представља издвојену јединку

друштва у сопственој кући“,

Овим речима лидер британског лабуристичког покрета и шеф министарског кабинета у Даунинг стриту — Харолд Вил сон позвао је британску нацију на остварење јединства као неопходног предуслова за ефи касну борбу противу инфлације, социјалних и економских неправди у сопственом друштву, за реализацију широког програма нове индустриј ске револуције заснованог

на лабуристичком манифесту. #

Вилсон је јуче, као што је познато, говорио на конгресу син диката у Брајтону. Британски премијер, истиче се, изабрао је прави тренутак за свој наступ: многи сматрају да је жеља Вилсона била да се годишња конференција тредјуниона одржи почетком септембра, како би се на самом почетку предизборне кампање остварило јединство у синдикалном покрету и на тај начив пружила максимална. подршка плановима лабуриста. Вилсон није допутовао у конгреса тредјуниона.' Он је сачекао крај једне веома конфликтне дебате у владином предлогу синдикатима за закључивање друштвеног споразума. То је

документ који лабуристима треба да омогући широк приступ решавању привредних проблема. , ,

Предлог „друштвеног споразума“ изазвао је контраверзну дебату међу лидерима британских синдиката. На крају дводневне расправе, после по зива шефа Форин офиса и и-

стакнутог функционера. лабуг. ристичког. покрета. Жалагана;

синдикатима да остваре јелу

пази ирвИ см чиљић.

ОМЛАДИНСКЕ ФАРМЕ

(Коломбо, 7. септембра Танјуг) —. Омладинска лига владајуће ·-Партије

слободе Сри Ланке основала је неколико „омладинских фарми“, чији је циљ не само повећање по љопривредне производње, већ и запошљавање вели ког броја — незанослених

младића и девојака. ;

Први резултати су како се оцењује — „веома охрабрујући“. Фарме се оснивају у виду комуна, У којима млади живе излдржавајући. се властитим ра дом. По правилу, влада неће субвенционисати ове фарме, али ће им омогу-. ћити да послују под повољ

ним условима. “ Верује се да ће оснивање фарме ускоро прерасти у политички покрет и да ће привући знатан део младих, који не могу ла нађу запослење у градови ма, да се ангажују у пољо привредној промзводњи. Упоредо с тим, у Сри Лаз ки се припрема им радикална реформа школског система, којом ће се омладина више оријентисати. на „производне делатности“, како би у већој мери него до сада допринела економском развоју земље.

Право мањине не може се реши

овенамкој МАЊИНА, Дрожавним уговором треба да буду призната —

) , Демократска, права гарантована сл

(Беч, -7. септембра, Танјуг)

· — Демократска права која су

словеначкој мањини у Кору:

кој гарантована аустријским

Државним уговорм, треба да буду призната од свих — ис тиче орган КП Аустрије „Фол кештиме“ у коментару у вези с познатим предлозима за пре бројавање словеначке мањине у Корушкој.

Мостављајући питање зашто припадници словеначке народ,

ство, и после излагања „гене-

„ралног секретара тредјуниона

Мареја у прилог владиног про јекта — конгрес је прихватио „социјални споразум“ готово акламацијом. То је' био: трећутак који је омогућио премијеру Вилеону да са више наде у успох наступи на конгресу. И он је то зналачки искористио. Разлози за изборе

Не саопштавајући датум нових избора, премијер Вилсон је ипак наговестио излазак пред гласачке кутије у најско ријој будућности. Овде кажу. да форум конгреса тредјуниона није био право место где би британски премијер могао да саопшти датум за нове из

боре у Британији. То би било.

нарушавање традиције дуге преко' 250. година, која захтева да суверен ове монархије буде прво лице које ће бити

упознато са одлуком првог ми '

нистра владиног кабинета.

Енглези су убеђени да ће

- премијер Вилсон у току иду-

ће недеље, када буде примљен код краљице Елизабете, и саоп штити одлуку о датуму за нове изборе. Верује се, не без разлога, да ће нација поново изаћи- на биралишта између 1. и 15. октобра. Разлози за расписивање нових избора су

многоструки — барем што се,

тиче лабуриста. Период њихове владавине од шест месеци исувише је кратак да би се решили кључни проблеми кризе са којом се суочава Британија.

АНИ Тр је метовнеменб“и дог

вољно кратак период да би из

ОДАБРАН ТРЕНУТАК — Харолд Вилсоћ за говорницом конгреса у Брајтону. Десно је председник тредјуниона Аљећ'

свести нације избледели они тешки и суморни дани владавине торијеваца, под руковод-' ством бившег премијера Едварда ЖХита. Уочавајући овај моменат, Вилсон је делеготе конгреса тредјуниона подсетио на: улице им домове без светла, смањене зараде, док је преко два'милиона људи тратало за послом.

А; затим је дошао пледоаје лабуристичких остварења: Вил сон је подсетио да је готово преко ноћи, за 24 часа по доласку на власт, решио спор са рударима, за 72 часа успео да укине „ванредно стање у зем-

· ви“! које су завели конзерва-

тивци. Отворен је широк пут за сарадњу владе са синдикатима. ћ Влада без парламента · Међутим, у протеклих шест месеци Британија је имала вла ду — али не и ефикасан пар-

„ламент. Тиме је Вилсон под-

вукао да мањинска влада није могла да нормално обавља, сво је дужности услед непремости ве препргке« у Вестминстеру, где је свакога часа била изложела опасности, да буде прегла

вана — и тиме оборенх~. Да би се учинио крај овој неизвесности — једино решење су но

ви парламентарни избори. Одуговлачити са њима, значи пружати шансу опозицији да из тешкоћа садашње владине позиције у Бестминстеру извлачи сопствене користи, и препусти забораву протекли период торијевске владавине.

Хитова визија јединства Бри таније и Западне Европе, никада није одушевљавала Вил сона:и лабуристе. Они су Хиту одувек замерали то "што“је, учтаниб острво у интетрацију' без претходног консултовања

СНИМЉЕНО ОВИХ ДАНА

_ Уз помоћ полиције

нације: уствари лабуристи се никада нису сложили са усло-.

зима под којима је Британија "упла у ЗЕТ. · +.

По доласку на власт, Вилсон је као што-је то и обећао зтворио серију преговора са еврспским партнерима за боље — у извесном смислу — при-

: вилегисане услове- за чланство

Британије у интеграцији. Ти преговори још су у току. —

Вилсон каже: Ми нисмо за изолацију Британије. Наш став није у супротности са на шим привципом међузависности. Оно што желимо то су праведнији услови сарадње у једној тнирој заједници европ ских нација. Али, исто тако

" желимо да о свему томе и на-

ија да свој суд. Он је анеловао на синдикате да, пошто су остварили своје сопствено јединство, прихватајући начело друштвеног споразума са владом“ сада уложе напоре за остварење јединства нације.

Јединство синдиката за Вил сона значи јединство десет ми лиона потенцијалних гласача лабуристичког покрета, јер су одувек тредјуниони представљали базу Лабуристичке стран ке Британије. Зато се и добија утисак да је Вилсон, још пре објављивања датума нових из бора, стекао велику предност у трци за нови састав Вест-

"минстера, која му несумњиво "отвара пут за формирање вла-

е већине, | :

Младен ГАВРИЛОВИЋ.

У стљету разноврсних ч крајње нежељени околности које ових дана трате збивања у Италији, из Рима је стигла вест о још једном новом сукобу. О сукобу са. „ларакатији~

но заузело чал десет стамбених зарада. Ових дана је интервенисала ч полиција. У дводцевном, веома жестоком окршају са много товређених чж још вилице незадовољних, толалцај им су пастојали да трисилно иселе свих 150

== =

ма“, људижа који због вртоглавог пораста це-

на становања у тоследње време веома често користг сваку могућћост како би дошли до стана.Тако је з у једној римској четврти троиелог новембра втше од 150 породимца буквал-

породила.

Џ На слици видимо једна тренутак овог. 080дневпог окршаја. у

„ФОЛКСШТИМЕ“ О КОРУШКИМ СЛОВЕНЦИМА

ти гласањем

"истиче оргат,

не трупе одбијају специјално установљавање мањине што се — како наводи лист — питају и многи у Аустрији не схвата "јући разлоге одбијања предви ђеног „демократског“ тајног гласања, аутор коментара Ми

шелвицер каже да би ово тла,

сање, по гледишту словеначке

· мањине, носило у себи отворе

ни или скривени, притисак ве ћине ради смањења броја опре дељеих припадника мањине.

КП Аустрије

. Сем тога, напомиње аутор, право мањине не може се ре шити гласањем, које уосталом није ни предвиђено Државним уговором, већ стварањем атмо сфере у којој не би биле ру шене двојезичне ознаке и вр шен притисак на родитеље да не уписују децу у школе с двојезичном наставом, у, којој не би биле пренебрегаване од редбе закона о језику у судству. 4 ~

У коментару се наглашава

да за последњих 15 година у среским судовима у Корушкој није постављен ниједан слове

вачки правник за судију, нити

чиновник који користи два је зика. „Нико не може да се усу

ди да тврди да за 15 година за.

то није било ниједног претендента“ — закључује се у ко ментару.' Г зе |

| |

М + О

| П

Репортер угледног лондонског „Гардијана“ Михаел Паркс боравио је у ДР Вијетнаму ч одатле је у свом листу објавио занимљива запажања — тпоткрепљена бројним сусретима. и разговорима — о садашњим приликажа мо не вероватним радним напорима који се улажу У

у Скупу стану Нгујен Дуи Туа у улици хугу

Ханоју почео је рано, а трајао је до касно у ноћ. Рођаци, суседи и пријатељи окупили су се у малом стану. Било је много радости и ве, селости, много се јело и пило.

Скуп је приређен поводом повратка двојице Туових синова из армије. Они су пре више од

"три године постали војници, борили су сеу Ју

жниом Вијетнаму, а сада су се вратили. кући. Ту је рекао двојици странаца: „Рат је сада заи ста за нас завршен. Моји синови су се здрави и живи упатили кући. Моја породица сада може да живи у миру“.

Такво расположење данас је захватило Ханој. Мако се на хиљаде младих и даље боре и умиру на југу, париски мировни споразум и пре кид ватре пре 18 месеци изазвали су ново осе ћање оптимизма, чак и егзалтираност и претера ног сптимизма у погледу будућности – севера. Један од бивших војника и поручник у арти-

жару

Данас се у ДР Вијетнаљиј приоритет даје привредној изградњи "земљ опустошене америм ким бомбардовањем ' м

обно!

овој земљи, Тегов текст одликује свежина | запажања. очевица који је инео — без обзира. на супротне политичке позиције — да схвати. и“ забележи најважније мисли и поруке сви бројних сабеседника. Уз мања. скраћења, трер носимо/тај његов чланак. , у

ра. Рат је уназадио пашу недовољно развијену. |

привреду, која је управо почела да напредује, сада .мерамо да је доведемо на онај ниво на ко јем је била пре десет година, Осим материјал“ не шштоте, која се процењује на милијарде, би ће потребно дуго: времена да се уклоне све пос ледице рата“. " У Каноју. Хајфонгу и средиштима сеоских подручја транспарепти и пароле о обнови ско ро у потпувости су заменили пароле које су по зивале да се зада пораз „америчким агресорима“, Штампа, Џадио и телевизија“два до три

пута већу пажњу посвећују обнови севера него

настављању борби на југу: |

И припадници армије и припадници милици је обимно учествују у обнови. Већина војних конвоја иде путевима ДР Вијетнама и превози грађевински материјал, Велики број војника се враћа с југа и учествује

љерији 23-тодишњи Дин је рекао: „Поново ћемо мзтредити Вијетнам, учинићемо нашу индус трију још моћнијом, нашу пољопривреду, још плоднијом, а нашу земљу још летшом“.

с" ""рећов брат Лам, који има 24 године и служио је у пешадији, био је реалнији. Он је рекао: „За време рата веома смо тешко живели. Пошто је мир сада завладао, живот је лакши има више хране, више одеће, више производа У радњама, уверени смо да ће се ствари из да -на у дан побољшавати“. 1

У сеоцету Фук Лолу

Нормализовање прилика је посебна прича у малом пољопривредном сеоцету Фук Лопу, уда љеном око 15 миља од Хајфонга. Амерички бом "бардери Б-52 бомбардовали су га пре две годи не. Убијена су 63 лица, рањено 61 и порушене су две трећине.

Члан управе пољопривредне задруге у селу Донг Ван Таи је рекао: „Наш животни стандард се вратио на оно-што је био раније. Али било је дана када смо мислили да се ситуација ника да неће побољшати, да ће рат бесконачно тра јати“.

Физичке ране Фук Лопа брзо зацељују у ок виру програма обнове. Подижу се нове куће од цигле, нови воћњаци, обновљена је школа и центар села, а нивелисана су 142 од 250 кратера од бомби.

Рођаци и суседи преузели су бригу о сироча ди. О'инвалидима се брине заједница. Задруга се стара да породице без хранитеља имају довољно хране. Због стотина хиљада жртава рата влада је могла да да само мале пензије и помоћ. Али нико не може да отклони психичке патње оних коју су изгубили своје ближње. Таи је ре као да ће бити потребно много времена да заце ле психичке ране Фук Лопа.

У селу се гаји жестока мржња према Сједи "њеним Државама, оне се осуђују као агресор, становништво се смеје изјави америчког војног представника у Сајгону да су бомбардовани „са мо војни, индустријски и комуникациони ург ђаји“. Фук Лопе је миљама удаљен од таквих циљева.

„Не можемо да забесравимо“

Тран Ван Трук, који има 66 година и који је УУ бомбардовању изгубио 11 чланова породице

рекао је: „Моје осећање мржње према Сједиње,

ним Државама није се смањило у протекле две године“. Мапад на село су преживели | само Тран Ван Трук, његога супруга, инвалид и ва зана за кревет и један унук, који је такође оз биљно повређен. Он је додао: „Због америчких бомби моји синови и њихове породице витид вису-у животу, Преживео је само мој унук Кван његов живот је до краја поремећен. Зар су Американци бомбардовањем мислили да ће унизштити нашу тежњу за слободом7 Због америчких бомби моја жена је сада немоћна, ја не могу да јој помогнем. А

„буди ми кажу да се смирим али две годи не вије довољно време за то, читав живот није довољан да опростим тај злочин Американцима., Амерички народ можда жели да то забо рави и да све то'припада прошлости. Али ми

не желимо да заборавимо, ми не можемо да заборавимо“. Широм земље у току су радови на обнови,

Иста енергија и одључност који су раније исло љавани у рату сада се испољавају у обнови раз рушепе привреде, улажу се напори да се овле изгради сопијалистичко друштво, Руководство ДР Вијетнама пре шест месеци је донело. одлу ку да обнову стави испред победе комуниста

на југу. Ме |

Све за обнову 7 |

Из ма којих разлога донета та одлука и без обзира колико ће дуто бити на снази. свом сез гом се остварује нова политика обнове. Ле Дуан" први секретар владајуће Партије рада Ва зетнама и личност број један у политичкој хије дархији Ханоја рекао је недавно недвосмисло че да је сбнова земље _повоћазпелни и обнови запртак“ А

Он ле изјавио: „Импетђијнлисти САД разори пи су скоро сву економску структуру нашег на рода, структуру изграђену по цену толико напо

ОБНОВА ЗЕМЉЕ: Раличаашћавање рушевина у Ханоју

њихов повратак је веома повећао морал, чак. иако су многи млади даље у армији.

Митава земља изгледа као велико градилиш те, радници испољавају марљивост мрава да би

до. краја идуће године доститли- ниво развоја. какав-је био постигнут десет, вединаљире америч

ких бомбардовања. , Уредник главног листа земље „Нан дана“ Хо

анг Тунг је рекао: „Све снаге усмеравају се ка:

обнови земље. Наша политика је јасна и недво смислена. Обнова је данас прворг

новни задатак назцег народа. То треба схватити као израз паше добре воље и жеље да се проб лем Ви нама мирољубиво реши. Из стања ми ра можемо прећи у рат, ако треба, предузећемо

' потребне мере за одбрану своје земље и пошто вање париског споразума. Али нисмо склони на сиљу“.

_ Искористити мир

После потписивања париског споразума знат

едни и 0ос- .

но је смањсн обим борби у Вијетнаму Иако је број мртвих им рањених од обуставе ватре дости гао скоро 150.000 лица, политичке одредбе тог споразума се де факто игноржшу.

Хоанг Тунг, који страхује од трећег индоки неског рата, рекао је: „Био сам сведок потписи вања три мировна споразума, али мир и поред тога није успостављен“.

Једна Сајтонка, која сада има 44 године и ко

Ча је се породицом 1954. године дошла на север, рекла је: „Слобрдни и, не ни Вијетнам, је динствсви, Вијстилм. сопија; ички – Вијетнам“

то је био сан моје генерације. Ако не оства римо тај сан његово остварсње пренећемо на на шу децу.

Бујетнамски комунисти на северу забринути су због перспективе да оно што су сматрали

борбом протиз америчког империјализма и неоколонијализма може да се претвори у грађане ки рат. у

Северновијестнамски премијер Фрам Донг недавно је рекао једном дипломати: „Сва кога дага Вијетнамци убијају друге Вијетнамце због чега“ Можда се најсотонскији амерички план о читавом рату састоји у тзв. „вијетнами зацији“, у томе да Вијетнамци убијају Вијетнамце. Грађански рат је онб од чега највише страхујем“ '

Али: већина Северних Вијетномаца данас се брине за то да максимално искористи мир. У гу

сто насељеној делти Црвене реке сељаци гра де на хиљаде нових кузр од цигле, скоро свако село има сопствену пиглану. “

Пољопривредне задруге повећавају обрадиве површине нивелисањем кратера бомби и плани рађу да удвоструче број живине и свиња које гаје.

Ситуација у градовима је мање повољна. та мо влада акутан недостатак станова, роба шмироке потрошње није доброг квалитета, производ ња може да задовољи само део потражње,

(Крај у сутрашњем броју)

ђ '

Нове школе

(Ханој, 7. септембра, ВНА) — На ослобођеним територијама Јужног Вијетнама, и поред честих уџада сајгонских трупа У' градове и села. школство је потпупо организовано. а образовање бележи успехе отварањем, нових 'школа и сталним повећавањем броја ученика који завршавај“ основне спедње џи више школе,

су обухваћени свих наџшисналности. а постоји „школе „на ослобоћеној територији ученици који иначе живе у местима под вла ћу сајгонсног ђежима <- | ·

Школовањем мегућност да

Поред општеобразђвних школа за децу. органи реврлупионашне власти су организовале и опунско школовање. кас и курсеве за описме„њавање олраслих, У мвомјм областима ослобо= ћених територија. већ су сала сва лепа школског узраста обухваћена школовењем.

Ван,

примладници |

похађају и

у обнови индустрије, | |