Borba, 24. 04. 1990., str. 9
3
ЕЛЕНА БОРБА
БАРАНИ ПРОТИВ РАДИОАКТИВНИХ СУСЕДА
Громобран
|
ГРЧКА ЗЕЛЕНА СЦЕНА
БОРБА, уторак 24. април 1990. ; страна
<
у кревету
и да се „бране“ вицевима, али, чак и ако налази наставнице физике Ђине — зашто су радиактивни громобрани већ листом забрањени7
Грађани су (опет Лековић нијесу
„зефир“ против „нефоса“
У земљи у чијем се главном граду Атини због загађења још вози пар-непар еколози имају (само) једно место у парламенту Ф „База“ су млади и жене
Озбиљност неке ситуације може некад потенцирати и њен хуморни. обрт. Наиме, када су прије неки дан скренули пажњу градоначелнику Бара Слободану Лековићу на озбиљну узнемиреност становништва у центру града, која је настала након објављивања налаза овдашње наставнице физике Ђине Лековић „да радиоактивни громобрани, постављени на пет објеката у центру града изазивају опадање косе као и нервне и друге тегобе и да доводе до апатије и ненормалног понашања људи“ — градоначелник је одмахнуо руком:
— Хајте, молим вас, то нема никакве везе са радиоактивним громобранима. Један такав се,
· управо, налази над мојом главом, постављен на згради у којој тодинама станујем па ништа рекао је он.
Но, ни Барани, склони шали, не остају дужни:
— Заиста, по понашању неких барских челника (већина, збиља, станује у зградама које су под „дејством“ ових уређаја) рекло би се да чак спавају с радиоактивним громобранима. — Кажу грађани, алудирајући, свакако, на поремећене односе у барском врху и око њега.
Али враг ће однијети шалу када Ђина Лековић саопшти поражавајуће податке о смртности и обољењима од рака и леукемије управо у зградама које су у „видном пољу“ ових громобрана, и до којих је дошла у сарадњи са др Радмилом Петровић, специјалистом медицине рада. Лековићева нам је шематски прика-
зала зграде (укупно пет) на којима су постављени радиоактивни громобрани, као и оне које су највише на удару зрачења, Задржаћемо се само на „учинку“ громобрана _ постављеног на
згради поште, који има пет кракова, или прстију. — Из сусједне школе „Блажо
Јоков Орландић“, на коју је уперен један прст овог громобрана, ОД рака су обољела три просветна радника од којих су двојица умрла — каже Лековићева. Из зграде: .„Црнотравац“ (на коју је уперен други прст) умрла су два лица: из зграде са становима „прекоокеанске пловидбе“, само
са једног стубишта на које „гледа“ трећи прст поштиног громобрана, обољела су три лица: док су преостала два прста уперена: први — на школу „Нико “ Роловић“, а други — на дом · здравља и апотеку.
Не знам каже Лековићева · њихов „учинак“ у овим објектима, али је више него сигурно да · је крајње спорно дејство зрачења на љекове у апотеци, а преко њих на све који, их користе. ја лично годинама не користим љекове из те апотеке, а ни моји ученици исто тако, годинама сам указивала на ову опасност ПА 1 али је све остало узалуд. ЗахваШИРУ ПРСТИ ГРО- љујем се „Борби“ што ме је сад МОБРАНА: Ђина Лековић _ подржала.
ВАТРИ ЛА АРДЕНИ АНА АЕ Бомба над главом
Потврду за наводе барске физичарке нашли смо и у дјелу „Рашље и висак живота“ загребачког аутора Станка Јурдане.
„Тај радиоактивни громобран“ — пише Јурдана — „није ништа друго него подмукли убица на све стране камо се простиру отровни пипци његове кугле“. Јурдана се, надаље пита: „и какав је то громобран који чак ствара громове... Неке земље познато ми је, забраниле су употребу таквих громобрана, па се питам због чега их ми уграђујемо!2“
Треба имати на уму и да су ово сазнања још од прије десет година с обзиром на то да је дјело које цитирамо објављено 1980. — Графички завод Хрватске.
Наша саговорница напомиње да др Петровић, управо, припрема за јавност комплетно саопштење о погибељном „учинку“ радиоактивних громобрана у овој средини, али да је, на жалост одсутна из Бара:
Пошто је указала да су у цивилизованим земљама, па и у неким нашим. републикама, овакви громобрани избачени из
употребе — Лековићева се позива и на наш кривични закон ко-
ји забрањује њихово постављање на удаљености мањој од пет ки. лометара од насељених мјеста. Наша саговорница даје и стручно тумачење њиховог дејства.
— Радиогктивни громобрани У домену свог дејства од око 500 метара — усљед распадања сопствене материје стварају статични набој једне поларизације, а кад се томе приближи облак набијен електрицитетом друге вриједности, долази до муње односно до грома. Дакле, умјесто да само привуче електрицитет из атмосфере, овакав громобран још и ствара нове громове који ударају у зграде и дрвећа и убијају птице, а угрожавају дјецу која се играју испод дрвећам, или шетаче.
# Да би се барске непознанице, бар што се радиоактивних громобрана тиче, отклониле, нужно је позвати стручњаке из Винче и затражити њихову помоћ. Без тога се узнемиреност и очити сплин који су испунили људе не могу отклонити.
Данило ЕРАКОВИЋ
(Од специјалног извештача „Борбе“)
Атина. — У традиционалном политичком миљеу Грчке, они су право освежење, благотворни „зефир“ који растерује суморни атински смог „нефос“, нова врста која прети да угрози у Грчкој још живуће (политичке) диносаурусе. Зову их, као и другде, врло уопштено — „зеленима“. Они сами се називају екологистима, екологистима-алтернативцима, енвироменталистима, љубитељима бицикала... Врло су (за ову средину) неконвенционални и веома различити. Само се екологисти-алтернативци, на пример, састоје од готово стотину разноврсних група и удружења повезаних у прилично лабав и распрама склон савез. Ипак, они су на грчкој сцени све присутнији и утицајнији фактор чије време тек долази. „Као и социјалисти у другој половини седамдесетих година, ми смо се појавили сада да испунимо празнину које су људи све свеснији. А они су сити старомодне политике патерналистичког типа“, каже Панајотис Димитрис, политиколог из руководства екологиста-алтернативаца. Ова се група на грчкој сцени појавила пре неколико месеци, а на новембарским изборима прошле године добила је на опште (и сопствено) изненађење 0,58 одсто гласова и једно (прво „зелено“) место у парламенту.
Њихов први посланик, госпо-
ђа Марина Дизи, остаће, поред тога, упамћена и по неким не баш уобичајеним изјавама и оригиналном понашању у клупама здања на Синтагми. Кад су посланици у фебруару „бирали“ новог председника Републике иако је распоред снага био такав да је било очигледно да нико не може бити изабран, а представници три „велике“ странке упркос томе настављали да се играју демократије — Марина Дизи је, у тренутку кад јој је процедура бранила било какве вербалне изјаве, подигла ружичасти транспарент на коме је писало: „Доста тог театра!"
Предизборна испитивања јавности давала су крила „зеленима“, пошто су најављивала све веће разочарење бирача неиспуњеним обећањима најјачих странака и њиховом искључивошћу у борби за власт. Прогнозе су казивале да ће „зелени“ на осмоаприлским изборима удвостручити свој новембарски скор, а највећи оптимисти међу екологистима очекивали су и прелазак границе од 1,5 одсто који-би им омогућио чак три места у парламенту и, можда, одлучујући утицај оног језичка на политичким теразијама у новом парламенту.
У самој предизборној кампањи они су, мерено овдашњим критеријумима и обичајима, били готово неприметни. Уместо великих или локалних зборова, они су у забаченом горју Пиндос организовали протестну манифестацију против пројекта за изградњу нове централе, а у једној
становника Атине са садашњих 3,5 на око 2 милиона.
„Ми нисмо црвени Кмери који би да силом протерају људе из града, али је очигледно да се
проблем загађености не може решити краткорочним мерама
као што су саобраћајне рестрикције“, каже Димитрис Папајоа-
Предраг Србљанин
прометној атинској улици зауставили су саобраћај и организовали импровизовану фудбалску утакмицу... Није било заставица, страначких плаката или фотографија њихових кандидата. За то нису имали пара. Њихов укупни фонд је, кажу износио једва колико просечан атински или солунски конзервативни кандидат (један) сам уложи у своју предизборну кампању.
У њиховој су се платформи поред већ уобичајених планова и захтева да се постојећи природни ресурси користе разумније и умереније — могле уочити и врло смеле замисли о веома широкој децентрализацији која би обухватила читав главни гради за око деценију и по свела број
ву, стручњак за питања околине. (У Атини, наиме, већ годинама опстаје пропис по коме у одговарајуће дане у недељи у центру града могу ући само возила са парним односно непарним бројевима.)
Резултати гласања 8. априла, ипак, нису потврдили прогнозе. Екологисти-алтернативци су, додуше, освојили нешто више гласова — 0,77 одсто — али им је, поново, припало само једно место у парламенту.
Реалнији међу њима нису „обесхрабрени. Кажу да просечан савремени Грк досад баш није превише марио за опште, друштвене и еколошке интересе и да је управо његов сан о поседовању сопствене куће и аутомобиља допринео да се Атина претвори у бетонску џунглу под оловним небом. И не покушавају да скрију оптимизам кад говоре о будућности; њихова база су, тврде, млади и жене. Неће проћи много времена, верују, а благи Зефир ће се претворити у најјачег од Ебјиних синова, у оштри северац Бореју, а небо над Атином ће поново бити плаво и без „нефоса", као хиљадама година пре тога.
Р. ЛИЧИНА
ПРИЗРЕН
Како убити шуму
Призрен — Косовске шуме
Дан Земље
У недељу је у целом свету прослављен Дан Зем-
полако нестгју због секира, шумских пожара и биљних болести. Под шумом на Косову има 266.373 хектара. Већином су листопадне шуме и само осам посто (под четинарима, О безбедности
ље. У „родном месту“ атомске бомбе која је бачена на Хирошиму , Оак Риџу (САД) масовна бициклистичка трка, у Хонг-Конгу, како бисмо ми рекли, митинг, у Сеулу (јужна Кореја) „грађански фестивал“, у Кијеву (СССР) протестни збор, у Пе-
друштвених шума брине се 287 шумара — „по глави“ шумара, је дакле, 800 хектара. Дрвокрадице су, међутим, наоружане, моторним тестерама и тешким возилима ноћу упадају у шуме и за
пажњу...
кингу свечаност, иако се Кина сматра једном од“ земаља које загађивању не поклањају нарочиту
Да ли сте чули да се код нас поводом Дана Зем-
„КАЈ СЕ ДЕЛА ОД НАШИХ ЊИВА“
Наша поља још нису упропашћена (спасло их је,. ваљда, то што су минерално ђубриво и хер-
бициди скупи) али су на најбољем путу да то постану, због незнања и немара
Кај се-дела од наших поља! ти“ из источне Европе). Треба
Ова драматична констатација-упозорење коју је приликом једног разговора у Копривници изекао Стјепан Капуста, председник пословодног одбора „Подравке“ није, по свему судећи,
отворити очи док је још време, јер квалитет све исцрпљеније земље се не поправља преко но: ћи. Треба користити стајско ђубриво, треба...
Има још наде, али (реално
тили час напуне камион за који: на пијаци у косовским градовима добијају 1.000 западнонемачких марака... У општинама Сува Река и Качаник због њих голети брзо потискују некадашње бујне шуме,
Само прошле године на Косову је поднето 15.850 прекршајих пријава против дрвокрадида. Међутим, због спорости општинских судова на Косову, само 58 посто предмета је решено. У општини Пећ, на пример, ре- | шено је само 12 одсто предмета.
кад се реши — споро се наплађују иначе бедне новчане казне.
; 55: 5
Оно што од шума остане почиње да се суши. Брест и кестен, како тврде стручњаци, ско-
Ро су и нестали. Ј.М. | Токио
СОЛОШКИ ДНЕВНИК
ље нешто догодило2
Последња опомена
ову недељу међународним Даном за планету Земљу почиње | у деценија Ма Ек залена јавност покушати да спаси Земљу од еколошке катаклизме предвиђене за 2030 годину, 9 индустријско—технолошко варварство настави овим темпом да Уништава-живот на планети, пре свега, људски. у У ову недељу је и годишњица Чернобиља, мада се још не зна тачан датум ове катастрофе. Дату се „шета“, као ускршњи, од 24. до 29, априла, Али зато се штета, не рачунајући људске животе, зна. Најновије студије совјетског владиног института показују да ће чер. 6 ка катастрофа, заједно са ценом чишћења и укупимом вредношћу настрадалих фарми коштати преко 358 милијарди долара, Цифру, ваљда, не треба коментарисати. Игор Костин, Рубљов наших дана, један од најистакнутијих совјетских фотографа који мка чернобилску трагедију од самог почетка, бележи и данас сне призоре ове апокалипсе која траје већ четири године: саби призори деце која још чиве у озраченим градовима, двоглаосмонога ждребад. Само на фарми у Малиновки опрасило се Греко 200 абнормалних прасића од Чернобила до данас. пар, посредно после хаварије у Чернобилу совјетске власти су . редиле евакуацију села у кругу од 30 километара од епицентра “ксплозије, Међутим, на удаљености од 60 километара радијација И данас девет пута веће од дозвољене. Током протеклих 18 месерака олежен је драматичан пораст анемије, тироидне болести и
А сећам се, како је Горбачов био бесан на америчку штампу ““ ава чернобилску трагедију. Тај Горбачовљев бес на ду мнаре описан је и у књизи „Последња опомена“ коју су написа А. Хр Роберт Петер Гале и Томас Хаузер. Опис сусрета А. Горбачова Чувеним просовјетским америчким бизнисменом Хамером и др злеом подсећа ме на она историјска места из Толстојевог „Рата и а“ када се у штабу Кутузова анализира Бородинска битка. р Гале овако сведочи: „Горбачов је био љутит. Није глумио. 40 је црвен у лицу и док је говорио стално је забијао врх оловке у ГР подметач пред собом. Кад је дошао ред на мене једноставСам рекао да нити један Американац не ужива у несрећи недуж. 5 Људи, а да су у недостатку поузданих података јавни медији поШшно али неке чињенице те да је моје присуство у оскви знак да је Американцима стало и да су вољни заборавити
У политичке разлике да би помогли Совјетима. То није задовољи-
~
ло Горбачова, али је било довољно да пређе на другу тему разговоа“. У И сада следи пасус од кога се човеку и данас, четири године после Чернобила преврну црева кад схвати како Горбачов, Буш или неко трећи од моћника олако прелази од Чернобила у претњу и уцену.
Ке Јер ево како је Горбачов скренуо тему и кренуо у контранапад а све у стилу зашто ви мучите црнце: „Знате, потези вашег председвика још ће више угрозити свет. Шта би се догодило да је Чернобил био у свемируг Шта ако неко нуклеарно оружје случајно експлодира у свемиру“ То је био више емоционални, него знанствени аргумент. За сада, нико не предлаже, да се нуклеарно оружје постави у сателите. Међутим, Горбачову је послужио као мост према следећој теми: „ако ви поставите у свемиру свој систем Стратешке одбрамбене иницијативе, учинит ћемо то и ми. Не желимо то, али нећемо имати избора“. Ј
Ето, о чему је размишљао Горбачов у време чернобилске катастофе која је, очигледно, у совјетском врху тада схваћена као елементарна непогода локалних размера. Или је тако Горбачову више одговарало...
угославија ће ускоро потписати и међународну конвенцију у пружању помоћи у случају нуклеарне несреће. СИВ је, наиме, упутио Скупштини СФРЈ предлог закона о ратификацији ове нвенције коју је у Бечу потписало седамдесетак земаља још 1986. | године. Беч није далеко, имамо једну крајње проблематичну нуклеарну слектрану у погону па је заиста необјашњиво зашто Југославија до сада није потписала ову Конвенцију. Сигурно да за то постоји неки изразито јак и глуп разлог као што, уосталом, не потписујемо ни остале међународне еколошке конвенције. То се уосталом, није ни могло очекивати од свих досадашњих југословенских влада које нису имале министарства за скологију, културу и спорт. И ко зна да ли би се решили да потпишемо и Конвенцију о помоћи у случају нуклеарне несреће, да нас на то, због Кршког, није натерао Франц Враницки, приликом недавне посете ] вији, плашећи се, пре свега, за своју земљу Аустрију, а што је потврдио и у разговору са представницима опозиционих странака. Да се разумемо: нема много разлога за задовољство и ако ускоро потпишемо Кон-
још стигла до „зелених“. Није за % занемарити фабричке димњаке који нас по градовима трују, али крајњи немар према пољопривредном земљишту које је све гоурег квалитета још је погубније и ва нас, а поготово за генерације које долазе.
Има још наде, каже овај стручњак, и додаје да „наша појош нису калцифицирана“, каквих је подоста тамо где се дуе користи минерално ђубриво, хербициди... (Спасло их је, ваљда, и то што су у последњих доста година ти отрови скупи, па их зато штеде). Не смије се, упоорава Капуста, на истој њиви годинама сејати кукуруз, па «пшеница, па кукуруз... (Подсећа
"човек, на чињеницу коју смо и у школи учили, и сваком је сељаку позната, а изгледа да је не нају стручњаци фамозних попривредних комбината). „Не смијемо ни коров уништавати
ербицидима. Хербициди унишПише: Дрган Јовановић |гавају и птице, каже Капуста. А
коров може да се елиминише садњом сунцокрета, уљане репи-
гледајући) све мање.
Агростемин, природни биорегулатор (и к томе домаћи проналазак др Данице Грујић) који је прошао многе и то оштре светске проверс и тестове (а тамо нашао и примену), код нас још има статус неког уљеза, и нека евентуално широка примена тог препарата — који повећава приносе за трећину — још је далеко од наших њива. Дакле, треба отворити очи и погледати шта нам се ту пред носем налази.
Својства Агростемина толико су добра да звуче као чаролија. Овај, нагласимо још једном природни препарат (значи невештачки, не-отрован, не-радиоактиван...) скраћује време вегетације и ницања (жита), повећава приносе и, што је веома важно, његовом се применом смањује количина вештачких ђубрива и хемијских средстава у земљишту. Њиме се, дакле, потпуно елиминише или своди у прихватљиве границе присуство токсичних материја у храни.
Хоћемо ли, коначно, пустити некога да буде „пророк у свом селу“, барем кад су сви „адути“ у његовом рукавуг
С. ПОПОВИЋ .
мачине наших домаћица око ланених крпа које доносе „турис-
РО КЛИНИЧКО МЕДИЦИНСКИ ЦЕНТАР „ДР МУСТАФА МУЈБЕГОВИЋ“ ТУЗЛА Радна заједница Заједнички послови
венцију. Тај потпис ће нас тално подсећати да живимо у зони потенцијалног Чернобила. На то посебно упозорава клаузула која предвиђа и „примање и пружање помоћи без обзира на то да ли се нуклеарни удес већ догодио на територији државе или јој таква опасност прети“. Наша земља би, приступањем Конвенцији добила |
расписује
могућност међународне помоћи од других земаља потписница и · бечке Агенције за атомску енергију у случају нуклеарне несреће или радиолошке опасности како би се што брже деловало и последице свеле на минимум. То нам је све слаба утеха ако нам се нешто деси у Кршком.
Ту је и параграф Конвенције који обавезује сваку државу у ко- |
јој се десила нуклеарна несрећа да обавести Агенцију у Бечу и друге земље потписнице, и можда због тог параграфа Југославија није потписала конвенцију од 1986. до данас. Јер, мало је фалило да Микулићева влада убеди и југословенску и светску јавност да је чернобилски облак обишао целу Европу а мимоишао само нашу земљу. Могу да мислим како би се тек лагало у слчају хаварије у Кршком. Уосталом није ли се Горбачов наљутио на америчку штампу у време Чернобила и изјавио да се Чернобил надувава да би се умањио значај америчког војног присуства у Персијском заливу!г Који бисмо ли ми залив измислили2
на хаварија“ — победиће, изгледа, Туђман у Хрватској. А то
значи да ћемо Кршко тешко затворити иако је у Скупштини СФРЈ покренута та иницијатива а словеначки Зелени унутар ДЕМОС—а су такође за то. ХДЗ је, пак, наравно, за енергетску независност Хрватске по сваку цену па и цену — Кршкобила. Знајући да и Анте Марковић сматра да ћемо „без нуклеарне енергије остати да живимо под свећама“ Кршкобил је вероватноћа са којом ћемо убудуће живети, али с којом се, ваљда, нећемо помирити.
| ; а годишњицу Чернобила десиће нам се још једна „нуклеар- |
Јер цитирана књига „Последња опомена“ завршава овако; „Постоје два погледа на живот: прво да сви умиремо, друго да сви живимо, И, ако ће се из наших нуклеарних двојби и зебња успети родити један смиренији и мирољубивији светски поредак имамо, дакле, заслужену повластицу да живимо на великој светској пре-
| Рад се удружује на годину дана. | Поред општих услова предвиђених законом кандида-
| 8 дана од дана објављивања.
ОГЛАС ,
за пријем у удружени рад на послове и радне задатке
НА НЕОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ
1ЧУВАР се, екс аитоњ « укаља 1 извршилац НА ОДРЕЂЕНО ВРИЈЕМЕ
МУНА аи, тави] еин 1 извршилац |
ти треба да испуњавају и слиједеће
УСЛОВЕ: ПК, П степен сложености, Пријаве са доказима о испуњавању услова огласа до- | ставити Комисији за радне односе Радне заједнице РО КМЦ „Др Мустафа Мујбеговић“ у Тузли у року од |
ти А еј: И ЈИ у Издаваштво Ф Часописи Ф Бестселери Ф Критике • Прикази“ Ф Интервјун
пети дара. тачан" аввее - ње— 1
жеље
њи