Borba, 26. 02. 1991., str. 13

Б____- "~ | У“ ~ - ? 0 "NOWON

FELITOM

ера | TELEVIZIJA UTORAK, 26. FEBRUAR 1991. GODINE 13

DESIMIR TOŠIĆ GOVORI:

Kako se organizovala i na čemu (eceniju Demokratska alternativa videla 0 Šta su za političku emigraciju značili S 6 Dali su oni što su nazivani četnicima i

DOKUMENTI

Nacrt za Demokratsku alternativu

Zajednica bi bila Savez pet suver

obrazovali državnu Zajednicu,

ustašama zapravo baš uvek četnici i ustaše & Ko

(Nastavljamo u petak započeto objavljivanje dokumenta Nacrt za Demok-

ratsku alternativu. Dokument dajemo bez

Osnova nacrta

Saglasno načelu da svaki narod ima pravo na svoju samostalnu nacionalnu suverenu državu, to Pravo pripada i narodima Jugoslavije. Polazna tačka sporazuma naroda Jugoslavije je priznanje prava da se slobodno izjasne da li žele: da ostanu u državnoj zajednici Jugoslavije ili traže svoje posebne samostalne države. Ako koji od suverenih naroda Jugoslavije, koji ima nacionalnu teritoriju, odluči da osnuje svoju samostalnu nacionalnu državu, on ima na osnovu načela samoopredeljenja pravo da takvu državu ostvari.

Smatramo, međutim, da stvaranje posebnih samostalnih država i na način koji bi zadovoljio većine Srba, Hrvata, Slovenaca, Makedonaca i bosanskih Muslimana može u toku razgraničenja izazvati kobne sukobe koji bi doveli u pitanje životne interese svakog od njih. Zato ovaj nacrt za raspravu dovodi u sklad suverenitet naroda i zajednicu koja im omogućava i obezbeđuje slobodan život i nacionalni identitet. e

U ovako zamišljenoj zajednici svaki narod sa nacionalnom teritorijom zadržava pravo istupa.

Primena

Temeljne misli za primenu gornjih načela su sledeće:

1. — Zajednica bi bila Savez pet suverenih naroda — srpskog, hrvatskog, slovenačkog, makedonskog, bosansko-muslimanskog — koji bi obrazovali državnu Zajednicu, sastavljenu od pet država-članica: Srbije, Hrvatske, Slovenačke, Bosne — Hercegovine i Makedonije. Pitanje da li bi Crna Gora bila posebna država-članica ili bi se ona sjedinila sa Srbijom rešili bi predstavnici Crne Gore i Srbije.

2. — Osnovna svrha Saveza bila bi očuvanje suvereniteta svakog od pet naroda Jugoslavije i jemstvo ravnopravnosti svih država-članica, kao i usklađivanje njihovih interesa u Zajednici.

3. — Države-članice imale bi po svo opštem državnopravnom statusu, po svoi pravu samouređenja i po obimu svojih madležnosti, državnopravni karakter države.

4. — Teritorijalna podela između država-članica Zajednice odgovarala bi podeli Jugoslavije na sadašnje republike. Granice između Srbije i Hrvatske odlučili bi sporazumno narodni poslanici Srba i Hrvata, izabrani za Ustavotvornu skupštinu, vodeći računa o želji srpskog i hrvatskog graničnog stanovništva.

5. — Prvi Ustav Zajednice donela bi Ustavotvorna skupština, birana po jednom jedinstvenom izbornom zakonu istog dana od svih punoletnih državljana Zajednice oba pola. Izborni sistem mora da se temelji na brojnom stanju pojedinih naroda i narodnih manjina. Odluke Ustavotvorene skupštine bile bi punovažne ako bi za njih glasale većina Srba, većina Hrvata, većina Slovenaca, većina Makedonaca i većina bosanskih Muslimana, narodnih poslanika u Ustavotvornoj skupštini.

Većina narodnih poslanika svakog od naroda sa nacionalnom teritorijom, koji su izabrani za Ustavotvornu skupštinu, bila bi ovlašćena da odustane od učešća donošenja Ustava i da zahteva izdvajanje naroda, koga predstavlja, u samostalnu suverenu državu.

6. — Prvi Ustav Zajednice predvideo bi organe i postupak za njegovu reviziju i za eventualno vršenje prava narodnog samo-

ikakvih skraćivanja).

opredeljenja u vremenu posle njegovog stupanja na snagu. Posebice, Ustav bi predvideo da li bi u tom postupku revizije uzele učešća i skupštine država-članica putem ratifikacije predložene revizije. i

. 7. — Na osnovu svog prava samouređenja, države-članice bi svoje ustave i zakone donosile samostalno, Ustavi i zakoni država-članica morali bi biti u skladu sa Ustavom i zakonima Zajednice. Države-članice ne bi mogle donositi ustavne i zakonske odredbe koje bi bile prefevne osnovnim pravima čoveka i građapma i koje bi pravile razliku državljana Z&jednice zbog njihovog pola, narodnosti, yere, zavičajnosti i političke pripadnosti.

Роде!а пачјегпозћ

Хајеа те! 6! рпрадаје зато one nadležnosti koje bi joj bile i;rično dodeljene Ustavom — prvim Ustavdm ili naknadnim izmenama i dopunama. Sve ostale nadležnosti pripadale bi državama-članicama.

4 U nadležnosti Zajednice valjalo bi da uđe:

1. — Uređenje Zajednice — Ustav, savezni zakoni, izvršna i sudska vlast Zajednice, kao što je u ovom nacrtu izloženo.

2. — Spoljna politika i međunarodni odnosi — države-članice bi bile ovlašćene da u okviru diplomatskih predstavništava Zajednice osnivaju svoja posebna kulturna, trgovinska, turistička i iseljenička zastupništva. . 3. — Narodna odbrana u sledećim granicama — u nadležnost Zajednice spadali bi (a) postavljanje rukovodnih načela za uređenje odbrane Zajednice putem okvirnih zakona; (b) ustrojstvo, uprava i zapovedništvo specijalizovanim vojnim jedinicama i vojnim ustanovama Zajednice, kako u ratu tako i u miru. Van navedenih nadležnosti, narodna odbrana u doba mira spadala bi u nadležnost država-članica koje bi svaka imala svoj zaseban budžet. U doba rata, celokupna narodna odbrana u svoj svojoj celini spadala bi u nadležnost Zajednice. Države-članice bile bi ovlašćene da se опђтаге Дајед те! та:загадпји u organizova„nju svoje narodne odbrane. al

4. — Finansije Zajednice — Prihodi Zajednice bili bi neposredni: carine, i posredni: doprinosi od strane država-članica prema ključu koji bi svake godine utvrđivala skupština Zajednice.

5. — U oblasti građanskog i krivičnog prava Zajednici bi pripadalo donošenje okvirnih zakona, sa rukovodnim načelima, dok bi razrađivanje tih okvirnih zakona spadalo u nadležnost država-članica. U oblasti građanskog i krivičnog sudskog postupka, Zajednici bi pripadala isključiva zakonodavna vlast. Kao što odgovara načelnom uređenju državnopravnih odnosa između Zajednice i država-članica, i kao što je napred izrično predviđeno, sve nadležnosti koje nisu izrično Ustavom dodeljene Zajednici pripadaju državama-članicama.

6. — Valutni odnos sa Narodnom bankom kao emisionom ustanovom i carine, tako da Zajednica bude jedno valutno i ca-

rinsko područje. Zajednica raspoređuje strane devize na osnovu dogovora između država-članica.

7. — U oblasti privrede — postavljanje rukovodnih načela i usklađivanje privredne politike država-članica kao i nadzor nad primenom načela postavljenih od strane Zajednice.

8. — U oblasti saobraćaja, pošta, telegrafa, telefona, radija i televiziie, Zaiednici

O POLITIČKOJ EMIGRACIJI (1945—1990)

Je radila naša posleratna politička emigracija

0 Ф Петокгаке зније и епнегасј 1 Чапазија ришганзнска з!уаглоз. Ф Како је ј05 OVO ustrojstvo jugoslovenske zajedn | НЕ; Г ЈРМ

0510 zajednice Ко ви ЂЕ паз ljudi na strani koji su u zemlji imali etiketu „državnih neprijatelja“ |ne. lobodan Jovanović i Miloš Crnjanski, a šta Kralj Petar 11, Knez Pavle, Maček, Živko Topalović, Milan Gavrilović, Božidar Vlajić olitički i kulturni značaj nasleđa demokratskog krila emigracije

ji i koliki je

enih naroda — srpskog, hrvatskog, slovenačkog, makedonskog, bosansko-muslimanskog — koji bi ih da li bi Crna-Gora bil sastavljenu od pet država-članica: Srbije, Hrvatske, Slovenačke, Bosne-Hercegovine i Makedonije. Pitanj ila posebna država-članica ili bi se ona sjedinila sa Srbijom rešili bi predstavnici Crne Gore i Srbije

bi pripadalo donošenje okvirnog zakonodavstva sa postavljanjem rukovodnih načela. 9. — Zajednici bi pripadalo donošenje okvirnog zakonodavstva o državljanstvu,

'dok bi razrađivanje okvirnog zakona u ovoj

oblasti i davanje državljanstva pripadali državama-članicama. i

10. — Ustav Zajednice bi predvideo jemstva i postupak kako bi u službama Zajednice i svih njenih ustanova narodi Jugoslavije bili zastupljeni srazmerno broju u poređenju sa ukupnim brojem državljana Zajednice. 3

Ustav Zajednice bi predvideo ista jemstva i razmer u pogledu sastava vlade Zajednice i Predsedništva Zajednice.

Organi zajednice

1. — U interesu učvršćivanja ravnopravnosti između pojedinih naroda i država-članica, valjalo bi za određivanje sedišta svih organa i ustanova Zajednice primeniti načelo raspodele tih sedišta po državama-članicama a ne načelo usredsređivanja na teritoriji jedne jedine države-članice.

2. — Vrhovna zakonodavna vlast bila bi Skupština Zajednice, koja bi se sastojala iz dva doma: Narodnog veća i Državnog veća. Poslanike Narodnog veća birali bi jednog istog dana, po jednom jedinstvenom izbornom zakonu, svi punoletni državljani Zajednice oba pola. Izborni sistem mora da se temelji na brojnom stanju pojedinih naroda i narodnih manjina. Državno veće bi se sastojalo od članova koje bi, u jednakom broju za svkau državu-članicu, birale skupštine država-članica birali bi za Državno veće onaj broj članova koji odgovora broju njihovih narodnih poslanika u skupštini odnos ne države-članice.

Funckije oba doma bile bi ravnopravne.

Postupak za donošenje zakona Zajedni:· ce bi bio sledeći: politički zakoni, kao što su zakoni koji određuju uređenje Zajednice, odnose Zajednice i država—članica, kao ı politička prava građana, među ovima iz. borni zakon na prvom mestu, bili bi dono: šeni dvotrećinskom većinom .ti oba doma; zakoni Zajedniče koji nemaju politički ka rakter bili bi donošeni običnom većinom u oba doma.

3. — Ustav Zajednice bi predvideo od. redbe o položaju poglavara državne Zajed. nice, kao i vlade Zajednice, shodno načeli. ma parlamentarnog sistema i pune ravnop· ravnosti naroda Zajednice time što prime: njuje načelo rotacije i vremenskog opgraniče: nja.

Načela obavezna za zajednicu i za

države—članice

4, — Ustavni sud Zajednice odlučivao bi o pitanjima ustavnosti zakona i postupaka izvršne vlasti Zajednice, kao i o pitanjima saglasnosti zakona i postupaka izvršne vlasti država—članica sa Ustavom i zakonima Zajednice. Ustav Zajednice bi predvideo organe Zajednice, nadležne za vršenje nadzora nad primenom Ustava Zajednice i njenih zakona od strane država—članica. Ustav bi takođe predvideo sankcije kojim bi, u slučaju povrede Ustava i zakona Zajednice od strane organa država—–Planica, bilo osigurano poštovanje Ustava i zakona Zajednice, Ustavni sud odlučivao bi isto tako i o zaštiti prava čoveka i državljana Zajednice, bilo da ta prava povrede organi Zajednice bilo organi država—članica.

UKRŠTENE REČI

SAVETUJE: Božidar Ilić |Broj 2619

Domašaj ugovora 0 doživotnom izdržavanju

Kosta Radenković, iz Kruševca, piše: Dva lica su zaključila i kod suda overila državanju. Po njemu, davalac izdržavanja se

Vota onoga ko treba da prima izdržavanje istome obezbeđuje mesečna primanja, koja imaju da se povećavaju početkom

liko koliko se povećavaju troškovi života. To па i za to vreme nijedna stranka nije imal jamna prava i obaveze. Po istom ugovori, izdržavanje dao je za uzvrat onome ko mu

sporazuma, onaj ko je primao izdržavanje m

bli i iive od oko 2 hektara i kuću za stanovanje. Umro OH VAGE Bad : došlo do spora između zainteresovanih.

Davala traži i to što je primalac izdržavanja nalsedio poПа осе а от koji su pozvani na nasleđe po zakonu

Smatraju da se ugovor ne odnosi i na to imanje. Ko je u pravu?

je pre četiri meseca. Sada je

šle zaključenja ugovora,

la nikakve primedbe na uza-, onaj koji je imao da prima daje izdržavanje sve svoje nepokretno imanje i određene pokretne stvari. U toku trajanja ovog.

,

ugovor o doživotnom iz-\ obavezuje da do kraja ži-!

svake godine za ono-. je trajalo više od pet godi-

aslediio je od jednog svog jačina (fiz.).

Џергаупо: 1.

Grubo platno, 4.

Vodoravno: 1. (anat.), 10. Ime anđela bezdana u Apokalipsi, 11. Predlog, 13. Ime reditelja Kurosave, 14. Mera za površinu, 15, Ime pevačice Ficdže· rald, 17. Ime glumice Kodar, 18, Pokazna zamenica, 19. Zolin ro' man, 21. Sveza, 22. Bolesti izazva: ne nedostatkom vitamina, 25. ime glumca Tamirofa, 26. Englesko žensko ime, 27. Predlog, 28. Planinski venac u SAD, 30. Znak za kalijum, 31. Dva ista suglasnika, 33. Poznato Tacitovo delo, 34. Znak za aluminijum, 35. Telefon-, ski poziv, 37. Vrsta vrbe, 38. Ime glumice Manjani, 39. Krvni sud,' 41. Reka u Sibiru, 42, Podjednaka

Grčkoj, 2. Pokazna zamenica, 3,

Lusije, 5. Omraženost (lat.), 6, Strano žensko ime, 7. Druga, 8.

Grana Stopala

27

Drevni grad u

Ime gitariste De.

PRVI PROGRAM

6.30 Jutamji program

8.30 TV izbor: Indirekt

9.30 Adriana — portret baleridokumentarni program za

decu

ŠKOLSKI PROGRAM

10.00 Priroda Jugoslavije: Planina Tara, 10.35 Koreografija: Marius Petipa, 11.05 Ljudskih ruku delo: Majstor za trščene krovove, 11.25 Rečnik arhitekture, 11.55 Ljudskih ruku delo, 11.55 Dečiji narodni instrumenti,

12.00 Vesti

12.05 Izbor iz Kulturno-obrazovnog programa

'|14,30 Školski program, repriza 16.45 Vesti na albanskom

17.00 Dnevnik I

17.20 Učesnik i svedok: Predrag Milojević, obrazovni pgoram 18.05 Andriana — portret balerine 18.35 Naučni intervju

19.00 Kopča

19.15 Laku noć, deco

19.30 Dnevnik ||

20.00 Loto

20.05 Melba, australijska serija 21,00 Kontakt magazin

22.30 Dnevnik III

20.50 News

22.55 Noć.i dan

6 Marfi Braun, američka serija e Opšta praksa, australijska serija 6 Arsenio Hol šou

01.25 Vesti

(Prilog felitonu)

2.

1. — Svi državljani Zajednice imali bi punu nacionalnu, građansku, političku i versku slobodu, i uživali bi ravnopravnost na čitavoj teritoriji Zajednice, bez obzira na njihov pol, njihovu nacionalnu, versku, zavičajnu i političku pripadnost. Svaki državljanih Zajednice imao bi pravo slobodnog kretanja, boravka, zaposlenja i političke aktivnosti na celoj teritoriji Zajednice.

2. — Privredna, društvena i kulturna politika Zajednice i država—članica u okviru njihovih nadležnosti valjalo bi da se zasnivaju na načelu poštovanja dostojanstva čovečje ličnosti i na razumno tumačenim idejama države socijalnog staranja. U pri-, vredi, sva tri sektora: privatni, zadružni i društveni, valjalo bi da dobiju mesto koje svakom od njih pripada, kako bi se postiglo usklađenje interesa članova društva na jednoj strani i društvene celine na drugoj.. Preduzeća i središnje ustanove društvenog. sektora valjalo bi da budu razdeljeni izmeди opština, država—članica i Zajednice, ka-' ko bi se postiglo usklađenje njihovih interea DRUGI PROGRAM

15.00 NoĆG i dan, repriza

17.30 Regioni danas

18.00 Beogradski TV program 19.30 Dnevnik II — TVCG

20.00 Top sport

20.50 Tema dana

21.00 Ekran Evrope: Biće skoro propast sveta, domaći film 22.20 U gostima kod orkestra

TREĆI PROGRAM: 9.00 Super channel, 12.00 Magazin 3K, 15.00 Sportski mix, 15.30 Danas aktueino, 16.00 3P TV Novi Sad, 18.00 TV klinika, 19.00 Vesti, 19.20 Bajka za laku noć, 19.30 BBC Dnevnik, 20.00 3P TV Novi Sad, 21.00 Vesti, 21.10 News, 21.15 Mala noćna muzika, 22.00 Vesti, 22.15 Ako mene neko pita, 23.00 Vesti, 23.10 Igrani film, 01.00 SKY neWS, UČESNIK I SVEDOK

Mijović

Prvi program Televizije Beograd u 18.15, predstavlja Predraga Milojevića, novinara, publicistu i prevodioca, rođenog 1901. godine u Beogradu. U list „Politika“ ušao je 1920. godine i postao jedno od najistaknutijih novinarskih pera između dva svetska rata, da bi i posle Drugog, održao visoki ugled aktivno pišući sve do danas, Objavjo je više knjiga, reportaža — po· litičkih, esejističkih i memoarskih: „Iz prošlih: dana“, „O ljudima i čudima“, „Bio sam prisutan“, i drugi.

3. Posebice bi valjalo da budu obezbeđeni: slobodno zadružno udruživanje i ob-, razovanje zadružne svojine, pravo privatnog seljačkog poseda, slobodno sindikalno' udruživanje kao i zavođenje istinskog učešća proizvođača u upravljanju preduzećima i njihovim dobitima na način koji vodi računa o interesu privrede i društvene celine.

4. — Sloboda vere i savesti, kao i slobo-, da crkava, verskih organizacija i javno ispovedanje njihovog uverenja bili bi zajemčeni na celoj teritoriji Zajednice. Crkve i verske organizacije svih veroispovesti bile bi odvojene od države, i to kako od Zajednice tako i od država-članica. Istovremeno bi bila obezbeđena sloboda od uplitanja državnih vlasti Zajednice i država-članica u unutrašnje poslove verske i crkvene. Crkvama pripada sloboda verskog školovanja.

5. — Neograničena sloboda i nezavis-' nost štampe i javnog informisanja.

6. — Neopraničena sloboda umetničkog stvaralaštva, kulturne delatnosti, naučnog rada i univerziteta:

.» 0.

Slažući se načelno sa gornjim tekstom, obavezujemo se da ćemo se zalagati za bitne ideje izložene u Nacrtu za Demokratsku alternativu.

Dr Branko Pešelj — Desimir Tošić Franjo Sekolec — Vane Ivanović — Adil Zulfikarpašić — inž. Vladimir Predavec Nenad Petrović — inž. Teufik Velagić — dr Bogoljub Kočović. !

Do dana izdavanja ovog Nacrta za De mokratsku alternativu, potpisali su da se načelno slažu sa Nacrtom sledeći:

Ivan Aleksić, Stojanka Aleksić, Slavimir Batagelj, Ladislav Bevc, inž. Svetozar Bižić, Dušan Pavlović, Kosta St. Pavlović, Aleksandar M. Petrović, Vojislav Popović, Leo-' nardo Prišlec, Mrgud Bojanić, Zvonimir Vučković, Aleksa Đilas, Miodrag J. Đorđević, Đorđe Jotić, Vojislav J. Jovanović, Milo-, mir Kolarević, Ljubiša Kordić, inž. Stevo Kosanović, Bogdan N. Lekić, Toma Mardaljević, Otcmar Mauser, dr Miodrag Mihailo-, vić, Mihajlo Mihajlov, Dušan V. Popović, dr, Ludovik Puš, Borivoje I. Radonjić, dr Milenko Radosavljević, Milan Radović, Dragan Rajković, Radivoj Rigler, Miloš Saičić,. dr Ljubo Sirc, Živojin Stamenković, Božo.

NOVINAR: Predrag Milojević

Naučni infervJu Emisija Televizije Beograd „Naučni intervju” predstaviće prof. dr Marka Jarića, inače danas redovnog profesora na Teksaškom univerzitetu. Profesor Jarić diplomirao je fiziku na Beogradskom univerzitetu 1974. godine da bi tokom '| narednih petnaest godina usavršavao svoj rad teoretskog fizičara, što ga je dovelo u sam vrh svetske naučne piramide, U ovoj emisiji profesor Marko Jarić nudi jednostavne istine o nauci, školovanju, stalnom usavršavanju, kao i o '| svetskim rezultatima koje postižu kroz svoja istraživanja.

10.00 Vesti, 10.05 Ko, jel ja? 11.00 Domaćin i komšiluk, 11.30 Ona koja zna, 12.00 Vesti, 12.05 CNN, 17.00 Vesti, 17.05 Ko, jel |lja? 18.00 Domaćin i komšiluk, '|18.30 Ona koja zna, 19.00 Vesti, 19.05 Dani u nedelji, 19.930 NTV paket, 21.00 Vesti, 21.05 CNN, '|22.00 TV treće poluvreme, 23.30 „|Vesti,

HRVATSKA TU

PRVI PROGRAM: 9.15 Vesti, 9.20 TV-kalendar, 9.30 Mali svet, emi|sija za decu, 10.00 Školski pro-

gram, 12.00 Vesti, 12.10 Videos-

Stariha, Feliks Urankar, Milić Cvijanović | (Kraj)

~

GLEDALI SMO...

Zar i to

Upravo u trenutku kad nam se činilo da smo na terenu filmskih koprodukcija stekli renome i veštinu da u sve tanju domaću kasu za finansiranje filmske produkcije uteramo svežu stranu lovu, iz televizijskog ćaskanja na temu koprodukcija saznajemo da nam i tu predstoje crnji dani. Lako pogađate i zašto: zbog poznatih političkih ргерисауаnja i filmsko tržište postaje sve nesigurnije za strana ulaganja.

“ мм.

Film

Biće skoro propast svela

Snimivši „Sakupljače perja” reditelj Aleksandar Petrović stekao jc popriličan „kredit“ u jugoslovenskoj kinematografiji. Veliki uspeh ovog filma omogućio mu je da organizuje jedan bogato zamišljen filmski пе „Biće skoro propast sveta”, koji nije ipak doneo očekivani us.

Radnja je smeštena u jedno vojvođansko selo. Seoski kafedžija u svađi je sa svinjarom i zarad osvete uspeva da ga nagovori da se oženi seoskom ludom. U selo uskoro dolazi mlada učiteljica u koju se svinjar zaljubi i zaključivši da mu žena smeta odlučuje da је ubije...

. Uloge tumače Ani Žirardo, Ivan Paluh, Mija Aleksić, Dragomir Boja: nić, Eva Ras. Scenario i režija Aleksandar Petrović.

FILM

300 milja do neba

Hrvatska televizija za svoje područje večeras prikazuje najbolji evropski film iz 1989. godine „300 milja do neba“. Snimljen je prema istinitoj priči o braći Zielinski, koji su 1985. godine skriveni u kamionu pobegli iz Poljske u Švedsku. Dva dečaka odlučila su se na beg ne bi li svojim roditeljima omogućili bolji život zaradivši nešto novca u svetu. Njihov beg uspeva i oni se nalaze u uzbegličkom logoru. Ali, njihova majka odbija da potpiše službeno naređenje za deportaciju i tako gubi

starateljstvo nad sinovima...

Reditelj filma Naciej Dejcer započeo je karijeru kao autor kratkih filmova, kojima je privukao pažnju filmske javnosti. Ostvarenje „3O0 milja do neba“ je njegovo debitantsko dugometražno delo koje mu је već na samom startu donelo nagradu Felix.

истинама и e zaemi COO

DRUGI PROGRAM: 15.50 Videostranice, 16.05 Propustili ste pogledajte, 18.05 Cetiri ugla jedna kugla, 19.00 Muzička svakodnevica, 19.930 Dokumentarni film, 20.00 Orson i prijatelji, 20.10 Priča za laku noć, 20.15 Kafić „Uzdravije", serijski film, 20.50 Pedeset plus, 21.50 Vesti, 22.10 Šampion, serijski film, 23.10 Porotnici u senci, serijski film,

TREĆI PROGRAM: 9.00 Scrennsport, 17.00 — 01.00 Zagrebački program Z3,

6.00 Vojvodino, dobro jutro, 15.355 Dnevnik na slovačkom, 15.45 Muzički program, 16.05 Dnevnik na rumunskom, 16.15 Engleski jezik, 16.45 Dnevnik ! (m),... 17.20 Mala privreda (m), 17.50 Blufonci, serija za decu, 18.15 Danas, juče, sutra, informativna emisija na rusinskom, 18.45 Tragovi, umetnički program na rusinskom,... 21.00 Emisija iz kulture, 22.00 Dnevnik II,.,.

TV PRIŠTINA

16.55 Vesti (sh), dokumentarna

emisija (sh), 18.30 Dnevnik

to, 20.10 Uključenje u TVB 3,

TV SRRRJEVO

PROGRAM: 9.25 Vesti... 10.00 Školski program HTV, ., 12.05 Skolski pro.... 17.05 Novosti, 17.20 Obrazovni pgoram,... 21.00 Klub 91, kontakt magazin,...

DRUGI PROGRAM... 17.30 Folk filigran,... 20.00 U gostima kod orkestra,... 22.20 YUTEL,...

TREĆI PROGRAM: 18.00 — 24.00 SA 3,

TV 5КОРЏЈЕ

ој PRVI PROGRAM: 9.25 Vesti, 9.30 Kanal D, emisija za decu.... 17.15 Dnevnik |, 17.35 Hronika na turskom, 17.55 Hronika na albanskom, 18.15 Kanal D, 18.45 Naučni program,... 20.05 Vojne sudbine, serijski film, 21.00 Otvoreni ekran,...

DRUGI PROGRAM... 17,30 Još jednom pogledajmo, 19.00 Dokumentarna emisija na turskom,... 21.00 Studio 2, 21.10 Druga, serijski film,

TREĆI PGORAM: 15.00 Satelitski program, 20.00 Razgovor u studiju, 21.00 YUTEL, 22.00 Naučni program, 22.30 Studio 3, 24.00 Vesti, 00.05 Satelitski program,

PRVI PROGRAM: 8.35 — 13.05 i 14.10 — 24.00 Satelitskiprogram, 8.50 Vesti, 9.00 TV mozaik, 12.55 Vesti, 14.25 Vesti, 14.35 Mozaik, 15.00 Žarište, repriza, 15.30 Sova, repriza, 16.55 Poslovne informaoije, 147.00 Dnevnik |I, 17.05

Mozaik, 18.05 Emisija za decu,.. 20.05 Jučerašnji sni, serijski film, 21.00 Otvorena knjiga, 21.10 Džez festival u Montreu, 22,10 Dnevnik III, 22.35 Sova, 23.50 Vesti

DRUGI PROGRAM: 16.00 Satelitski program, 17.30 Regionalni program, 19.00 Naša pesma 90, ... 20.00 Danas u Skupštini, 20.30 20.35 Umetničko veče,

SRTELITSKI PROGRAM

EUROSPORT

6.00 SKY news, 6.30 Novosti 7.00 D.J. cat show, 8.30 Aerobik, 9.00 Hokej na ledu, 10.00 Skating, 10.30 Internacionalni motosport, 11.30 Aerobik, 12.00 Bilijar, 14.00 Golf, 15.00 Tenis — egzibicioni susret: Lendi — Agasi, 16.30 Slobodno penjanje, 17.30 Smučanje, 18.00 Fudbal: Prvenstvo Španije, 18.30 Novosti Eurosporta, 19.00 Atletika, 20.00 Biciklizam, 21.00 WWF rvanje, 22.00 Slobodno smučanje, 22.30 Smučanje, 23.00 Vaterpolo — SP: Jugoslavija — Španija, snimak ız Perta, 24.00 Novosti Eurosporta, 00.30 Bilijar,

SRT 1

6.00 Dobro jutro, 8.35 Susedi serija, 9.056 Centralna bolnica, 9.50 Telešop, 10.10 В'пдо, герг!za. 10.35 Poljubac ı pozdrav sa jezera Tanger, film, 12.20 Kolo sreće, 13.00 TV-berza, 14.00 Susedi, 14.25 Centralna bolnica, 15.10 Policijska akademija, serja, 15.35 Telešop, 15.50 Bonanca, serija, 16.45 Mat Haustor, serija, 17.50 Tedi, serija, 18.15 Dobro veče Nemačka, 19.15 Kolo sreće, 20.00 Mek Gajer. serja 21.00 Osvajanje planete majmuna, film, 22.55 TV-ogledalo, reportaža, 23.25 Sport, 00.25 Mek Geajer, repriza,

TL

6.00 Halo Evropa, 8.35 Šou-dućan, 9.25 Falsifikatori novca na delu, film. 11.00 Riskantno, 11.30 Šou-dućan, 12.00 Vruća cena.

klan, serija, 14.05 Priča iz Springfilda, serija, 14,50 Divlja ruža, serija, 15.35 Aktuelnosti, 15.50 Bak Rodžers, serija, 16.40 Hiskantno, 17.10 Vruća cena, 17.45 Zvezdani taliri, 17.55 Aktuelnosti, 18.00 Čovek od šest miliona dolara, serija, 18.45 Aktuelnosti, 19.15 Vitez jahač, 20.15 Kad si pored mene, film, 21.55 Eksploziv, 22.45 Zakon u L.A., 23.40 Aktuelnosti, 23.50 Lekar ı demon, film, 01.50 Aerobik,

7.00 Evropa u zoru, 8.30 Rusija 11, 9.00 Vesti, 9.10 Vrhunska zabava, 13.00 Japanski poslovni svet, 13.30 Vrhunska zabava, 16.00 Vruća linija, 17.00 Na radiotalasima, 18.30 Plava noć, 19.45 Putovanje u prošlost, 20.00 Ultra sport, 22.20 Vesti iz sveta, 22.15 Ultrasport, nastavak, 00.15 Vesti, 00.30 Plava noć,

Lična zamenica, 9. Reka u Макеdoniji, 12. Proždrljiva, 14. Glasovi (tur.), 16. Lik iz Andrićeve pripovetke, 18. Gorki, 20. Hunski vojskovođa,21, Bivši turski premijer, 23, Derivati amonijaka, 24. Poluparazitska biljka, 27. Lepi, krasni, 29. Bogataš, 30. Ime revolucionar: ke Cetkin, 32. Ime francuskog fizičara Paskala, 34. Francuski kome: diograf (Žan), 36, Lična zamenica, 38. Prijatelj (fran.), 40. Pakao, 41.

Deo zaprežnog pribora.

tranice, 12.20 Super chennel, 15.40 Staro za novo, 16.30 Vide'|ostranice, 16.45 Vesti, 16.50 Vesti, 17.00 Školski program, 17,30 Hrvatska danas, 18.15 Mali svet, ба Prošlost u sadašnjosti, 9.15 Graškići, serija za decu,... REŠENJE BROJA 2.618 '·|20.00 Dogovor ili razlaz, 22.00 Loto snimak, 22.10 Deset zapo-

Vodoravno: 1. Karokan, 7. Muk, 10. Uragan, 11. Luna, 12. Radan, 13.|vesti, serijski film, 23.056 Dnevnik Pazin, 14. Igor, 15. Pa, 16. Ajo, 17. Jon, 18. Meri, 20. En, 21. An, 22. Turi-| II, 23.28 News, 23.30 Trista milja du, 23. Serija, 24. Nn, 25. OK, 27, Rina, 28. DIF, 29. Med, 31. Na, 32, Ka-|do „oba, polsko-danski film, nu 33. Adana, 35. Hetit, 36, Nara, 37. Tetiva, 38. Ara, 39. Bolivar. \01.05 Vesti,

о

ODGOVOR: 3 Učlanu 117. stav 1 Zakona o nasleđivanju predviđa se da se ugovorom 0 doživotnom izdržavanju može da obuhvati samo ona. imovina DOO Oca izdržavanja koju ima u vlasništvu u momentu zaključenja BROVOPU | 5 tim da je dovoljno da samo izjavi da daje svu svOJU tadašnju nep ЈЕ Tetnu imovinu, dok pokretna mora da se pojedinačno citira. Iz toga s " duje, da sva imovina koju on stekne, po bilo kome osnovu, то | Зи ljučenja tog ugovora ne ulazi u masu koja pripada davaocu па а | ћја, уеб ostaje kao zaostavša imovina koju пазједији ona lica koja Ml zakonski naslednici. Šta više, on ima pravo ! mogućnost da oi | feslament i da je ostavi kome hoće, sem опе imovine koju mora da 08 lavi svojim tzv. nužnim naslednicima. Prema tome, ovde su u pravu 78-

Onski naslednici umrlog.

0 intervjui | e Kritike | e Prikazi | . _ Ф Саворљ || _ |гдамавуо Ф Везћзејеп |

PoE FRJ. Redakcija: Trg Marksa i Engelsa 7. Uređuje: redakcijski kolegijum. Teleks: 11104, 11410. Telefaks: 344913, Centrala: 334-531. Direktor: 338-740. Glavni i odgovorni urednik: 335-247. Pomoć- |

: | ari polug | Це. 299 : 341-151. Oglasi: 334-531, lokal

“ Osnivač Skupština 5 5 ila; 346-143. Svet: 347-345, Sport: 346-236. Dopisno: 339-356. Nedeljna Borba: 336-381., Sekretarijat redakcije: 330 410. Marketing: i

„Jarac NIP pore“ ena aka al a (DESK) MZ а пи параде пази рони па 30340 rdihnj" 3 tk pbePreiplta Za oirarsE!p AA MVA. | i a, q35- аб: 332-971, 332->/ =. . ah: 592. } bno. Žiro-račun za pretplatu u zemlji broj: 60801-00J- да 5 | о : ostranst\ ма

пој па Ро раја". во ој АНА БН арка 19. februara 1922. rednadni Republike odlikovao je „Borbu” Ordenom zasluga za narod sa zlatnom zvezdom i Ordenom bratstva i jedinstva sa |

a npa: DP „Štamparija“ „Borba · у banka, Beograd. Štampa: DP „ zlatnim vencem. 5

Izdavač NI