Borba, 26. 02. 1991., str. 5
БОРБА
ДНЕВНИК
УТОРАК, 26. ФЕБРУАР 1991. ГОДИНЕ 5
Скопље. — Након јучерашње седнице Собрања Македоније, извесно је да ће и македонски парламент, попут словеначког и хрватског донети документ о „раздруживању“ Македоније из „тославије. Иницијативу о овоме предложили су посланици ВМРО-ДИМНЕ, али ова тачка није уврштена У дневни ред, јер предлог није добио просту већину (за расправу о иницијативи било је 54 од 115 присутних посланика). Притом, на расположење посланика је утицало и 06-
СЕДНИЦА СОБРАЊА МАКЕДОНИЈЕ
јашњење потпредседника републичке владе др Тита Беличанеца који је рекао да о предлозима који задиру у суштину уставног уређења Републике најпре треба да се изјасне надлежна тела Собрања и пре свега Уставна комисија. Доношење одлуке о „раздруживању“ чини се извесним и због тога што се како је било видљиво и приликом гласања да се иницијатива стави на дневни ред, за расправу о њој поред посланика ВМРО изјаснио и један
део посланика Партије демок-
ратског просперитета, као и сКМ-пДп. Образлажући иницијативу
посланик Доста Димовска је рекла да за Македонију нису прихватљиве никакве асиметричне варијанте Југославије, јер је стављају у неравноправан положај и да се такво подређено место заговара у последње време и у разговорима о будућности Југославије и у јавности. Македонија је, према речима Димовске, за конфедерални уговор
МАКЕДОНСКИ ИНТЕРЕС У ПРВОМ ПЛАНУ: Са јучерашње седнице Собрања Македоније
о Југославији.
Сама седница је започела након трочасовне расправе о серији посланичких питања и расправом о дневном реду, што на најбољи начин показује различита гледања политичких партија на македонске политичке
раздружењу другом приликом _ Пот
Није прихваћена инициј
из Југославије, јер о так лежна тела Собрања
a a ВМРО да се у дневни ред унесе доношење резолуције о раздруживању им питањима, како је рекао Тито Беличанец, најпре треба да се изјасне над-
прилике, а некако у сенци свега овога је остала расправа о актуленом привредном тренутку Републике и информација коју су о томе поднели представници
републичке владе и уводничар
Васил Влашки, потпредседник
републичке владе.
И даље без владе
Скопље. — У наставку јучерашње седнице СОБРАЊА Македо-
није, председник Републике Киро Глигоров информисао је посланике да још не може да се одлучи кога да предложи за мандатара македонске владе. Глигоров је објаснио да ни један од четири кандидата које је, према ранијем међупартијском договору предложила ВМРО—ДПМНЕ не испуњава све услове да постане македонски премијер у политичкој и привредној ситуацији у којој се сада налази ова Република. Глигоров је нагласио да се ни остале македонске политичке партије нису сложиле са предложеним именима за премијера, напоменувши да ВМРО треба да предложи нове кандидате.
Посланици ВМРО—ДПМНЕ, очигледно незадовољни оваквим ставом председника Републике који према македонском Уставу предлаже премијера, рекли су да ова партија не одустаје од свог досадашњег предлога и да се на последњој Скупштини партија одлучила да листу од четири кандидата сведе на само једног, др Александра Лепавцева. У ВМРО кажу да, уколико не буде изабран др Лепавцев, њихови посланици прећи ће у парламентарну опозици-
Овим Македонија и даље остаје без нове владе, а уколико до 10. марта, два месеца након конституисања македонског парламента, не буде изабран премијер, морају да се распишу нови избори.
Иначе, искричава полемика вођена је око македонских позиција у преговорима о будућности Југославије, након излагања Кире Глигорова. Посланици ВМРО и потпредседник Републике Љупчо Георгијевски, рекли су да су македонски представници у преговорима исувише пасивни и да се нису определили шта Македонија жели, већ само говоре шта Македонија неће. Потом се посланицима поново обратио Киро Глигоров који је рекао да Македонија заступа она становишта која су реална и прихватљива у овом часу.
КИРО ГЛИГОРОВ ИНФОРМИСАО ПОСЛАНИКЕ О ЈУ—ПРЕГОВОРИМА
Одбачен модел асиметричне федерације
Глигоров истакао да Македонија сада има историјску шансу да оствари свој сан о Македонији као сувереној републици у Југославији, на Балкану и у Европи
Посланици Собрања јуче су подржали информацију Кире Глигорова о досадашњим ју"преговорима и ставовима за које се македонска делегација у тим разговорима залагала. Киро Глигоров је у својој информацији, између осталог, рекао- да се македонска делегација изјаснила против модела асиметричне федерације. Он је такође рекао да се македонска делегација није опредељивала нити за федерацију нити за конфедерацију, него се залагала да се расправа води о садржају будуће југословенске заједнице суверених република и то на четири питања
(људска права, економски односи, народна одбрана и спољна политика) да би се видело који је у тим питањима заједнички интерес.
Глигоров је рекао да македонска делегација не прихвата да се републике деле на групе и да Македонија неће да се опредељује ни за једну од тих група република, него жели да у разговорима заштити македонски интерес. Глигоров је рекао да Македонија сада има историјску шансу да оствари свој сан о Македонији као сувереној републици у Југославији, на Балкану и у Европи. Према његовим речима, ма-
кедонски интерес се формулише у македонском парламенту. Он је затим рекао да су у прошлости македонски идеолози који су се залагали за такву позицију у балканским превирањима страдали, понајвише због унутрашњих македонских подела и због тога што су се носиоци тих подела везивали за један или други туђи интерес. Глигоров се заложио да уставна комисија Собрања, док трају ју-преговори непрекидно заседа, и уколико треба, да мења или допуњује поједине ставове које је овај парламент формулисао у платформи о југословенским
преговорима и у декларацији о суверености.
Учествујући у расправи председник Собрања Стојан Андов је рекао да није истина да Македонија има неутралан став у садашњим југословенским разговорима, него да има напротив, врло активну улогу и да њена позиција у тим преговорима не зависи од материјалне снаге Републике, која је иначе, економски исцрпљена, него од тога какве идеје нуди и за каква се решења залаже.
Андов је, подржавајући Глигорова, рекао да у сва четири питања о којима треба да се разговара Македонија треба да нађе
сопствени интерес. Према његовим речима, Македонија у спољној политици може да види шта она сама може у свом интересу из те области да врши, а шта треба да буде на нивоу будуће заједнице суверених република, али је нагласио да што се тиче одбране, Македонија не може своју судбину да ставља на коцку и да се тим питањима игра на Балкану. Једностране иницијативе у политичком животу Македоније, како у прошлости, тако и сада, само могу да штете Македонији.
Д. НИКОЛИЋ
Н. БАТКОСКИ
ДАНАС ПРЕДСТАВНИЦИ САВЕЗНОГ И РЕПУБЛИЧКОГ МИНИСТАРСТВА ЗА ФИНАНСИЈЕ ПРЕИСПИТУЈУ ЗАКОН О ОГРАНИЧЕЊУ ПО-
ТРОШЊЕ
Овлашћења влади за спровођење реформи
Без споразума не могу се очекивати ни средства ММФ-а, а ни других ме-
ђународних финансијских институција
Београд. — Данас ће се, како сазнаје Танјуг, састати представници савезног и републичких министарстава финансија ради преиспитивања недавно предложеног закона о привременом ограничењу јавне потрошње, који би Савезно веће Скупштине СФРЈ требало да размотри и усћоји на првој наредној седници — почетком марта.
Тај закон је, иначе, кључни У „пакету“ прописа које треба изменити и допунити за успешно функционисање федерације до Хоговора о будућности земље. Тако би се савезној влади дала и Одговарајућа _ овлашћења _ за спровођење реформе, што је и услов за потписивање новог споразума с ММФ. Без тог споразуMa не могу се очекивати ни средства ММФ — а ни других међународних финансијских институција. А, ове године се предВиђало око две и по милијарде долара разних иностраних заЈмова, који би се махом користиЛи за развој.
Разматрање првобитног предлога за доношење закона о ограНичењу јавне потрошње, којим (е предвиђа смањење опште и Заједничке потрошње са око 40 На 34 одсто друштвеног произвоЛа, није увршћено у дневни ред Минуле седнице Савезног већа, Због низа конкретних замерки Лелегата на садржај и концелциЈУ тог прописа. Њиме је, иначе, Предвиђено, да републике и поКрајине у овој години на јавне Расходе утроше укупно 382 и по Милијарде динара, док би савезНи буџет био лимитиран на 132 па пијарде и 618 милиона дина-
Неки делегати сматрају да огРаничење потрошње не може Ити линеарно за све кориснике Хруштвених средстава и све гуштвено-политичке заједниi. Изражено је неслагање са ценом представника предлагаза закона да, наводно, нема ус-
тавног основа за другачије регулисање питања смањивања опште и заједничке потрошње, осим интервентним законом. Упозорава се и на то да је савезни буџет, у односу на касе федералних јединица „привилегован“ јер је дозвољено да порасте за 37, а остали за 16 процената.
Несхватљиво је, према мишљењима неких чланова „матичног“ Одбора за друштвено-економске односе, да СИВ, као предлагач, пре него што је „пустио“ закон у скупштинску процедуру, није обезбедио консензус са републикама и покрајинама око његовог спровођења, поготово у ситуацији када се зна да се савезни прописи не поштују.
У дебати о предлогу закона, представници Привредне коморе Југославије, подржали су његово доношење јер је то једини начин да се привреда растерети, али су се залагали и за то да се јавна потрошња не „скраћује“ применом такозваних коефицијената, него да се она реално смањи у односу на претпрошлу годину за 20 процената. Они, као и многи други, нису пропустили прилику да упозоре да је изузетно значајна улога република и покрајина у кресању јавне потрошње. Јер, у њиховим рукама је три четвртине те потрошње. |
У закон би требало, како је истицано, уградити механизам који би уважио стопу раста инфла- · ције и чињеницу да долази до пада друштвеног производа, чиме би се избегло трошење средстава којих нема.
Неопходно је, такође, да се законом јасно утврди обавеза свих друштвено-политичких заједница да смање стопу захватања како би се она ускладила са висином дозвољеног раста потрошње и да се обезбеди месечно враћање вишкова привреди, а не на крају године, као што је то рађено до сада.
Најоштрији су били представ-
ници Самосталног синдиката Југославије који тврде да је то, слично пропису о ограничењу личних доходака, ништа друго до „санкционисање незаконитог понашања“. Тражи се истовремено да се из предложеног ограничења изузму образовање, наука, део културе који не стиче доходак на тржишту и здравство.
Шта ће се изменити и који предлози ће бити прихваћени видеће се. Сутра ће се по свој прилици, под лупом наћи и предложени механизам расподеле права на убирање прихода за јавну потрошњу у републикама и покрајинама, односно коефицијенти за њихово одмеравање. Прошлогодишња јавна потрошња по републикама и покрајинама, како је замишљено, множила би се с одговарајућим коефицијентом. Ти коефицијенти не би били исти за све, а до њих се долази на основу праћења учешћа република и покрајина у укупним приходима за јавну потрошњу У раздобљу од 1985. до 1990. године.
Према тој рачуници (предвиђена у првобитном предлогу закона) БиХ би у овој години имала право на јавну потрошњу од 44 милијарде и 179 милиона динара (коефицијент 1,1881), Црна Гора на осам милијарди и 33 милиона – (коефицијент 1,2808), Хрватска на 103 милијарде и 504 милиона (коефицијент 1,0257), Македонија 19 милијарди и 393. милиона "(коефицијент 1,1995), Словенија на 75 милијарди и 276. милиона (коефицијент 1,2374) и Србија 132 милијарде и 115 милиона · динара (коефицијент 1,2168), — тзв.уже подручје на 86 милијарди и 789 милиона (коефицијент 1,2638), Војводина на 37 милијарди и 293 милиона (коефицијент 1,0856) и Косово на осам милијарди и та Ма
коефицијент 1, . ii i · (Танјуг)
САОПШТЕЊЕ ИЗВРШНОГ ОДБОРА СК — ПЈ
„Договори“
разграђују
Београд, — Живимо у вријеме када Југославије проживљава своје најдраматичније тренутке од краја другог свјетског рата, истакнуто је на јучерашњој седници Извршног одбора југосло“ венског одбора Савеза комуниста — покрета за Југославију.
У саопштењу са ове седнице се каже: националисти су запалили ватру страсти и безумља од Триглава до Ђевђелије, пријете да у њима сагоре исконски интереси сваког нашег народа и народности, да сагоре интереси заједничког живота. Последња седница Председништва СФРЈ у Сарајеву, својим политичким исходом, управо упозорава на такав развој догађаја. Сасвим је јасно да садашња политика националних бирократија разбија југославију и тако отвара пут издаје властитих народа, а да при томе Председништво СФРЈ иступа без икаквих анализа о томе — куда води таква политика.
Након међурепубличких разговора појединих руководстава и седнице Председништва СФРЈ
у Сарајеву, може се закључити да се ти раније исказане разгово-
ри воде у правцу дефинитивног распада Југославије. Уз већ раније исказане сепаратистичке тенденције Хрватске и Словеније, дошле су и сличне претензије руководстава Македоније и Босне и Херцеговине, без провјере жеље народа који живе у тим републикама па се путем „договора“ разбија југословенска држава. Југославије није створена за зеленим столом и за тим столом се неће ни разграђивати. Стога Савез комуниста — Покрет за Југославију позива све прогресивне снаге, све народе и народности који добро знају шта је у народноослободилачком рату
"басадор Зимерман већ дуже ври-
земљу
Југославија није створена за зеленим столом и за тим столом се неће ни разграђивати — каже се између осталог у саопштењу Ф Упозорење Савезном извршном већу
жртвовано за стварање ове Југославије, да се супротставе републичким руководствима која имају такве претензије.
Савез комуниста — Покрет за Југославију упозорава СИВ да, уз већ створене огромне социјалне тензије радничке класе и народа које су и плод економске политике засноване на концепту либералног капитализма, активности својих органа на заштити интегритета Југославије, води у духу устава и закона СФРЈ, или да одступи и тај одговорни задатак препусти онима који то могу и желе обављати. .
Нигдје на свијету није на овакав начин дозвољено разбијање једне државе, а да легална влада не предузима никакве одбрамбене мјере и механизме да на домаћем и међународном плану енергично осујети такво дјеловање. Због тога се и амерички ам-
јеме понашао као да је Југославија његов ранч. Тражимо од СИВ-а да хитно упозори америчку владу на све могуће последице које су већ створене и на оне које могу настати из таквог понашања. Дајући пуну подршку југословенској народној армији и њеним досадашњим активностима, СК — ПЈ инсистира да се одлуке Председништва СФРЈ о разоружању паравојних јединица морају у потпуности реализовати. Ми желимо да сачувамо Југославију. Нека нам се придруже сви они који дијеле нашу жељу, одлучност и спремност да је сачувамо, каже се у саопштењу Извршног одбора југословенског одбора Савеза комуниста —
Покрета за Југославију. ~
(СТИПЕ МЕСИЋ 0 АКТУЕЛНОЈ ПОЛИТИЧКОЈ СИТУАЦИЈИ У ЗЕМЉИ
трибини у Сплиту
Сплит. У организацији Правног факултета у Сплиту је синоћ предавање одржао потпредседник Председништва СФРЈ Стипе Месић. Тема предавања била је актуелна политичка ситуација у земљи, а велики амфитеатар овог факултета био је претесан да прими све који су желели да чују господина Месића. Сам Стипе Месић је на почетку дао радни наслов овој трибини „Југославија да или не“, што је дочакано повицима „не“ из публике. Потпредседник је одмах одговорио како то „не" и није тако једноставно јер један међународно признат субјект као што је Југославија не може нестати пуким доношењем резолуција. Потом је изложио историјски преглед постојања Југославије, да би закључио како је 1974. године схваћено да само конфедерација може водити напред. Таква решења, укључена у ондашњи Устав, сматра Месић, само сметају онима који желе повратак на старо „па истовремено и руше федерацију и плачу за њом“.
Што се тиче замерки да Хрватска тежи деобама, док се Европа интегрише, Месић сматра да „ми само чинимо оно што је Европа већ раније урадила, да би се касније интегрисала на бази „здравих интереса“. Због тога је, сматра Месић, Југославији потребан својеврстан „мали Хелсинки“ који би гарантовао границе и права свих, а нарочито других колективитета који остану унутар граница и којима морају бити зајамчена још већа права.
ЈЕ ЗА ХРВАТСКУ
Загреб. — Босна и Херцеговина, као државна заједница, те муслимански народ могу бити равноправни у преговорима о новом устројству Југославије само ако сви партнери признају Босни и Херцеговини суверенитет и недјељивост, а Муслиманима равноправност са свим осталим народима на овим просторима — речено је на јучерашњој конференцији за новинаре, што ју је Странка демократске акције за Хрватску сазвала у Загребу. Зато СДА, без обзира на притиске неће одустати од Декларације о суверености и недјељивости БиХ коју је недавно иницирала та странка, а која ће се сутра наћи у скупштинској процедури на засједању у Сарајеву.
Салим Шабић, потпредсједник СДА за Хрватску, нагласио је да су Муслимани у Југославији десетљећима били поступно денационализирани, но данас
— Јасно, да смо заинтересирани за нови хисторијски договор о нашој будућности, ми смо ис кључиво за демократска рјешења, али и за толерантност. Нисмо за то да се с било које стране поступа рушилачки. Поштујући и велике жртве свих наших народа које су пале за остварење онога што би неки данас тако
говору пред Комисијом
Книн. — Синоћ је у Женеви пред Комисијом за људска права Уједињених нација на тему „Распад југословенске федерације и проблеми српског народа у југословенској федералној јединици“ говорио председник Српског националног већа др Милан Бабић. Он је истакао да многе српске политичке организације и институције међу којима је и Српско национално веће и Светска српска заједница, предлажу да се положај српског народа у
a
ребан ЈУ-Хелсинки
Југославији потребан својеврстан „мали Хелсинки“ који би гарантовао границе и права свих Ф Нема говора о угрожености Срба у Хрватској Ф Издвајања из Југославије на начин који предлажу неке снаге у републици просто немогућ — истакао потпредседник Председништва СФРЈ на
Сврха кампање против Хрватске, по Месићу је прикривање проблема у Србији, пребацивањем врућег кромпира другима. Други фактор за нас је војска која је „навикла да њом влада партија, па је помало обезглављена, јер те партије више нема, а Армија није навикла да слуша државне органе“.
Иначе, према мишљењу господина Месића било би равно политичком самоубиству прогласити било какву једнострану одлуку о издвајању, јер за тако нешто не постоји подршка међународне јавности. Зато је „важно да Хрватска задржи своју тежњу за преговорима, јер би тако, у случају напада на њену сувереност, цео демократски свет стао на њену стану“.
Осврћући се и на проблем Срба У Хрватској, потрепддседник Председништва СФРЈ сматра да нема говора о њиховој угрожености, међутим, кампања која се води у склопу медијског рата, доводи до тога да се међу једним бројем Хрвата јавља одбојност према њима, а код Срба се ствара страх од свих Хрвата. Чињеница је, каже Месић, да су „око пола милиона Срба грађани Републике Хрватске, а они споју срећу и задовољство могу да траже само у њој као лојални грађани, а са Србијом одржавати културне и друге везе, као што то чине националне мањине у свим европским државама".
На крају Стипе Месић је изразио наду да у Југославији неће доћи ни до грађанског рата, ни до било какве врсте војне интервенције, јер су снаге које теже демократским решењима јаче
међу њима сазријепа свијест да су они народ и да се за властита права морају изборити организираном акцијом. Предсједник Босне и Херцеговине, те челник СДА, Алија Изетбеговић нски дан је — како каже Шабић — од неких намјерно криво схваћен кад је у Предсједништву Југославије бранио босанскохерцеговачка полазишта у југопреговорима. Наравно да СДА неће дозволити да ју неоправдано својатају заговорници оних политичких програма и оних република чија се садашња вођства оглушују о демокрацију и људска права. Ако би се Муслимани здружили с онима који су Албанце на Косову потпуно обесправили, изложили би се опасности да и сами сутра доживе исту судбину. Иступ Доброслава Параге прошлог викенда на Сабору Хрватске Странке права у Загребу, у којем се, између осталог, из
САОПЋЕЊЕ И АПЕЛ СТРАНКЕ ЈУГОСЛОВЕНА
Вјерујемо и даље у Југославију
Недопустиво је да се прије договора о томе како ћемо даље, суспендира савезни Устав, каже се у сапћењу Регионалног одбора за Далмацију
лако хтјели рушити. Ми морамо бити отворени и критични према свему ономе што није ваљало, јер смо велики данак у крви платили цијену слободе и заједничког живљења — каже се у ју чер објављеном апелу странке Југославена.
Само уз толеранцију, међу. собно уважавање и демократски
МИЛАН БАБИЋ У ЖЕНЕВИ
До решења — плебисцитом
Положај српског народа у Хрватској и југословенска криза требало би да се разреше плебисцитарним опредељењем народа у републикама, регионима и општинама — истакао председник
за људска права УН
Хрватској, као и криза у коју је запала југословенска држава, разреше плебисцитарним опредељењем народа у републикама, регионима и општинама. Републике и региони који се изјасне за федерацију, удружују се у савезну државу, а народи који се изјасне за самосталну државу требало би да склопе федерални уговор са савезном југословенском државом.
Из говора председника Бабића на 47. седници Комисије за
од таквих снага, а треба узети у обзир као врло битан фактор и лимит који долази од стране светске јавности која неће допус тити било каква недемократска решења _ југословенске _ кризе. Оно што Хрватска жели, за вршио је Месић је савез суверених држава које везују чврсти интереси.
Питања из публике било је много. Као заједничка карактеристика може се истакнути благо незадовољство дела слушали“ ца неким Месићевим схватањи ма нарочито оним која се тичу одлуке о одцепљењу и преговора са Србијом и другим републикама. На све такве замерке Месић је често на духовит начин одговорио како је изднајање из Југославије на начин на који то предлажу одређене политичке снаге у Хрватској, напросто немогућ, односно, много га је лакше замислити него извести, напомињући да за тако нешто не постоји подршка светске јавности. Осим тога „није могуће тек тако престати давати новац за Армију, јер тада нико не би могао гарантовати да она та средства неће сама доћи узети“ .Оваква констатација изазвала је бурне реакције једног броја слушалаца Трибине, а гласно су се могла чути и мишљења да ни обични људи у Хрватској немају новца, па опет нико од њих ни не помишља на било какву побуну. Данас потпредседник Председништва СФРЈ Стипе Месић наставља 60равак у Сплиту посетом сплитском Бродоградилишту, те састанком са челницима Градског одбора ХДЗ.
И. ПРОФАЦА
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА НОВИНАРЕ У СТРАНЦИ ДЕМОКРАТСКЕ АКЦИ-
Сазријевање муслиманске националне свијести
Без обзира на притиске, Странка неће одустати од декларације о суверености и недјељивости босанскохерцеговачке републике
споменуте странке тражи „Хрватска до Дрине", предсједник СДА за Хрватску, др Шемсо Танковић оцјенио је јучер директним доказом да СДА са Хрватском странком права нема о чему разгопарати. На исти начин др Танковпић је оквалифицирао и јучерашњи иступ др Хрвоја Шошића који је тражио да се из „апела за Хрватску“ брише одредба по којој Хрватска треба поштовати затечене границе унутар Југославије.
На крају је новинарима дата информација да ће послије полне у Загребу, на Тргу Бана Јелачића, почети тродневно потписивање петиције о подршци суверености Босне и Херцеговине. Ову акцију организира Босанска демократска странка са сједиш“ тем у Загребу, а САД је безрезервно подржава.
Сања МОДРИЋ
дијалог, без притисака, уцјене и провокација с било које стране треба разговарати о будућој Ју: гославији и њезину преобража“ ју. Недопустипо је да се прије догопора о томе како ћемо даље, суспендира савезни Устав. Таквог преседана нема ни у једној федерацији на свијету — каже се даље у Апелу.
Српског националног већа у
људска права УН која је одржана у Женеви, издвајамо и крај у ко. ме се каже: „Захтевамо да српски народ живи у једној држави и у том смислу Срби са својим етничким и историјским територијама Крајине која се налази у административним _ границама Хрватске већ су се неопозиво изјаснили кроз свој плебисцит у августу 1990. године, што је потпуно у складу са духом м конвенцијама Уједињених ни
——
аи lie