Borba, 26. 02. 1991., str. 8

i ' » {

UTORAK, 26. FEBRUAR 1991. GODINE

SVET

_ ZELENI SVET

а “

j Г ва

„NOVI SVETSKI POREDAK“ — VIZIJA I PRAKSA

ax Americana?

Američku želju da se period posle hladnog rata razvija u korist SAD neki, i

najbliži, američki saveznici žele da umanje "9

.. "

_ Ба ргечапкот „Мадпор гага“ između super-sila i njihovih savezmika, odnosno ncstankom „gvOZdene zavese”, period koji je nastao valjalo je obeležiti takođe nekom

| sintagmom, kakvim zaštitnim zna-,

„kom. To su učinili, svkai na svoj način, lideri dve super sile, Buš i

| | Gorbačov. Buš, jednom prilikom,

· prošle jeseni, govoreći u General"пој skupštini UN, zalažući se za zabranu hemijskog oružja i ogra· ničenje širenja nuklearnog i bio"Тозков, Када је гекао: „ЏО našim je rukama da ostavimo iza scbc te mračne mašine mračnim vremenima kojima i pripadaju, i da se usmerimo u ovom istorijskom trcnutku ka novom svetskom poretku, i dugoj eri mira”. Mihail Gorbačov je nekoliko meseci ranije, u aprilu prošle godiте, slično izjavio: „Mi smo samo na početku procesa koji će oblikovati novi svetski poredak”. Kasnije je Grobačov varirao ovu frazu. sa „Jedinstveni svetski poredak”, „integralni svet” i slično. · Prvi put su, dakle, lideri dve super Sile lansirali istu frazu.

Neuspeli pokušaji

Namera za više „reda“, za boljim „poretkom“ u svetskim poslovima i odnosima među državama ima svoju, sad ne tako kratku, istoriju. Do osnivanja Društva naroda došlo je posle Prvog svetskog rata da bi se zamenio „autoritarni balans odnosa snaga evropskih sila”, da bi živele u miru među sobom. Mnogo ambiciozniji | giobalniji je pokušaj sa osnivanjem Ujedinjenih nacija posle Drugog svetskop rata i donošenjem njihove Povelje, čije poruke, nažalost, nisu do kraja ispunjene, ali ni prevaziđene, i danas su aktuelne.

Novi poredak, u raznim formama i primenjen na razne oblasti, spada u Ieksiku diplomatskog jezika Ujedinjenih nacija. Generalna skupština svetske organizacije je prihvatila rezoluciju, sponzorisanu od nesvrstanih, o potrebi uvođenja novog međunarodnog, ekonomskog poretka, pre više od decenije i po, ali se u odnosima između razvijenog Severa i Juga u razvoju, ništa nije promenilo na bolje. Naprotiv — jaz između ove dvc grupacije postao je još dublji. Sličan pokušaj sa novim međunarodnim poretkom u informacijama i komunikacijama, kojim se htela uspostaviti veća ravnopravnošt u ovoj oblasti između razvijenih i ncrazvijenih, završen je fijaskom. U sedamdesetim godinama vemlje „trećeg sveta“ insistirale su na novom, pravednijem paktu o pravu na moru. Na pregovore pristala je i američka administracija pod Džimijem Karterom, ali jc kasnije taj planirani „novi poredak na moru“ torpedovao Ronald Regan.

Pa i Henri Kisindžer, šef američke diplomatije, kumuje, na svoj način, aktuelnom sloganu, jer se tokom sedamdesetih godina nadao u stvaranje nečega što je nazvao „nova struktura stabilnosti, novi poredak za mir“.

| Međutim, u praksi, predsednik Buš je najpregnatnije primenio

VAN

PRVACIMA

termin „novi svetski poredak” da bi definisao međunarodnu saradnju koja bi se uspešno suprotstavila irčakoj agresiji na Kuvajt. Prvi čin je uspeo. Savet bezbednosti, Ujedinjene nacije gotovo u celini, dale su zeleno svetlo da se irački agresor vojnom silom izbaci sa okupiranc teritorije Kuvajta.

No, pre neki dan, Savet bezbednosti, istina iza zatvorenih vrata, započeo je ponovo debatu o ratu u Zalivu. Koliko se zna, članice UN zapitale su se da li je intenzivno bombardovanje Iraka izyan mandata datog savezničkim snagama u Zalivu, predvođenim Amerikom. Taj upit nije se dopao Vašingtonu. U stvari, kaže jedan američki autor, otvoren je jaz između konsenzusa postignutog oko oslobađanja Kuvajta i mnogo ambicioznijeg plana Amerikanaca da sruše Sadama Huseina i unište njegovu ratnu mašinu. Ali, ako će se taj jaz moći prevazići, oslobađanjem Kuvajta, on se može proširiti posle rata, tokom mirovnog procesa, ako u njemu ne sudeluju Ujedinjene nacije, jer svetska organizacija sc i te kako kvalifikovala, posle završetka hladnog rata, za mnogo sudbonosnije izazove.

Dosledna „primena formule „novi svetski poredak“ na zalivski prostor, u doslednoj američkoj viziji i interpretaciji, očigledno da nema potpunu podršku ne samo

.·Moskve, već ni nekih bitnih ame-

ričkih saveznika pre svega Nemačke i Japana. Najvažnije je, piše Flora Luis u „Njujork tajmsu“, što poziv Vašingtona, sada u svojstvu jedine super sile, na „poredak“, obeshrabruje i ostavlja hladnim svakog drugog. Neki to prevode kao Paks-Amirkana — nastavlja kolumnist „Njujork tajmsa“, iska-

NOVI POREDAK, ALi KAKAV I POD ČIJIM VODSTVOM: PREDSEDNIK BUS SA KONGRESNIM

zanu želju Amerike za dominacijom na Globusu.

Različiti interesi

Obratimo pažnju na karakteristično držanje u zalivskom ratu Nemačke i Japana. Kao poražene u Drugom svetskom ratu, ove dve sile pobednici su bacili van svetske politike. Sada SAD i V. Britanija insistiraju na njihovom vraćanju. Konkretno, na participaciju u primeni formule „novi svetski poredak“ u regionu Zaliva. U tome su delimično uspele. Sa manje od očekivanog entuzijazma, i Nemačka i Japan učinili su to samo prilozima u kešu i zajmovima — svaka otpriiike po 9 milijardi dolara.

Američki posmatrači primećuju da su i Nemačka i Japan manje zainteresovani za „kroćenje“ globalne nestabilnosti od Amerike. Preokupirani Zalivom, Amerikanci kao da su prevideli da Nemačka i Japan nisu, kao oni, zainteresovani za očuvanje šeikata. Ti šeikati važni su Americi, jer predvode bogate, ali slabo naseljene, unutra fražilne zemlje, te traže spoljnog protektora. U zamenu za zaštitu, one su rade da učine ekonomske i političke usluge na Bliskom istoku i drugde. Saudijska podrška, na primer, jača dolar i američku poziciju u svetskom finansijskom sistemu. Kuvajtski novac igra sličnu ulogu u Britaniji, pa se i u tome vidi razlog zašto je Britanija najodlučniji saveznik Amerike u Zalivu. Druge zemlje, kao Francuska, žude da razviju svoje sopstvene posebne odnose partnerstva u arapskom svetu.

Nafta, dakle, a ne šeici, interesuje Namčku i Japan. Sa tog stanovišta eventulano ujedinjavanje u

arapskom svetu za njih ne mora da znači ništa loše. Ujedinjeni Arapi — tumači nemačka i japanska osećanja jedan američki akspert — ne mogu sedeti na nafti i rezervama. Njima su za razvoj potrebni predvidljivi, sigurni izvori prihoda. Njima nasuprot Saudijska Arabija može prilagoditi svoju proizvodnju u manipulativne svrhe. Očigledno da ova dva važna američka saveznika, na ovaj ili onaj način, ne slede Ameriku svuda tamo gde ona smatra da je globalni poredak u opasnosti. Oni to ne prihvataju baš uvek.

Oštriji kritičari u Americi politike „novog svetskog poretka“ kažu da u vreme smanjenja nacionalnih resursa Amerika nije smanjila svoje spoljnopolitičke horizonte, odnosno ambicije, već ih je povećala, „univerzovala“. „Fatamorgana o univerzalnoj alijansi protiv nestabilnosti, vođena od Amerike, potencijalno je najopašnija ideja u američkoj spoljnoj politici u poslednjim generacijama. Ona rađa očekivanja koja je nemoguće dostići. Ona seje gorčinu među saveznicima iz vremena hladnog rata, sada u vreme brzih političkih promena. Ona nameće obaveze Americi izvan njenih mogućnosti.

Američku želju da se period posle hladnog rata razvija u korist američkog primata neki, i najbliži američki saveznici, žele da umanje. Nametanje silom ne dolazi u obzir, jer bi to veoma asociralo na „Noje ordunung“ iz hitlerovskog vremena. Uostalom, svet se danas dramatično promenio. „Svako ima snažne ideje o pravima svoje nacije, religiozne ili etničke grupe, svoga klana, da određuje i svoju i tuđu sudbinu“.

Bogdan DEČERMIČĆ

RASPRAVA U NEMAČKOM PARLAMENTU O SITUACIJI U JUGOSLAVIJI

Nećemo jačati

« entrifugalne sile

Uz neznatna skraćenja prenosimo izlaganje državnog ministra Helmuta Šefera, koje je, u

ime vlade, podneo prošlog četvrtka u raspravi u nemačkom parlamentu o situaciji u Ju-

goslaviji

Savezna vlada prati aktuelni razvoj situacije u Jugoslaviji sa velikom pažnjom i zabrinutošću. Jučerašnji zaključci (od 20. februara op.red.) slovenačkog parlamenta o 'saglasnom razdruživanju SFRJ predstavljaju dalji korak u pravcu promena dosadašnjeg državnog uređenja te zemlje. Politički dijalog jugoslovenskog državnog Predsedništva, republičkih rukovodstava i jugoslovenske savezne vlade, koji je počeo ove godine, o budućoj "državnoj organizaciji zemlje _ nastavljen je, ali do sada nije doneo nikakav suštinski napredak. _ Taj dijalog je u senci mnogobroj-

___nih suprotnosti i sukoba interesa, __ naročito u senci oštrog sukoba Sr-

bije, JNA i hrvatskog rukovodstva. Odnos Srba i Hrvata dostigao je novu najnižu tačku. Slovenija i Hrvatska postavile su kraj juna _ 1991. kao rok u kome bi razgovori · trebalo da donesu rezultate i prete da će u protivnom istupiti iz Jugoslavije. Situacija se dodatno po-

_ вогзама пергзгапшт Кгзепјега ljud-

| skih prava na Kosovu.

Minimalni programi

» < ђ Jagoslovenska savezna vlada i

___dalje uporno radi, pod najtežim

uslovima, kako bi na osnovu pri-

__vrednog „minimalnog programa“

obezbedila dalje funckonisanje ržave, sve dok razgovori o budujj državnoj organizaciji Jugoslavi-

je ne donesu rezultate.

Slom trgovine sa SEV (predstanak isporuka sovjetske nafte) i posledice rata u Zalivu dodatno su zaoštrili privredne probleme. Posledice toga su pad proizvodnje (1990. za deset procenata), pad investicija (za 20 procenata), inflacija (1990 — 120 procenata), sve veća nezaposlenost i sve veći deficit u trgovinskom bilansu koji je 1990. prvi put posle više godina doveo i do negativnog ukupnog spoljnog bilansa i na taj način ugrozio suficit koji je ostvaren proteklih godina.

Svakako da je unutrašnja stvar Jugoslovena da sami odluče o budućnosti svoje države. Ipak treba se nadati da će uspeti da se te odluke — bez obzira na to kakve će biti — usvoje dogovorom svih učesnika (u pregovorima). U protivnom ne bi bio ugrožen samo unutrašnji mir u Jugoslavji, već bi bila ugrožena i stabilnost u celoj jugoistočnoj Evropi. Već sada su odnosi Jugoslavije se nekim susednim zemijama opterećni: sa Mađarskom zbog njenih isporuka oružja Hrvatskoj, sa Albanijom koja se otvara — zbog Kosova, sa Grčkom i Bugarskom zbog rastućeg makedonskog nacionalizma. koji je delimično povezan sa teri-. torijalnim pretenzijama.

Mi smo saglasni sa našim partnerima da je održavanje Jugoslavije i razvijanje novih oblika zajed-

ničkog života njenih naroda i republika mogućno samo na Osnovama demokratije, pravne države i rezultata mirnog političkog dijaloga kojim će se uzeti u obzir i pravo na samoopredeljenje naroda kao i prava ljudi i manjina. Pretnja silom ili njena primena, nasuprot tome, vodile bi sa sigurnošću u bezizlaznu situaciju. To bi bilo u protivrečnosti obavezama koje je Jugosalvija preuzela prihvatajući dokumente KEBS, posebno Parisku povelju za novu Evropu i dokument ih Kopenhagena i ugrozilo bi dalje približavanje zemlje Evropskoj zajednici.

|INa demokratskim |оспомата

Ovaj stav dvanaestorica su u demaršu od 5. februara prenela jugoslovenskoj vladi, a o tome su obaveštene i jugoslovenske republike. Savezni kancelar (Helmut Kol) u pismu od 7. februara jugoslovenskom premijeru Markoviću i lično se angažovao u vezi sa tim. Demarš dvanaestorice i pismo saveznog kancelara naišli su na široki odjek u jugoslovenskoj javnosti i nisu bili uzaludni jer je zategnutost od tada nešto popustila: trenutno nema znakova mešanja Armije u unutar-jugoslovenski dijalog. Znaci izvesne fleksibilnosti dolaze i iz Srbije koja je prihvatila

da se sastanak na vrhu 22. februara održi u Sarajevu.

Ukoliko privredni činioci mogu doprineti tome da se smanje unutar jugoslovenske suprotnosti trebalo bi ukazati na sledeće: pored političke podrške Jugoslaviji u okvirima EZ, (nemačka) savezna vlada aktivno podržava dugogodišnju uspešnu privrednu saradnju Jugoslavije sa EZ...

Jugoslavija želi da bude uključena sa srednjeevropskim i istočnoevropskim zemljama u asocijaciju sa EZ. Mi to podržavamo i nadamo se da će uskoro biti ispunjene političke i privredne pretpostavke za početak pregovora 0 asocijaciji koji bi vodili uspehu.

U dogovoru sa dvanaestoricom, (nemačka), savezna vlada i dalje će se zalagati u dijalogu sa jugoslovenskom vladom za principe demokratije, poštovanja ljudskih i manjinskih prava i za miroljubivi dijalog kao osnova za određivanje budućnosti zemlje. Savezna vlada će pri tom u razgovore uključiti i

KO TO GURA NUKLEARNU OPCIJU

Taini život atomske avanture

Mnogobrojni konfederalni i drugi koncepti energetske nezavisnosti, pri čemu je tajni a

ska energija

Uporedo sa jačanjem procesa razdruživanja i osamostaljivanja pojedinih federalnih „suverenih“ nacionalnih država Jugoslavija se sve više udaljava od rešavanja problema nuklearne sigurnosti. Kada se ovo kaže misli se na to da brojni konfederalni i drugi koncepti osamostaljivanja pretpostavljaju i visok nivo energetske nezavishosti, pri čemu je tajni adut svih političko privrednih garnitura atomska energija.

Da je tako svedoči više podataka. Prvi je sadržan u stavu, Hrvatske da ni po koju cenu neće dozvoliti zatvaranje Nuklearne elektrane „Krško“ i da će ta nuklearka raditi sve do 2023. godine koliko iznosi njen tehnološki vek trajanja. Ovakav stav došao je i posle spoznaje da je nedavni remont pokazao da je dodatnih 3,5 odsto patogeneratorskih cevi začepljeno samo tokom pošle godine i da to, sa ranijim začepljenjima ovih vitalnih delova nuklearke, iznosi ukupno 14 odsto. Kako je nedavno rečeno u Nuklearnoj elektrani „Krško“ o sigurnosti ovog tipa nuklearki se razmišlja kada je začepljeno 18 odsto parogenerator-

arnih elektrana.

Maribor. — Sve učestaliji protesti zelenih Slovenije, kao i naših suseda, pre svega Italijana i Austrijanaca, da se jedina jugoslovenska atomska centrala „Krško“ što pre isključi iz pogona i zatvori za sva vremena, u sve većoj meri nailaze na odobravanja stanovnika ove naše najsevernije republike i Hrvatske, vlasnika nuklearne centrale. Međutim, studija o stavljanju katanca na nuklearku koju su izradili stručnjaci iz Ljubljane „Energija za Sloveniju — mogućnsti razvoja“, govori da to nije baš tako lako i jednostavno, zbog silnog novca kojeg bi bilo potrebno obezbediti da bi se atomska centrala u „Krškom“ zatvorila.

Zatvaranje i konačno razgrađivanje nuklearne elektrane „Krško“ stajalo bi Sloveniju i Hrvatsku više od 3,4 milijarde DM, koje bi ove dve republike morale osigurati. Analitičari inžinjerijskog biroa „Elektroprojekt“ uveravaju da bi se troškovi neizbežno povećali uvozom električne energije, što bi bilo neminovno kako privreda u ove dve republike u većoj meri ne bi bili primorana na smanjenje potrošnje električne energije.

Delegacija zelenih iz Austrije i dosadašnji razgovori na ovu temu sa drugim stranim susedima, pre svega Italijom, možda naziru iz-

Atomska omča

Nedavno je MAAE (Međunarodna agencija za atomsku energiju u Beču) iznela podatak da je od 1986. pet novih nuklearki, čime se njihov broj popeo na ukupno 433. Međutim, najnoviji podaci govore da se u svetu gradi 87 novih nuklearnih elektrana. Na vrhu svetske rang liste su SAD sa 112, Prancuska sa 56, SSSR sa 47, Japan sa 41 nuklearnom elektranom. | pored ovako velikog broja nuklearnih elektrana one proizvode samo 17 odsto ukupno potrebnih količina električne energije.

Ono što nas, koji živimo na ovom prostoru, posebno treba da zabrine, je činjenica da se atomski obruč oko Jugoslavije sve više zateže. Rumunija uskoro treba da dobije nuklearnu elektranu snage 3500 megavata, a planira gradnju još jedne od tri hiljade megavata. Ovome treba dodati i najavljenu gradnju pet nuklearki u Bugarskoj, kao i to da je Mađarska već ugovorila sa „Vestinghausom“ gradnju nekoliko nukle-

Do kraja 1992. treba doneti odluku o z

'skih cevi. A do toga treba sačekati

još četiri godine.

Pri svemu ovome pitanje izgradnje trajnog odlagališta nukle: arnog otpada gura se u drugi plan, mada je u već improvizovanom skladištu u blizini nuklearke smešteno skoro 7.900 bačava sa po 200 litara nisko i srednje radioaktivnog nuklearnog otpada.

Dalje, nedavno je NE „Krško“ zatražila od SIV početni kapital za izgradnju trenažnog kompjuterskog simulatora za obuku menadžera i operatora, koji su se ranije obučavali na nuklearnim clektranama „Vestinghausa“ u SAD, čija se cena kreće oko 20 miliona dolara. e Hrvatska je nedavno izašla sa više varijanti o rešavanju svojih energetskih problema do 2010 godine. Tako je u saborskoj raspravi ministar za cnergetiku Hrvatske dr Božidar Udovičić istakao da je pripremljeno više različitih scenarija o energetskoj budućnosti Hrvatske, koji računaju na činjenicu da li će biti ili neće biti Jugoslavije, pri čemu uvek postoji nuklearna opcija.

Pre nekoliko dana direktor

godine do danas u svetu izgrađeno

tranama ma Savi, trećina plinskim elektranatna'i

osamostaljivanja pretpostavljaju i visok nivo dut svih političko-privrednih garnitura atom-

Moralno pravo

suseda

Italija i Austrija koje traže zatvaranje nuklearke Krško imaju i puno mora!no pravo za takav čin. Dve Italijanske nuklearke su odavno kon. zervirane, a Austrija je svoju jedinu nuklearku Cvetendorf zatvorila istog časa kada je u njoj montirala opremu.

Antinuklearni lobi u Austriji izvršio je snažan uticaj i na državnu politiku te zemlje tako da se pregovara sa Češkoslovačkom o zatvaranju nuklearke „Bohunjice“ kao i odricanje od 400 megavata „atomske

struje“ koje nabavlja u Poljskoj.

Hrvatske elektroprivrede Ivan Putanec je obnarodovao da Hrvatska vrlo ozbiljno razmišlja o gradnji nuklearne elektrane kod Dalja. Time se pokazalo da su bili u pravu svi oni koji su pre nekoliko meseci tvrdili da je u Hrvatskoj svetski nuklearni lobi dobio pravog saradnika i partnera i da si sasvim osnovane pretpostavke, koje su tada iznošene, da će Hrvatska, ipak, graditi najmanje dve nuklearke: ovu kod Dalja i onu ranije planiranu kod Prevlake.

Тако ц poslednje vreme i Italija, a posebno Austria, izražavaju spremnost da pomognu да“ве 7аtvori, po njihovim ocenama, sasvim „nesigurna“ nuklearka u Krškom, pri čemu se ide i na značajna finansijska sredstva, kredite i pogodnosti ne bi li se nuklearka smeštena u pitomom Zabrežju zaustavila, sve je više izvesno da je to razgovor gluvih. Mnoge činjenice, koje su poznate nuklearcima i naučnicima i u jednoj i drugoj геpublici, nisu dovoljne da se donese po mnogima jedina ispravna odluka koja glasi: Nuklearku treba zatvoriti!

Ono što u celoj priči o jugoslovenskom nuklearnom programu posebno čudi je to da se činjenicama barata kako kome treba. I pored stručnih i kompetentnih nalaza da je naša jedina nuklearka izprađena na seizmički nesigurnom

Si av.

vesnu obećanu pomoć u sanaciji „Krškog“. Međutim, sve je lako i jednostavno analizirati, pregovarati, obećanja stavljati na jezik, pa čak i na papir, ali kada treba otvoriti blagajnu i dati novac, onda kao da ne ide baš sve po planu i programu.

Slovenački, već izrađeni scenarij za rešenje ovog, kako mnogi kažu gorućeg problema, nudi dve al-

· ternative. Prihvatanje energetskog

restrukturisanja Slovenije kao op-

AKO SAHRANITI NUKLEARKU: „Krško“

šte energetske strategije, i izbor peciznije varijante, sa nuklearnom elektranom „Krško“ ili bez nje. Kao što je već odavno poznato, ponuda zatvaranja nuklearke bila je dosta jak adut u predizbornoj kampanji, gde je pobedu dobila vladajuća koalicija DEMOS, ali se, kasnije pokazalo da to obećanje neće biti baš lako ispuniti do 1995. godine.

0 Rezultati pokazuju da je ckonomska prednost na strani scena-

i vodoplavnom području, te da je oprema koja je u nju ugrađena vrlo diskutabilna, da ima dosta problema vezanih za kadrove, da je atomski otpad kamen o vratu na omči, koja se sve jače zateže, ipak, se zaboravlja da je već doncsena odluka da će se ići ka postup. nom zatvaranju ovce nuklearke do 1995. godine. Tako je u nizu sledi. lo više kontradiktornih stavova koji su preko noći „Krško“ progla. sili „sigurnim“.

Javnosti niko nije objasnio šta znače sve češći stavovi predstavnika ministarstava za energetiku i Slovenije i Hrvatske da postojeći Moratorijum na gradnju nuklearki ističe 2000. godine. Ako se bolje pogleda Zakon o zabrani gradnje nuklearki u njemu jasno piše da je reč o „trajnoj zabrani gradnje nuk. learnih clektrana, postrojenja za preradu i većih istraživačkih centara, koji se odnose na nuklearnu energiju“.

Iz svega ovoga lako je zaključiti da su navodne priče o dekomisiji nuklearke samo prazne priče, i da tobožnje razmišljanje oko izbora između tri tehnologije, koje postoje u svetu, predstavlja samo zamazivanje očiju uznemirenoj javnosti i hvatanje vremena da se još snažnije zakorači u novu nuklcarnu avanturu, koju priželjkuju i drugi, na primer, Srbija.

Ž. CEROVIĆ ·

ZATVARANJE NUKLEARNE ELEKTRANE KOŠTALO BI 3,4 MILIJARDI MARAKA

“ ili jemu atvaranju ako se želi da se to sprovede do 1995. go-

dine 0 Ako se za „sarkofag“ nađu pare, trećina struje morala bi da se pokrije hidroelektrećina uštedom ovek Hi

rija sa niskim ili nultim rastom potrošnje energije, a to zahteva malo novih energetskih objekata. U tom okviru do kraja 1992. godine treba doneti definitivnu odluku o zatva: ranju nuklearke ako se želi da se to sprovede u delo do kraja 1995. godine.

Celo ротапјкапје električne energije od oko 300 megavata koje bi se pojavilo zbog zatvaranja „Krškog“, Slovenija ipak nc bi mogla dobiti smanjenjem potrošnje, niti uštedama u potrošnji u privredi i domaćinstvima. Računa se da bi trećina bila pokrivena novim hidroelektranama na Savi, trećina proizvodnjom struje и plinskim elektranama i preostala trećina bila bi pokrivena smanjenjem potrošnje.

Zajedički rad na projektu zatva: ranja nuklearke sa varijantama ponudili su i Hrvati. Oni smatraju da je to korisno, jer se nuklearna elektrne može zaustaviti neočekivano svakog dana, što se već i dogodilo, pa je već i zbog toga potrebno imati razrađen scenarij. Šta će se sve od ovoga obistiniti, ostalo je da se vidi. Privreda grca u gubicima, novaca nema ni za opštu potrošnju i lične dohotke, a kamo li za takvo visoku cenu zatvaranja nuklearke „Krško“. S, FESTIC

POGLEDI

Konfederalizacija ekologije

Zagovarači konfederativnog pristupa definišu i zaštitu okoliša, međutim, kada se razmotri pitanje operativnosti, više je nego jasno da konfederalni organi u stvarnosti ne mogu

ništa. da odluče

U poslednje vreme, na našim, „jugoslovenskim“ meridijanima sve je prisutnija -— „konfederalizacija“. U sredstvima mas-medija, izjavama državnika iz naših republika, političara, najčešći su izrazi „konfederacija“, „konfederalistički“ i dr. Istovremeno, ponekad se „vatreno“ progovara o problemi'ma čovekove sredine, ekologiji čoveka, pokretu zelenih i mnoštvu problema vezanih za zagađenje :vazduha, tla, vode i dr. (Skoro da 'se o ovim ekološkim problemima nešto ređe govori — ako se izuz|mu redovne rubrike ekološkog kaIraktera — na radiju, TV i u štampi). Otkuda ova paralela? Ne slu-

jugoslovenske republike. Ali, ona| ĆaJno-

će sa njima voditi dijalog na taj na-|| čin da to ne dovede do jačanja|i centrifugalnih snaga. Želeo bih da sk završim izlaganje apelom na sve| IJ

odgovorne da, odgovorno postu-

· pajući, doprinesu tome da se nađe||

forma u kojoj će jugoslovenski narodi, na demokratskim osnovama, naći svoje mesto u еугорзкој рогоdici. U jednom od poslednjih brojeva časopisa iz kruga izdanja Svete zdravstvene organizacije (spealizovane organizacije/agencije !Organizacije ujedinjenih nacija za \pitanje zdravstvene zaštite) ! ZDRAVLJE SVETA“ (1-2, za 1990.

вод) doslovce, kao važno — speci-

jalno obaveštenje, stoji i ovo (citat sa str. 9):

„JADRAN — BOLESTAN Italijanska reka Po svake godine unosi u Jadransko more 230 tona arsenika (!), 18 hiljada tona fosfata i 135 hiljada tona nitrata (ovo odgovara železničkoj kompoziciji od 15,5 hiljada vagona hemijski štetnog materijala — prim. aut) Kao rezultat toga, u poslednje dve godine stradao je turizam na obali. Zbog oštrog nedostatka kiseonika u vodi more je obraslo algama, koje su zajedno s penom obrazovale sluzavu opnu, koja ponegde dostiže debljinu i do 140 cm, a težinu — 3nekoliko miliona tona. Svojom težinom ona kida ribarskć mreže, a ljudi koji reše da se okupaju, izlaze iz mora obliveni sluzavim nanosom. Plaže su opustele, industrija turizma i ribarstva trpi gubitke, koji po predračunskim procenama iznose oko 800 miliona funti sterlinga.“ (oko 1,5 milijardi dolara — odnosi se na period 1988/89. god.).

Kako u svetlu ovih svedočenja ekološke katastrofe (u vezi koje su u međuvremenu Italija i Jugoslavija sporazumno preduzele niz mc-

ra), razmatrati pitanje — konfedralizacije Jugoslavije? Znači li to da neki smatraju da je umesto sporazuma „Italija — Jugoslavija, pogodnije sporazumevati se: (1) Italija — Slovenija; (2) Italija Hrvatska; (3) Italija i BiH i (4) Italija — Crna Gora? Ili recimo Italija — Slovenija/Hrvatska i Italija Crna Gora ili Crna Gora — Hrvatska — Slovenija, odnosno Slovenija — BiH, BiH — Crna Gora itd., međusobno (prva etapa); zatim: Crna Gora (Hrvatska) Slovenija Italija — uz konsenzus (1) Crne Gore, (2) Hrvatske, (3) Slovenije..Po upoznavanju sa predlogom dvaju Predsedništaya — Republike Slovenije i Republike Hrvatske — „Model konfederacije u Jugoslaviji“, dobio bi se utisak da i zagovarači konfederativnog pristupa imaju, donekle slična gledišta. U tački 2. Predloga definišući zaštitu okoliša, odnosno zajedničku politiku o zaštiti okoliša kao element konfederativnog ugovora, izgleda kao da bi — konfederacija imala nekakve stvarne mogućnosti u od-

Međutim, kada зе pitanje „IP“ vršnosti/operativnosti“ копЕедега“ cije razmotri kroz predlog sastava i funkcije konfederalnih organ, više je nego jasno, da oni u stvar: nosti ne mogu ništa da odluče. kako nešto sprovoditi, ako ste bez osnove za odlučivanje? ; Ovo posebno, kada зе шта МУ du, kako spomenuti predlo to pretpostavlja, da u тедипагос“ nim poslovima, ako neka država — članica ne da saglasnost 15 konkretan predlog, nema n! PM gućnosti za konkretni međunarot” ni sporazum, tj. delovanje na zajedničkom nivou na пребива а nom planu. A upravo je 0VO dis ji tovano i prikazano do apsurdn0š koja proizlazi iz ovakvih ргег ро | tavki па pitanju međunarodne 4 | tivnosti na zaštiti Jadrana, · lako la zaštite Mediterana, što JČ, | a je složiti se, upravo zajedničke, a

ne separatno pitanje i zajedni ne separatni problem. OVAC DR MIODRAG 1) Beograd

nosu па кад бомекоуе згедте.