Borba, 20. 07. 1993., str. 12

Vašington. — Narednih godina 5

u svetu će biti manje hrane jer njena proizvodnja ne drži korak sa ogromnim porastom stanovništva — upozorava instituta Vorlovoč.

Ta privatna ekološka organizacija sa sedištem u Vašingtonu cbjavila je proteklog vikenda drugo izdanje knjige pod nazivom „Vitalni znaci“: trendovi koji nam odHkuju budućnost“, u kojoj daje nevesclu sliku sveta.

Navodi se, uz ostalo, da je svetska proizvodnja žita po stanovniku, koja se povećala 40 odsto u periodu 1950-1984, opala 8 odsto u proteklih 8 godina zbog nedostatka novih granica, lošeg,

navodnjavanja i efekta đubriva. Proizvodnja mesa, koja je od 1950. do 1990. porasla za 70 odsto, odnosno sa 10 na 32 kilograma po stanovhiku, opala je je-

smanjenog,

dan odsto između 1990. i 1992. godine.

Ribarenje u okeanima je dostiglo vrhunac 1989. kada је ulovljeno 100 miliona tona ribe, a od tada je ulov u svetu opao 7 odsto po stanovniku.

Zato se ističe potreba da se uspori rast svetskog stanovništva, ono će dostići 10,7 milijardi do 2000. godine ako se sadašnji trendovi nastave. Rojter

Manila. — Nagli porast broja stanovnika u Aziji, ako se nastavi sadašnjim tempom, iscrpiće neke rezerve, nancće nove štete čovekovoj okolini i ugroziti zdravlje dece i njihovih majki saopštila je Azijska banka za razvoj. Predsednik banke Kimimasu Tarumizu izjavio je u Manili da je porast azijskog stanovništva od dva procenta godišnje previsok. Otvarajući dvodnevnu konferenciju o populacionoj politici i ekonomskom razvoju, Tarumizu je rekao da će porast broja stanovnika biti glavna tema u ovoj deceniji, a i u dobrom delu narednog veka. Ekonomista ove banke Ernesto Pernija rekao je da „bitka

"151 516

protiv naglog povećanja broja stanovnika u Aziji nije dobijena“. U Aziji sada živi nešto manje od tri milijarde ljudi — dve trećine ukupnog stanovništva naše planete. Prema proceni stručnjaka Azijske banke za razvoj, još milijardu ljudi biće na ovom kontinentu do 2015. godine. U takvoj situaciji, azijskim zemljama biće sve teže da očuvaju ionako ugroženu prirodu, da ublaže bedu i smanje procenat smrtnosti beba i majki.

Sve je više dokaza o tome da

veliki broj dece u porodici sma-:

njuje porodični standard života. Takve porodice manje mogu da uštede pa stoga i manje da in-

inovnišitva Azije

vestiraju, a njihova deca imaju velike izglede da i sama budu si- · romašna kada odrastu. Istovre-. meno, samo su nedavno industrijalizovane zemlje Azije uspešno sprovele programe ograničavanja priraštaja, dok je u ostalima procenat povećanja broja: stanovništva čak i veći od dva odsto. | Po oceni stručnjaka, nagla urbanizacija preti da sasvim zaguši velike azijske gradove. Broj stanovnika Dake, Karačija, Bangkoka, Manile i Džakarte dostići će po 10 miliona do 2000. godine, a Bombaj i Delhi već imaju_ više od po 10 miliona žitelja. Rojter

SAD USLOVLIAVAJU POMOĆ KAMBODŽI ·

Vašington. — Sjedinjene Američke Države neće pomagati Kambodži ako „crveni Kmeri“ uđu u novu vladu — saopštio je predstavnik Stejt departmenta.

Zamenik državnog sekretara Klinton Varton izjavio je — Uu intervjuu koji objavljuje „Vašington post“ — da je ovu poruku preneo princu Norodomu Sihanuku za vreme nedavne posete Pnom Penu.

Kambodžanski kopredsednici odbili su mogućnost da „crveni Kmeri“ dobiju bilo koji ministarski položaj u novoj vladi.

Lider „crvenih Kmera“ Kije Sampan, koji se posle tromesečnog odsustva prošle nedelje vratio u Pnom Pen, traži da njegovi gerilci dobiju položaje u armiji i da budu „stalni savetodavci“ u vladi.

Šef države princ Norodom Sihanuk i Kije Sampan dogovorili

su se da u septembru razgovaraju o planu prema kome „crveni Kmeri“ treba da ustupe teritorije pod svojom kontrolom u zamenu za ulazak u vladu i armiju. Sjedinjene Američke Države i

Bangkok. — Burmanska vlada u izbeglištvu pozvala je juče vojnu huntu da oslobodi dobitnicu Nobelove nagrade za mir Aung, San Su Kjui, koja se već četiri godine nalazi u kućnom pritvoTu. Vlada u izbcplištvu takođe traži od hunte da poštuje rezultate izbora održanih 1990. godine na kojima je velikom većinom pobedila Nacionalna liga za demokratiju (NLD), na čijem je čelu Aung San Su Kjui, javlja Којгег,

Kjui i dalje u

lada bez „crvenih Kmera”

druge zapadne zemlje pružale su političku podršku „crvenim Kmerima“ osamdesetih godina u vreme njihove gerilske borbe protiv tadašnje, provijetnamske vlade u Pnom Penu. _ Rojter

pritvoru

Savet za uspostavljanje reda (SLORC) odbio je da preda vlast Nacionalnoj ligi za demokratiju (NLD) i prisilio mnoge njenc simpatizere da napuste zcmlju.

Aung San Su Kjui, 47, koja je 1991. godine dobila Nobelovu nagradu, nalazi se u kućnom Zatvoru od 20. jula 1989. godine.

Ona je zatvorena pošto je predvodila mirne demonstracije protiv hunte, koja je prcuzela vlast u septembru 1980. godine brutalno gušeći prodemokratski pokret u Burmi.

a

ŠEF BUGARSKE DELEGACIJE O SANKCIJAMA

4 _ BORBA UTORAK 20. 7. 1993.

Kaznjavanje БЕЈ | Ккоттаркосоктупо

Sofija. — „Kažnjavanje Jugoslavije je kontraproduktivno, jer su sankcije nehumane i unose elemenat korupcije i hegemonizma u međunarodnoj politici, što je u suprotnosti sa Poveljom Ujedinjenih nacija“ — izjavio je Radio Sofiji i listu „Duma“ Zahar Zaharijev, deputat Bugarske narodne skupštine, koji je predvodio parlamentarnu delegaciju u nedavnoj poseti našoj zemlji. Zaharijev insistira da Bugarska učini sve za ukidanje nepravednih sankcija, jer i sama trpi ogromnu štetu, s obzirom da 65 odsto komunikacija sa spoljnim svetom ostvaruje preko Jugoslavije. Procenjuje se da će Bugarska do kraja godine pretrpeti štetu od 2,3 milijarde dolara. Kada je reč o bosanskom ratu, Zaharijev smatra da se radi o etnoreligiornom konfliktu i da tu ne može biti ni govora O

ODNOSI ATINE | TIRANE

srpskom nacionalizmu i hege-

· monizmu. Po njemu, rešenje je u

stvaranju konfederacije država.

„Od 650.000 izbeglica u Srbiji, 250.000 su Muslimani, a u Crnoj

triju

Gori od 200.000 izbeglica polovi-

nu čine Muslimani“ — rekao je Zaharijev. _ a Zalažući se za striktnu neutralnost svoje zemlje prema događajima u bivšim jugoslovenskm prepublikama, Zaharijev, predlaže potpisivanje sporazuma o uzajamnom poverenju i saradnji Bugarske i Jugoslavije. On se protivi dirigovanim antijugoslovenskim i antibugarskim kampanjama i smatra da je težak ekonomski položaj obeju zemalja dovoljan razlog za ujedinjavanje njihovih naroda da reše probleme u raznim oblastima. Tanjug

Grčka ponovo zahteva

Atina. — Grčki ministar inostra-

_ nih poslova Mihais Papakonsta_ tinu ponovo je preksinoć zatražio od Tirane „ista prava“ za

grčku manjinu u Albaniji kakva ona traži za Albance u bivšoj Jugoslaviji, javlja AFP.

U izjavi datoj pred odlazak za Brisel, gde treba da učestvuje u radu Ministarskog saveta, Papakonstantinu je zapravo odgoOvOrio na albansko odbacivanje istog predloga kojeg je nedavno Tirani podneo grčki premijer Konstantin Micotakis.

„Kako se naš predlog: može odbaciti, a da se istovremeno postavljaju tako krupni uslovi za albansku manjinu u bivšoj Ju-

тепизке сатанаје

goslaviji“, upitao je Papakonstantinu. Predlog Atine odbacio je prošlog petka albanski ministar inostranih poslova Alfred Sereči. On je odbacio i upoređivanje u pitanjima manjina.

AFP javlja da je grčki premijer Micotakis osnovao specijalnu komisiju, kojom rukovdi ministar odbrane Janis Varviciotis. a koja treda da nadgleda pokušaje ilegalnog ulaska albanskih izbeglica u Grčku. Poslednjih dana je iz Grčke u Albaniju deportovano 23.000 Albanaca, podseća ta agencija.

JEDNO INDIJSKO POREĐENJE SA SUSEDIMA

Opozicija

trazi

nuklearno oružje

Nju Delhi. — Indija treba da proizvede nuklearno oružje, kako Vašington više ne bi mogao da vrši pritisak na indijsku vladu — izjavio je u Kalkuti jedan od vođa najveće opozicionc stranke Baratije džanate Murli Manomar Điši.

Aludirajući na tri dosadašnja rata s Pakistanom i jedan s Kinom, Đoši je rekao da je Indija još u sukobu sa tim zemljama, a one poseduju nuklcarno oružje koje Indija — po njegovim rečima — takođe može veoma brzo da proizvede.

Đoši je svoj zahtev obrazložio nedavnim američkim pritiskom zbog koga je Rusija odustala od ranije ugovorene isporuke raketnih motora Indiji. Njoj su ovi motori bili potrebni za lansiranje komunikacionih satelita, ali Vašington smatra da se oni lako mogu prilagoditi za pogon balističkih raketa, pa se zato protivi prodaji ove tehnologije zemljama u raz-

voju.

___Bazirajući se na funkcionere indijske organizacije za kosmička istraživanja, ruska agencija Star-FASS javlja iz Nju Delhija da indijski naučnici ubrzano rade na konstrukciji kriogenih rakeinih motora, kakve su očekivali od Rusije. List „Nindu“, međutim, danas tvrdi da je uz najpovoljnije uslove za taj posao potrebno osam do deset godina najmanje pet milijardi rupija (jedan dolar — oko 35 rupija).

Prva i jedina probna nuklearna eksplozija izvršena je u Indiji 1974. godine. Posle toga je indijska vlada obećala da će nuklearnu energiju iskorišćavati isključivo u miroljubive svrhe. Indija, međutim, nikad nije potpisala sporazum O neširenju nuklearnog oružja uprkos pritisku SAD. Smatrajući ga diskriminatorskim pošto se njime, u stvari, samo čuva monopol sadašnjih nuklearnih sila. ЋЕР

„PRIVREMENI SPORAZUM“ UN | IRAKA

Bagdad prihvati

Baddad. — Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Rolf Ekius izjavio je juče da je postigao „privremeni sp0razum“ sa Irakom o postavljanju kamera za posmatranje njegovih centara za nuklearne probe, i da nije potrebna vojna akcija.

„Komisija će da preporuči Savetu dezbednosti UN da prihvati ili da pruži podršku sporazumu koji smo postigli“ — rekao je Ekius, koji predvodi Specijal-

o kamere

nu komisiju UN za razoružanje Iraka.

Ekius je takođe izjavio da ovaj sporazum otvara put Za politički i tehnički dijalog.

Švedski diplomata je u сеvrtak stigao u Bagdad da pokuša da okonča krizu koja Je nastala pošto Irak nije dozvolio inspektorima Ujedinjenih nacija da instaliraju kamere za роsmatranje u dva Iračka centra. za nuklearne probe i da ih zapeсаге. = ~ оф

era ea