Borba, 20. 07. 1993., str. 13
POI
5
BORBA UTORAK 20. 7. 1993.
Šš Zabranjuje se ve — zabranjene: Jućerasnji redovi pred menjasnirama
„OPSADA” MENJAČNICA PRED NAJAVIJENO UKIDANJE
TI
Štedionice koje žiralno otkupljuju devize juče su doživele pravu „opsadu“ — posle najave da će žiralni otkup čvrstih valuta biti ukinut, građani su još pre otvaranja zauzeli mesta u redo·vima da, dok mogu na svoje račune uplate devize, koje su u bezgotovinskom otkupu vredele dvostruko više nego na ulici. Gužvu je stvorila nezvanična vest da je juče bio poslednji dan za otkup deviza, pred navodno današnje zatvaranje.
Da li će danas ili narednih dana do toga zaista i doći nije sasvim izvesno, ako se ima u vidu da su slične najave do sada stizale bar dva-tri puta, pa je opet sve nastavljano po starom. Menjačnice su i dalje nastavile
. da otkupljuju devize po kursu višem od zvanično utvrđenog, bez obzira što sve vreme, prema zakonskim propisima, na to nisu imale pravo. Da li savezna
vlada sada napokon „misli OZ-.
biljno“, odnosno hoće li sada stvarno početi da se sprovodi finansijska disciplina?
— Vlada je krenula da zabranjuje ono što je već zabranjeno. Ako svoju odluku ovog puta stvarno sprovede, efekat će u prvom momentu osetiti oni kojim tim devizama trguju, ali mislim ne zadugo. Neki način za kupoprodaju čvrste valute će se svakako opet naći, sve dok postoji ponuda i potražnja, kaže Mirko Tišma, direktor za poslo-
Ре
ve sa stanovništvom u Vojvođanskoj banci.
Nije uopšte bilo potrebno da savezna vlada donosi odluku o prestanku rada menjačnica, takozvanih štedionica, jer one ni do sada tim poslovima nisu imale pravo da se bave, odnosno radile su nelegalno, smatra mr Srboljub Antić iz Instituta društvenih nauka u Beogradu. To su mini devizna tržišta, preko kojih privreda i građani kupuju devize. Iz primarne emisije ne dolazi samo keš, nego još više žiralni. novac, što je idealan način za one koji ga poseduju da se domognu deviza. Pitanje za Narodnu banku glasi: Zašto do sada to nije sprečila? Ako ovako nastavimo, uskoro ćemo dostići Nemačku iz 1923. godine, kad su za svega četiri meseca cene porasle 200 hiljada odsto. Mi, doduše, nismo još na tom nivou, ali smo vrlo blizu. -
Najveći deo štednje stanov-.
ništva je, kaže Antić, već potrošen ili iznet u inostranstvo. Jagma za devizama u privredi i bankama traje, jer se svi trude da pretvore u čvrstu valutu jeftine kredite iz primarne emisije. Do sada nije postojala volja da se to spreči, a sada je moguće da se okleva jer se pripremaju neke dodatne mere. Žiralni novac je postao potpuno bezvredan, još više nego gotovina. Ne može savezna vlada da očekuje od Narodne banke da štampa pare skoro neograničeno za potrebe
VREME DA DRŽAVA ODGOVORI: |
· Ко зе „ритато“
Dokaze kojima pare iz Topčidera stižu do uličnih dilera znaju
samo posvećeni u valjda najbo-.
lje čuvanu tajnu kod nas, ali rezultat vide svi. Monstruozni novčani talas potapa Finansijski sistem, preteći da doslovno ubije dinar kao sredstvo plaćanja i proizvede. masovnu bedu stanovništva. Е
Pritom svi, čak i vlast, uzvikuju 'drž'te lopova”, ali niko ne precizira ko je to, mada je svakom jasno da država u najamnju ruku nije nevina.
Pitanje je jedino da li je državni mehanizam 'zaribao ili država, naprosto, kako poneko tvrdi, preko sistema poslovnih danaka, vuče konce iza scene. Država je, po ovim tvrdnjama, zapravo glavni diler, za čiji račun ulični preprodavci otkupljuJu devize.
Gotovina iz štamparije u Topčideru, po nalogu Narodnc ban-
ke Jugoslavije, najpre ide u,trezore Službe društvenog knjigovodstva, odatle bankama i preduzećima, o čemu postoje pisani tragovi. Očito je, dakle, da država, ako želi, može da u tančine ustanovi ko pare nosi na ulicu i kakvu korist izvlači iz toga.
Ostaje, prema tome, jedino pitanje zbog čega država ne iznosi na svetlo dana konkretne činjenice o tokovima svih delova primarne emisije.
Da enormne količine topčiderskih para završavaju u rukama dilera, odavno nije tajna. Uostalom, šef gradske vlade Beograda je Centralnoj banci bez uvijanja poručio da više razmišlja o tome kako 'primarna emisija dolazi kamionima i kombijima na ulicu”, nego o inflaciji koJu će potpiriti izgradnja toplovoda Obrenovac-Beograd.
Inflacija, bez sumnje, dobija novi zamah ako jc primarna emisija bez podloge u prcthod-
-{FOTO: M. KOKOVIĆ)}
LIMA}
budžeta, a da se to ne odrazi na kurs — kad korisnici sve to uglavnom pretvaraju u devize. Sada smo došli u situaciju da nema posla kojim se može zaraditi više para, nego da se prosto kupe devize, smatra Antić.
Što se tiče ekspertskog tima koji je predložio mere za suzbijanje inflacije, mr Antić kaže da je vreme da se vidi ko je od tih ekonomista bio u kojoj vladi savetnik i šta je postigao. Tu ne postoji argument da nisu mogli ništa da urade, jer imaju i mogućnost ostavke. „Došlo je vre: me da čoveka bude sramota što je ekonomista“ — kaže mr Srboljub Antić.
Obrnuto od kretanja na „bezgotovinskom“ tržištu deviza, na onom uličnom, „gotovinskom“, juče je vladala izvesna oseka. Dileri su radije prodavali devize nego što su ih otkupljivali, jer nisu imali dovoljno dinara za „tekuće poslovanje“. Gotovine sve manje ima i u bankama, pa sada i onih nekoliko koje su koliko-toliko važile za solidne, jedva isplaćuju po 20 miliona dinara, dok se u nekima ne može podići sa računa ni toliko. Upravo taj nedostatak gotovih dinara je razlog što ulični kurs vredi jedva upola od žiralnog. Dokle će to trajati, ni bankari ni ulični preprodavci ne mogu da prognoziraju, jer „ovde nema pravila“, kako nam je jedan od njih rekao. B. Stepanović
5 п оба: nom rastu proizvodnje, odnosno ukoliko novčana tražnja 'prcskoći robnu ponudu. U tom smislu, i pare date proizvođačima pšenice i firmama koje budu (ako budu) gradile beogradski toplovod, zacelo će uticati na rast inflacije. No, bitna razlika je što se u slučaju pšenice i toplovoda pare štampaju za nešto što ima upotrebnu vrednost, dok sc, kad odu na ulicu, jedino dobija hiperinflacija. ·
Da li su otkupljene devize dovoljno opravdanje za takav rezultat mora da odpovori država, čiji je posao, uostalom, i da obelodani i kako pare iz Topčidera završavaju na ulici i ko se sve na njima i na Čiji račun, 'primarno? Dogati. Ako ne odgovori, ne moBu је oprati „ni Dunav ni Sava” da iza cele operacije ne stoji upravo ona, odnosno neki važni “državni ljudi ı, valjda, interesi.
Vladimir Gajić
Čovek je još jednom dokazao da je izdržljiviji od mašine. U trci sa nezapamćenom jugo-inflacijom prva je posustala kompjuterska kasa i „odbila“ da otkucava milionske račune. To je omogućilo da denominacija dinara uđe na mala vrata, odnosno za sada u veći broj trgovina, a to je siguran put do one zvanične koju proglašavaju savezni organi. Led su prve probile Robne kuće „Beograd“ kad su pre mesec dana na prvi pogled za naivne kupce „pojeftinile“ svoje proizvode. Radilo se, zapravo, o brisanju tri poslednje nule sa cene, jer prodavci nisu uspevali da u kasu ubace sve cifre koje su bile istaknute na proizvodima.
_ То је u početku izazvalo zbunje-
nost potrošača, ali i trgovaca, naviklih na svakodnevne promene cena. Sada se novi sistem naplate uhodao po rečima Stevana Borčića, direktora u Robnim kućama „Beograd“, jer trgovci na svakom računu ističu da je stvarna cena veća za tri пше.
Iskustvo ove kuće od ove nedelje primenjivaće i „C“ Market. Novi način naplate olakšava 'posao ljudima koji rade za kasom, a kako tvrdi Slobodan Aksentić, rukovodilac u Котегсјајпој službi, ne postoje nikakve smetnje da se on primenjuje.
Ove interne denominacije dinara primenili su i mnogi privatnici. Međutim, brisanje nula, upozorava Živan Mirkov iz Službe platnog prometa Srbije, ne sme da ide dalje od praga prodavnice. Svi papiri koji se prosleđuju između firmi, kao i
DIREKTNO Obmane ili
Žetva pšenice na blizu 900.000 hektara polja u Jugoslaviji ušla je u završnu fazu. I dok ima razloga za zadovoljstvo berićetnim rodom od blizu 3,5 miliona tona, nikako se ne može biti zadovoljno onim što se dešava oko pšenice, Jer, prevareni seljaci vode bitku na tri fronta, na njivama, asfaltu i onu najtežu, u kabinetima aktuelne vlasti. Poznavaoce prilika_u jugo agraru iznenadilo je dodatno ovih dana objašnjenje saveznog premijera dr Radoja Kontića, u vezi sa cenom pšenice. Naime, za govornicom u saveznom parlamentu, objašnjavajući. ulogu savezne vlade u određivanju tih cena dr Kontić, je doslovce rckao da Vlada određuje samo zaštitnu cenu ispod koje ne sme da se plati seljakov godišnji trud, a da pravu cenu određuje — TRŽIŠTE! Sa ovakvom izjavom premijer je obmanuo poslanike, narod i seljake! Tačnije, premijer bi bio u pravu kada bi na prostorima Jugoslavije tržište i njegovi zakoni uopšte funkcionisali. Pošto tržište ne funkcioniše, republička Vlada je, koristeći svoj monopol, odredila samo jednog kupca — Dircckiju robnih rczcrvi Srbije! Ova direkcija može da odrcdi kupce u rcpublici, a to su žitomlinskc organizacije. Dakle, сепе пе одгедије tržištc, kako je objasnio savczni prcmijcr, jer se zna da sc na zaštitnu ccnu žita
oni koji stižu do SDK, ni u kom slučaju ne mogu biti korigovani. U službenom prometu i dalje važi pravo stanje i mora biti mesta za astronomsku inflaciju. Pritisak ma Narodnu banku Jugoslavije da i ozvaniči ovu ilegalnu denominaciju sve je jači, ali od nadležnih iz ove kuće stižu samo najave da se „do kraja leta“ dinaru ne miože ukrasti ni jedna nula. Za tako obiman posao potrebna je temeljna i skupa priprema, a što je najgore uz ovakvu hiperinflaciju on izgleda i besmisleno. Dok se ne obuzda rast cena ni brisanje šest nula ne bi dalo dugotrajne rezultate. Do jeseni će, po svemu sudeći, skupocena inostrana kompjuterska oprema koju koriste
„trgovci i bankari biti još bespo-
moćnija. Mnogi će se ponovo la-
titi olovke i preći na ručno obračunavanje množeći svoje indekse i bodove sa kursom nemačke
marke. U svemu tome inspekto-
ri se najslabiie snalaze. Iako ne-
ma propisa po kojima se dinar
svojevoljno denominuje, marka
uvodi kao osnova za obračun
cena, oni pred tim zatvaraju oči
ostavljajući kupcima da vode rat
sa trgovcima.
Čak i da se antiinflacioni program počne odmah ostvarivati „do poslednjeg slova“ zbog razornog delovanja crnog tržišta, u sprezi sa neradom i javašlukom, teško je očekivati sporiji rast cena u narednim mesecima. Stoga će zvanična denominacija biti samo još jedan u nizu iznuđenih, ali besciljnih poteza. M.V.
= з пехпапје 2 koju određuje savezna Vlada ponedeljkom kasnije utvrđuje dnevna cena. Pošto drugih kupaca nema osim Direkcije robnih rezervi — nema ni drugih cena žita. Dakle, ovo je isključivo — | ove godine — administrativna cena.
Zbog ovakvog odnosa prema seljacima, nc idc planiranim tempom ni kupovina žita. Jer, u vreme kada je rod već skinut, Direkcija robnih rezervi Srbije od planiranih 2,2 miliona tona žita otkupila je samo 570.000 tona, a seljacima jc isplaćeno svega — 180.000 tona hlebnog zrna. To znači da je u ovoj godini, za koju seljaci kažu da je godina prinudnog otkupa, prodato samo 20 odsto zrna. Proteklih godina, kada je vladalo kakvo takvo tržište — prodavano je čak 65 odsto zrna. Dakle, zbog niske cenc koja ne prelazi 0,10 maraka za kilogram žita (što je 100 maraka za tonu, dok je svetska cena 250 maraka, a seljak dobija 400 maraka) — pitanje jc da li će država obezbediti neophodnih 1,7 miliona tona zrna za ishranu 10,5 miliona žitelja Jugoslavije, plus 800.000 izbeglica, plus rezerve. Pošto su seljaci samo u Vojvodini odbili da prime obračune za 250.000 tona pšenice, ističući da će žito prodavati državi kada njima bude odgovaralo, očito jc da sledi trgovački rat izmedu državc i scljaka. B. 6.