Borba, 20. 07. 1993., str. 19

парни

пун

БОРБА УТОРАК 20. 7. 1993.

ТРИДЕСЕТ НАЈОПАСНИЈИХ „ГОСПОДАРА РАТА“ ПО ЛОНДОНСКОМ „ДЕЈЛИ ТЕЛЕГРАФУ“ |

„Наши момци“ у вовству

„Ово је ера господара рата... људи. чија власт извире из пушчане цеви... и који представљају симбол циничних времена и производ несигурних вредности након краја хладног рата...“ — тврди лондонски „Дејли телеграф“ у уводу обимног прилога (11 стра-

_ ница суботњег колор додатка

„Телеграф магазин“) посвеће-_

ног „људима који држе свет под уценом“. Пе На светској топ-листи 30

„најопаснијих господара рата“,

који представљају „кошмар међународне заједнице“ и чије „профиле“ објављује лондонски лист, јављају се мање или више (по злу) позната имена лидера паравојних формација, екстремних — националистичких, расистичких, верских и терористичких покрета и организација, шефова кокаинских и опијумских „картела“, мафијашких „кумова“... Описујући „многа лица“ савремених господара рата, аутор уводног текста Роберт Фокс наводи да „неки од њих себе виде као спасиоце својих нација, други су обични гангстери, трећи садистички опортунисти...“

Није изненађење што су на топ-30 најбројнији „наши момци“, у смислу „балкански“. Од 30 најопаснијих светских господара рата, 5 је „наших“, а затим следе сомалијски (4 имена, на челу са фамозним генералом Аидидом). Иза њих се ређају вође исламских фундаменталистичких _ паравојних формација, афричке племенске поглавице, мафијашки 60сови, латиноамерички и далекоисточни-кокаински и опијумски барови, ирски терористи и јужноафрички нацисти...

На састављању листе топ-30 и „портретирању“ личности

које су се на њој нашле, било

је ангажовано чак 16 аутора и дописника „Дејли телеграфа“. Препосимо пајинтересантније детаље из њихових уписа петорице балканских господара рата: АРКАН: „најзлогласнији међу командантима српских милиција“; база у Београду; располаже са 1.000 „добро наоружаних и врхунски дисциплинованих бораца“; налази се на америчкој листи осумњичених ратних злочинаца због „неких од најбруталнијих напада“ које су његове трупе извршиле у Вуковару и Бијељини („верује се да је у Бијељини убијено око 2.000 Муслимана“). Претпоставља се да су његове снаге „згрнуле милионе (фунти) пљачком злата, сутомобила и нафте...“ Каријеру почео као „тинејџерски делинквент“ у Београду, настави! је у иностранству „где је «ада тражен од више полиција“, изабран за посланика Ког ова у српском _ парламенту... OJ Приштине је направио сној феуд и ако рат кренс ка југу, Аркан ће бити спреман“. |

МАТЕ БОБАН: „квинтесенца балканског господара рата“; човек са „много лица“; лидер „самопроглашене хрватске државице Херцег-Босна“; „његово огромно самопоуздање извире из подршке коју има у Загребу“; Босна је „реч без значења у његовом политичком речнику“; располаже са 30-40.000 трупа („плус подршка регуларне хрватске армије“); база у Грудама у западној Херцеговини, Бобанов „допринос“ теорији и пракси паравојних покрета је тзв. ХВО = „делом милиција, делом политичка партија и делом криминална мрежа која се заснива на пљачкама, убиствима и изнуђивању.“ Феномен таквих

„Мешање у јужнословенску кризу данас је већ посао без кредибилитета који не може да буде успешан. Прошле године, међутим, да сам имао утицаја, ја бих предложио америчком председнику да бомбардујемо Србију“. ЗБИГЊЕВ БЖЕЖИНСКИ, бивши саветник за националну безбедност америчког председника

ДА ЛИ ЈЕ НА ПОМОЛУ СУКОБ ТАЛИНА -И МОСКВЕ

Снежана Богавац

утономаши у Естониј

Да је Естонија пространија и насељенија, да је Русија мања и беспомоћнија и да су грађани Балтика ратоборни као Балканци, новонастала ситуација на естонско-руској граници могла би подсећати на прилике у неком од делова бивше југославије. Јер, на прекјучерашњем референдуму. Руси који живе у естонским окрузима градова Нарва и Силамје изјаснили су се, са 97 одсто гласова, за територијалну аутономију. У Естонији живи око 600.000 Руса, а градови Нарва и Силамје гранична су подручја са Русијом.

Одлука естонских Руса одговор је на претпрошле седмице усвојени Закон о странцима. Њиме се сви који нису Естонци обавезују да у наредне две године затраже естонско држављанство или стални 60равак. У противном ће морати да напусте земљу. Они који желе да поседују естонски пасош мораће и, уколико нису већ пензионери, да говоре сс-

тонски.

~

Прву, оштрију верзију закона коју је усвојио парламент у Талину, није потписао председник Ленарт Мери. На препоруке КЕБС и Савета Европе, убачени су амандмани који омогућавају да се нешто „нежније“ третирају Руси који не затраже или не добију сстонско држављанство.

Естонија је најмања од три балтичке државе, некада републике СССР. У састав совјетског „царства“ ушла је 1940, након договора Стаљина и Хитлера. Пре тога само осам одсто становништва чинили су Руси. Данас су трећина 1,5-милионског грађанства од 1991. -независне Естоније. У главном граду државе, Талину, Естонци су у мањини; у Нарви и Силамјеу скоро да их и нема. Само 13 одсто Руса у Естонији говори естонски, трећина Естонаца говори руски.

У Естонији је стационирано још око 8.000 војника некадашње совјетске, сада руске армије. Власти у Москви користе овај војни контингент

„мутантних пара-државних формација“ ће, сматра „Дејли телеграф“, бити све присутнији у Европи у блиској будућности. МАЈОР МАУЗЕР: „мада мало позпат ван Босне... Мајор Маузер (право име Љубиша Савић) је један од локалних деспота који владају уз помоћ бизарне мешавине екстремпе суровости и популистичке демагогије. База у Бијељини; снаге између 5 и 10 хиљада људи; контролише приступ стратешком северном коридору и друмове на којима његови људи („пантери“) пресрећу хуманитарне конвоје и узимају им „данак“ у роби или кешу; када им затреба превоз, Маузерови људи једноставно „позајмљују“ возила УН, уз обећање да ће им вратити када се рат заврши. РАТКО МЛАДИЋ; база Пале; територија 65-70 одсто Босне: снаге 70 до 100 хиљада људи, плус тенкови, артиљерија и авијација. „Човек који одлучује о рату или миру у Босни... Тактички геније, али према официрима УН који су с њим преговарали, такође и лудак. Један представник УН описује га као 'садисту, психопату и екстремно опасну личност“...

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: „caмозвани четнички војвода“; база Београд; „доследан у намери да скроји Велику Србију и поубија све Хрвате и Муслимане који му се нађу на путу... Дебељушкастог лица, здепаве идеологије, Шешељ води расистичку СРС која контролише равнотежу снага у парламенту.. Његов параноидни поглед на свет види заверу неофашиста и исламских фундаменталиста, а чији је циљ да се искорене Срби... Могао би се још супротставити Милошевиђу као истински лидер Вели«= Србије“.

Зокључујући своју топ-листу 30 „најопаснијих господара рата“ у савременом свету, лондонски „Дејли телеграф“ песимистички закључује да би ово могао да буде тек почетак једпе „застрашујуће ере“. МЕ.

о

као главни адут у покушају да принуде Талиа да Русима загарантује већа права. Руски политичари више су пута наглашавали да војску неће потпупо повући све док положај руске мањине у Естонији пе буде задовољавајући.

На нови Закон о странцима Москва је реаговала оштро. Његову прву верзију назвала је путем у „апартхејд“, другу „кораком ка етничком чишћењу“ Руса у Естонији.

Део иностране штампе се, накоп новог Закона и реферепдума о руској аутономији у Естонији запитао да ли је то најава сукоба две земље и да ли би председник Борис Јељцин могао да „употреби“ нојску стационирану у Балтику за случај да Естонија оштро одговори руским „аутономашима“. На то питање „Борби“ одговара стручњак бсоградског Центра за стратегијске студеје, Владимир Вереш. Он сматра да не треба очекивати продубљивање сукоба између Талина и Москве, јер ће председник Јељцин вероватно и даље отс-

" ТАЈ ЛУДИ, ЛУДИ (BET

Добри и лоши Словенци

Словеначки парламент је ових дана, по други пут, одбацио предлог статута РТВ Словеније. Главни камен спотицања био је амандман којим се захтевало да се у РТВ Копар-Каподистрија обезбеди равпоправан положај и развој за оба национална програма — словеначки и италијански. Опозиција је углавном била „за“, позиција углавном „против“.

Одлуци је претходила дуга и

полемична дебата, која је веома често „искакала“ из оквира „задате теме“ и претворила се у међусобна оптуживања и доказивања — ко је већи Словенац, односно ко је добар, а ко лош Словенац. Судећи према писању љубљанског „Дела“, атмосфера је умногоме подсећала на већ славне „парламентарне дебате“ у српској и југословенској скупштини.

Опозициони лидер др Цирил Рибичич (бивши комуниста) снергично се залагао за равноправност словеначког и италијанског програма, позивајући се на већ гарантована права_ националних мањина. Либерал Марјан Подобник га је оптужио за демагогију, на шта је Рибичичев партијски друг Јанез Коцијанчич савето_ вао Подобнику да, ако већ хоће у парламенту да говори о демагогији, купи — огледало.

С друге стране, Рибичичевим бившим комунистима упућено је заједљиво питање: да ли, можда, у својој великој бризи за права националних мањина, не намеравају да на РТВ Словенију уведу и нсколико часова програма на „српскохрватском2! Онда и друго питање: зашто ми, Словенци, дајсемо Италијанима равноправност, а они, Италијани, нама, Словенцима у Италији, не дају ништа2

Потом је уследио апсл: доста је тих лицитирања ко је -већи и бољи Словенац. Све се чини, упозорено је, да добар Словенац није онај ко добро и поштено ради, већ онај ко сваки час истрчава за парламентарни микрофон и одатле труби да је „добар Словенац“. И тако даље.

И, по чему се то Словенци разликују од Срба2 Замените само реч „Словенац“ са „Србин“, а „Италијан“ са „Мађар“

или „Шиптар“ и видећете да,

зати са повлачењем трупа или претити економским мерама. Али, до ситуације као што је она на Кавказу сигурно не може да дође, већ и зато што је и естонска страна, због утиска који оставља у свету, спремна на попуштање, каже наш саговорник. Он напомиње веома важну чињеницу — Руси су, наиме, заинтересовани да у Естонији остану због бољих скономских перспектива. Уосталом, и они су претежно гласали за независност Естоније од СССР. Референдум се пре може сматрати мером за изнуђивање бољег статуса. Званична Москва је, наравно, заинтересована за статус Руса у бившим републикама СССР, али се не може рећи да их подстиче на радикалне кораке. Такав је случај и са Естонијом. Евентуалну опасност

Адут у рукама Москве: Руски војници у Естонији

разлике нема. Сем, можда, у — јачини гласа: Словенци говоре, углавном, тихо. Занимљив је био и резултат гласања у словеначком парламенту — 34:34! Нерешено. Опозиција је (као и у Београ-

ду) посумњала у исход, па је затражила _ ново — гласање. Председавајући је предлог ставио на гласање. Исход 32:32! Неки су се пожалили да уређаји за гласање нису исправни, па је уследило још једпо изјашњавање. Резултат 33:33! Добри и лоши Словенци, дакле, поново су потпуно равномерно распоређени, тј. подељени — фифти-фифти. Код Срба се то још не зна. Мада они најгласнији мисле да се (све) већ одавно зна. Бар у парламенту, „добри“ су у (коалиционој) већини. Неће се, ваљда, Срби делити — к'о Словенци!2 H.B.

могли би да представљају радикалне националистичке вође које су се, као раније у Молдавији и Абхазији, појавили и међу естонским Русима са задатком да „агитују за руску ствар“.

Вође естонских Руса тврде да само желе да буду „једнаки међу једнакима“. Након најаве референдума, влада у Талину је, међутим, упозорила на опасност „од снага које желе, да поново успоставе совјетску империју“. Руси у Нарви до сада су, међутим, запретили само да би могли да обуставе: рад две електране у граду, а то би значило мрак у скоро читавој земљи. а

Проблеми слични овама између Москве и Талина постоје и између Русије и Летоније .