Borba, 21. 05. 1994., str. 7

Sre Bira

Јан

БОРБА (УБОТА-НЕДЕЉА 21-22. МАЈ 1994.

НОВА ИТАЛИЈАНСКА ВЛАДА ПРЕСКОЧИЛА НАЈТЕЖУ ПРЕПРЕКУ

Колико ће тр

јати

„ера Берлускони“

Илија Мимица специјално за „Борбу“ из Рима

Једино Италијане није зачудило што је влада Силвија Берлусконија тек са једним кворумским гласом више прескочила најтежу препреку и добила поверење у Сенату где нема већину. Догодило се то што се морало догодити. Десна већина је компактна, док се на изборима тучена опозиција и даље распада око темељног питања: Каква треба да буде, имајући у виду да и сама левица тек сткрива како у Италији постоји једна снажна десница која се сада измигољила испод демохришћанског „штита слободе“. Наводну „судбину“ Берлусконијеве владе су одлучили болесни доживотни сенатори и дисиденти из бивших демохришћанских редова. Гласање у Посланичког дому парламента била је пука формалност, јер тамо влада располаже са достатном већином, али. је и са те законодавне стране означило почетак „епохе Берлускони“. Засад Берлускони побеђује на свим пољима, укључујући фудбалско на коме је његов

Милан, део великог финансиј- –

ско-трговачког и медијског нарства премијера-предузетника, освојио у Атини пету титулу европског. шампиона.

Колико ће трајати Берлусконијева влада изложена „контролним двогледима“ међународне јавности Ако би се држали пословицама склоног Ђованија Спадолинија, бившег председника Сената, „правило је у демократијама да они што долазе у владу држе увек кофере спремне“ за одлазак. Ова влада је — кажу 43 редова њене коалиције — дотла да остане најмање један

(петогодишњи) парламентарни мандат, а можда и два.

Такво мишљење деле и комунисти из рефундације, а и многи несклони олаким проценама италијанске стварности након свега што се догодило у последње две године. Експоненти водећег дела опозције — Окетове Демократске странке левице мисле да може

трајати годину, годину и по

или пасти у сваком тренутку. Јер — вели Окето — влада има две врло рањиве Ахилове пете — „фашистичке министре“ и (лигашки) федерализам. Многи су аналитичари, међутим, уверени да ће влада и те како профитирати од започете еко-

"номске обнове (што није њена

заслуга) и да ће некако, кап по кап, ипак остваривати обећања из изборне кампање названа „сновима“ или „другим економским чудом“ Италије и милион радних места за две годиане, пре свих других, те

· скидање пореског терета на

породични доходак најсирошамнијих слојева становништва, олакшице малим и средњим предузећима која отварају нова радна места.

Све у стилу Берлусконијеве прокламације; приватизација да, али не и потпуно демонтирање социјалне државе, уз га-

"рантовање демократије и дис-

танцирање од фашистичке

прошлости, драстично смањивање бирократског уплива у свакодневни живот грађана, наставак антикорупцијске офанзиве и борбе против мафије, постепена децентрализација (уместо федерализма), а у спољној политици верност НАТО и Европској унији, и пун респект хелсиншких начела о границама и људским правима.

Дакле, много тога из репертоара саме левице и демохришћанске опозиције у новој „Народној странци“ која се уцењена од владајуће коалиције распада пре свега због тога што не види разлог свог постојања ван подручја власти. У недостатку програма опозиција се у целини бави проблеми-

а „фашизма-антифашизма“, лигашког сепаратизма и другима из репертоара нове коалиције. Нела уступака

Разуме се да ће Берлускони морати да своје партнере са лигашке и неофашистичке стране уверава како је функционисање __ парламентарне демократије немогуће без контролних полуга опозиције, односно да победници на избо-

рима морају умерити своје

апетите. Засад то није случај, па за победнике опозиција ос-

Руске мобилне снаге Београд (Танјуг) — У оквиру руске армије у току је стварање

нове оружане формације, такозваних мобилних (покретних) снага — јавио је руски радио, позивајући се на команданта

тих нових снага, генерала Владимира Семјонова.

У саставу нове војне формације — како је јављено — налазиће се и „снаге за брзе интервенције“ које ће, по генераловим речима, „бити у стању да се у кризним и критичним моментима пребаце из региона у регион.

тзсњи из мтулњитсиац футмеже 442 052

Берлускони на Лурнјевој карн-

"матури

таје „непријатељ“ коме нема уступака. Више од препуцавања на личним и групним ли-

_нијама овде је изазвао гест

Берлусконија који је саслушавши беспрекорну лекцију о односима позиције и опозиције бившег председника Посланичког дома и вође Парламентарне групе Окетове странке (ПДС) Ђорђа Наполитана нашао за сходно да му приђе са пруженом руком и да добије стисак са друге стране.

Малициозни рекоше како сада Берлускони покушава да разбије и левицу, али је смисао његовог геста очито друкчији, па се чини да је порука схваћена: влади опозиција пружа једну руку и једну стиснуту песницу. Као што је уобичајено у расподели парламентарних послова.

Чини се да сви из Берлуско-

нијевог табора то нису схвати- -

ли.

Коалиција — по многим овдашњим анализама — може доста дуго профитирати из новонастале ситуације у којој лева опозиција делује осветнички, тиме скривајући голу чињеницу да њен пораз, мада не и дебакл, ипак стоји у неспособности да понуди „ново у новој ситуацији“ да уместо милитантне створи опозицију која ће бити уверљивија на изборном терену.

КИМ ИЛ СУНГ 0 НУКЛЕАРНОМ (ПОРУ

Решење у дијалогу са САД

Токио, Беч, (Бета-АФИ) Севернокорејски председник Ким Ил Сунг рекао је да нуклеарни спор мора бити разрешен дијалогом са Сједињеним Америчким Државама — преноси званична агенција КЦНА.

„Пошто је нуклеарни проблем на Корејском полуострву и настао због непријатељске политике САД према ДНР Кореји, он мора бити разрешен у дијалогу са Сједињеним Државама“ — наводи агенција.

Ким Ил Сунг је додао да његова земља „нема потребу да развије нуклеарно оружје и, чак и да је на путу да произведе једно или два таква оружја, оно би било бескорисно“.

Председник Ким је рекао да се ДНР Кореја неће сагињати пред међународним притиском, јер „притисак никада не може бити решење проблема“.

„Уколико САД наставе са непријатељском _ политиком притиска на нашу републику, бићемо приморани да предузмемо одговарајуће мере самоодбране да би сачували понос нашег народа и суверенитет земље“.

Истовремено Међународна _агенција за атомску енергију (ИАЕА) у петак је у Бечу саопштила да је Северна Кореја почела операцију замене нуклеарног горива у рекатору у Јонгбјону што је „озбиљна поврсда“ међународне регулативе, о чему ће ИАЕИ хитно поднети извештај Савету безбедности Замена горива, уколико се одмах не обустави, спречиће стручњаке ИАЕА да виде да ли је спорно гориво можда раније већ извучено из реактора. Вашингтон захтева да ИАЕА провери да ли Севернг Кореја у реактору у Јонгбјону покушава да дође до плутонијума за атомску бомбу.

ТЕ ДЕ

„ВЕНИТИ Фер" СЛОБО И МИРА (5)

Није тешко бити пророк

Као још један привид сукоба са политиком свога мужа, Мира Марковић такође осуђује све Југословене, укључујући и Србе, што су отишли предалеко у свом национализму. Сви Југословени — каже енергично — требало би да одговарају на суду за своје ратне злочине. >

Али, изненађујуће, она није одустала од идеје о поновном уједињењу Југославије. „Гнев је оправдан“ — каже. „Али, толико пута у историји непријатељи су поново постајали пријатељи и оснивали нове савезе. Мислим да ће, када једном престане рат, кад једном међународна заједница престане да се меша у наше унутрашње ствари, све бивше јутословенске републике можда поново моћи да обнове.своје односе. И не мислим, као што за мене говоре, да сам сањар“.

Па, да ли она све ово говори и своме мужу, сваке вечери кад седну за сто2 Да ли је истина, као што се прича по Београду, да сви — чак и политички аналитичари америчке амбасаде ревносно читају њену рубрику у новинама како би утврдили који би могао бити наредни потез њеног мужа2

Питање јој је поново следило поглед. Зашто она не би могла да буде проницљиви пророк југословенских збивања, пита. „Ја сам, на крају, социолог. Бавим

се науком и политички сам и ве-

"ома добро информисана и вео-

ма активна. Дакле, кад повежем своје научно истраживање са својом политичком активношћу, није тешко бити пророк“.

Шетње улицама

Супер. Али, кажите то Србима на улици, од којих се многи горко питају зашто не могу купити нову књигу неког омиљеног српског писца, док се књига др Марковић — коју је штампала држава и чија је цена око 14 долара, или готово пола просечне месечне плате — у гомилама

· може наћи чак и на киосцима.

„јесте“ — хвалише се — „људи немају новца, али је ипак купују“. | Нека жица која код др Марковић подсећа на Марију Антоанету изазива широко распрострањену озлојеђеност и на другим нивоима. „На пример“ — каже ми једна српска домаћица — „у прошлонедељној колумни она је критиковала једног припадника политичке опозиције због тога што има масну косу. Тиме је хтела да каже да би Срби требалс да обраћају више пажње на личну хигијену. Хтела сам да вриснем. Зар не зна да, чак и да би купили сапун, Срби сада морају да иду на црно тржиште где ће га платити пет пута мање, или, акс

можемо да нађемо бензин, возимо шест сати до Будимпеште2 Овде та жена проповеда комунистичку идеологију, али ја се често питам да ли се икада прошета београдским улицама2“ Многи мисле да би управо жена Слободана Милошевића могла бити та која ће га свргнути, пре него било ко други. Ње-

не противречности доводе до лу-.

дила: с једне стране, она, као и њен муж, сада тврди да је искрени противник рата и етничких подела: с друге, она је била та која је, у својој новинској колумни, прва писала о „деградирању“ које трпе Срби на Косову. Поврх свега, она обећава Србима, који су се први пут после 50 година ослободили комунистичке доминације — повратак у комунизам. Предаја штафете

А шта мисли о својој америчкој „колегиници“ Хилари Клинтон2 По први пут за два сата Мира Марковић се скоро насмешила, иако је то' сакрила колико је могла, окренувши главу да осмотри снег на симсу. „Свиђа ми се што је у политичким активностима једнака са својим мужем“ — каже. „Понекад мислим да је више него једнака“. И, додаје, црвенећи: „Крајње је време. Време мушке доминације је про-

шло. Мушкарци морају предати штафету другом полу, јер су они радили и говорили шта су хтели вековима. И видите докле нас је то довело“.

А сада мало неизбежног рекла-казала. Осим да имају двоје деце — ћерку која је новинар и сина, тинејџера, који вози тркачке аутомобиле, о приватном животу Прве породице Срби, чини се, знају изненађујуће мало. Неки новинари писали су још да су родитељи Слободана Милошевића били свештеник и учитељица и да су обоје извршили самоубиство. Марковићева готово да не рсагује на лична питања. Али, за белешку, она ипак каже да је истина ова: „Моја свекрва је била учитељица у приватној школи; мој свекар је био професор руског језика у гимназији“. И тврди да ни једно ни друго нису извршили самоубиство.

Штавише — додаје ватрено приче о изолованом начину живота _ породице Милошевић смешне су свакоме ко их познаје. „Ми нисмо изоловани, без комуникација“, каже. „Имамо

много пријатеља. У ствари, мој муж некад каже да сам од наше куће направила кафану“. Кућа нам је увек пуна разних људи, у првом реду мојих колега са универзитета“. А шта је са Косовом2 Да ли је она написала онај чувени говор, 1989. свом мужу2

Др Марковић ме помно посматра у потпуној тишини најмање 10 секунди. Најзад, лагано се смеши, али „немам коментара“ све је што каже.

Онда, изненада, из само њој знаних разлога, Марковићева објављује да је одлучила да би њен супруг требало да ми да интервју. Без речи више излази из собе и враћа се три минута касније. „Идите седа“ — наређује. У њеном погледу је само иста тамна, обесхрабрујућа празнина. Тог тренутка постајем свесна да је боље да чак ни не покушавам да се захвалим жени која је тако далеко. „Идите“ — понавља. , мо на десет минута“

(Наставља се)

Али са-