Borba, 09. 06. 2000., str. 7

ЈУГОСЛАВИЈА

9. јун 2000.

ЖЕТ

Дописници "Борбе" из свих крајева земље извештавај Џ ју о првим сноповима Ф После пролећних поплава, дуготрајна суша ути- : цала на приносе, али очекује се да ће жита бити и за - резерве . Пн аи Већ дуже време у нашој производња робе широке јавности води се полемика производње. На повећање

У НИШКОМ КРАЈУ

УЖИЦЕ ВРАЊСКИ АТАР жетву пшенице, јечма и других кулпшенице последица неуобичајено _ тура, Озима стрма жита засејана су | јећег монетарног и царин- _кона о измирењу обавеза по 3 но брзо Суша 036 високих температура за ово доба го- _ на 28.810 хектара. а пшеница на | ског режима не делују сти- _ основу девизне штедње граСтиже 84 гориво || озоиљно прети дине, док су приноси десетковани 21.712 хектара, али су због малих мулативно на повећање де- ђана. Наиме, у складу са С дуготрајном сушом која се одавно падавина и високих температура ВИЗНИХ резерви земље. Због наведеним Законом већ је

сазрело

Ниш - Киша од пре неколико дана, није знатно поправила стање у којем су се нашле пољопривредне културе у нишком крају. Суша у априлу и мају, са изузетно високим температурама и до 30. степени, учинила је да се раније формира клас и да јечам и пшеница брзано сазревају, кажу стручтаи удп рачва“, =

Због велике суше јаре културе, јечам и овас, претрпеле су највећу штету, а пшеница најмање 30 одсто. Процењено је да ће просечни принос пшенице са хектара износити две и по тоне,

знатно мање од уобичајене три | ма Најзаступљенија је пше- по постојећем курсу. ница која је и током вегета- лазак машина убирање летине ће — додао је Вељковић. _ М. Беланчић ) ! курсу, у | и с зри ПИЈЕ би ла – први аи та СА ЈАБЛАНИЧКИХ ПОЉА # СбВБИЕЕ и а Остојић. ) динара за једну немачку Пре свега, спровођењем „уша пе утицати и на род ку- уши, У – са НИМ марку), исплаћује и посебна анализиране сложене царин. б ко да ће се то одразити на ||| млинско-пекарским предузећи- ПРЕДВИЂАЊА У : | ба круза који је такође изгубио - Р ; риноси нешто НИЖИ ма Лесковца, Лебана, Бојника и МОРАВИЧКОМ ОКРУГУ стимулација од 14 динара, ско-монетарне операције принос који се процењује на Власотинца обављене су припреме такође за једну марку. уместо проглашења званич-

влагу, а што се воћа тиче, род ће - према проценама - бити готово преполовљен због сушења и опадања плодова.

Иначе, у нишком крају се већ увелико врше припреме за почетак жетве јечма. Она ће кренути 20. јуна а пшенице недељу касније, у равничарском делу. У планинском делу овог краја жетва ће почети нешто касније. И ове године ће свако зрно са осам хиљада хектара засејаних површина бити смештено у амбаре, каже Зоран Филиповић, шеф Одсека за пољопривреду у Скупштини града Ниша. ИЕ.

РАСИНСКИ ОКРУГ Из Радне јединице "Југопетрола" опреме и резервних делова до евентуално мањег инфлау добили смо Ме Иј ла | за текуће и инвестиционо торног кретања прети од пое за жетву бити обезбеђене по- · | одржавање опреме такса се већања количине готовог

Мање, а квалитетније

Крушевац, - На пољима Расинског округа пшеница и други озими усеви, бележе ове године нешто слабији род, а разлог је дуготрајна суша. Ипак, киша од пре неколико дана,

охрабрила је пољопривреднике и јер има услова за побољшање услови дозволе, почеће за десетак њем девизних резерви зе- због тога дође до већег инквалитета зрна. Стручњаци По- дана. Откоси јечма на 4.300 хектара мље, | флаторног удара зато што

увелико падају. Приноси се крећу Посебна стимулација од од укупне новчане масе го-

љопривредне задруге у Крушевцу, верују да ће овогодишњи приноси пшенице достићи три тоне по хектару, што је веома добро с обзиром на изузетно неповољне временске прилике овог пролећа.

На подручју Расинског округа засејано је приближно 17 хиљада хектара пшенице. Према предвиђањима жетва креће раније, већ у другој половини овог месеца. :

Припреме за жетву су у јеку и, према информацијама из општинских штабова за праћење пољопривредних радова, све је спремно да тај посао буде успе-

· шно и за релативно кратко време урађен. Механизације има довољно, као и дизел горива да жетва буде што кволитетнија.

. Ужице, - Жетва пшенице и јечма са мањих површина на подручју обично почиње крајем јуна и првих дана јула. Према речима Љубе Пантелића, референта за ратарство у Заводу за пољопривреду "Моравица" у Ужицу, ако садашње висо» ке температуре потрају, могу убрзати сазревање зрна, а то би се свакако одразило на

квалитет.

Жетвена површина у ужичком крају захвата пет и по хиљада хектара, углавном је у оквиру индивидуалног сектора тржних вишкова не-

две до три тоне по хектару.

За жетву је обезбеђено гориво, 30 литара по хектару, а расподела се очекује наред-

них дана.

ужичког

Р. Поповић

краја

ње. Код по бало да се

2000 КОМБАЈНИ УШЛИ У ПОЉА - РОД НЕУЈЕДНАЧЕН

Погача поранила и загорел

Врање. - Уобичајено је ла жетва почне прве декаде јула, али тропске врућине и дуга суша у врањском крају, пореметиле су календар пољопривредних радова.

Драган Томић, директор Завода за пољопривреду у Врању, каже да кише није било већ два месеца а температуре које су прешле 30 степени деловале су неповољно на пољима врањског атара. Због веома ниске влаге ваздуха, стрне и јаре културе су већ требало да уђу у фазу наливања зрна. Услед високих температура дошло је до тзв, принудног зрења, као код јечма.

Ни са кукурузом није боље. Листови су извукли готово сву влагу из земље, и могуће је њихово повија-

а управо сада би треормирају кртоле, а то онемогућава помањкање воде.

А. Станојевић

Лесковац - Овогодишња жетва почиње две недеље раније него обично. Приноси хлебног жита су мањи од просечних.

Ово каже Сретомнр Остојић, председник Регионалног задружног савеза у Лесковцу, један од ратарских експерата у овом крају. Он

подвлачи да је убрзано сазревање

не памти у лесковачком крају.

- Хлебним житом на лесковачком, лебанском, бојничком, власотиначком и другим пољима Јабланичког округа засејано је 23.860 хектара. Са тих површина рачуна се на просечан принос две тоне сувог пшеничног зрна са хектара.

- Јабланички округ може рачунати на жетву приближно 48.000 тона

„пшенице, што је довољно за подми-

рење овдашњих потреба, каже Остојић. Он додаје да се почетак жетве очекује око 20. јуна, а жетва јечма већ ових дана. И код јечма су приноси умањени због дуготрајне суше. Остојић напомиње да су на приносе утицале и скромне агротехничке мере, примењене у сетви и код развоја биљака.

- За жетву је спремно 380 комбајна, 700 жетелаца, косачица и друге механизације, а тамо где је отежан

за прихватање жита. _В, Вељковић ИЗ СУБОТИЧКОГ АГРОКОМБИНАТА Први откос · јечма

Суботица. - Ратари Севернобачког округа припремају се за ранију

МУР М МР ОМ ВОД ОДУ А О СПО ОДО У ОДВООВУ РОА ФЕБ ОВ РОВ ГУБИ БИУНО ЗОНУ ЗОНУ У ОКИ ООУ0 УМХУЈУЈ МУ О ОУЗУУМ

усеви лошији од очекиваних. То је потврдио и Томислав Вељковић, лиректор Агрокомбината, јелног ол највећих у Севернобачком округу.

+ Иако смо сетву обавили у оптималним условима и роковима, очекивали смо веће приносе. Има парцела са којих ћемо, упркос лошем времену имати одличне приносе, али и оних где ће они бити изузетно ниски. Дуга суша проузроковала је убрзано сазревање, па се први откоси јечма могу очекивати већ крајем ове недеље, лок ће жетва осталих култура почети пар дана касније. Било је и проблема са резервним деловима, али је за жетву већ спремно више од 60 одсто механизације. Приводи се крају и ремонт сушаре, па ће се у складиштима наћи све понуђене количине пшенице и јечма.

Агрокомбинату имају у виду откуп вишкова и директну исплату,

Шаролики приноси

Чачак, - Почетком идуће недеље, на пољима Моравичког округа, почиње жетва озиме пшенице за 10.800 хектара, јаре стрнине на 6.055 хектара и 985 хектара Пољопривредне станице-у Чачку.

Милисав Тиосављевић, агроном каже да је сушно пролеће донело ратарима велике штете, па се ове године очекују приноси од 2,8 до три тоне по хектару, што је испод просека.

- Приноси ће бити шаролики. Свуда. где је примењена одговарајућа агротехника, бдлаговремена сетва квалитетног семена уз основно ђубрење ШИ њиваН упркос не- | "повољним временским условима, усеви су у добром стању, и ваља очекивати лобар род.

требне количине дизел горива, М. Матовић

ПРОРАЧУНИ СРЕМСКИХ РАТАРА Хлеб са 55.000 хектара

Сремска Митровица. - Ратари на пољима свих седам сремских општина спремно дочекују најважнији посао године. Жетва пшенице са 55 хиљада хектара, уколико временски

до две и по тоне по хектару, Нешто слабији је род јечма у атарима Ирига, где је жетва завршена. Убирање хлебног зрна обавиће се са 650 комбајна, а први крећу комбајнери "Митросрема", на чијим парцелама је ова пољопривредна култура оптимално заступљена.

Према речима др Миленка Допуђе из ПИ "Др Петар Дрезгић". у сремскомитровачком атару треба очекивати да ће хлебно зрно, и поред суше, бити квалитетно, а приноси задовољавајући.

Председник ИО СО Сремска Митровица Душан Стојковић, каже ла има довољно горива и да је обновљена механизација, Уз помоћ републичке Владе, жито-млинска предузећа откупиће потребне количине пшенице.

Начелник Сремског округа др Бранислав Деврња, наглашава да је засејана свака бразда на 175.293 хектара. Р. Артуков

између оних који су за и оних који су против девал-

вације динара.

Преовладало је становиште објективне економске околности не иду у прилог де-

да

валвацији. Б

Међутим. надлежни носиоци економске политике у СР Југославији су проценили "да поједини елементи посто-

тога је Савезна влада у координацији банком Југославије и Владом Републике Србије. извршила

са

јединствено девизно

банкарско тржиште. Донето је више одлука у вези са спровођењем нових царинских и монетарних мера. Пре свега, донета је одлука да се. у циљу активирања рада јединственог девизног међубанкарског тржиза продате девизе на том тржишту, предузећима. уз динарску противвредност

шта,

Донета је и одлука по ко-

јој је сваки извозник

услуга обавезан да 10% девизног прилива прода Набанци Југославије, ; уз добијање исте стимулације од 14 динара за немачку марку. области царинског режима донета је одлука да се приликом обрачуна царине за увезену робу широке попримена постојећег курса динара у односу на немачку марку. уз наплату додатне динарске таксе која се израчунава тако што се обра ринске дажбине множе са 2,33. Истовремено. за увоз репроматеријала,

родној

нормално

једн,

трошње

сировина,

настави

не наплаћује.

Дакле, није извршена девалвација динара већ су донете мере селективне примене монетарних ских стимулација и дестимулација. Наведене мере ће имати позитиван ефекат у погледу · остварења циљева економске политике у вези са повећа-

вљених

14 динара профитно стимулише извозна предузећа да повећају свој извоз. Повећаповећава укупан девизни прилив целе привреде, а самим

укупна сума девиза која се добија по основу обавезе извозника да укупног девизног прилива продају Народној банци Ју-

њем

извоза

10%

од

гославије, Додатна динарска

на обрачунате царинске дажбине ће да поскупи увозн робу широке потрошње. 10 дестимулативно увоз ове робе. На тај начин се смањује трошење девиза за увоз наведене робе. Истовремено. повећањем конкурентности штити се домаћа

јде, бре,

исправно постојеће

Народном

недавно царинско-монетарну операцију селективних стимулација

у намери подстакне извоз и активира

чунате ца-

и царин-

поста тим и

утиче

Зуи УРАЛА Ам

привредне активности посебно стимулативно ће да утиче чињеница да се додатна динарска, такса не 06рачунава на царинске дажбине увоза сировина. репроматеријала. опреме и резервних делова за текуће и инвестиционо одржавање, Повећање“ девизних _резерви је посебно значајно због потребе реализације За-

почела исплата до 150 немачких марака у динарској противвредности по стимулативној_ цени девиза која износи 20 динара за једну немачку марку.

Дакле, целокупна ова царинско-монетарна операција је добро извршена и спроведена у одговарајућем тренутку. Претходна анализа је показала да треба очекивати већи број позитивних ефеката. Када су у питању негативни ефекти операције, постоји стрепња да она може да изазове мања или евентуално већа инфлаторна кретања. Међутим, мислим да и та стрепња нема у потпуности реалне основе.

да

међу -

(шест

не девалвације, спречен је психолошки утицај на цене, односно спречена су инфлаторна очекивања. Такође, наведени модел пружа могућност бржег исправљања евентуалних негативних ефеката него када је у питању ·девалвација. · Потом, износ од 14 динара посебне динарске стимулације за девизе продате на међубанкарском тржишту, довољно је стимулативан да профитно. мотивише привредне субјекте. а истовремено утврђен ЈЕ тачно на оној граници на којој не утиче на раст такозваног црног уличног и штицованог курса.

Реална. опасност да дође

обе и

новца у оптицају који ће настати као резултат динарске исплате девизне штедње. Повећана количина новца може да повећа тражњу за девизама и на тај начин да допринесе повећању црног уличног и штицованог курса што е на кРара не инфлаторног замајца. Међутим, мале су шансе да и

тов новац у оптицају тренутно чини око 34%, а претходних година је варирао између 45 и 55% Да би се и ово инфлаторно жариште неутралисало можда није на одмет размишљати о стимулисању девизних штедиша да динарске противвредности добијене по основу старе девизне штедње одмах уложе у измирење пореских, комуналних и других дажбина, Примера ради, штедишама које се одлуче на такав корак одобрити стимулативну цену девиза у износу не од 20. већ од 21 динар. (Аутор је истраживач сарадник београдског Института за међународну политику и привреду)

се

СВОГ

такса

на

паса возови позове мзгомдуцвекедоровољр вориорси ји ме МЕ А о ка У > | ла бар: . | иу. У ТИ БАРОМЕТА Р

| | „и пе с | Бјоград | = | = ом 150-600 | 10-25 | 100-150 180-350 | 22,5 | | Краљево 15 20 је 1 | бб ~ = | еј: | ем | Крушевац 15 6-8 20 30 8-12 120 | | | => | шоа 7. | 25 | 25 | 15 | 7о8о | 18 | 100 | 50060 22.523 | ; 5 - 40 15 35-40 5 25-30 | 35-40 55 | и 5 Чачак 8 12 100 | |

а 2 30 20 - 610 | 100-400 | 700 |22.5-23.2 ; 45 | 3035 | 45 2655 60-70 еј не иј НИНА ЈУ | жице анале ава. јез 1012 | 25 400-750 | 22.5-23 ЕЕ 5 0 2 | 60120) 50 |

| Пожаревац Бе ан. Дедаији. | Пожаревац 19 | |

о . ; Е 24-3 | 5560 | 50 - ЛИ БЕЛЕНЕ | зујање ЈЕВР Ед || 5 1

Пн 15-2 | 25:30 | 35-40 50.100 Не | 2 29 | 2535 | 85140 | 12:19 | 50-100 150-500 | 22-23 | А л је | риже Брање 815 | · |м |» 510 | 10015) 600 | 2223 | 2 : лана инв илити у - аи бо ~“ ј ' је | ; - 55 Крагујевац | 15 % 35 20 | 36100 | 20 150-500 | 500 | 22.523 | | Крагујевац – Миа = 5 __|___мер== = = 7 100-120 | 65-70 | Суботица 10-15 | 20-25 | 25-30 | 20-30 | 200-400 | 15-30 | 100-500 |400-1000 | 22-23

| Суботица --- — зване и еп три + х 3 Подгорица | ољаз | ола | 15 | 152 | 545 | 1 | 425 | 1540 | 2425 | | Подгорица одаикаЦонсниннаненнсн наноса гребеном | ДЕМ