Borba, 20. 06. 2009., str. 5

Borba

Subota-nedelja 20-21.jun 2000,

Žićosanjem mo8 sina

Pitka a,

Vodi Se besomučna haika protiv mene

ovinarka B92 Olja Bećković saopštila je u petak da dnevne novine „Kurir“ već nekoliko dana vode besomučnu hajku protiv njene porodice i žigošu njenog maloletnog sina proglašavajući ga narkodilerom.

Redakcija „Borbe“ prenosi saopštenje Bećkovićeve dostavljeno medijima pod naslovom „Moj sin Luka Višnjić“ bez skraćivanja:

„List Kurir već nekoliko dana vodi besomučnu hajku protiv mene utiskujući najstrašniji žig našeg vremena na čelo mog maloletnog sina proglašavajući ga ni manje ni više nego narkodilerom. Kako je taj list sve koji su pokušali da zaštite moju porodicu optužio da štite narkodilere dužna sam da progovorim i ja.

Da je moje dete narkodiler je notorna ljudožderska laž. Istina je da je moj sin s još nekoliko dečaka u dvorištu pored škole pušio marihuanu. Posle prijave stanara dečaci su privedeni u policijsku stanicu Stari grad. Dežurniinspektori su saslušali dečake i sačinjen je zapisnik u kome postoje svi iskazi i količina zaplenjene marihuane. Sve što je upi-

Redakcija dnevnog lista „Kurir“ saopštila je da osuđuje napade na zgradu TV B92 i automobil saradnice te televizije Olje

| „Kurir osudio napade na Bo2 |

Bećkovićii apeluje na državne organe da u što kraćem roku pronađu počinioce ovih zlodela:

„Krajnje je vreme da se ovakvom vandalizmu konačno stane na put. I sami smo u više navrata bili izloženi pretnjama - od gole fizičke represije preko političkih pritisaka pa do ekonomskog terora. Takođe, apelujemo na državne organe da

se usredsrede na centralni problem koji tišti medije u Srbi-

ji- atoje transparentna vlasnička struktura. Dokle god pos- | :

toje privilegovani mediji kojima država daje kredite i finan-

sijsku pomoć i dok su njihovi vlasnici istovremeno stranii | domaći tajkuni nema govora o slobodi medija“.

ca My a ayeć aort a LJ PJ ždki?4; ka!

sano u zvanični dokument bilo bi dovoljno da se uzbuni zdrav razum - ali ne i „Kurir“.

Njima je trebalo mnogo više. Pozivajući se na izvore iz te policijske stanice list je objavio spisaklaži. Nemam tu pamet da razumem zašto su ljudi iz MUP-a Stari grad poštedeli javnost istine skrivajući zapisnik koji demantuje sve objavljene navode. Zato moram da govorim ja.

· Kroz slečai do vredne imovine

-_UAgenciji za privatizaciju su bili iznenađeni pitanjem da li kupci firmi u Oral kroz cenu plaćaju i određenu naknadu za

zemljište,

nače, postoji naknada za korišćenje zemljišta, ali ona

se plaća svakog meseca Direkciji za građevinsko zemljište,

studijskog materijala,

r—

Republika Slovenija Veleposlaništvo Republike Slovenije Beograd

novine

*BORBA

Povodom obeležavanja nacionalnog praznika Dana državnosti, Dana || slovenačke vojske i predsedavanja Republike Slovenije Odboru ministara | | Saveta Evrope, ambasada Republike Slovenije u Beogradu organizuje | svečani koncert Slovenačkog policijskog orkestra i Tria Eroika u ponedeljak | 22. juna 2009. sa početkom u 20 časova u Centru "Sava". Tom prilikom, ambasada Republike Slovenije poklanja čitaocima lista BORBA 20 | besplatnih ulaznica koje se mogu preuzeti na blagajni Sava CEntra svakog | radnog dana ili na INFO PULTU sat vremena pre početka koncerta. |

Tri inzvaredna vokala, skupljeni u tercetu EROIKA, prvi put su zapaženi 2007. godine na slovenačkom festivalu EMA, kad su svojom pesmom osvojili Sloveniju. Promišljena kombinacija talenta, lepote, uglađenosti, glasovnih mogućnosti i obrade večitih hitova u pop opera žanru, je formula uspeha Eroike. Prošle godine izašao je sa nestrpljenjem očekivan Eroikin prvenac a krajem juna ove godine očekuje se izlazak njihovog drugog

uskoro je prerastao u simfonijski duvački orkestar koji danas broji 60 članova, Pored državnih protokolarnih obaveza, sarađuje sa kulturnim ustanovama kodkućeiu inostranstvu, sa priznatim domaćim ] inostranim dirigentima, solistima i horovima. |__Poslednjih godina su sa orkestrom sarađivali mnogi dirigenti i kompozitori iz inostranstva: dr, Alfred Reed iz SAD-a, Manfred Schnieder iz Nemačke, Roger Boutry iz Francuske, Jacob de Haan, Jihan de Meij, Peter Kleine Schaars i Jan Cober iz Holandije,

| | Slovenački policijski orkestar formiran je 1948. godine. Orkestar je neprestano radtao | | | | Franz Peter Cibulka, Thomas Doss i Johann Mosenbichler iz Austrije, |

| Maske. U čast jubileja, izašao je nosač zvuka koji je nastao u saradnji sa RTV, SLovenijom { solistima zabavne muzike, sa kojima Policijski orkestar čest| |

——J |___Orkestar je snimio tri nosača zvuka. Za holandsku muzičku izda vačku kuću De || | sarađuje urazličitim muzičkim projektima

Moj sin nikome nije učinio nikakvo zlo. Sve što je uradio - uradio je sebi. Ostalo su uradili njemu. Boreći se protiv narkomanije Kurirje jedno dete prikucao na stub srama proglašavajući ga narkobosom. Sada mogu da odahnu pravi narkodileri čije su žrtve moj sin i mnoga deca u školskim dvorištima. Mogu da odahnu i svi roditelji dece koja idu u gimnaziju „Ruđer Bošković“. Biće pošte-

đeni da njihova deca imaju posla

· sa tim zločincem. Verujući više

„Kuriru“ nego zdravom razumu u svojoj pedagoškoj misiji rukovodstvo škole se osetilo obaveznije prema decoubicama nego prema deci. Istog jutra kad je taj ugledni list otkrio narko dilera di-

rektor me je obavestio da zbog zaštite ugleda škole treba da poništimo ugovor. Ispisali su ga sedam dana pošto su ga upisali. Dali se to kaže: otpisali su ga?

Moj sin Luka Višnjić (15)ija se nadamo da se tako ne kaže. Verujemo da ima gimnazija u koji-

TRE RC OSA RVI

ma su zainteresovaniji za budućnost dece nego za budućnost Kurira. Jedino što je otpisano je da ću ikada saznati istinu o tome šta je pozadina ovog zločina odnosno ko je smislio da me kazni kažnjavajući mog sina i kakav otkup traži“.

Nacrt zakona o uređenju prostora i izgradnji izaziva negodovanje stručne javnosti, arhitekta Mahmud Bušaltlija tvrdi:

rpski biznismeni dobijaju zakon u Svoju korist i zemliu u bescenic

7. MIHAJLOVIĆ, 8. JOVIČIĆ

se, kupovinom firmi na sku-

pim građevinskim lokacijama, dokopali parcela za gradnju uskoro će pravo korišćenja moći da konvertuju u vlasništvo. Privodi se kraju veoma površna rasprava o Nacrtu zakona o uređenju prostora i izgradnji, a poslednja verzijaje završena juče i izazvaće još veće negodovanje stručne javnosti nego prethodna, jer ne predviđa da se zemljište prodaje licitacijom kako bi se utvrdila najpovoljnija cena. Umesto nadmetanjem, cenu po kojoj se stiče vlasništvo određivaće, najverovatnije, Poreska uprava.

Da podsetimo da je Ustavni sud konstatovao da „iz ustavnih i zakonskih odredaba proizilazi da se raspolaganje sredstvima u državnoj svojini, pa i davanje građevinskog zemljišta u zakup, po pravilu vrši javnim nadmetanjem, odnosno prikupljanjem ponuda javnim oglasom .

Na taj način se, na osnovu ponude i tražnje, omogućuje svim zainteresovanim licima da pod jednakim uslovima učestvuju u nadmetanju. Ovom tržišnom uta-

qu veleposednici koji su

Mahmud Bušatlija

kmicom obezbeđuje se vrednovanje građevinskog zemljišta po tržišnim uslovima i izbor onog lica koje ponudi najveći iznos zakupnine, zaključio je Ustavni sud.

Bivši direktor Agencije za privatizaciju Branko Pavlović tvrdi da se zemljište ne sme prodavati, već da ga treba davati u zakup da bi i buduće generacije imale prihod od ovog važnog resursa. „Ako je država, ipak, donela odluku da rasproda zemljište mora ga ponuditi na licitaciji, a aktuelni korisnik bi imao samo pravo preče kupovine, To podrazumeva da je spreman da plati najveću cenu koja je postignuta na licitaciji“, kaže Pavlović.

Koliko se nestručno pravi za-

kon svedoče i tvrdnje nadležnih da novi nacrt predviđa da korisnici zemljišta imaju pravo da im se odbiju troškovi nadoknade korišćenja zemljišta, što je, kako tvrde u Ministarstvu za prostorno planiranje, sastavni deo kupoprodajne cene kapitala kupljenog preduzeća na određenoj parceli. Jagma za kupovinom atraktivnog građevinskog zemljišta počela, inače, pre nekoliko godina kroz privatizaciju jer su domaći biznismeni pre države shvatili da za relativno male pare dobiju zemljište zgodno za stambeno-poslovnu gradnju, pošto je to u Srbiji najisplativiji biznis.

Dok Branko Pavlović ističe da je u proceni vrednosti kapitala sadržana naknada i za korišćenje zemljišta Nikola Zelić, stručnjak konsultanske kuće „Faktis“ tvrdi da se društvena preduzeća prodaju po ceni utvrđenoj na aukciji ili tenderu, a polazište je procena kapitala, uglavnom po prinosnoj metodi, osim kod firmi u stečaju gde se ona izvodi likvidacionom metodom.

Zelić kaže da se firma procenjuje na osnovu poslovnih rezuItata, a ne vrednosti objekata ili eventualno zemljišta.

„Ako se menja namena zemlji-

šta, kao što je bio slučaj kod drugog tendera za fabriku Industrija motora i traktora”, kupac plaća razliku u ceni i zato su učesnici ponudili visoke sume za tu firmu, mada su kupci kasnije odustali“, kaže Zelić.

Arhitekta Mahmud Bušatlija, savetnik za investicije, veruje da brzina i nestručnost kojom se pravi Nacrt zakona, kao i da se to sve čini u vreme kada počinju godišnji odmori pokazuje želju vlast da „preko noći izađe u susret onima koji je podržavaju“.

„Zakon je nedosledan i liči na bućkuriš sa dosta neustavnih odluka. Procena vrednosti bez licitacije ili prikupljanja javnih ponuda kako bi se postigla najviša cena ne može biti objektivna ni u najuređenijim zemljama. U Srbiji nijedna procena vrednosti zemljišta ne bi prošla ozbiljnu reviziju. Srpski biznismeni praktično dobijaju zakon u svoju korist i time naplaćuju svoje usluge", kaže Bušatlija.

Pavlović tvrdi da će procena tržišne vrednosti zemljišta bitui glavni izvor korupcije. „Prava cena se može utvrditi jedino nadmetanjem, sve ostalo je administriranje i izvor podmitljivosti“, kaže Pavlović.