Bosanska vila

Бр. !

БОСАНСКА ВИЛА 1902.

Стр. 9

Ако сте ради да знате како се губи вода жутога мора у тихом Океану, идите у Јапан; а ако сте ради да знате како изгледа мјешавина Истока и Запада дођите у Бању Луку.

Ако би се придјев европски, исказао у облику десетног разломка, онда би двије десетине кулгурног типа варошког могле бити лијепо обиљежене оном познатом турском изреком јаваш, јаваш. Сигурно је из истих разлога и жељезничка пруга, која дотази од Добрлина довде, прекинуата и ко хоће одавде у Јајце, мора онако како му кеса и ноге диктују т. ј. пјешке или на колима.

Бања Лука лежи у једној падини, чију источну страну опкољава Врбас а западну пресијеца пут преко Градишке за Славонију.

Нови дио вароши који има тип европски и један дио мјешовите вароши т. ј- дио у коме су куће прављене по европском начину, али која има и турских зграда и ћепенака, лежи у равници а права мусломанска варош, укљештена је у тјеснац, који се пружа и с једне и с друге стране Врбаса и кроз који је пут проведен за Јајце.

Најљепши је изглед на Б. Луку са сјевера. Још из далека бијелесе дугачка мунарета и поједине веће грађевине. Турске куће имају нарочити тип, који смо сретали већ од Костајнице па овамо непрестано. Доњи је дио куђе као неки сутерен; у сиромашнијих господара од брвана, чатме или каквог слабијег материјала, у богатијих пак од камена или цигле. Горњи

· је дио права кућа. Тамо су одаје, одјељења за ста-

новање, кухиње и хареми. Ова пошљедна одјељења. познају се по томе што имају на прозорима решетке. "Жељезничка је станица у Б. Луци као и све жељезничке станице. И она има као и остале њене другарице евој прилив и одлив, или плиму и одсјеку. Шред долазак и одлазак воза неизбјежна је врева, гурање, товарење, лупа, преношење еспапа, свађање око карата, шуштање машина и звекет ланаца. Послије је све мирно. То је оно што се на мору зове осјека. Ако у оном гурању и вреви, за вријеме плиме, коме осијеку кесу, онда је за тога и плима осјека.

Пређе је Бањалучка станица била пред вароши,

а то је сигурно још за вријеме кад је ведрио и облачио

по Бањој Луци онај кадија (дакле сигурно прије Калаја) кога није хтјела ни погледати она историјска удовица, за коју веле да није љепше било од како је Бања Лука постала, (аман!) већ изабрала сарајевског дилбера, који је без сумње чувен био са свога унтержалтовања. Сада у Трну, како се то мјесто зове, гдје је пређе била станица, има нешто мало кућа и старих гробова, који занимају гавранове и археологе. |

Ови сиромаси цио вијек свој проведу преврћући тшта је под земљом а спотичући се поврх онога што је на земљи.

Шрво с чиме се сусреће путник на уласлу у Б. Луку велика је војничка болница са својим баракама,

„и кафанама. Знак да смоу земљи милитаризма ....

Кад се ступи на границу Швајцарско, нлићи Бо се обично на велики бијел крет; то је грб швајцарског савеза и братетва. У Босни се сусрећемо на сваком кораку са касарнама и фортицама. Знак да се у Босни смије у себи мислити, али се не смије много говорити. У свом сјеверном дијелу Б. Луку чини утисак пограничних славонеких вароши. Широк лијеп друм. Ш!еталишта с једне и с друге стране засађена дрвећем. Лијепе грађевине, не одвећ високе и грациозне. Западни и јужни дио ваб није такав. У овом ву дијелу вароши нова католичка црква, хотел Босна, у коме смо ми одсјели и многе друге гостионице и пивнице, српска основна школа и привитне зградз (рба и странаца.

Православних (рба има доста имућних. Они импонују у Б. Луца осталима не само богзетвом већ и отреситошђу. Центар је варошки тако звзну „Чар. шија“. Куће ниске, ћепенци широки. Ове што има у дубану изложено је посматрачу и купцу на видику. Мирис од ћевапчића, лука и печења мијеша се са сваковрсним испарењем, које се издиже од ђубрета и стоке. Улице су овдје тијесне и пуне паса, који тумарају без господара. Овијет врви улицаму кло ну виптфу. Види се да је Бања Лука живо мјесто. ( тога је ваљл да и одијело овдје животисно., Нигдје се таквог шаренила не може виђети као у Бањој Луца. Шадају у очи нарочите фризуре косе код женскиња. По врату им ниске дуката и мерџана а у коси уплетено пуно ситних парица.

Бања Лука стара је варош. То доказују и римска купатила, која се одмах више вароши налазе и која су и сад добро очувана. Ова купатила налазе се на десној обали Врбаса, који је овдје врло стијешњен а корито му врло каменито. Вода је у овој бањи сумпоровита и не одвећ топла. Маинералних вода има повише у Босни. Ну најчувенија су Грачаничка и Бањалучка, Илиџа код Сарајева и содно врело близу Брчке у Навиоцима. Код Оребренице извире љековита вода, у којој се налази арсена, гвожђа и бакра и која се на далеко продаје а у љекарству доста цијени. Око Доње и Горње Тузле има и сланих извора.

Бања Лука била је на ударцу свих народа и најезда, које су на сироту Босну ударале. Римљани имађаху овдје утврђен град; који се зваше Љрбачки град, под којим се тек доцније оснива варош БањаЛука, која је сигурно добила име по каквом Баји и Луци или по бајној луци. Турци признаваху овоме граду већу важност но други народи, који бјеху господари Босне прије њих, и с тога подигоше овдје значајно утврђење, око кога се аустро-угарске чете борише 15271., 1688. и 1137. и 1818.