Bosanska vila

Стр. 10

БОСАНСКА ВИЛА 1002.

Бр. 1

У Бањој Луци има данас од прилике 15.000 становника без војске, 31 богомоља, у којима се моле једном Богу православни хришћани и мусломани, католици и јевреји.

Е 1. јуда 1901. године.

Бити у Бањој Луци а не видјети траписте и траписки манастир, зничи доћи у Рим а не виђети папу. 20 минута од вароши, на десној обали Врбаса, ондје гдје се око најпошљедњег огранка једнога од оних брегова, који ошкољавају Бању Луку — савија Врбас у полукругу, подигле су траписте још за вријеме док су Турци Босном владали манастир, који данас броји преко 800 чланова браства. Манастир овај зове се Марија Штерн.

Манастиру се долази преко више мостова. Ми смо изабрали да пређемо преко једне скеле, пошто смо издржали добар контуманац у манастирској штади од неумољиве кише, која се рекао бих из кабла лила на нашу благочестиву екескурзију.

Једва, у зло доба, киша мало попреста и ми се на манастирској скели превезосмо за незнатну напојницу преко валовитог Врбаса и упутисмо манастиру.

Шрве сметње које наиђосмо у путу за разгледање овог многољудног и грандиозног самостана бјеху те што нам забранише пушење и одузеше женскиње. Кажу да то забрањује канон манастирски а ми смо људи од устава и покоравамо се властима и закону. Мало нам тешко бјеше раздвојити се од наших сапутвица, нарочито у овим приликама кад се подвргавамо сви манастирској дисциплини, али како су нас послије наше колегинице увјериле, калуђери не само што су били услужни и гостољубиви људи, него су били и одлични каваљери !

Још нам је успут казато да су траписти секта калуђера, која се завјетује при ступању у чин да пости и не говори.

— Но, лијепа парада, мишљасмо ми, то ће бити лијепо споразумијевање у овој згради гдје је толики мутави свијет смјештен!

Али у част нашега доласка добри абат мана-

слирски, који се, без сумње не придржава строгих

прописа канонских — судећи по његову дебелу врату и гојазну трбуху — допустио је једном од калуђера те је могао за љубав нашу говорити. И за чудо, млади калуђер тако је лијепо и течно говорио као да је посланик у нашој народној скупштини, а како му се ово сад указала прилика да може по вољи говорити и ћеретати, то је он, сиромах, говорио оно и што га питамо и не питамо, само да не остане жељан. То је као год онај што му љекар бјеше приписао медецину да је узима свака два сахата, а он је попио на душак.

Наш мутави Чичерон водио нас је најприје у манастир. Унутра се он, пред свима нама, клечећи топло помолио Богу и за нас, па нас је одвео у школу у којој се око 10 спрочади васпитава, моли Богу и

по учава варити пиво, Да, манастир има и своју пивару, која је завршни циљ наше екскурзије кроз траписки манастир. Из манастирских дворишта отишли смо те разгледали манастирски млин, електричну ткачку фабрику, манастирску стоку и манастирску пивару само нам не допустише видјети и сирарницу, гдје се производи чувени траписки сир. Рекоше то је манастирска тајна. А од манастирске тајне нема веће тајне на свијету. У осталом ми не бијасмо од оних који воле градити сир, већ од оних који воле јести сир. И заиста, како је наше разматрање све ишло уз брдо, и како је прилично било заморно, то је сасвим похвална одлука старјешине манастирског, да се као крајњи диљ манастирске екскурзије приреди одлична закуска на узвишеној веранди, одакле је диван поглед на Бању Луку.

Богата закуска а изврено манастирско пиво расположи ше утруђене наше сапутнике и домаћине Бањалучане, који са нама бјеху у већем броју, тако да ге на овом светом мјесту, у коме тишина и емпреност обитавају, захори весела пјесма и живахно ћеретање.

Захваливши добрим калуђерима на овом срдачном гостоприметву, вратисмо се жељезницом у Бању Луку да се одморимо и наше дописне карте испратимо.

— Ах те дописне карте! узвикну једна мала госпођица, која бјеше одушевљена, управо страсан „обожавалац „анзихте“ карата. — о је заиста најпаметније што је човјечанство до данас измислило. Ето видите за 0 п. дин. у стању сте створити себи врло пријатно задовољство и ступити у саобраћај са својим милим и драгим кад год хоћете и из кога год дијела свијета хоћете,

Поштанске карте са сликама збиља имају ту добру страну што нам многе успомене очувају и оживе. Оне су одомађене свуда у свима дијеловима свијета и доносе велике приходе произвођачима, трговцима који их продају и државиу којој се продају. Те дописне карте са сликама подигле су у исти мах и фотографску вјештину, јер су за ових 20 година од како су уведене у саобраћај, сликани и на дописнице пренесени ваљда милиуни разних слика, људи, сцијена, предјела, кућа, мора и др.

Прошле године била је приређена у Паризу изложба дописних карата са сликама. Број одабраних

"карата за изложбу изнио је 150.000 комада, али због

малог простора приређивачи су се морали ограничити и изложили су свега 82.000 комада и то само са сликама из Европе.

Занимљиво је гдје се и колико се

првом мјесту долази

читати производи ових карата. На Њемачка. Она произволи годишње 84,000.000 комада, које издавачима дају приход од 2,000.000 трговцима и препродаваоцима 8,000.000 динара. Послије Њемачке долази Швајцарска, која производи годишње 19,000.000_ комада карата од којих држава има 2,000.000 динара прихода. Послије ове државе иду: