Bosanska vila

Бр. 19. и 20.

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

Стр. 359

рог у оближњој шуми одлети и убије се пред очима варалице, који је упропастио. 5

Комад је у главном добар, и ако има неких неприродности. Чудновата нам је сама Олга, која воли Влајка, па ипак се радо дружи и с Наумом и допушта да је он касније заведе. Неприродна је Олгина мајка у трећем чину, кад клечи пред кћери и моли је за опроштење. Да нам неприродност изгледа још већа, допринијело је играње гђе М. Јовановић, која није за трагичне улоге; иначе је добра глумица. Мати Влајкова изгледа нам и сувише хладна и равнодушна. Призор с дјецом свештениковом сувишан је. Дирљив је призор у трећем чину, кад се слуге поштареве, Јован пи Марта, растају' с кућом свога господара. Иначе је први чин најбољи, и ако би се могло замјершти, што има сувише призора. Још би могли замјерити г. писцу, што много фило= зофира п предикује. Досади нам већ слушајући, како

Влајко предикује о материјализму и новцу. Шта хоће писац да каже својим комадом, морамо сами увидјети из радње, а не, да нам писац

иврично о томе говори. Овако изгледа, да га не би могли разумјети бев тих напомена. Ни приповијетка не ваља гдје је тенденција одвиште јасна. Добро је урадио г. писац што је комад прије е штампања изнио на позорницу, јер се тако лакше опазе погрјешке пи _недостаци, те га може поправити. Како је » Новац« првенче г. Петровића, надамо се, да ће нас касније обрадовати којим новим и бољим комадом, те тако обогатити нашу сиромашну драмску књижевност.

Што се тиче глумаца, не можемо се похвалити. Видјело се, да нијесу пшграли весело и с вољом. За то је и комад испао слабије, него што се очекивало. Добро је играла као и увијек, гђа М. Вучићевић (Олга). Гђа М. Јовановић (Анка, Олгина мати) играла је у првом чину доста добро, али у трећем била је неприродна, те је својим плачем п пренемагањем прије изазвала смијех него саучешће у жалости. Још су добро играли г. П. Јовановић (Влајко), г Станојевић (Наум) и г. Милошевић (Јован, слуга).=)

ЧИТУЛА.

Рудолф Фалб. У Берлину, у Њемачкој, умро је 17. септ. повнати њемачки учењак и прескавивач времена Рудолф Фалб. Његово се име често спомињало по свима свјетским листовима. Покојни Фалб био је син сиромашног воденичара, па је својим трудом и марљивошњу стекао гласа не само у своме нарсду, него у дијелом свијету. Бог да га прости и помилује!

Др. Драгиша Т, Мијушковић. У Бисграду је преминуо 22. септембра државни савјетник, професор велике школе и књижевник српски Др. Драгиша Т. Мијушковић. Покојник се родио у Биограду 1859. Основну школу као и гимнавију, односно реалку, Биограду. Године 1878. свршио је права у вел. школи. За тим га изабраше за државног питомца, те оде на

учио је у Алексинцу и

страну да ивучава „Историју словенских права“ Тако проведе 6 година у Минхену, Џаризу, Варшави и Прагу, гдје положи докторат правних наука. Вративши се у Србију, би постављен за суплента, па за професора вел. школе. Доцније је био судија касациовог суда и државни савјетник. Осим тога радио је и ва књижевности. Превео је „УТандекте,“ од Арнтса (4 свеске); „Енциклопедију права,“ од Пасквала де Ђудиче; „Џутовање по Србији,“ од Пирха; „Постанак народа,“ од Беџхота. Ув то је писао врло много џо

српским листовима. Бог да га прости и помилује!

#) Позориште је било добро посијећено, а г. писац је био бурним аплаузом двапут ивавват. Е

Јованка удова П. ПЏешут. У Сарајеву је преминула добра мати, честита домаћица и ваљана Српкиња Јованка Пешут, у шевдесетој години живота свога. Покојница је лијепо поживјела са својим мужем, покојним Џетром, с којим је изродила лијеш пород, а штедњом и равмишљеним кућним управљањем, стекли су лијепо имање, које су оставили овојим млађим на уживање, Старицу оплакују два сина, три шћери и многи унуци. Бог да је прости и помилује!

Ристо Дунђић. У Сарајеву је умро млади и ваљани српски учитељ Ристо Дунђић. Шокојник се родио у Сарајеву. Био је син сиромашних родитеља, али својим трудом и марљивошћу дотјерао је дотле, да је свршивши четири равреда гимнавије отишао у учитељску школу, коју је свршио са врло добрим успјехом. Учитељевао је на више мјеста до српским школама и то у Блажују, Мостару, Требињу, овдашње јеврејске школе, Особито се одлаковао у музици, те је Бог да га прости и

а био је неко вријеме и учитељ био добар хоровођа. Поживио је 830 година. помилује !

бове КЊИГЕ И ЛИСТОВИ.

ћивот и владавина Стевана Дечанског. Написао Милош Зечевић. Београд, штампарија Д. Димитријевића 1908. Ова је књига награђена од Београдске општине првом Видовданском наградом. Цијена динар.

„Беседник,“ лист ва црквену поуку и књижевност, Ивлави у Пожаревцу (Србија), двапут мјесечно. тодије (О. Миловановић, игуман манастира Витовнице, главни. сарадник Василије Живковић, Цијена до краја године 1'5 динар.

Туберколоза као народна болест и њено сузбијање. Написао др. 6. А. Кнвопа, љекар у Њујорку. С њемачког превели В. 1. Ноповић и В. В. Ме медицинари. Ово је дјело наградио конгрес за сувбијање туберколове као народне болести.

Власник и уредник Ме-

Берлин 24.—27. маја 1899. Чист приход намијењен је „Просвјети,“ друштву за помагање Срба ђака из Босне и Херцеговине. У Мостару 1903. Штампарско-умјетнички завод Џахера и Кисића.

Кроз сутон. Пјесме Душана С. Ђукића. Српска штампарија у Загребу, 1903. Цијена 120 кр.

Први шематизам православне српске митрополије Бањалучко-Бихаћке за годину 1901. Уредио Алекса Јокановић, конзв. савјетник, У Бењој Луци, издање и штампа (. Угреновића 1908. Цијена2 По статистичким подацима видимо да у тој митрополији има 175 цркава 300.092 Србина православне вјере, 21 ерпска школа, 43 комуналне. Бака у српским школама има 1710, а а у комуналним школама српско-православних ђака 2710. Нешколованве дјеце српске има 9271, дакле више него што их има и у српским и комуналним школама.

Риђтоубала зп 5гђ. Ргебатрапо 12 Шеба „Опђтоушка“. Тадапје 1 пакјада згрзке Фпђгоуабке збатаратје. Опђгоушк, Згрзка аиђгоуабка Затпрапја 1908. Ограке Фиђгоуабке ЊЉНогвеке Бкој 3. Ово је врло лијепа књига историјске садржине, која се може препоручити. Етп Септезфкејећ, Уојказек ја пе Апеисеп одег пеџеп

_ Ви Чегл, усп МлЛоуап 0ј. Спас. Решвећ уоп Рг. Емалећ 8. Кхапз.

Ми есћјеп Гапо- чпа жоецпемзећеп ртећуслеп уоп УЈадиан Е. Сјогојеуте. Герла, ВЉ ортарћазеће Апзгаје Адојрћ Зећштапп 1903 Во ћоћек ацзсеућ ег зегђазеће“ Мелзгегууекјке та Шегамзеолзећел Елтенппсеп, ћегацзсесеђеп уоп Ог. Емдалећ 5. Ктацзе. Вапа 1.

Песма преминулог борца, славнога Шчербина, Спевао и издао Марко Ракин из Бач-Мартоноша. Цијена 12 потура.

„Два Света,“ часопис ва проучавање спиритистичких појава. Ивлави у Београду 1. и 15. сваког месеца. Власник и одговорни уредник Лава Комарчић. Свеска прва, Београд, штампарија Д. Димитријевића 1903. Годишња цијена за Србију 12 дин. ва друге вемље 16 круна.