Bosanska vila

Стр. 366

1903. БОСАНСКА ВИЛА 1908.

у ==

Бр. 21. и 22.

Споразумјели се.

Е]отелсе Мопротету. ( енглеског превела Митра Морачина.

(Наставак).

Глава < 11. Тешкоће због нове наредбе.

ада је стара варалица. Та прва вече била је добар свједок онога што је шљедовало. И против своје воље Мервин врло заволи лорда Вордлоа и уживао је у његову друштву. Није никад толико ловио и имао толико слободног времена, као за ове три седмице, откад му је дошао очух. Лорд Вордло му је поклонио пушку и непрестано је измишшђао какву забаву за њега.

И даље је све добро ишло. Али чим би се лорд Вордло уплео између њега и његове матере, одмах би се све измијенило. | Само ако би јој пружио чај, помогао да се попне на коња, донио јој цвијет, било је доста да дјечаку узавре крв од ердње.

Лорд Вордло је био врло попустљив, али не увијек; нити је Магдалена то захтијевала. Шта више није одобравала ни превелико угађање Мервину од свога мужа.

Мервин је знао да матери нијесу по вољи његове демонстрације, па се још више љутио на лорда Вордлоа. Он би мрзио сваког, ко би био узрок оном њеном тужном погледу.

Једног су се дана шетали све троје према прелазу, гдје се Мервин растао с матером. Мервин је био измакао мало напријед, па први прескочи прелаз. Лорд учини то исто и окрене се да помогне жени.

Магдалена прелазећи заплете ногу у хаљину, и да он не би при руци, пала би.

Мервин се окрене и видјевши шта би, наљути се сам на се, што није био тако пажљив као његов очух.

»То је врло незгодан прелаз за госпође,« рече лорд. » Треба метнути још по један басамак с обје стране; је ли Магдалено 2«

»То би било врло добро, а п лако је.“

»Онда треба да се одмах учини, пошто често овуда идемо. Ја ћу наредити.«

Мервина јако раздражи лордово мијешање.

»Увијек је тако било,« рече Мервин »и сасвим - је добро.«

Обоје га погледаше у чуду.

»Мој драги дјечко, није никако добро ако твоја мати падне преко плота. «

»Она није никад пала прелазећи ваша ....

Јамачно је

»Ватта погрјешка« хтио је рећи, али га заустави материн оштар поглед, помијешан с негодовањем.

Госпођа пође даље разговарајући са својим мужем. Мервин заостаде не знајући да ли да иде с њима или не. Топле сузе навријеше му на очи кад опет прескочи прелаз и пође у шуму.

»Како је слободан» Како се смије мијешати! Бели неће градити басамака. Ја му не дам! Прелаз није његов; то је моје и материно! Ако се усуди начинити, ја ћу га покварити!«

Груди му се надимаху мислећи на материн поглед. »Како нас смије завађати 2 Она није никад била са мном у завади, док он није дошао.«

Кући се вратио тек кад се мало опоравио. Очух је поступао с њим, као да се није ништа ни догодило, али у материном оку, чинило му се, да види љутњу и то га је жалостило. Али се трже кад му мати јави како је госпођа Мидлтон писала, да ће Нина за неколико дана доћи у Глен-Мервин.

Два је дана спремао све, што је знао да Бе јој добро доћи као угодност п уживање. Мати је са задовољетвом опазила на Мервину ту промјену и надала се да ће Нинино присуство скренути дјечакове мисли са матере, пошто ће ту бити нови предмет љубави и пажње.

Оног јутра, кад су је очекивали, Меовин, прије поласка пароху, оде да надгледа башчу, коју је њојзи уредио таман до своје. Од пароха ће стићи у подне. Од матере је добио допуштење да се смије вратити два сата раније, да би Нину могао дочекати код куће.

Успут набере киту љубичице. Ушавши у собу, притрчи да је преда матери. И таман је хтједе џри-= мити, кад лорд Вордло униђе с истим поклоном у руди, па не видећи шта се догађа, пружи жени киту љубичице. Магдалена погледа у једног па у другог смијешећи се. Мервин се сав зажарио у лицу и хтједе_ отурити очухову руку, али га заустави материн поглед, који је он добро разумио.

“А, ништа, ништа!« рече лорд пријатно »нијесам видио да је Мервин донио. Ја ћу своје цвијеће метнути у салон« ш изађе звиждећи.

Мервин стајаше пред матером оборених очију, в љубичицом у руци. Она је не узе. Чувши њен уздах дигну главу и повика:

»ВЗашто се-он увијек уплећег Ја нијесам крив.«

Леди Вордло ништа не одговори, него пође провору и гледаше на поље.

»Мати!« мољаше Мервин идући за њом »молим те узми цвијеће!«