Bosanska vila

Стр: 12 5

"— Дакле ми смо се упознали. Ја сам н. пр. гроф Џавле Промтов.

И ја му казах своје име.

— Сад вас питам: како дођосте у таки положај ге Можда, из слабости за ракијом 2

— Из досаде у животу — одговорим му ја.

= И то је могућно.. Знате ли ви за један сенатски акт, познат под именом: регистар сумњивих питај Ра а :

= Да богме да знам.

— Да није тамо и ваше име записано »

= Моје име тада још нигдје није записано било:

— Тако исто нема ни мене у томе регистру.

— А ваљда се надате да ћете ући у тај регистар

— Ове је у Бога!

— Изгледа као да сте ви задовољан помјек

— А зашто бих се опет љутио 7

_— То не би сваки казао, ко би био у вашем положају — рекох му ја, јер сам сумњао у исправност његова задовољства. њи - — Положај је свакако и влажан и хладан, али он Бе се до зоре промијенити. Сунце ће огријати и ето промјене! Онда ћемо се извући одавде, пићемо чаја, јешћемо и мало ћемо св загријати. Зар је то _ рђаво 2

= Добро је то — рекох му ја. у

= Видите дакле све рђаве стране имају и евоје добре стране!

— Све добре стране имају и своје рђаве стране!

— Амин! — заврши Промтов као неки псалмопијевац. У друштву с њиме ја сам заиста био весео. Жао ми бјеше то што га тада не могох сагледати, јер, судећи по богаству модулације гласа, морао сам закључити да се то његово декламовање потпуно морало опртавати и на лицу његову. Разговарали смо се пи о ситницама п жељели смо да се изближе упо-

1904 БОСАНСКА ВИЛА 1904

Бр.

знамо. Задивила ме његова вјештина, којом је изри-. цао свој суд о мени, а себе је избјегавао да стави под. исти суд.

Док смо тако мирно а СНА ЛИ. киша је падала и поче свитати. На истоку стаде се помаљати зорина, њежност, а за њоме полако наступаше свјежина ли-

јепога јутра, пријатног, животворног јутра, које ће

покисле осушити и озебле загријати.

— Да ли можемо наћи што за ватру г Сувади 2 — взапита Промтов.

Пузећи по земљи потражисмо што за ватру, али не нађосмо ништа. Онда ријешимо извадити једну даску из магазина, која није добро утврђена. Учинивши то, ми је исцијепасмо. За тим Џромтову паде на памет да под магазином извртимо једну рушу, па. да извадимо које кило ражи, јер раж, кувана у води, добра је храна. Ја сам протестовао против тога, доказујући му како неђе бити право да за 2—8 кила ражи проспемо и може бити упропастимо толики мал,

= Шта вас се то тиче — рече Промтов.

= Слушао сам да се туђа својина мора поштовати. — Туђу својину, роде мој, треба поштовати онда. ако је и ти имашт.. а ми ово чинимо само за то, што је то туђе а ми га немамо.

_ Ја ућутах, мислећи о томе, како овај човјек, што се тиче питања, 0 праву својине, долави у ред крајњих либерала и како би због тога у незгодан положај запао. -

Мало па и сунце грану, мило и сјајно сунце. Изнад поцијепаних облака помаљаху се плаве пруге неба, а облаци лагано и као љутитие пођоше сјеверу, Кишне капљице свуда се прелијеваху према сунцу. Ми се извучемо испод магазина и упутимо се пољем преко пожњевених њива, право неком зеленом дрвећу“ далеко према нама.

(Наставиће се.)

Вече,

ИЕ грнуто порфиром сунце тоне.

Ко царска војска најзад надјачана, | Мапаноали већ гину зраци дана, А чете мрака продиру их, гоне.

Још се низ вале млази крви роне, Ал све је мања чета обасјана Облака рујних. Ноћ осваја врана - И вали ко погребна звона звоне.

Ја слушам одјек јецања им гласна, Док тајва, горда нојца спушта власи По мирни: пољи, уморни таласи.

И душу моју свлада сета, стравна, Ко пред незнаним крајем жалост касна. Док задњу румен уздах мрака гаси.

На језеру.

Ноћ.

Тужна се слика сребрног месеца Ваплела. чудно у густоме грању. Студена, нема. У мирном блистању Језеро бути, ни вала да јеца.

Заспо је живот. Али смрт се буди

И све што ј' доба река прогутала: Живота јава у мени заспала,

Па прошлост бдије и негдашњи људи.

И дух ми чудно тајна туга стеже, Осећам, слутим давних доба јаде, Како их нојца на мене излива.

То се по пустом језеру разлеже И на срце ми ко на гробље паде Месеца светлост аветињски. сива.