Bosanska vila

Ор. 226 _

1904 БОСАНСКА ВИЛА. 1904.

= Шта ћу ас за Бога — дрекну и диже

покривач с главе. Избуљенијех очију пиљаше у црни мрак. Низа њ се цијеђаше зној и бијаше му као да

му мали инсекти гмиле по тијелу. Промешкољи сео

два три шут, погледа на правно мјесто до себе, па и опет уздахну. Све га нешто мучи и мори. Хтио би да не мисли на њу. Почео на глас спомињати дужно. муштерије, али она му се опет наметну.

— Не могу 'зако. Ићи ћу ајутра по њу, не могу без ње! — стењаше он. — Помахнитаћу 'вако. Та и ноћас сам посиједио.. п лагано се ухв зати "руком за косу да се увјери

Једва у нека доба поче се она тама разгаљи-

вати. Уста и прекрсти ве. Чим се обуче, побјеже из куће, као да су тамо зли духови и јурну у. кафепије.

Зачуди се овај кад га угледа, те протра очи, да му

се то послије спавања не приказује. Кад попи кахву, тешка срца пође у дућан. Чудиле се комшије, које су читав бат иза њега долазиле, што је

то он под=-

"намјести, како би јој се боље дошао.

и Бр. 12.

ралшто и што је онако подбуо и тужан. Али њему се јутрос ше вједи пи у дућану.

= Иђем по њу! — прогунђа [от затвори дућан.

Комшије ве зачудише још више, но он се не обазираше. на њих, АП Е

(Оврати се кући да промијени одијело и да се Разгледа по сандуку своје антерије, па их окреће према сунцу, да Види ПА | љепша. -

преко авлије. ди погледа. тамо, лице му сину од радости, а, антерија му испаде из руке. Но учини му

се да се преварио, па погледа још једном. |

— Јес она, вјере ми! — промуца. ___ 11 запета она 5) оборене главе. Онј је по: леда. и повика: - - . ПЦ

___ Езнаш, да нисам мого бев тебе, крмачо ишједна! = А ни ја без тебе, стари Арнаутине!

Влад. Ћоровић.

ПН Тр. “во једном да е указе Сриству - · 6 Васколиком дело пуно сјаја, Да кров обвор прошштости далеке Сад видимо шта нас вечно спаја:

Светли спомен наших див-јунака, —

— Луча, која славу њихну зрачи, Које > свуда треперити светлост, Ни у вечност да се не Пон а 02 -

_ _ Дивна слика јуначкога доба, Којој сваки мора да се диви, — | Ал за коју јунак грађу опрата ~ Пу 1 јунак тиви ________

реја _____________ –

Пред открићем Косовског споменика,

Дивна светлост родољубна жара, Што обасја нашем ходу путе, Светом храму јунаштва и славе,

Где су многе душе уздигнуте.

У часима овог светог чина «рпске душе у прошлост полећу, А трешере звуци откуцаја

Срца, што их српске мисли крећу.

_Каја Гоџићева,

ико Бајон Бепинки, Превео Никола Аровновић. о = -_ (Свршетак),. -

| |: вонардо Тонелт отиутова. и не опростивши се

ЈуЈ5

Пилад он није У мени волио друго што,

ИЕ

ЊЕ овим пмена његовај« уввикну јецајући »Ш прије би ме убио, "него да ме види ПТ по | _ своје охолости «.. Мерцеда. је умири Ји оне постадоше пера днојне АруРавИ Не. а

| а са, НИ која сузним оком. 00846 ва |

отак тужно. пролазише дани. Прољеће | мину, а љето замијени "јесен, али вијеће не изгуби мириса, нити се Пра ли модро-велена круна у дрвећа. _ > _

Једнога дана | штеташе Меше сама на западном дијелу дворца, нада чу да се неки необични

гласи стопшше у монотони ромор Кростала, Стаде ш

обаврије се. Тада пође уз цвјетну мирту према гласу, стиже до високе камените "ограде, гдје изненађена опави широк пролаз, «ров који видје валовиту ријеку,