Bosanska vila

Стр. 228 |

1904. БОСАНСКА ВИЛА. 1904.

Бр. 12.

Мерцеда затрепашћена стајаше.

»Још једном, пошљедњи пут те питам | « рече гроф љутит на толико устручавање: »Добро промисли шта ћеш одговорити. Или ћеш овога часа заједно с дједом оставити моју кућу, или ћеш за четрдесет и осам сати постати грофицом Тонелијевом.

»Молим само по дана на равмишљање«. –

»Хоћу, иши нећу 2« ~ .

»Хоћу!« промуца дјевојка и скоро онесвијешћена, паде на миндерлук. 1 -

| "УП.

Прође вјенчање. Патер Алфопзо благословио је

неједнаки брак и одмах ојутра дан ПО гроф

Тонели ва женом у Енглеску. Ур

Више година не чусмо о њима, али талијанска. властела читаше у новинама о свудашњим успјесима лијепе грофице. Љепота јој се рашчу по Европш и када послије Тонелијев дворац крај Квастале отвори своје одаје талијанском друштву, хитао им је свакц;

ко је добио позивницу. Свечаности се низаху једна.

за другом. Са грозничавом хитњом хтједе гроф упо-

требити оно неколико година, што их је у снави још

могао уживати, а када се равнесе глас, Да. је жена Леонарда Тонелија родила сина и нашљедника: вјај, блијесак, весеље и срећа достигоше врхунац у околини Квастале. Свако хтједе видјети и поздравити сретнога оца, који на догледу шездесете године своје достиже врхунац вреће п | 10 наштведника од птро= виђења.

Ништа не достајаше срећи грофовој. Није више овјећао увреде ни у гордости својој. Давно је забо-

равио невахвалну кћер, а 6 правом је могао бити.

понобит и ако не с поријеклом а оно љепотом и умном способношћу своје жене, која. достојно мјесто. заузимаше, до кога је доведе освета, а не љубав.

Једно вече, шетајући ве поред ПРраш МАршел“ |

мишљаше о Гитани.

Гдје ли је, на којем ли крају петао Како ли јој јег Је ли срећна, је ли задовољна са својим положајем > Да ли се не срди можда на њу, која је; п ако невино, опет била Јерок, што је лишена земаљскога блага, - :

Често је мислила на њу. Жељела је да бе врати, |

па да је измири са оцем, којим је сада већ потпуно овладала. Усрећити је хтјела сестру дјетета и кћер "мужа њенога, јер њој, која. јој је увијек тако добра " била, има да захвали на сјајном садашњем животу. Дошавши до онога краја у парку, гдје је некада Гитане нестало, замишљено стаде на том значајном мјесту. - ПН : ва ли је с њом, шта ли је 8 "запшта, ве п опет, дубоко замишљена, али 1 том тренутку, чувши кораке, осврну се и пред њу стаде стари коморник. »0х, милостива ексцеленцо!« рече Ђувепо. »Ходите, ходите. Једна жена на самрти хоће да вас види,

· дећи раздражљивост болеснице. рај се, јер си зашста код куће«.

· мјесеци, које

_ само

чека вас код патер. ИЕ дворац, пш ако је некада...

»Ко је та жена 2« зашта, Мерцеда затрепашћена.

_ »КБер нашега господара, грофица Гитана; али каквога лица, каквог изгледа! Фмиловала би сем највећа мржња ш освета!« | “ УШ

»Хајдемо брвој« викну Мерцеда и пошавши за коморником наскоро ститоше стану патер Алфонва, гдје их увела Гитана умирући примш и мољаше ми= лости ва своје мало дјетенце. –

јер не омједе ући у

»Ох, џећешш ти умријети!« рече Мерцеда. љупко, „Вар да ово анђе лче остане без мајке 2«.

»бамо да ми је измолшти очев опроштај! Ди= јете бих повјерила твојој њези«,

УРдје ти је муж р« ;

У Оставио ме, чим је дознао да се отац тобом оженио, те сам тако пзгубила шмање«. -

» Јадна Гитаној« уздахну г рофипа са саучешћем. „Нећу да ти пребацујем, алш боље би било, да си повлушала очеву заповијест«.

»0Ох, Мерцедо, ја п сада још љубим Паола!« прекиде је Гитана. =

»Не говоримо о ромује рече Мерцеда брзо, ви>Смири · сеп одма=_

»А отац # (и Бе ме пстјерати одавде“. Не бој се. Он ме воли и твоје пј тенце биће

сестра моме дјетету«.

Титана, умирена њежним, убједљивим ријечима, малаксала од умора, склопи очт _ »Неће дутој« шашну патер Алфонзо. „Ивлијечиће је Бог п наша њега« одговори му Мерцеда пуна наде. - >Гроф јој никада брижно свештеник.

неће опростити«- настави

»Идем да га молим« одговори. му _ грофица. и брзо оде мужу, који је већ чуо о кћерину доласку, па ое неосувдано равгњевио. :

»Како је емјела доби овамо! викну жени, која

му се еклопљених руку приближавала, »Нека бе чисти "из моје кућеје ПА

»Вађ на. самрти 2 (0 дјететом од Јев неколико је остављено од оца, па ни крштено није 2 _ — - „Шта више, оно и нема оцај< рече гроф за= једљиво. =

» Јесте, то је дијете као и ја. што сам била и материно име "носилај о млада жена са

благим осмијехом, али очи јој бјеху сузне.

= _ онели је Бутао.

» Дијете је женско. Нека му буде име ел Васпитајмо га заједно е нашим епном, та обоје су Тонелијеве крви Нека буду васлитани достојно њи=