Bosanska vila

_ Отр. 230

да љубимо наше миле при а 1 лото евјетлости, они постадоше одвратнији од гробног црва; очи су им блиједе као у мокрица“) мека тијела покривена кра-.

стама и ударају на плијесан. Ш један другог већ више.

_не можемо да гледамо, јер ми не видимо човјека пред собом, но ругло човјечије. Сваки наш тајан корак, свако скривено кретање освјетљава. та неумољива свјетлост. Немогуће је живјети. " Доље: звјездоносца, нек погине свјетлост!

= Доље! — прихвати гомипа. Даж живи тама! Овјетлост звијезда доноси људима само зло Јо проклество. Смрт ввјездоносцу!

И страшно се ускомеша гомила, а бијесном ви

"ком старалпе се опити и угу пити ужас пред великим

бешчашћењем свјетлости, које сама учини; и крете.

ве она на Адеила. Алп је звијездт смртоносно, јасно _ свијетлила у руци зе до носна) те Му и не мо_. таху прићи, |

— Браћо, станиште! = чу се на, један пут. глаб _ старог. жреца. 'Сатзоја. — Тежак г

живимо, ако не свјетлошћуг Но ш ти, сине "мој, =

обрати се'он Аденлу =—- и ти си учинио не мањи Истина. »Блажен је онај, који жуди Али "својом мудрошћу дрески људи неправилно разумјеше ријеч свевишњег. Ученици ње- -

гријех, што би скинуо звијезду на земљу. велики је Брама рекао: звијездама«.

тових ученика правилно су растумачили смисао не= јасне ријечи Премудрога: човјек "треба да жуди. вви=–

јездама самбо мислима, а на. земљи пак је тама тако.

исто освећена као на небу свјетлост. И ето какву си

истину ти презрео својим високим умом. · Покај се,

сине мој, баци звијезду, ла (би се на земљи зацарио пређашњи мир! = А зар ти „мислиш, ако Је баш

мир на |

упита. ни

И са страхом оеј опште љу ди, да. Адепло. погину _ рече, да се нређашњи мир више. никада неће вратити. _Тада ступи напријед стари Рур учитељ. па-

метних, јевј етлост науке.

= Неразумно си учинио, Адепло, и ни сам не –

можеш видјети плодове своје "неразумности — прете | он. = По законима природе живот се развија споро, а животу се споро приближ Ију далеке ввијезде. И при постепеном приближавању. "њихове свјетлости,

" постепено и живот престаријева. Но ти нијеси хтио -

чекати, ти си због свог страховања скинуо звијезду с неба и јасно си освијетлио њом живот.

Шта се

десило 2 Његова неуређеност оштро боде очи, ОН из-

тледа каљав, жалостан п гадан. А зар се ми раније

нијесмо довјећали да је живот такав, и зар је у томе.

задатак Није велика мудрост „скинути. с неба зви= језду и њом освијетлити прљавоот живота. Не, по-

») Риба. ·

1904 БОСАНСКА. ВИЛА. ПА

- гријех товарите на. "душу, проклињући свјетлост! Чему се молимо, чиме |

_У осталом могу вас утјешити:

духвали се црног, тешког посла преустројства живота,

тада ћеш увидјети, да ли га је лако "очистити од.

_ блата, које се вијековима гомилало, и да ли га је

могуће спрати, па ма и цијелим морем те зрачне свјетлости. Колико је у томе дјечије ненскусности, колико неразумијевања услова п вакона живота > И

570, НЕ а. ти јон нам донио | на о јад, _. —

би користан паше разби. ваш теалу, ама од ње само мали ивер, и тај ће ивер освијетлити живот још један. пут за толико, колко је потребно. ва По

_ доносан и разуман рад у њему.

— Ти си згодно рекао, Теуре! Адешло. — Звијезда овдје не донесе радост, већ јад,

нити мир, већ прал. Но то сам ја и очекивао, када |

сам се пентрао. по омчитим стијенама ка ввијевдама, | и када су се око мене сурвавали и падали у у бевдан | другови... Ја мишшах макар ће један од нас достићи | циљ и донијети на земљу звијезду, те ће. у јЈасној свјетлости наступити на земљи јасан, свијетао живот. _Али кад остадох на пијацу, када при свјетлости небеске“ звијезде видјех ваш живот, ја разумјех да. бу неравумне биле моје сањарије; _разумјех да вам је свјетлост била · потребна. само на недостижном небу,

да би јој се клањали у узбуђеним тренуцима живота.

На земљи пак од свега вам је дражи мрак, у коме се можете крити један од другог, ш што је главно, бити задовољни собом, својим мрачним, варђалим, пљеснивим животом. Но још више него ли прије ја вам "осјетио, да је "немогуће живјети тим животом,

з који. сваком капљом свога крвавог блата, сваком“

крастом од гадне плијесни неумољиво ваџије "небу.

дуго овијетлит. "Тамо, на далеком небу, висе звијезде

и евијетле саме од себе; но скинута. 6 неба и доне-_

"сена. на земљу звијезда може (евијетлити само хра_ неби се крвљу. онога, који је држи. Ја осјећам да се мој живот као по стењку уздиже по мом тијелу

_ка ввијевди тој сагоријева | у њој, још мало и живот“

Ће мој сагорјети сасвим. Ја не могу никоме предати звијезду, она ће се угасити заједно са животом онога, _који је носи, и сваки Бе морати добивати другу звијезду. Ипак вама се обраћам, | вама честитог и

= "храброг срца, вама, који познавиш "свјетлост не же=

лите више живјети у мраку. Идите на далеки. пути

– донесите овдје нове звијезде. Дугачак Је и тежак, но

свеједно, ва вас ће. он већ бити лакши него за нас, који смо први на њему изгинули; стазе су прокрчене, путеви означени. П ви се вратите. са звијездама, и неће пшчезнути више њихова свјетлост на земљи, а.

– при њиховој неугашеној свјетаоети не- може остати_ такав живот какав Је“ сада; усахнуће. блато и шшчез= -

"нуће црне маглуштине, свјетлост. бе озелењети дрвеће: и ти који се сада љуте на звијезду, хтјели не хтјели, заузеће. се за преуређење живота; и ако је

"сва злоба. њихова сада због тога, што три свјетлости 5

аи --

"моја звијезда неће .